Bila sam ološ. 

S jedne strane sam bila popularna (Miss bazena u prvoj godini kad su mi tek narasle sise, a s njima i popularnost, kako to već obično biva), predsednik razreda u dva mandata , revolucionar (sa sisama! , suck it, Che  ), član đačkog parlamenta, vazda u svađi sa direktorom oko gluposti tipa gde ćemo na ekskurziju i zašto baš tamo, sa druge strane odličan đak (nikad vukovac, neke predmete sam prosto mrzela i nisam želela da se teram na silu da ih učim), koji je malo učio ali se izvlačio na šarm i pamet; uglavnom su me profesori voleli jer sam bila mangup, samo me je matematičarka mrzela ali to je bilo obostrano. 

Vazda sam bila nesrećno zaljubljena u najvećeg psihopatu u školi sa kojim sam imala sado-mazo emotivne rolerkostere, dok je mene obično jurilo krdo nekih momaka koje nisam šljivila, a neki od njih su kul momci. Zato i jesam bila kreten, mada sam uvek imala crte narcisoidnog poremećaja ličnosti.

Što se tiče društva, najbolja drugarica sadašnja kuma mi je bila u underground fazonu, slušala je Kejva kad mi nismo znali ko je to, a ostali iz društva uključujući i mene smo bili šabani i pili smo kao magarci svaki vikend i pravili klasična pijana blam-sranja. Zato mi je izlaženje dosadilo u 19-oj godini, sve sam već videla do tad. 

Код нас у средњој је свако гледо своје дупе. Кацам био прва (иначе то је био тренутак кад сам укапирао колике су гимназијалци пичкетине и престао да се интересујем за неку већу социјализацију у тој установи), једног дана нека риба предложи да се побегне са часа хемије, пошто је требао да буде контролни. Сви прихвате акцију, све договорено, кад прц! Побегне нешто мање од пола одељења и то већина девојака.

Иц сед.. соу сед... иц а сед сед сићуееејшн... И још се чуде што нисам дошо на петогодишњицу матуре 

Код нас у средњој је свако гледо своје дупе. Кацам био прва (иначе то је био тренутак кад сам укапирао колике су гимназијалци пичкетине и престао да се интересујем за неку већу социјализацију у тој установи), једног дана нека риба предложи да се побегне са часа хемије, пошто је требао да буде контролни. Сви прихвате акцију, све договорено, кад прц! Побегне нешто мање од пола одељења и то већина девојака.

Иц сед.. соу сед... иц а сед сед сићуееејшн... И још се чуде што нисам дошо на петогодишњицу матуре 

Nije to nista. Mi kao razred nikada nismo pobegli. Najveci berstreovi u razredu predloze da se pobegne pazi sad...Sa 7. casa . Naime imamo taj dan dva zadnja casa jedan isti predmet i profesorica nije dosla na 6. cas ali se ocekuje da dodje na 7. I svi kao ludnica , bezimo , a nema jos ni profesorice. I mi krenemo kao znas , ja i ortak otisli , a vidim ovde debile premisljaju se i na kraju svi ostali osim nas.

Dobih inspiraciju gledajuci ovu seriju

Freaks and Geeks

Sad, kod nas podela nje toliko instancana(sportisti, cirlidersice, streberi i tako to) ali je definitivno ima(kul ekipa, pusaci, napucane ribe, metalci itd.).

Ja bio mix sportiste(igrao bas aktivno basket) i strebera i bio pripadnik "Alkos" klana(mnogo smo pili jedno vreme  ).

Šta sam bio ne znam:
 Čitao sam alan forda i zagora i sve što dohvatim, na tabli blejao ko mutav, sve mi je bilo dosadno, bežao sa časova na banjicu i igrice gde smo ubacivali umesto žetona po 50 para i sl. stvari... Mrzelo me da učim na silu kad me ne zanima, pikao klikere, jurco se oko škole, vatao drugarice za dupe.... Posle petog kad su se mangupirali sam spičio par njih na bombaka kad mi pridju sa onim "šta je bilo!?" pa su ostali zazirali..Nije bilo nekih štrebera, možda snobova malo pošto je škola bila na topčideru za klince sa dedinja i sl..

 Bio sam najgori, padao razrede i ponosan sam na sebe