Banka proverava koliko dugo je klijent stalno zaposlen, da li je prethodne kredite vraćao redovno...
U poslednje vreme sve je češći slučaj da banke klijentima ne odobravaju kredit u onom iznosu koji oni zahtevaju, iako im mesečna rata s tim kreditom ne prelazi propisanih 30 odsto njihovih primanja. Razlog tome je što banke u svoj rizik kalkulišu i mnoge druge elemente koji uslovljavaju platežnu moć klijenta, kao što su status u firmi, kreditna istorija...

Banke imaju tri osnovna elementa koja gledaju kada odobravaju kredit klijentima. Prvi je kreditna sposobnost, koja ne sme da prelazi 30 odsto mesečnih primanja. Pod dva se gleda da li je klijent stalno zaposlen i koliko je dugo u stalnom radnom odnosu, a treći element je da li je klijent ranije kredite vraćao redovno - objašnjava za „24 sata” Petar Grujić iz „Folksbanke”.
Prema njegovim rečima, banke imaju i veoma razvijen interni sistem kojim se provera koliko je klijent kreditno rizičan i koliki kredit može da mu se odobri. Upravo tim internim parametrima se dođe do nekad neprijatnog rešenja za klijente, a to je da im se ne odobri kredit u iznosu u kojem je tražen.
- Banke znaju da proveravaju i naizgled nebitne stvari, kao što su starosna dob klijenta, profesija, firma u kojoj je zaposlen, ali i da li je krivično gonjen i da li je bio u zatvoru - kaže Grujić.
Ipak, svaka banka primarno ne želi da odbije klijenta, već želi da mu izađe u susret i odobri pozajmicu.
- Zato je tu kamatna stopa koja je mera kreditnog rizika klijenta. Ukoliko je on rizičniji, a želi da mu se odobri pozajmica, banka može da mu uz veću kamatnu stopu odobri kredit - pojašnjava Grujić.
I iz specijalizovanog internet sajta „Kamatica.com” objašnjavaju da od banke do banke zavisi kakve će procedure preduzimati u procesu provere kreditne zaduženosti.
- Kada se sve sabere, bankama je najbitniji onaj izveštaj iz Kreditnog biroa, kojim se utvrđuje koliko je klijent redovan u prethodnom izvršavanju obaveza prema banci. Našim bankama hipoteke i zaloge manje znače zbog manjkavosti pravnog sistema - objašnjava za „24 sata” Dušan Uzelac sa sajta „Kamatica.com”.
Kada je reč o pravnim licima, banke su dosta rigoroznije nego kad odobravaju pozajmice fizičkim licima. Tu se proverava čitava istorija firme, a specijalizovani savetnici u banci proveravaju i rizičnost projekta za čije izvođenje je neophodna pozajmica.

Od 1. jula duže se čeka na kredit
Od 1. jula, kad su na snagu stupile mere NBS kojima se u kreditno opterećenje klijenta računa i pet odsto dozvoljenog minusa po tekućem računu, banke su značajno usporile proces odobravanja kredita. Primera radi, za kredit koji se odobravao za 24 sata, sada je potrebno dva do tri dana.

Izvor: MTS-Mondo