Približavanje konačnog raspleta kosovskog čvora uoči 10. decembra kada se završavaju pregovori Beograda i Prištine, uz posredovanje međunarodne „trojke“, povod je za intervju sa beogradskim vojnim analitičarem Zoranom Dragišićem.
RSE: Gospodine Dragišiću, završena je i peta runda pregovora, rok za okončanje pregovora se približava, a rješenje, utisak je, se ne nazire. Da li imate ideju kako će se završiti čitava ova priča?
DRAGIŠIĆ: Prosto verujem da se priča neće završiti 10.decembra. Mislim da je 10. decembar veštački postavljen kao 'dead line'. Mislim da će toga dana posrednička „trojka“ predati generalnom sekretaru izveštaj i nakon toga će se doneti odluka šta će se raditi. Ja ne verujem da će Albanci proglasiti nezavisnost bez unapred obezbeđene podrške Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Mislim da se Sjedinjene Američke Države neće upuštati u takvu avanturu dok ne naprave dogovor sa Rusijom, tako da se situacija samo dodatno komplikuje.Da li će se ući u nove pregovore ili će se u dogovoru, da uslovno kažemo, velikih sila, pronaći neko rešenje koje će biti nametnuto obema stranama, pošto očigledno da od dogovora Beograda i Prištine nema ništa jer Priština je, na žalost, odbila ponudu iz Beograda koju su mnogi ocenili kao izuzetno fer. Ja lično mislim da je naša strana u pregovorima dala najbolju moguću ponudu i ta ponuda je odbijena. Mislim da Srbija nema više ponuda koje može da da. Čuli smo izjave albanskih predstavnika i oni su rekli da ne prihvataju ništa manje od nezavisnosti. Onda se uopšte postavlja pitanje oko čega bi se dalje mogli voditi pregovori. Najverovatnije je da će u trouglu Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije pokušati da se nađe neko rešenje koje će se onda nametnuti i Srbima i Albancima.
RSE: Mislite li na neku novu konferenciju poput Rambujea, Dejtona i slično?
DRAGIŠIĆ: Ne isključujem mogućnost nove konferencije, s tim što ne verujem da bi Rusi prihvatili takvu konferenciju s obzirom da konferenciju morate da završite sa nekakvim rezultatom. To nije dugotrajan pregovarački proces i ja se čak ne bih ni mnogo začudio da se kosovski problem prosto zamrzne, da dobijemo još jedan zamrznuti sukob u Evropi, pa da se za neke naredno vreme od pet, deset, petnaest godina prolongira definitivno rešavanje, ali u ovom trenutku ako Rusi pristanu ja mislim da bi moglo da dođe do nove međunarodne konferencije na kojoj bi se onda pronašlo nekakvo rešenje koje bi zatim obe strane morale da prihvate i iz koga bi morali da stanu učesnici konferencije. Ne bih se iznenadio da se dogodi novi „Dejton“ za Kosovo.
RSE: Kolike su šanse za epilog u kome bi ovaj dio Balkana postao poprište novih nemira, nestabilnosti, čak nekakvih ratnih okršaja, da li je ta mogućnost po vama skroz isključena?
DRAGIŠIĆ. Na žalost, takva mogućnost na Balkanu nikada ne može da se isključi i ja se bojim da ako pre svega albanska strana povuče neki nerazuman potez kao što je jednostrano proglašenje nezavisnosti ili nešto drugo što bi isprovociralo sukobe mislim da bi taj sukob do koga bi moglo doći na Kosovu, odnosno povodom Kosova, on bi bez sumnje uključio Makedoniju, jug Srbije. Ne traba zaboraviti da bi van svake sumnje domino efekat tog sukoba se proširio i prema Crnoj Gori i na Bosnu i Hercegovinu jer bi ukoliko Srbi budu razočarani rešenjem mislim da se problemi u Bosni i Hercegovini u tom slučaju ne mogu isključiti i mislim da bi Kosovo moglo da otvori problem Bosne i Hercegovine upravo u jednom jako teškom trenutku, kada se traži rešenje za novi Ustav Bosne i Hercegovine tako da u toj konfuznoj situaciji koja bi mogla nastati i koju, na žalost, niko ne može da isključi kao mogućnost, bojim se da bi ceo region Balkana mogao biti ponovo gurnut u nove oružane sukobe i možda čak i gore nego one što su bili devedesetih godina. Međutim, ja se nadam da u ovom trenutku i međunarodni predstavnici, ali i lokalni akteri ovih sukoba to imaju u vidu i iskreno se nadam da niko neće posegnuti na silu.
RSE: S vojnog aspekta da li su NATO snage glavni garant da neće doći do ovog scenarija?
