No... bice da je to uticak heroina i drugih opijata na mozak...
Reci Ne drogama ili ces zavrsiti pod oltarom...

Klasika... zameniti jednu ovisnost drugom...

Samo sto je ova zavisnost mnogo bolja...Svako je po malo od necega zavistan.....A da ti nisi 

   Списак учесника на трибинама на Машинцу:

1. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије
   2. Архиепископ охридски и Митрополит скопски Јован
   3. Владика жички Хрисостом
   4. Владика умировљени захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић)
   5. Владика рашко-призренски и косовско- метохијски Артемије
   6. Владика бачки Иринеј (Буловић)
   7. Владика шабачки Лаврентије
   8. Владика будимљанско-никшићки Јоаникије
   9. Владика канадски Георгије
  10. Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије
  11. Владика аустралијско-новозеландски Иринеј (Добријевић)
  12. Викарни владика диоклијски и игуман манастира Острог Јован (Пурић)
  13. Викарни владика јегарски и игуман манастира Ковиљ Порфирије
  14. Викарни владика хвостански Атанасије (Ракита)
  15. Архимандрит Тихон (Ракићевић), игуман манастира Студеница
  16. Јеромонах Јован, игуман манастира Сочаница
  17. Протосинђел Петар (Улемек), игуман манастира Ђурђеви Ступови
  18. Јеромонах Дамаскин Кристенсен, сабрат манастира Платине у Калифорнији (САД)
  19. Јеромонах Петар (Драгојловић), сабрат Цетињског манастира
  20. Монах Николај, манастир Св. Петке, Параћин
  21. Монах Арсеније, манастир Црна Река
  22. Монах Никодим Богосављевић, сабрат Цетињског манастира
  23. Монах Стефан, манастир Бањска
  24. Монах Ромило, манастир Дубоки поток
  25. Протојереј Артемиј Владимиров, старешина храма Свих Светих у Москви
  26. Протојереј Василије Томић, главни уредник часописа „Источник“ Епархије канадске
  27. Протојереј-ставрофор Хаџи-Љубодраг Петровић, председник Верског добротворног старатељстава при Митрополији београдско-карловачкој
  28. Протојереј Слободан Бранковић
  29. Протојереј др Радомир Поповић, декан Академије СПЦ за уметност и конзервацију
  30. Протојереј Саво Б. Јовић, секретар Светог архијерејског синода СПЦ
  31. Протојереј Александар Средојевић, парох храма Светог Трифуна у Малом Мокром Лугу
  32. Протојереј Радомир Никчевић, директор Новинско-издавачке установе „Светигора“
  33. Протојереј мр Велибор Џомић, парох подгорички
  34. Протојереј Дејан Дејановић, старешина храма Св. Трифуна на Топчидеру
  35. Протојереј Миодраг М. Поповић, главни уредник листа „Православље“
  36. Јереј др Љубивоје Стојановић, саветник у Министарству вера
  37. Јереј Милорад Средојевић, уредник часописа „Хришћанска мисао“
  38. Јереј Никола Јовић, парох цркве Светог Марка у Београду
  39. Јереј Богомир Стевић, парох звечански
  40. Ђакон Радош (Младеновић), управник Духовног центра „Николај Велимировић“ у Краљеву
  41. Ђакон Ненад Илић, редитељ
  42. Ипођакон др Андреј Тарасјев, професор Филолошког факултета у Београду у пензији
  43. Мати Гликерија, игуманија манастира Ћелије
  44. Мати Анастасија, манастир Рукумија
  45. Монсињор Станислав Хочевар, надбискуп београдски
  46. Исак Асиел, рабин Јеврејске заједнице Србије
  47. Адем Зилкић, реис-ул-улема Исламске заједнице Србије
  48. Др Радомир Наумов, министар вера
  49. Мр Невена Витошевић-Ћеклић, државни секретар Министарства вера
  50. Проф. др Милош Недељковић, декан Машинског факултета
  51. Др Радмило Маројевић, професор Филолошког факултета у Београду
  52. Др Бошко Сувајџић, професор Филолошког факултета у Београду
  53. Пуковник др Борислав Гроздић, Управа за морал Војске Србије
  54. Др Бранимир Јовановић, директор „Центра Тесла“ из Београда
  55. Др Зорица Кубуровић, лекар Хитне помоћи Београд
  56. Предраг Драгић Кијук, књижевник
  57. Мирослав Тохољ, књижевник
  58. Небојша Дугалић, драмски уметник
  59. Ксенија Хајнбихер, редитељ
  60. Милан Михајловић, новинар
  61. Влајко Пановић, клинички психолог са ВМА
  62. Зоран Луковић, капетан МУП-а
  63. Слободан Спасић, аналитичар
  64. Др Марко Младеновић, књижевник и професор Правног факултета у Београду у пензији
  65. Мр Биљана Спасић, професор менаџмента у Економској школи у Крагујевцу
  66. Проф. др Жарко Видовић, философ
  67. Матија Бећковић, академик
  68. Проф. др Александар Липковски, помоћник министра просвете
  69. Др Милорад Миленковић, директор Филолошке гимназије у Београду
  70. Растко Јевтовић, професор Пете београдске гимназије
  71. Проф. др Љубомир Протић, директор Завода за унапређење образовања у Београду
  72. Зоран Савић, директор дистрибутерске куће „Millennium Film“ из Београда
  73. Др Обрад Станојевић, професор Правног факултета у Београду
  74. Др Мирјана Стефановски, професор Правног факултета у Београду
  75. Оливер Ињац, публициста из Ниша
  76. Ранко Ђиновић, песник
  77. Емил Каменов, психолог
  78. Гојко Ђого, књижевник
  79. Никола Марковић, председник Информатичког друштва Србије
  80. Др Коста Николић, виши научни сарадник Института за савремену историју у Београду
  81. Др Бојан Димитријевић, помоћник министра војног
  82. Др Коста Чавошки, професор Правног факултета у Београду
  83. Мр Богдан Лубардић, асистент на Богословском факултету СПЦ у Београду
  84. Матеј Арсенијевић, публициста и уредник часописа „Црквени живот“
  85. Владимир Димитријевић, публициста
  86. Драгослав Бокан, режисер и филмски критичар
  87. Андрија Тадић, публициста
  88. Слађан Миљевић, уредник часописа „Истина“
  89. Др Радован Биговић, професор Богословском факултету СПЦ у Београду
  90. Момчило Селић, књижевник
  91. Бранко Радовановић, конзул у Немачкој
  92. Мирјана Булатовић, књижевник
  93. Марилина Века, новинарка из Рима
  94. Светлана Стевић, председник Хуманитарног удружења „Мајка девет Југовића“ из Звечана
  95. Дејан Милић, правник и публициста
  96. Др Славенко Терзић, историчар
  97. Др Јован Делић, професор Филолошког факултета у Београду
  98. Веселин Матовић, прогнани професор Никшићке гимназије
  99. Саво Штрбац, историчар
100. Слободан Јарчевић, ратни министар спољних послова у Влади РСК
101. Милорад Буха, председник Владе РСК у прогнанству
102. Душан Крстић, продуцент
103. Снежана Стојковић, новинар
104. Светлана Велмар Јанковић, књижевник
105. Др Гордана Живковић, виши научни сарадник Института за европске студије
106. Мр Дејан Мировић, публициста
107. Милош Кнежевић, публициста
108. Милосав Самарџић, директор издавачке куће „Погледи“ из Крагујевца
109. Др Богољуб Шијаковић, професор Философског факултета у Никшићу и Богословском факултету СПЦ у Београду
110. Мр Радован Калабић, књижевник
111. Проф. др Владета Јеротић, академик
112. Ђорђе Јањић, књижевник
113. Др Синиша Влајић, професор Факултета организационих наука у Београду
114. Оливер Суботић, дипломирани инжењер информационих технологија и дипломирани теолог
115. Др Срђа Трифковић, историчар
116. Славко Пановић, председник Српске народне одбране у Америци
117. Љубиша Фолић, архитекта
118. Нинослав Ранђеловић, режисер
119. Др Радомир Ковачевић, директор Радиолошког института у Београду
120. Иван Дражић, секретар Хуманитарног удружења „Браниоци отаџбине 1998-1999“
121. Др Драгољуб Живојиновић, историчар
122. Драгољуб Којчић, политиколог
123. Мирољуб Петровић, дипломирани инжењер геологије
124. Александар Павић, политиколог
125. Др Давор Милићевић, секретар Епархије канадске
126. Драгомир Ацовић, архитекта и члан Крунског савета
127. Др Здравко Пено, теолог
128. Др Часлав Копривица, професор Факултета политичких наука у Београду
129. Др Радојко Вукичевић, професор Филолошког факултета
130. Владислав Бојовић, студент
131. Др Драгомир Сандо, професор Богословског факултета СПЦ у Београду
132. Др Василије Крестић, академик
133. Др Србољуб Живановић, члан Краљевског антрополошког института у Лондону
134. Душан Павловић, представник Одбора за Јасеновац у РС
135. Владимир Божовић, правник
136. др Светозар Радишић, пуковник у пензији
137. Др Милан Ивановић, председник СНВ Северног Косова и Метохије
138. Александар Трифони, криптолог
139. Бранко Радун, политички аналитичар
140. Др Милан Туба, професор Математичког факултета
141. Зоран Буљугић, члан редакције часописа „Геополитика“
142. Др Љиљана Чолић, професор Филолошког факултета у Београду
143. Јања Тодоровић, књижевник
144. Антоније Ђурић, књижевник
145. Дане Чанковић, председник СНП „Избор је наш“, Бања Лука
146. Андрија Мандић, лидер Српске листе у Црној Гори
147. Љуба Манасијевић, појац
148. Светлана Стевић, музички уметник
149. Јереј Арсеније Арсенијевић, парох Вазнесењске цркве у Београду и Небојша Мастиловић, богослов, чланови вокалне групе „Пирг“
150. Јелисавета Арсенијевић и Слађана Борота, Вокална група „Духовна Лира“
151. Вокална група „Жива вода“
152. Дечји фолклорни ансамбл „Бамби“ из Чачка

