Guverener Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je večeras u Beogradu da će stabilnost dinara zavisiti od brzine formiranja nove vlade i nastavka reformi u zemlji, uključujući i novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).



Od početka godine, dinar je oslabio za više od sedam procenata u odnosu na evro.


U ponedeljak doći do neznatnog jačanja dinara, pa će za evro biti potrebno šest para manje i vredeće 111 dinara i 83 pare.

Guverner Šoškić je izneo da su pritisci na slabljenje vrednosti dinara u odnosu na evro prisutni izvesno vreme i bili su inicirani, pre svega, odsustvom pozitivne revizije aranžmana s MMF, zatim povlačenjem jednog dela značajnih stranih ulagača iz Srbije, a sada jednom vrstom rizika koji proističe iz faze političkog ciklusa u kome se država nalazi, rekao je Šoškić, gostujući u vestima Radio televizije Srbije (RTS).


Šoškić je ukazao da postoje rezerve u kom pravcu će Srbija ići posle izbora i da li će reformski koraci biti intenzivirani u istom pravcu kao do sada, što "izaziva veću nervozu i nepoverenja na tržištu."


Prema Šoškiću, stabilizacija kursa domaće valute će zavisiti od kursa koji bude zauzela nova vlada.


"Veoma je važno da vlada bude formirana što pre; da budu nastavljeni i intenzivirani reformski procesi, pre svega, reforma javnog budžeta i ukupnog javnog sektora i da, što je moguće pre, bude uspostavljena pozitivna revizija aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom," ukazao je guverner NBS.


Po Šoškiću, "to su signali koje će međunarodna investiciona javnost da dočeka s jednom vrstom podrške, a to onda direktno utiče i na stabilizaciju deviznog tržišta".


Zapitan zašto nema očekivane stabilizacije kursa jer je na početku godine iznosio 103 dinara, a sada je 112 dinara za evro, guverener je odgovorio da je očigledno nervoza "veća nego što smo očekivali".


"Postoje analitičari na međunarodnom finansijskom tršištu koji pomno prate šta se (u Srbiji) dešava u domenu javnih finansija, održivosti javnog duga, političkog procesa", rekao je Šoškić.


Guverner je naveo da je opravdano što je u protekla cetiri meseca potrošeno 700 miliona evra deviznih rezervi i istakao kako "NBS smatra da je ta vrsta intervencije bila opravdana jer bi viši nivo deviznog kursa bio ugrađen u višu inflaciju i mogao da destabilizuje finansijski sistem".


To, kako je kazao Šošić, ne može biti dugoročna orjentacija, ali je na taj način "kupljena" stabilnost i omogućeno da nova vlada nastavi reformski proces obezbeđujući makroekonomsku stabilnost zemlje.


Prema guvernera NBS, inflacija će ove godine biti u inflacionom cilju koji je definisan za četiri plus-minus 1,5 odsto na godišnjem nivou.

Izvor: Blic

Problemi, na svetskom nivou, koji su tesko resivi, jer ne postoji bilo kakva zainteresovanost, bi mogli da se svedu na sledece:

1.Velika medijska blokada, svodjenje kritike sistema na kritiku sistema unutar sistema, ponuda laznih resenja, koja mogu imati pozitivnog efekta na period ne duzi od pola godine,

2.Velika neobrazovanost i neupucenost u problematiku ekonomskog sistema svrsenih diplomaca ekonomskih visokih skola, sto i jeste cilj sadasnjeg obrazovanja,

3.vlade drzava su u ne/mogucnosti da shvate da ne postoje resenja unutar sadasnjeg sistema emisije kreditnog novca,

4.Sve veca stednja energenata uzrokuje sve vecu cenu istih i sigurnu inflaciju, sve vece probleme u sistemu,

5. Pojava novih tehnologija, koje vrlo lako zamenjuju ljudski rad. Sa druge strane, broj stanovnika planete Zemlje raste velikom briznom. Na neki cudan nacin, vladari obecavaju cuvena i nasiroko poznata "nova radna mesta".

6."Strucnjaci" nabijaju ljudima na nos pricu o tome kako su sami krivi za lose stanje u zemlji i, kako je resenje za ekonomske probleme u tome da, jednostavno-vise rade! Naravno, ovo je apsurd jer, u ovakvom sistemu ova logika samo kupuje vreme, a ne resenje.

itd.

