Средњу школу сам једва чекао да завршим. Толико нубина на једном месту нигде нема. Знате оно кад је неки град (назовимо га) окружен са 654 села и од 1000 ђака њих 700 са села. Па ти онда пребацују њихов менталитет, просипају неке форе на које се ни њихов рођени ћале који их је направио не смеје. Ни на матуру ни на екскурзију нисам ишао. Мада на екскурзију мање-више због тога што не подносим дуга путовања.
Славио сам дан кад сам се растао од тих ботова додуше, било је пар њих са којима сам био ок... њих 5 можда. Са једним сам само остао у контакту, можда двојицом. Једну рибу смо имали (мада се не може назвати рибом) због таквог смера и она је ок била. Остало...
Једино вредно помена је то што смо били ненадјебиви на турнирима у фудбалу. Стварно смо били много јаки. Једино голмана нисмо имали ал шта вреди кад не мож да нам узму лопту. Гоша нам је био лудак који је кракат и каткад одбрани тако нешто немогуће а прими гол с центра јер не види лопту

Нисам био неки ђак. Ишо сам на солуцију само да прођем разред. Двојка ко петица. Једаред сам имо и 2 из физичког. Једва ми поклони на крају. Ал зато имо 5 из филозофије
Ивица и ја највише бежали. Сиђемо у анекс, седнемо на радијаторе и чекамо крај 7. часа. Ивица иначе крца фудбала. И он имо 2 из физичког.
Милион пута избациван због приче, премештан у прву клупу итд. Волео сам час српског. Јес да ниси смео да шушнеш ал професорка добра била. А и могу рећи да је њен час био доста забавнији од осталих, иако ниси смео да зуцнеш.
Сећам се једаред на писменом из матиша код разредне. Оно, лагано можеш да препишеш, само што штреберчине не дају. Ретко кад се потрефи да постави исте задатке ко из збирке ал једаред се баш потрефи. И реко до јаја, добијам 2. Ал курац, нисам лепо преписао. У сваком реду задатка стоји + само у 3. реду минус. И прецрта ми цео и залепи кеца.

А једаред сам из физике урадио један задатак двапут и добио 2+. Зрануће било.

Наравно, било је и полагања у августу, и то код моје комшинице која ми је била разредна. Тео сам кућу да јој запалим. Ивица, Боки, Марија и ја... све нас остави кучка. "Полижисмо" ипак.

После се ипак искупи па однесе дневник кући да ми исправи 30 неоправданих да не остане 1 из владања.

Штостиче основне, најбољи период у животу, вероватно. Све ок момци. Додуше, остао сам са само пар њих у контакту из разноразних разлога. Неки су се оно баш до јаја изменили и тако то. Тамо је најјача зајебанција била. А вала имали смо у то време најбоље девојчице

Ја и ортак Ћира били највећи заебанти. Зајебавали Тозу главоњу растављали га од живота. Ту и тамо нека туча са Кондором... поцепо ми нову дуксерицу тада јебо сам му дете.
У фудбалу нисмо били неки. Од 4 одељења увек 2. или 3.  
Једаред сјебем ногу на физичком и пар дана после станем на гол на турниру. Тада ме наставник прогласи за најбољег гошу. Други бејасмо. Све у свему, никад неки успех, јер је моро Стаматовић дигра ил ће те бије а он везе с везом.
Иначе одељење сасвим дојајно.

Ту сам био ок ђак. Врло добар увек мислим. Волели ме наставници јер сам био миран на часу. Поштово сам тада час, али сам умео и да прозборим коју.
Волео сам час физике. Занимљив час био. Јес ми рођака предавала ал добар час увек.
Туче су биле сваки дан и то нам је било занимљиво. Дођу тако неки из другог краја града и почну да се курче. 10 на 10. Школа ми је била на 5 минута.

Све у свему, основна доста боља од средње.