Они који више нису са нама, а обележили су историју Машинца:

   1. Данило Лазовић, драмски уметник
   2. Александар Сенић, публициста
   3. Никола Милошевић, академик
   4. Ђакон Милорад Лазић, теолог
   5. Творац Машинца – др Милош Кубуровић, професор Машинског факултета

Списак свих догађаја одржаних у организацији Српског сабора Двери у периоду 1999-2007.

Филолошки четвртком

-списак трибина одржаних на Филолошком факултету Универзитета у Београду (2000-2002): укупно 24

1) БИБЛИЈА И СРПСКА НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ, сала 11, Предавач: др Бошко Сувајџић, професор Народне књижевности на Филолошком факултету

2) СТУДЕНТИ И ПОЛИТИКА, Четвртак, 18. мај 2000. године, Стара зграда, I спрат, слушаоница број 34, Говорили: Бранимир Нешић, Оливера Дуњић и Бошко Обрадовић, чланови редакције часописа „Двери“. Обрађене су следеће теме:

• Студентски протести – зашто и како настају, докле трају и чиме се завшавају? • Подела студентских организација: режимске и сорошевске • Тајна подигнуте песнице (отпорашке) песнице или нови, амерички СКОЈ • Перспективе противотпора и услови за организовање националних студента

3) СРПСКИ ЛИНГВИСТИЧКИ РАТОВИ, Четвртак, 25. мај 2000. године, Стара зграда, I спрат, слушаоница број 34, на предвиђеној полемичкој трибини учествовао само др Радмило Маројевић, професор Филолошког факултета, док се др Слободан Реметић, директор Института за српски језик САНУ, није појавио. Постављене теме за полемику биле су:

• Српски народ и српски језик
• О језику некадашњем и садашњем
• О језику Вуковом и вуковском
• О савременом српскохрватском језику
• О српском књижевном језику на раскршћу векова,
• О прописима и правописима,
• О нелингвистичким и лингвистичким правцима

4) ВАНЗАВЕТНА ИСТОРИЈА СРБА, Четвртак, 7. децембар 2000, Филолошки факултет, Сала 11, Учествовали су: Бранимир Нешић и Бошко Обрадовић

5) СРПСКИ ЗАВЕТ, Предавач: Жарко Видовић

6) СРБИЈА – ЗАДУЖБИНА СВЕТОГ САВЕ, представљање новог броја, Учесници: Матија Бећковић и Жарко Видовић

7) О ЊЕГОШУ, Циклус „Хришћанство и књижевност“, Предавач: Матија Бећковић, Суорганизатор: Друштво пријатеља манастира Ђурђеви Ступови

О ЊЕГОШУ, Циклус „Хришћанство и књижевност“, Предавач: Жарко Видовић, Суорганизатор: Друштво пријатеља манастира Ђурђеви Ступови

9) О ЊЕГОШУ, Циклус „Хришћанство и књижевност“, Предавач: Милорад Миленковић, директор Филолошке гимназије у Београду, Суорганизатор: Друштво пријатеља манастира Ђурђеви Ступови

10) О ВЛАДИКИ НИКОЛАЈУ, Циклус „Хришћанство и књижевност“, Предавач: Матеј Арсенијевић, православни публициста

10) О ВЛАДИКИ НИКОЛАЈУ, Циклус „Хришћанство и књижевност“, Предавач: Ђорђе Јанић, књижевник

11) ПРАЗНИЦИ И АНТИПРАЗНИЦИ, Учесници: Бранимир Нешић и Бошко Обрадовић, уредници Двери

12) ПРЕДСТАВЉАЊЕ „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“, Учесници: Предраг Драгић Кијук, уредник, и чланови редакције „Књижевних новина“

13) ПУСТИТЕ ИХ И НЕ БРАНИТЕ ИМ, Представљање зборника текстова о веронауци, Учесници: протојереј др Радомир Поповић, професор Богословског факултета СПЦ у Београду, др Љубомир Протић, професор Математичке гимназије и Растко Јевтовић, професор књижевности

14) ПРАВОСЛАВНА ДУХОВНОСТ И МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ, Предавач: Растко Јевтовић

15) ЦРКВА КАО ИЗВОР И УПОРИШТЕ НАЦИЈЕ, Четвртак, 28. март 2002, Филолошки факултет, Сала 11, Предавач: проф. др Жарко Видовић

16) МЕНТАЛНЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ, Четвртак, 4. април 2002, Сала 11, предавач: Александар Сенић

17) ПРАВОСЛАВНИ ОДГОВОР НА ЖЕНСКО ПИТАЊЕ, Четвртак, 18. април 2002, сала 11, Учествовали: протојереј Дејан Дејановић, ђакон Милорад Лазић, проф. др Андреј Тарасјев, Зорица Кубуровић и Јања Тодоровић

18) ПРАВОСЛАВЉЕ И РАТ, Четвртак, 24. април 2002, сала 11, Учествовали: јереј др Љубивоје Стојановић, др Здравко Пено и пуковник Борислав Гроздић

19) СРПСКИ ЗАВЕТ У НОВОМ ДОБУ, Четвртак, 16. мај 2002, сала 11, Учествовали: чланови редакције Двери који су говорили на следеће теме:
– Глобализација
– Денацификација
– (Не)људска права
– Медијска идиотизација

20) ВЕЧЕ СРПСКОГ ДУХОВНОГ ПОЈАЊА, Четвртак, 23. мај 2002, сала 11, Учествовали су: вокалне групе „Пирг“ (Арсеније Арсенијевић и Небојша Мастиловић) и „Духовна лира“ (Јелисавета Арсенијевић и Слађана Борота)