DRAGIŠIĆ: NATO snage su garant bezbednosti na Kosovu, međutim, niko ne može da garantuje da do ovog scenarija neće doći, pa ni NATO snage, pogotovo ne u tom broju. Čak i da su u mnogo većem broju i da imaju mandat koji im daje mnogo šira ovlašćenja nego što su danas na Kosovu oni oružani sukob ne bi mogli da spreče. Da li će do sukoba doći zavisi pre svega od lokalnih aktera, odnosno zavisi i u velikoj meri, da upotrebim tu ružnu reč od strane mentora, od onih koji daju podršku jednoj ili drugoj strani, ali treba imati u vidu da je Kosovo sada problem koji se postavlja između Srba i Albanaca, ali to ni izdaleka nije samo srpsko albanski problem i ako bi on dobio nekakve nezgodne bezbednosne konotacije ceo region bi bio uvučen u taj sukob, a sigurno bi i poremetio značajno odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije sa jedne strane, a unutar same Evropske unije mislim da bi nastale ozbiljne podele tim povodom. Ja se iskreno nadam da ovaj scenario se može izbeći da nije mnogo verovatno, uzdam se u mudrost svih strana koje učestvuju u pregovorima, a NATO kao NATO naravno da ne može da bude garant da će se takva scenario izbeći.
Karpenter: Moguć nastavak pregovora posle 10. decembra
VAŠINGTON, 26. novembra (Tanjug) - Potpredsednik za pitanja odbrane i spoljne politike u vašingtonskom institutu "Kejto", Ted Karpenter, ocenio je večeras da su povećane šanse da se pregovori Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova i Metohije nastave posle 10. decembra.
"Uzimajući u obzir stav Rusije i veću spremnost Evropske unije da se pregovori nastave, mislim da su se šanse za nastavak pregovora posle krajnjeg roka, 10. decembra, povećale", rekao je Karpenter u izjavi Glasu Amerike.
Karpenter smatra da je neizvesno da li će kosovski Albanci jednostrano proglasiti nezavisnost posle tog datuma, "posebno imajući u vidu dobre rezultate stranke Hašima Tačija na nedavnim izborima". "Opcija unilateralnog proglašenja nezavisnosoti ostaje mogućnost, mada je EU eksplicitno upozorila Prištinu da ne preduzme takav korak", istakao je Karpenter.
Američki analitičar smatra da EU i SAD pre svega žele da se pitanje statusa Kosova reši u Savetu bezbednosti UN, "a ako se to ne bi dogodilo, rizikovaće se znatno pogoršanje odnosa sa Rusijom, ukoliko Moskva de-fakto bude zaobidjena i njen veto ignorisan".
"S druge strane, i Vašington i Brisel smatraju Evropsku uniju kao rezervnu instituciju gde će pitanje statusa Kosova stići, ako se ne postigne sporazum u Savetu bezbednosti. Ukoliko se to dogodi, uloga SAD bi postala sekundarna", naglasio je Karpenter.
Na pitanje zašto Vašington insistira na nezavisnosti Kosova, Karpenter je rekao da je za njega "velika misterija" odakle tolika zainteresovanost SAD za Kosovo.
"Mislim da Vašington podržava nezavisnost Kosova jer će se u protivnom postaviti niz pitanja o ranijoj američkoj politici, a nedefinisan status pokrajine bi se smatrao poslom koji nije okončan", rekao je Karpenter.
On je ocenio da "mnoge američke političke arhitekte gaje iluziju da će se nezavisnošću Kosova rešiti poslednje nerešeno pitanje na Balkanu", istakavši da će u realnosti to biti katalizator za dalje potrese u regionu.
Komentarišući ocenu ruskog predstavnika u pregovaračkoj trojci, Aleksandra Bocan-Harčenka, o mogućnosti stvaranja velike Albanije, ukoliko Kosovo dobije nezavisnost, Karpenter je rekao da bi tačniji izraz mogao da bude "Veliko Kosovo”, pošto je ono jača pokretačka snaga od albanskog rukovodstva u Tirani u vezi sa tim pitanjem.
"Nezavisnost Kosova bi predstavljao korak u pravcu stvaranja 'Velike Albanije' ili 'Velikog Kosova'. Takodje ne treba izgubiti iz vida i druge teritorijalne ambicije Albanaca u pogledu Makedonije, Crne Gore, južnih delova Srbije, pa i severozapadne Grčke", naveo je Karpenter i dodao da to pitanje neće prestati da bude aktuelno jednostavnim proglašenjem nezavisnosti Kosova.
« Poslednja izmena: 28. Nov 2007, 13:31:23 od bannnnjac33 »
Tema: 