------------------------------------------------------------------------------------------------

Guverner Šoškić


Prodajom deviza (700 miliona necega), preduzeca i ostalog sve sto radite je da unostite novi novac koji odlaze duge rokove placanja! Krpite inflaciju tako sto trosite novi kredit za iznos pristigle inflacije. A sta cemo sa ranijim zaduzenjima? Ko placa te kamate?

Kazite ono sto znate: Dug je nemoguce vratiti, jer bi to znacilo automatsku propast.

Gospodine guverneru, zasto se dinar sa namerom stalno slabi, a rezultati se ne javljaju? Zasto pricate o inflaciji kao da ona nije ugradjena u sistem sa tendencijom rasta?

Gospodine guverneru, zasto ne kazete nesto o stvarnim uzrocima krize, koje stvarno uzokuje besparica regulisanjem kreditnog novca i duznickom ropstvu koje nema kraj!?

Zasto ne kazete jasno i glasno da nikakav "krvavi rad" ljudi nece oterati krizu i dug, vec samo oduziti neizbezno? Najrazvijenije tehnoloske zemlje imaju najvece dugove sa prirodnom tendencijom daljeg rasta dugova. Kako tumacite to?

"Na kraju", ljudi koji naporno rade, ostace bez svega zbog dugova, a oni koji nemaju nista ostace na tom.

Ovo sto se danas desava, tzv "Svetska Ekonomska Kriza", desavalo se i u starom Rimu. Za razliku od nas, oni tada nisu imali papir kao novac, vec su koristili zlatnike, a zaim dosli na ideju da zlatnike oplemene bakrom : ) Vidite li analogiju sa danasnjim vremenom? Nisu imali papir, ali su imali potpuno isti problem.

Problem uopste nije vezan ni za vreme, ni za bilo kakvu valutu. Problem nije u korupciji (mada korupcija ubrzava propast), vec u samom sistemu kreditnog novca. Sistem je pogresan i nece ga resiti nikakva prozivodnja, nikakva porezna politika itd.

Potpuno je pogresno tvrditi da bi bez korupcije i kriminala u sistemu sve bilo ispravno! Kriminal i korupcija su simptomi, a ne uzroci!!

"Strucnjaci", koje svakodnevno vidjamo po medijima, u ocima prosecnog "poznavaoca" ekonomije zaista opravdavaju ovaj epitet, ali oni su u stvari samo pioni, kupljeni i rade za odredjen cilj. Ne ulazim u njihovo stvarno poznavanje situacije, pricam o onome sto vidim i cujem, a to je katastrofa!

Nadam se da nije problem ako sledecu vest stavim ovde:

Država pumpa pare posrnulim bankama
IZVOR: DANAS
Beograd -- Država će u narednih mesec dana dokapitalizovati Razvojnu banku Vojvodine sa 579 miliona dinara, koliko iznosi njen manjak u prošloj godini.


Razvojna banka Vojvodine će u narednih mesec dana sprovesti novu emisiju svojih akcija kako bi je država dokapitalizovala i pomogla joj da preživi gubitak iz prošle godine, potvrdio je Goran Radosavljević, državni sekretar Ministarstva finansija.

Banka, inače, iz 2010. godine ima manjak od 1,13 milijardi dinara.

To će biti prvi put da se novcem poreskih obveznika direktno finansira neprofitabilna banka.

Osim RBV-a, pomoć je zatražila i Privredna banka Beograd, koja je prošlu godinu završila u minusu od 792,6 miliona dinara koju je država zato dokapitalizovala pre par nedelja sa oko 19 miliona evra. Ove dve intervencije predstavljaju prvi slučaj da poreski obveznici Srbije direktno finansiraju spašavanje neprofitabilnih banaka.

Radosavljević, koji je šef Radne grupe za očuvanje finansijske stabilnosti banaka, formirane nakon što je Vlada Srbije usvojila program pomoći, kojim je za spašavanje srpskih banaka odvojeno 300 miliona evra, kaže da je RBV od države zatražila finansijsku injekciju od čak pet milijardi dinara.