21) ЗАПАД И СРБИ, Четвртак, 30. мај 2002, сала 11, Предавач: проф. др Богољуб Шијаковић

22) РАДОВАН КАРАЏИЋ, Четвртак, 6. јун 2002, сала 11, Учествовали представници Међународног одбора за истину о Радовану Караџићу: проф. др Коста Чавошки, Гојко Ђого и Мирослав Тохољ

23) ПРАВОСЛАВЉЕ И УМЕТНОСТ, Четвртак, 28. новембар 2002, сала 11, Предавач: Небојша Дугалић, драмски уметник

24) ЗАВЕТ СВЕТОГ САВЕ, Четвртак, 12. децембар 2002, Сала хероја, Предавач: Владика Атанасије Јевтић
Машинац четвртком

– списак трибина Српског сабора Двери одржаних на Машинском факултету Универзита у Београду(јануар 2003 – јануар 2008): укупно 76

1) СВЕТОСАВЉЕ И ДВЕРИ СРПСКЕ, 23. јануар 2003. године, представљање часописа Двери српске, Учествовали: протојереј-ставрофор Хаџи-Љубодраг Петровић, др Зорица Кубуровић, Предраг Драгић Кијук и Бранимир Нешић, главни уредник „Двери српских“

2) МЕНТАЛНЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ И БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ, 6. март 2003. године, Учествовали: Влајко Пановић, клинички психолог са ВМА, Зоран Луковић, капетан МУП-а Србије и Слободан Спасић, аналитичар

3) ЗАШТО СРБИ НЕСТАЈУ, 20. март 2003. године, Учествовали: др Марко Младеновић, књижевник и професор Правног факултета у Београду у пензији и мр Биљана Спасић, професор менаџмента у Економској школи у Крагујевцу

4) ЋИРИЛИЦА – ЈЕДАН ОД ТЕМЕЉА СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА, 30. октобар 2003. године, Предавач: Његово Преосвештенство Епископ умировљени Захумско-херцеговачки г. Атанасије Јевтић

5) СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ О СУЈЕТИ И ВАСПИТАЊУ, 27. новембар 2003. године, Предавач: о. Јован Пурић, игуман манастира Острог

6) УСТАНАК, ЗАВЕТ И РЕВОЛУЦИЈА, 4. децембар 2003. године, Поводом 200-годишњице Првог српског устанка, Предавач: проф. др Жарко Видовић

7) СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ И КАРАЂОРЂЕ, 11. децембар 2003. године, Поводом 200-годишњице Првог српског устанка, Предавач: Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски г. Амфилохије Радовић

ВЕРУЈЕМ У БОГА И СРПСТВО, 18. децембар 2003. године, промоција идеје Сабора српске омладине и представљање новог броја часописа „Двери српске“, Учествовали: чланови редакције часописа „Двери српске“ и учесници Сабора српске омладине одржаног у Студеници о Ђурђевдану 2003.

9) ЗАШТО МОНАРХИЈА, 24. децембар 2003. године, Поводом 200-годишњице Првог српског устанка, Предавач: Матија Бећковић, Учествовали: Данило Лазовић, драмски уметник и Љуба Манасијевић, појац

10) УЛОГА ЛАИКА У ЦРКВИ, 19. фебруар 2004. године, Предавач: Његово Преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки г. Григорије

11) РЕФОРМА ПРОСВЕТЕ – ОНО ШТО НИСТЕ ЗНАЛИ, 20. фебруар 2004. године, Учествовали: Александар Липковски, декан Математичког факултета, Љуба Протић, директор Математичке гимназије и Емил Каменов, психолог

12) ЗАБЛУДЕ РАСКОЛНИКА ТЗВ. СТАРОКАЛЕНДАРАЦА, 4. март 2004. године, Предавач: Његово Преосвештенство Епископ умировљени Захумско-херцеговачки г. Атанасије Јевтић (Суорганизатор: Удружење студената „Свети Јустин Философ“)

13) ПРАВОСЛАВЉЕ У АМЕРИЦИ, 11. март 2004. године, Предавач: јеромонах Иринеј Добријевић, главни референт Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве

14) Представљање дигиталног издања Његошевог Горског вијенца, 18. март 2004. године, Учествовали: Данило Лазовић, драмски уметник, Љуба Манасијевић, појац и Гојко Ђого, књижевник

15) СРБИЈА ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА, 25. март 2004. године, Предавачи: др Коста Николић, виши научни сарадник Института за савремену историју и мр Бојан Димитријевић, научни сарадник Института за савремену историју

16) ХАШКИ СУД И ГЕНОЦИД НАД СРБИМА, 1. април 2004. године, Предавач: проф. др Коста Чавошки, професор Правног факултета у Београду

17) СВЕТИ ОЦИ У СВЕТОМ ПРЕДАЊУ ЦРКВЕ, 15. април 2004. године, Предавач: Његово Преосвештенство Епископ Бачки г. Иринеј Буловић

18) О. ЈУСТИН ПОПОВИЋ О МОЛИТВЕНОМ ПРЕДАЊУ ЦРКВЕ, 22. април 2004. године, Предавач: о. Јован Пурић, игуман манастира Острог

19) ХРИШЋАНСТВО И САВРЕМЕНА УМЕТНОСТ, 29. април 2004. године, Поводом филма Мела Гибсона „Страдање Исусово“, Учествовали: Његово Преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки г. Григорије, Његово Пресвештенство викарни Епископ Јегарски г. Порфирије, Зоран Савић, директор дистрибутерске куће „Millennium Film“, ђакон Ненад Илић, писац и режисер, мр Богдан Лубардић, асистент на Богословском факултету СПЦ у Београду, Матеј Арсенијевић, уредник часописа „Црквени живот“, Владимир Димитријевић, православни публициста и Драгослав Бокан, режисер и филмски критичар

20) МЕНТАЛНЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ У ОТВОРЕНОМ ДРУШТВУ, 20. мај 2004, Учествовали: протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић, Зоран Д. Луковић, Андрија Тадић, публициста и Слађан Мијаљевић, уредник часописа „Истина“

21) ПРОТИВУРЕЧНОСТИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ, 27. мај 2004, Учествовали: о. Радован Биговић, професор Богословског факултета СПЦ у Београду, монах Никодим Богосављевић, сабрат Цетињског манастира, Момчило Селић, књижевник и Владан Глишић, члан редакције „Двери српских“

22) МОНАШТВО И БРАК – ИСТИ ЦИЉ, 21. октобар 2004, Предавач: Његово Пресвештенство Владика Јегарски г. Порфирије

23) ИЗГОН СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ЦРНОЈ ГОРИ, 25. октобар 2004. године, Учествовали: Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски г. Амфилохије Радовић, Матија Бећковић и избачени професори никшићке гимназије

24) МОЛИТВА СА ГРОБА ГОСПОДЊЕГ – УСПОМЕНЕ СА ПУТОВАЊА ПО СВЕТОЈ ЗЕМЉИ, 28. октобар 2004. године, Предавач: Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-никшићки г. Јоаникије

25) СВЕТА ГОРА И САВРЕМЕНИ СВЕТ, 4. новембар 2004. године, Предавач: Његово Преосвештенство Епископ Жички г. Хрисостом

26) ПРАВОСЛАВЉЕ У АМЕРИЦИ – АМЕРИКА У НАМА, Поводом књиге Френка Шејфера „Плесати сам“, 11. новембар 2004. године, Учествовали: Његово Преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки г. Григорије и др Богољуб Шијаковић, професор Философског факултета у Никшићу и Богословског факултета СПЦ у Београду

27) ХРИСТОВ СВЕТОСАВАЦ МИХАИЛО ПУПИН, Поводом књиге протојереја Саве Б. Јовића, 18. новембар 2004. године, Учествовали: протојереј Слободан Бранковић, мр Радован Калабић и аутор.

28) ИСУС ХРИСТОС У МРАКУ ИСТОРИЈСКЕ КРИТИКЕ, Поводом књиге Предрага Самарџића, 25. новембар 2004. године, Учествовали: Његово Преосвештенство Епископ умировљени Захумско-херцеговачки г. Атанасије Јевтић и Његово Преосвештенство Епископ Бачки г. Иринеј Буловић

29) ХРИШЋАНСТВО И МЕДИЦИНА, 2. децембар 2004. године, Предавач: проф. др Владета Јеротић

30) ЕПИСКОП НИКОЛАЈ И НОВИ ЗАВЕТ О ЈЕВРЕЈИМА, Поводом другог издања књиге Предрага Самарџића, 9. децембар 2004. године, Учествовали: Његово Преосвештенство Епископ умировљени Захумско-херцеговачки г. Атанасије Јевтић, јеромонах Иринеј Добријевић, главни референт Светог Архијерејског Синода СПЦ, Ђорђе Јанић, књижевник и јереј Милорад Средојевић, уредник „Хришћанске мисли“

31) ИЗАЗОВИ РАЧУНАРСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ, Поводом новог броја „Жичког благовесника“, 16. децембар 2004. године, Учествовали: Његово Преосвештенство Епископ Жички г. Хрисостом, др Синиша Влајић, професор Факултета организационих наука у Београду и Оливер Суботић, дипломирани инжењер информационих система

32) ОСТРОШКИ ИСТОЧНИЦИ, Промоција књиге викарног Епископа Диоклијског г. Јована, 23. децембар 2004. године, Учествовали: протојереј Радомир Никчевић, директор „Светигоре“, др Обрад Станојевић, професор Правног факултета у Београду, Матеј Арсенијевић, православни публициста и главни уредник часописа „Црквени живот“ и Оливер Ињац, публициста

33) СРБ ЈЕ ХРИСТОВ, 30. децембар 2004. године, поводом 190 година од Хаџи-Проданове буне и мученичког страдања Светих ђакона Авакума и игумана Пајсија, Учествовали: протојереј-ставрофор Хаџи-Љубодраг Петровић, Жарко Видовић и Матеј Арсенијевић

34) НАЦИОНАЛИЗАМ СВЕТОГ САВЕ, Поводом 6 година „Двери“, 25. јануар 2005, Учествовали: Његово Преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки г. Григорије, др Срђа Трифковић, политички аналитичар и Славко Пановић, председник Српске Народне Одбране у Америци

35) ВЕРА И ПСЕУДОРЕЛИГИЈЕ, 10. март 2005, Учествовали: Његово Преосвештенство викарни Епископ Јегарски г. Порфирије, Зоран Луковић и Влајко Пановић

36) РАСПЕТО КОСОВО, 17. март 2005, Учествовали: протојереј Радомир Никчевић, Љубиша Фолић, архитекта и Нинослав Ранђеловић, режисер

37) ОКУПИРАНИ МЕТОХ, 24. март 2005, Учествовали: Његово Преосвештенство Епископ Рашко-призренски г. Артемије, др Бојан Димитријевић, др Радомир Ковачевић, директор Радиолошког института у Београду и Иван Дражић, секретар удружења „Браниоци Отаџбине 1998-1999“.

38) НАЦИОНАЛНО ПИТАЊЕ И ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ, Поводом књиге Мирјане Стефановски, 31. март 2005, Учествовали: др Драгољуб Живојиновић, историчар, Коста Чавошки, Драгољуб Којичић, политиколог, јереј Милорад Средојевић и аутор.

39) СЛУЧАЈ ДАРВИН, 7. април 2005, Учествовали: проф. др Љиљана Чолић, бивша министарка просвете, Мирољуб Петровић, дипл. инжењер геологије и Александар Павић, политиколог

40) НАЦИЈА И САБОТАЖА, 14. април 2005, Поводом новог броја часописа „Двери српске“, Учествовали: проф. др Никола Милошевић, академик, Предраг Р. Драгић Кијук, Милош Кнежевић, политиколог и Владимир Димитријевић

41) ЂАВО У ПРАХУ – НАРКОМАНИЈА КАО БОЛЕСТ ЗАВИСНОСТИ, 14. април 2005, Учествовали: Бранко Радовановић, инспектор за наркотике у српској канцеларији Интерпола МУП-а Србије, Влајко Пановић и Мирјана Булатовић, аутор књиге „ЂАВО У ПРАХУ – исповести наркомана“.

42) ДА ЛИ ЈЕ КОСОВО ИЗГУБЉЕНО, 19. април 2005, Учествовали: Никола Милошевић и Марилина Века, новинарка из Рима

43) КОСОВСКИ ЗАВЕТ ЦАРА ЛАЗАРА, Представљање ЦД-издања манастира Рукумије, 19. мај 2005, Учесници: протојереј мр Александар Средојевић, Предраг Драгић Кијук, књижевник, Ранко Ђиновић, песник, Светлана Стевић, музички уметник, Жива вода, вокална група и Данило Лазовић, драмски уметник

44) ЖИТИЈЕ И ЧУДА ПРЕПОДОБНОГ ЈУСТИНА НОВОГ ЋЕЛИЈСКОГ, 26. мај, Предавач: Његово Преосвештенство Епископ умировљени Захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић)

45) СРПСКИ ДУХОВНИЦИ XX ВЕКА, Поводом књиге Владимира Димитријевића 2. јун 2005, Учесници: јеромонах Јован, игуман манастира Сочаница, протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић, Матеј Арсенијевић и аутор

46) КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА, 7. јун 2005, Учесници: протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић, главни секретар Св. арх. Синода СПЦ и аутор књиге „Утамничена Црква“, јереј Велибор Џомић, аутор књиге „Страдање Србске Цркве од комуниста“, Антоније Ђурић, аутор књиге „Црвена куга“, мр Радован Калабић, председник Матице исељеника и Дејан Милић, правник и публициста

47) КУДА ИДЕ ЦРНА ГОРА, 27. октобар 2005, Учесници: др Славенко Терзић, историчар, др Јован Делић, професор Филолошког факултета у Београду и Веселин Матовић, прогнани професор никшићке гимназије (суорганизатор: Удружење „Кнез Мирослав“)

48) ДА ЛИ СИ ЗАБОРАВИО – Промоција ЦД-а „Јасеновац – индустрија смрти“ и филма „Живот после олује“, 10.новембар 2005, Учесници: Саво Штрбац, историчар, Слободан Јарчевић, ратни министар спољних послова у Влади РСК, Милорад Буха, председник Владе РСК у прогонству, Душан Крстић, продуцент ЦД-а и Снежана Стојковић, аутор филма

49) НОВО ДОБА – Вече у част Александра Саше Сенића, 24. новембар 2005, Учесници: Његово Преосвештенство викарни Епископ Јегарски г. Порфирије, Влајко Пановић, Зоран Луковић и Слађан Мијаљевић

50) КОМУНИСТИЧКЕ ЧИСТКЕ, 8. децембар 2005, Учесници: протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић, секретар Светог Архијерејског Синода СПЦ, Светлана Велмар-Јанковић, књижевник и мр Радован Калабић, председник Матице исељеника

51) ЕВРОПСКА ИНТЕГРАЦИЈА И СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ, 22. децембар 2005, Учесници: др Гордана Живковић, Институт за европске студије, мр Дејан Мировић, аутор књиге „Запад или Русија“, Милош Кнежевић, публициста и Владан Глишић, члан редакције „Двери српских“

52) ИСТИНА О ЂЕНЕРАЛУ, Светосавски сабор поводом 7 година постојања часописа „Двери српске“ и 60-годишњице убиства ђенерала Драже Михаиловића, 28. јануар 2006, Учесници: јереј Никола Јовић, парох цркве Светог Марка у Београду, Славко Пановић, председник Српске народне одбране у Америци, др Срђа Трифковић, историчар и публициста из Америке, Милослав Самарџић, уредник издавачке куће „Погледи“ из Крагујевца, Дечји фолклорни ансамбл „Бамби“ из Чачка и Бошко Обрадовић, главни уредник „Двери српских“