Od toga će četiri milijarde dinara najverovatnije biti ubačeno kroz dokapitalizaciju, a ostatak kroz otkup problematičnih kredita koje je ova banka većinom preuzela od nekadašnje Metals banke od koje je nastala.

“Država sada ima skoro 67 odsto udela u PBB-u u odnosu na oko 20 procenata ranije. Narodna banka je dala svoju saglasnost za ovu transakciju i naše vlasništvo je već upisano u Centralni registar. Posle unošenja blizu dve milijarde dinara svežih sredstava PBB sada normalno funkcioniše”, kaže Radosavljević.

S druge strane, situacija u Razvojnoj banci Vojvodine još nije rešena, iako je Vlada Srbije dala zeleno svetlo da joj se pomogne. Radosavljević ističe da se detaljna analiza upravo radi, ali da je poznato da RBV ima oko deset milijardi dinara problematičnih zajmova, od čega je verovatno tek jedna desetina uopšte naplativa.

“Kada se uradi analiza i vidimo koliko tačno može da se naplati, toliko novca će Vlada dati Razvojnoj banci za otkup svih njenih problematičnih potraživanja i ona će zatim biti prebačena na upravljanje Agenciji za osiguranje depozita”, kaže Radosavljević.

Dakle, država će oko deset milijardi dinara nenaplativih kredita „izmestiti“ iz bilansa RBV-a, dok će Agenciji za osiguranje depozita pripasti zadatak da pokuša da od dužnika izvuče onoliko novca koliko bude mogla, pri čemu se pretpostavlja da će realno moći da se naplati tek jedna milijarda.

Osim ove dve banke, očekuje se da će i Agrobanka morati da zatraži pomoć države, budući da je prošlu godinu završila sa 290 miliona evra gubitka. Radosavljević kaže da se iz te banke za sada nisu obraćali za pomoć, ali da će u slučaju da se pokaže potreba za time, država Agrobanci dati potrebna sredstva.

Za okončanje celog procesa sa RBV-om potrebna je još jedna odluka Vlade Srbije.

“U drugom delu cele operacije i AP Vojvodina će ući u RBV sa svojim sredstvima. Oni su spremni da toj banci daju koliko god novca je potrebno kako bi ona prebrodila svoje probleme, tako da će kada se sve završi pokrajina i republika biti suvlasnici RBV-a u delu većem od 99 procenata”, naglašava Radosavljević.

Ipak, postavlja se pitanje da li će prelivanje milijardi dinara u ove dve banke biti dovoljno da one stanu na noge i počnu profitabilno da funkcionišu na tržištu na kojem posluje ukupno 32 banke ili će država samo odložiti problem za još jednu ili još nekoliko godina.

Radosavljević je mišljenja da će posle dokapitalizacije obe banke „imati dovoljno uslova“ za normalan nastavak rada i da će sve zavisiti od njih, a da će država kao većinski vlasnik u obe sada moćI da postavlja rukovodstvo, što bi, kako veruje, trebalo da doprinese boljem upravljanju. Uz to, za Privrednu banku Beograd, Vlada će pokušati da pronađe strateškog partnera, što znači da će i ova banka najverovatnije završiti u stranim rukama.

Pre dokapitalizacije PBB nije uspevala čak ni da zadovolji minimum od 12 odsto kapitalne adekvatnosti koji propisuje Narodna banka Srbije i koji moraju da ispune sve banke na ovom tržištu (a najveći broj ima daleko veću adekvatnost od tog minimuma), dok je Razvojna banka Vojvodine prošlu godinu završila sa skoro upola manjom adekvatnošću od dozvoljene - 6,64 odsto.
------------------------------------------------------------------------------------------

U ovoje vesti stoji da ce drzava sa parama poreznih obveznika pokusati da "izvuce" banku. A kako to moze? Pa preko poreza ili preko kredita. Jasno je da se mulja, laze i maze dobrano!

Isto tako, ova dokapitalizacija banke ce se morati primenjivati sigurno na svake 2-3 godine, posto banka nece moci biti pozitivna. U stvari, banke se moraju stalno dokapitalizirati! Zapravo, kredita ima vise nego sto je vrednost novca koji su ubacili. Zato banka mora da uveca svoj kapital, a to radi drzava tzv dokapitalizacijom!

Европска шарена лажа за Европску Србију и њене грађане