53) СРБИ(Н) У РАСЕЈАЊУ, Поводом 150-годишњице рођења Николе Тесле, 18. фебруар 2006, На трибини су учествовали: Његово Преосвештенство Епископ Канадски г. Георгије, др Давор Милићевић, секретар Епархије Канадске, протојереј-ставрофор Василије Томић, главни уредник часописа „Источник“ и др Бранимир Јовановић, бивши директор Музеја „Николе Тесле“ у Београду

54) МОНАРХИЈА КАО ПРИНЦИП ВЛАСТИ, Поводом новог броја часописа, 1. март 2006. године, Учествовали су: ђакон Радош Младеновић, управник Духовног центра „Николај Велимировић“ у Краљеву, Драгомир Ацовић, члан Крунског савета и др Здравко Пено, теолог

55) ПРАВОСЛАВЉЕ У АМЕРИЦИ, Преподобни Серафим Роуз и манастир Платина, 16. март 2006. године, Гост-предавач: јеромонах Дамаскин Кристенсен, ученик Серафима Роуза, сабрат манастира Платине у Калифорнији

56) ЦРНА ГОРА И РЕФЕРЕНДУМ, 21. март 2006, Учествовали су: др Часлав Копривица, Факултет политичких наука у Београду, члан Покрета за заједничку државу, др Радојка Вукчевић, професор Филолошког факултета и такође члан Покрета за заједничку државу, др Јован Делић, професор Филолошког факултета и Владислав Бојовић из Студентског покрета Његош

57) СВЕТИ НИКОЛАЈ СРПСКИ, пројекција филма, Поводом 50 година од упокојења и 15 година од преноса моштију Светог Николаја Охридског и Жичког, 13. април 2006. године, После пројекције говорио: ђакон Ненад Илић, сценариста и режисер филма

58) О СВЕТОМ ЈОВАНУ КРСТИТЕЉУ, премијера филма и разговор, 22. мај 2006. године, О филму су говорили: проф. др Драгомир Сандо и послушница Ксенија Хајнбихер, аутор филма

59) БОГ И РОКЕНРОЛ, промоција књиге „Бог и рокенрол“, 25. мај 2006. године, Предавач: монах Арсеније из манастира Црна Река

60) СВЕДОЧЕЊЕ ЈЕДИНСТВА ЦРКВЕ, 30. мај 2006. године, Предавач: Архиепископ Охридски и Митрополит Скопски г. Јован

61) ЕЛЕКТРОНСКЕ ЛИЧНЕ КАРТЕ – дигитални тоталитаризам?!, Поводом књиге Оливера Суботића „Човек и информационе технологије“, 8. јун 2006. године, На трибини су учествовали: ћакон Радош Младеновић, директор Духовног центра „Николај Велимировић“ у Краљеву, Александар Павић, у име удружење грађана „За живот без жига“, Владимир Димитријевић, православни публициста и Оливер Суботић, аутор књиге

62) ЗАЈЕДНИЧКО ДЕЛО – доживљаји и тумачење Свете Литургије, пројекција филма и разговор, 12. октобар 2006. године, Учествовао: архимандрит Тихон, игуман манастира Студенице и аутор филма

63) КАД БИ ХЛЕБА БИЛО ВИШЕ, промоција документарног филма у продукцији ТВ „Мост“ из Звечана, 28. новембар 2006. године, О филму су говорили: Његово Преосвештенство Епископ Рашко-призренски г. Артемије, Светлана Стевић, председник НВО „Мајка девет Југовића“ и Милан Михајловић, новинар

64) ЈАСЕНОВАЦ И УЗРОЦИ ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА У 20. ВЕКУ, 5. децембар 2006. године, На трибини су говорили: др Василије Крестић, академик, др Србољуб Живановић, члан Краљевског антрополошког института у Лондону и Душан Павловић, представник Одбора за Јасеновац СПЦ

65) ЗА ЖИВОТ БЕЗ ВЕЛИКОГ БРАТА – проблематика нових, електронских личних докумената, Протестни сабор поводом новог закона о личној карти, 14. децембар 2006, Учествовали: О. Николај, старешина манастира Свете Петке, др Коста Чавошки, професор Правног факултета у Београду, Александар Павић, НВО „За живот без жига“, Владимир Божовић, генерални инспектор МУП-а Србије, Александар Липковски, професор Математичког факултета и продекан БУ, Милош Кнежевић, геополитичар и публициста, Светозар Радишић, стручњак за стратешко ратовање, Александар Трифони, војни криптолог, Слађан Мијаљевић, НВО „Истина“, Никола Марковић, председник Информатичког друштва Србије и Данило Тврдишић, члан редакције часописа „Двери српске“.

66) КО ТО РУШИ ЂУРЂЕВЕ СТУПОВЕ, 21. децембар 2006. године, Говорио је: Протосинђел Петар (Улемек), старешина манастира Ђурђеви Ступови у Расу.

67) НАЈВЕЋИ СРБИ ПОСЛЕ СВЕТОГ САВЕ – Свети Николај Српски и Никола Тесла, Представљање нових бројева, 25. јануар 2007, Учесници: Његово Преосвештенство Епископ Шабачки г. Лаврентије, др Бранимир Јовановић, Радомир Наумов, министар за енергетику и Бранимир Нешић

68) ШТА СЕ СПРЕМА НАШОЈ ДЕЦИ, Предавач: пуковник др Светозар Радишић, 14. април 2007.

69) НАУКА ПОТВРЂУЈЕ ВАСКРСЕЊЕ, пројекција руског документарног филма „Плаштаница“, 26. април 2007, Гост- предавач: протојереј Артемиј Владимиров, парох храма Свих Светих у Москви

70) 11. СЕПТЕМБАР – ШТА СЕ ЗАИСТА ДОГОДИЛО, пројекција америчког документарног филма посвећеног 11. септембру, 10. мај 2007.

71) ЕВРОПСКА УНИЈА И(ЛИ) РУСИЈА У СВЕТЛУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, 31. мај 2007, Предавачи: јеромонах Петар Драгојловић, сабрат Цетињског манастира, мр Дејан Мировић, аутор књиге „Запад или Русија“, Владимир Димитријевић, православни публициста из Чачка и Бранко Радун, политички аналитичар „Нове српске политичке мисли“

72) АВА ЈУСТИН, пројекција истоименог филма у продукцији манастира ћелије, 18. октобар 2007.

73) ВЕЛИКИ БРАТ – САВРЕМЕНИ КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР, 1. новембар 2007, Учествовали: проф. др Светозар Радишић, стручњак за стратешко ратовање, Александар Павић, политиколог НВО „За живот без жига“ и др Милан Туба, професор Математичког факултета у Београду.

74) АУТОКЕФАЛНОСТ И ИСКУШЕЊА У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ ДАНАС, 15. новембар 2007, Гост-предавач: Епископ Будимљанско-никшићки г. Јоаникије

75) СРБИЈА И(ЛИ) ЕВРОПСКА УНИЈА, 29. новембар 2007, Учесници: др Срђа Трифковић, политички аналитичар из Америке, др Гордана Живковић, виши научни сарадник Института за европске студије у Београду, мр Дејан Мировић, аутор књиге „Запад или Русија“ и Зоран Буљугић, члан редакције часописа „Геополитика“

76) ОДБРАНА ПОРОДИЦЕ, 5. децембар 2007, Учествовали су представници традиционалних верских заједница у Србији: викарни Епископ Хвостански г. Атанасије Ракита, Станислав Хочевар, Надбискуп Београдски, Исак Асиел, рабин Јеврејске заједнице у Србији и Адем Зилкић, Реис-ул-улема Исламске заједнице Србије, као и госпођа Невена Витошевић-Ћеклић, државни секретар Министарства вера.

77) НИЈЕ ГОТОВО – ТЕК ПОЧИЊЕ, Српска мрежа за Косово и Метохију, Републику Српску и Црну Гору, 13. децембар 2007, Учесници: Његово Преосвештенство Епископ Рашко-призренски г. Артемије, Андрија Мандић, лидер Српске листе у Црној Гори, др Милан Ивановић, председник Српског националног већа Косова и Метохије, Дане Чанковић, председник Српског народног покрета „Избор је наш“ из Бања Луке.

Обележена стота трибина Српског сабора Двери

У препуном амфитеатру Машинског факултета синоћ је свечаном академијом обележена стота трибина Српског сабора Двери на Универзитету у Београду. О улози ове аутентичне невладине организације, која улази у десету годину непрекидног друштвеног и културолошког рада у Србији, говорили су викарни Епископ јегарски Порфирије, протојереј-ставрофор Хаџи Љубодраг Петровић, Предраг Драгић Кијук, као и декан Машинског факултета проф. др Милош Недељковић.

Проф. Недељковић је синоћ, у име установе на чијем је челу, примио Патријарашку грамату коју је управи Машинског факултета, са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, доделио Свети архијерејски синод Српске православне цркве. За свој лични допринос омогућавању да се на овој трибини, на којој је говорио и велики број епископа, свештеника и монаха СПЦ, чује реч Божја, господину Недељковићу је уручен Орден Светог Саве другог реда, признање СПЦ које му је са благословом Његове Светости уручио викарни Епископ хвостански Атанасије, док је образложење за доделу ових високих признања Српске православне цркве прочитао протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић, главни секретар Светог архијерејског синода.

Синоћни јубилеј био је прилика да Српски сабор Двери први пут додели и новоустановљену награду, Повељу слободе, коју ће и убудуће додељивати једном странцу и једном Србину за слободољубивост и неодступно сведочење истине. Ове године први добитник награде је француски пуковник Патрик Барио, који већ годинама сведочи истину о Србији и српском народу, што је, између осталог, био и мотив да уочи Светог Саве прими православну веру.

Други добитник је декан Милош Недељковић који је одолео свим притисцима омогућујући да Машински факултет постане јединствено место у Београду на коме се могу чути и другачија мишљења од данас преовлађујућих, што је бројној публици која се ту окупља четвртком пружило осећај да, и поред медијске блокаде, Машинац данас јесте „парче слободног неба“, како је и гласио мото под којим је одржана синоћна свечаност.

У Београду,
1. фебруара 2008.

Информативна служба Српског сабора Двери

Двери српске и политичке странке

Однос Двери српских и политичких странака је једно од питања које често постављају људи пре приступања нашој организацији. Честе су биле и примедбе, а некада и напади, да смо ми у Дверима политички и страначки пристрасни пошто су на нашим трибинама гостовали и људи који су били руководиоци или истакнути чланови неких од политичких странака. Врло је битно да одмах нагласимо да су они позивани на те трибине као представници неког од државних органа Србије или као људи који су, поред тога што су страначки прваци, и интелектуално ангажовани у некој од области која је била тема конкретне трибине у нашој организацији. У том смислу, сада износимо ставове који су постали део званичних начела на којима се оснива однос Двери и политичких странака:

Двери нису антистраначка већ надстраначка организација.

Дакле, ми се не залажемо за укидање политичких странака и парламентаризма већ за укидање духа странчарења и његове превласти над саборношћу као истински православним приступом друштвеном животу.

Сагласно наведеном начелу, Двери у својим редовима окупљају људе из разних странака под условом да они у Двери не доносе дух странчарења и идеолошког раздора већ да својим радом стичу дух саборности и да саборни начин размишљања преносе у своје странке. То практично значи да Двери нису затворене за чланове странака већ да је смисао њиховог укључења у Двери у томе да се у појединим странкама повећа утицај дверјанског начина размишљања а не да се тим ангажманом утре пут за страначки утицај на Двери.

Организационо то је решено на следећи начин:

Чланови странака могу бити сарадници Двери али не могу бити чланови органа управљања Дверима (председавајући, чланови Управног и Надзорног одбора Двери). Ово је највиши ниво одлучивања у Дверима и као такав није отворен ни за чланове странака. Ту члан странке мора да бира: Двери или странка.

Чланови странке могу руководити неким конкретним и појединачним пројектом који се спроводи у организацији Двери. У том смислу могу представљати Двери и у јавности као старешине конкретног пројекта или кампање. Ово је нижи ниво одлучивања у Дверима и као такав је отворен и за чланове странака. Али ово није допуштено члановима странака који су истакнути чланови те странке или партијски функционери.

Начела која смо изнели су уведена да би се спречио страначки утицај на стратешко одлучивање у Дверима а да се ипак не спречи учешће страначки опредељених људи у Удружењу. Политичке странке су идеолошке творевине и као такве су производ либерално-демократског духа који је кроз парламентарни систем утемељен на претпоставци да парцијални интереси (чији су поједине странке представници) треба у међусобном испољавању и цивилизованој борби да дају најбољи пресек онога што је општенародни интерес. Овакав дух из кога су настале политичке странке је у својој основи супротан духу саборности који баштине словенски и православни народи. У том смислу је и намера да се у Дверима спречи уплив странчарења које би разорило Двери или претворило у продужену руку неке партије и њеног парцијалног интереса. Зато смо оваквим правилима о чланству у нашим органима управе и могућностима да се представљају Двери тежили да спречимо партијски уплив у доношење одлука у нашој организацији.

Као заговорници саборности, која је православни облик органске мисли у социјалном смислу, Двери морају дати одговор и на једноставно питање зашто смо заузели овако помирљив став према парламентаризму и страначком организовању у нашем друштву.

Одговор је у томе што Двери по свом духу нису ни револуционарна ни авантуристичка организација. У овом тренутку, парламентаризам и страначки систем представља реалност политичког организовања у највећем делу цивилизованог света, а и у српском народу и нашем друштву имају већ приличну традицију. Једини период у модерној политичкој историји Србије и Срба који није био парламентаран и страначки јесте период комунистичке диктатуре и иностране окупације. Како досада политичка пракса у свету а и код нас није дала ни један пример алтернативе страначком и парламентарном систему осим тоталитарних, то ни ми нисмо спремни да се упуштамо у пропагирање било каквог политичког авантуризма и да неодговорно предлажемо укидање система који како-тако функционише зарад неодговорних теоретских конструкција. Као организација одговорног друштвеног ангажмана, Двери предлажу да се постојећи систем исправља и поправља утицајем који је у њему могућ а не да се руши без ваљане алтернативе.

Данас су теорија и пракса парламентаризма и страначког организовања допуњене идејом о цивилном друштву, грађанским иницијативама и непосредној демократији. Двери сматрају да је ово сасвим довољан оквир за саборни утицај на постојећи страначки и парламентарни систем до тренутка када ће бити могуће извршити њихову потпуну замену.

Ипак, мора се поставити и граница страначком утицају у друштву јер неки станачки програми су потпуно непријатељски према српском друштву. Двери по својој природи морају отворено изнети став са којим странкама не могу сарађивати ни на нивоу њихових чланова.

Двери српске не могу сарађивати са странкама које:

- Отворено делују и јасно заступају ставове против хришћанских вредности;

- Смишљено и намерно воде борбу против Српске православне цркве;

- Залажу се за разбијање целовитости Србије и других српских земаља;

- Залажу се против културног, верског, привредног, државног и сваког другог повезивања српског народа;

- Својим ставовима и деловањем наступају против других интереса српског народ.

О нацизму у Србији

Постоји ли стварно проблем нових нацистичких испада у Србији, или се ради о само још једном у низу елемената виртуелне реалности којој припада серија догађаја као што су антисемитски графити у Београду или међуетнички инциденти у Војводини?

У Бирмингему, другом по величини граду у Великој Британији, само пре месец дана на једвите јаде окончани су крвави расни сукоби између различитих етничких досељеничких скупина. Према подацима које је објавила Фондација Ане Франк из Амстердама, само у протеклој години регистровано је више од 100 напада на локалне муслимане, њихове џамије и клубове у Холандији. Француска полиција недавно је саопштила да је од почетка ове године до дана саопштења регистровала преко 70 000 различитих јавних изгреда и случајева вандализма широм те земље, овде не рачунајући догађаје од последњих 15 дана. Слична улична насиља, инспирисана новом француском револуцијом, прелила су се и у Немачку, Белгију и друге европске земље.

За то време један непознати починилац написао је један графит, а други се побио у локалној кафани у Војводини, што је био озбиљан разлог да се Европски парламент забрине за стање људских и мањинских права у тој српској покрајини. У савременој Европи у којој је религија мултикултурализма дефинитивно умрла са последњим догађајима, измишљају се инциденти и декларације о једном од мултиетничких простора за пример у Европи, а то је свакако Војводина. За све то време широм Европе и Америке доносе се антитерористички закони који готово укидају људска права. Због активности сличних реакцији француске полиције поводом актуелних уличних сукоба у париским предграђима, ми смо пре 6 година бомбардовани. Као и наша некада на Косову и Метохији и француска полиција годинама није смела да уђе у дотична насеља. Све оно што се дешава у срцу Европе у последњих годину дана много драстичније и раније десило се на Косову и Метохији, уз велику подршку истих оних који сада много мање изгреднике од овдашњих аутоматски протерују из државе. Када пола Европе тресе муслиманска побуна и један огорчени антимуслимански талас, који сваког тренутка може да експлодира у неслућеном обиму, Косово и Метохија, као и Босна и Херцеговина, остају на путу исламизације са кога нема скретања.

У тренутку када се дешава једна таква промена етничке и културне слике Европе наши медији баве се појавама нацизма код српске омладине. У таквом европском контексту „српски нацисти“ су тема недеље у Србији?!? Да ли је могуће да је један обичан инцидент, каквих је на десетине хиљада у савременој Европи, само у српским медијима изазвао такву пажњу да је данима на насловној страни и да су му посвећене све могуће анализе? Овде уопште није проблем да се сви сложимо да је у питању недопустива ствар. Овде је проблем у томе што многе друге недопустиве ствари по интерес српског народа пролазе без икаквог коментара. Једногласна осуда по овом питању разумљива је, али не и чињеница да су за то време медији потпуно затворени за информације типа да у неколико села на периферији Бујановца и даље стоје демолиране српске цркве и гробља, а подигнути споменици ратним херојима шиптарске борбе за отцепљење тзв. југа Србије? С обзиром да се све то одвија не на Косову и Метохији, где немамо државну контролу, да ли треба да сачекамо некакав париски сценарио да бисмо разумели о чему се ту ради? Уосталом, у Великом Трновцу је недавно поново бачен не молотовљев коктел на аутомобиле као Паризу, већ бомба на полицијски пункт, који се, иначе, налази у близини нове и велике сеоске џамије подигнуте средствима Европске уније. Постоји ли стварно проблем нових нацистичких испада у Србији, или се ради о само још једном у низу елемената виртуелне реалности којој припада серија догађаја као што су антисемитски графити у Београду или међуетнички инциденти у Војводини?

Погледајмо ствари са чисто здраворазумске стране: може ли припадник српског народа који је тешко страдао од нациста у Другом светском рату бити пронацистички опредељен? Може ли припадник једног од словенских народа бити следбеник идеологије која је, између осталих, желела уништење и Словена? Да ли је природно да тој идеји следују унуци првих устаника против немачке окупације у поробљеној Европи 1941. године? Има ли ту ичега нормалног? Наравно да нема и да се ту ради о једном социјалном и психолошком ишчашењу. Који би били разлози за овако парадоксалан идеолошки избор једне крајње мале и маргиналне групе младих људи у Србији?

„Српски нацизам“ није никакав наш производ, већ субкултурна секта која нам је дошла са Запада. У нашој историји и предању немамо ту врсту учења и праксе, тако да новопечени следбеници Хитлера у Србији немају ама баш никакве везе са Српством и потребна је крајња злонамерност да им се припише српски карактер. Многи се радо користе оваквим више него минорним појавама за европски просек управо да би изнова доказивали теорију о непоправљивом српском шовинизму. У том кључу тек је разумљиво зашто овакве теме добијају насловне стране. Међутим, без обзира на све, остаје питање откуда овакве групе?

Прво, не постоје следбеници нацистичких идеја старији од 30 година. Да је у питању озбиљан продор једне идеје у српско друштво она би била заступљена у свим старосним добима. Јасно је да је она екслузивни изум врло младих људи и да се у тим годинама и завршава њено трајање. Шта их привлачи томе? Ту, најпре, има оне дивље и контрапротивне побуне младог човека који воли да проба нешто необично, прокажено, забрањено. Националсоцијализам је довољно упорно и жестоко негиран да би постао занимљив за подражавање. Психолошки то младима значи као идеја која их издваја из досадне свакодневице. Када се томе придода потреба младих навијача да имају и идеолошко-политичку позадину у свом хобију, ето добре забаве за доконе тинејџере и студенте. Најзад, национално и верски неписмена омладина, која ни у породици ни школи нити у медијима није могла ништа правилно да научи о темељима свог националног идентитета, тако духовно осиромашена може лако да националсоцијализам поистовети са себи блиским схватањем родољубља.

У питању је једно обично непознавање и српског родољубља и идеје нацизма. И либерализам, и марксизам, и фашизам, и нацизам, нису словенски идеолошки производи, већ најдубља мисао Запада који се одрекао хришћанства. Када је Европа уместо Богочовека решила да слави неке друге вредности убрзо је те нове култове почела да обоготворава. Тако је настало обожавање човека-грађанина и његових права у либерализму тзв. просветитељства Француске револуције, обожавање једне класе и потреба за њеном диктатуром у марксизму, обожавање паганске римске државе у фашизму и обожавање расе, крви и тла у националсоцијализму. У свеопштој духовној пустињи која влада на Западу пошто је Бог проглашен мртвим, лако се рађају сличне секте као псеудозаједнице и сличне идеје као нова божанства.

На другој страни, српско родољубље није напустило Богочовека као мерило свих ствари и појава, и директно је супротстављено свакој идеологији која уместо хришћанства поставља Европи друге темеље. Српско родољубље је на првом месту врхунска етика – чојства и јунаштва у служби Богу и своме роду. Постоји ли народ на свету који је у свој морални кодекс поставио правило заштите другог од себе? То је дубоко хришћанска поука и јасно говори о коренима те непревазиђене верске и грађанске коректности која је одувек красила наш народ. Како и где је све ово могао да научи млади човек у Србији? На којим идеалима је он одрастао? У духовној и моралној пустоши савремене Србије треба имати много среће па пронаћи оазу Цркве и спасити се од најразличитијих искушења, од којих је нацистичка екстраваганција кап у мору.

Сви социјални ломови које данас живимо погодно су тло за омладинску побуну и сваку врсту моралне и физичке пропасти, али излаз се не налази у безличном новоговору толеранције и безграничних људских права, већ у традиционалним заједницама љубави: браку, породици, парохији, патриотским удружењима и свим оним вредностима које животу дају виши смисао. Не треба испустити из вида ни чињеницу да се овај народ већ 15 година налази на стубу срама, да се и напољу и унутра о њему може изговорити највећа могућа увреда и лаж, да нема краја притисцима и уценама спрам њега, и да негде мора да проради и побуна против толиких понижења. То не значи да та побуна треба да узврати истим средствима. Напротив, најбољи одговор је укорењивање у своме идентитету који је заправо највећа сметња онима који клевећу српски народ. У том смислу, једини лек и за превенцију обољења српске омладине од субкултурних вредности ове врсте јесте у бољем познавању узрока и последица тих култура, али још више у дубоком и опитном упознавању вредности своје вере, духовности и културе.

У иначе изврсном тексту уваженог новинара НИН-а Николе Врзића „Протоколи хелсиншких мудраца“ (НИН, Београд, 17. јануар 2008, стр. 34-37), поред извесних историјских момената који су могли бити боље осветљени, јер историја српско-јеврејских односа може нашем народу само да служи на понос, поткрала се, претпостављамо ненамерно, и једна крупна грешка и дисквалификација.

Тај део текста гласи: „У већ спомињаном предавању Александар Лебл такође наводи да представници Јевреја имају добре односе са СПЦ, те да се СПЦ у више наврата дистанцирала од Образа, Јустина Философа, Двери и сличних организација“ (стр. 36). Како су се одједном Двери нашле у контексту ове приче нама није јасно. То што један угледни аутор попут г. Лебла, који је углавном објективно говорио о српско-јеврејским односима, није упознат са деловањем Српског сабора Двери и располаже погрешним информацијама и наметнутим етикетама, може се и опростити. Али да један врхунски новинар попут г. Врзића, који се прославио управо најдетаљнијим проверама извора и информација, може да цитира нешто што потом не доводи у питање јер није утемељено у истини, то не можемо да верујемо. Требало је само мало проверити и утврдити где се то и кад Српска православна црква „дистанцирала од Двери“ и који би то разлог могао бити за такво нешто?

Можемо да разумемо да је г. Врзић, који је у свом тексту бриљантно показао сво лицемерје и злонамерност Хелсиншког одбора за људска права у Србији, пружајући аргументе у одбрану СПЦ од антисемитских етикета желео да придода још један по коме се ето и сама СПЦ дистанцирала од својих несташних синова, али то није било потребно из два разлога:

   1. јер Српској православној цркви, која има одличне односе са Јеврејском заједницом Србије, то није потребно, и
   2. јер тај аргумент није заснован на истини.

Позивамо г. Врзића да се распита откуда то г. Исак Асиел, рабин Јеврејске заједнице Србије, као гост на чувеној трибини Двери на Машинцу у Београду и откуда у свим нашим наступима истицање јеврејског народа и у Отаџбини и у Расејању као примера Србима у организовању и заштити својих националних интереса?

Јасно нам је да је у Србији још увек могуће и пожељно олако третирати и етикетирати српске националне невладине организације, али смо убеђени да то неће још дуго трајати и да ћемо коначно добити право да одговоримо. Што се тиче г. Врзића, сигурни смо да није имао намеру да буде део оног медијског рата и понашања које је и сам критиковao у тексту.

У Београду,
20. јануара 2008.год.

Бошко Обрадовић,
главни и одговорни уредник Двери српских

Ниш, 6. фебруар, 18 часова

У среду, 6. фебруара 2008. године у Светосавском дому Саборне цркве у Нишу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Иринеја и у организацији огранка Српског сабора Двери и Центра за црквене студије, биће одржано предавање Његовог Преосвештенства викарног Епископа диоклијског и игумана манастира Острог Јована (Пурића) на тему: „Сабори и саборност Цркве“.

Трибина почиње у 18 сати.

Ваљево, 7. фебруар, 19 часова

У четвртак, 7. фебруара 2008. године у Ваљевској гимназији у 19 часова, у организацији Духовног центра Саборне цркве у Ваљеву, биће уприличена трибина не тему: „Православље и млади“, на којој ће бити представљена идеја и активности Покрета за живот, медијске кампање Српског сабора Двери за борбу против беле куге у српском народу.
На трибини ће учествовати: Бошко Обрадовић, главни уредник часописа Двери српске и Вишња Ћирић, координатор Покрета за живот.

Овим поводом биће приказано свих пет телевизијских спотова који су направљени у оквиру ове кампање и подељен билтен „Лепота ће спасити свет – ако ми спасимо лепоту“.

Крагујевац, 7. фебруар, 18 часова

У четвртак, 7. фебруара 2008. године у Епархијском центру у Крагујевцу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Јована и у организацији Духовног центра Саборне цркве у Крагујевцу и огранка Српског сабора Двери, биће одржано предавање Његовог Преосвештенства викарног Епископа диоклијског и игумана манастира Острог Јована (Пурића) на тему: „Утицај породице на васпитање деце – по Светом Јовану Златоустом“.

Трибина почиње у 18 сати.

Гаџин Хан, 9. фебруар, 18 часова

У суботу, 9. фебруара 2008. године, Епархија нишка, библиотека “Гаџин Хан” и Српски сабор Двери, у Дому културе у Гаџином Хану организују предавање на тему “Православље и народни обичаји.”

Предавач ће бити свештеник Раша Петровић, парох цркве Светог Николе у Нишу.

Трибина почиње у 18 часова.

Писмо мајке војника погинулог на Косову и Метохији

Поштовани,

повод да вам се лично обратим су емисије приказане на TВ Галаксија 32

   1. Имамо ли право на војничку одбрану отаџбине ?
   2. Истина о српским ратним херојима и шиптарским злочинима.

Ја сам Лозанка Радоичић, мајка једног од војника деветнаестогодишњака који је са 99 дана у служби ВЈ страдао у том нападу, и није био мартовска већ јунска класа 98. Девет година обијам прагове, пишем истину о страдању српске војске на Косову и Метохији. Све узалуд. После сваког мог обраћања бившим а и садашњим политичким моћницима, остаје још већа тишина. Страдања српске војске на Косову и Метохији у Србији је забрањена тема. Филм који је приказала ТВ Галаксија 32 о страдању пет војника 30. септембра 1998. предала сам новинару РТС још у јулу. Наравно није приказан Србији и то под смешним изговором.

После коментара које сам прочитала на сајту Српски сабор Двери верујем да нећете стати само на оном што је објављено. Ако ништа друго морали бисте, после такве рекције гледалаца, да објавите макар имена оних који су на такав начин дали своје животе за Србију, који нису хтели да им Србја буде резервна Домовина. Да Србија проговори и о њима а не само о онима због којих се доносе већ три-четири закона јер су се сада сетили да је Србија и њихова земља, пошто су тамо где су отишли „зарадили“ још једно држављанство.

Да Србији покажете какви су голобради регрути гинули за Косово и Метохију. Не спомињем мог сина јер нећу да га издвајам од осталих. Ако одлучите да и њих покажете Србији, имам ја доста материјала о страдању Срба на Косову и Метохији.
Рећи ћу само још ово.

Пет војника је страдало 30. септембра 1998. године на самој граници своје земље. Тај дан наша Црква слави Свете мученице Веру, Наду и Љубав и мајку им Софију.
Мени је остала једино Вера у Господа Бога; Љубав за ону стопу земље на Кошарама, заливену крвљу детета од деветнаест година, за Косово и Метохију, за Србију, колика је и моја љубав за моју децу; Нада да ће се Србија једног дана стидети тога што се данас стиди српских жртава на Косову и Метохији.

Сви они су дали своје животе за Косово и Метохију, а политичари данас то игноришу и мудро ћутите о њима. Историја ће судити и једнима и другима. Можда ће се кроз шездесет или сто година и њих неко сетити? Као што су данашњим политичарима важни једино они који су гинули управо пре толико година.

Како ја немам толико времена, а исто тако не могу да се помирим са тим да мој син и остали страдали Срби, који нису за собом оставили потомке, остану заувек заборављени када нас, њихових родитеља, не буде више, ја пишем. Ширим истину о њиховим жртвама. За сада то је само „од уста до уста“ јер ни медији у Србији нису спремни да се баве тиме. И вама се обраћам из тог разлога. Верујем да нећете стати на самом почетку.

Поштовање,

Лозанка Радоичић, мајка

Владимира, рођ. 23.03.1979,

Бранимира, рођ. 25.02.1981,

Јелене, рођ. 05.01.1984.