@zeka morao sam da promenim par stvari kod onog chlanka o srbiji u wikipediji

Bogati...

Jako fino i kulturno.

Briljantna pravna argumentacija... Izvanredno, kolegice... Izvanredno 

Mislim da se srpski i hrvatski toliko ne razlikuju, ali opet da ponovim:

Tebe niko nista nije pitao...

Pa da, srpski i hrvatski se ne razlikuju toliko..

Zato me i oduševljava vaša vrhunska juridička argumentacija, o štovana kolegice...

ah...komarci... dosadni i titalno beskorisni...

---

 Mitrovdanski USTAV!
Na svečanoj sednici Skupštine za jedva desetak minuta proglašen novi ustav Srbije, o ustavnom zakonu danas


Snimateljima i fotoreporterima (osim RTS-a i Vlade Srbije) bio zabranjen ulaz u salu, u znak protesta oni napustili parlament!

Na koktelu posle proglašenja Ustava bili i Cune Gojković, Lepa Brena, Boba Živojinović, Vuk Bojović, Predrag Danilović, Dragutin Topić...

BEOGRAD - Novi ustav Srbije proglašen je juče u Domu narodne Skupštine na svečanoj sednici koja je trajala samo desetak minuta. Predsednik parlamenta Predrag Marković na početku je podsetio da su građani na referendumu 28. i 29. oktobra potvrdili Ustav sa 3.521.724 glasa. Marković je konstatovao da su se po Ustavu i zakonu stekli uslovi da Skupština proglasi novi ustav. Potom je intonirana himna "Bože pravde" i sednica je završena. Marković je rekao na kraju da je za danas u 14 sati sazvao nastavak sednice na kojoj treba da bude usvojen i ustavni zakon.

Došlo 240 poslanika

Svečanoj sednici prisustvovalo je 240 poslanika, a predstavnici SRS-a su ispod odela imali majice sa likom Vojislava Šešelja (pogledajte okvir). U Skupštini su bili predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica i članovi Vlade, predsednica i sudije Vrhovnog i Ustavnog suda, patrijarh Pavle, predstavnici verskih zajednica, čelnici SANU, univerziteta, Narodne banke, Generalštaba, BIA, ali i predstavnici ruske Dume. Posle svečanog dela organizovan je i prijem za ugledne zvanice.
Osim što će ostati zapamćeno da je Srbija novi ustav dobila na Mitrovdan, valja zabeležiti i da su ovaj svečani čin ovekovečili samo kamere državne televizije i fotoreporter Vlade Srbije! Obezbeđenje zgrade Skupštine zabranilo je, naime, ulaz u salu svim novinarima, snimateljima i fotoreporterima! Po naređenju "nadležnih", oni su bili smešteni u novinarsku sobu, a proglašenje ustava pratili su preko TV-a (!?!). Zbog ovakvog ponašanja svi fotoreporteri i snimatelji su u znak protesta napustili zgradu Skupštine. Tek posle oštrog protesta predsednika Srbije Borisa Tadića novinarima je dozvoljeno prisustvo na prijemu.

"Miting" ispred Skupštine

Pored političara i predstavnika institucija na prijemu su bili i sportisti Predrag Danilović, Dule Savić, Dragutin Topić, pevači Predrag Cune Gojković, Lepa Brena u pratnji Bobe Živojinovića, glumac Aleksandar Berček, direktor Zoološkog vrta Vuk Bojović i mnogi drugi. Ispred zgrade parlamenta okupilo se oko 1.000 građana iz Kragujevca, Vranja, Vladičinog Hana, Surdulice, Ćuprije i Paraćina, koji su nosili zastave Srbije. Među okupljenima bilo je pristalica DSS-a i SRS-a koje su nosile stranačka obeležja. Na ulazu Doma Narodne skupštine bila je postrojena Garda Vojske Srbije, a ispred je bio špalir pripadnika obezbeđenja.
D. ISAILOVIĆ

I Šešelj se borio za Ustav

Zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić izjavio je da su se poslanici te stranke pojavili sa majicama sa likom Vojislava Šešelja da bi poručili "onima na vlasti" da se mnogo građana Srbije nalazi u Haškom tribunalu, a da o njima niko ne vodi računa.
- Ovo je bio naš svojevrstan protest i naš znak koliko smo uz Vojislava Šešelja i koliko je on doprineo svojom porukom da Ustav bude usvojen - rekao je Nikolić.

Slikajte policiju!

Posle najave da će okupljene građane ispred Skupštine u kojoj je usvojen novi ustav snimati policija, B92 i nekoliko NVO pozvali su građane da ispred parlamenta dođu sa fotoaparatima, kako bi i oni fotografisali policajce! Svi snimci sa policajcima u kadru biće izloženi na velikoj izložbi.

Šta sve ima u Ustavu

U novom ustavu piše da je Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive i da je Kosovo i Metohija njen sastavni deo. Ustav ima preambulu, 206 članova i deset delova. Njime su definisani zastava, grb i himna, službena upotreba srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Autonomne pokrajine su Vojvodina i Kosovo i Metohija, a njihov najviši pravni akt je statut.
Crkve i verske zajednice odvojene su od države, ukida se društvena svojina, uspostavlja tržišna privreda, a novim ustavom uvode se nove institucije kao što su Državna revizorska ustanova (kontrolor trošenja budžetskih sredstava) i zaštitnik građana (ombudsman). Predsednik Srbije bira se na neposrednim izborima na mandat od pet godina, komanduje Vojskom, koja je pod demokratskom i civilnom kontrolom. Najviši sud je Vrhovni kasacioni sud, tužilaštvo je samostalan organ, a Ustavni sud ima 15 sudija.


Izvor: Press

Tuča oko ustavnog zakona!
Vlada Srbije poslala Skupštini Predlog ustavnog zakona, za koji treba da glasaju dve trećine poslanika, SRS i SPS načelno protiv

BEOGRAD - Vlada Srbije usvojila je Predlog ustavnog zakona i uputila ga Skupštini, koja će danas o njemu raspravljati. U ovom dokumentu navodi se da će parlamentarni izbori biti raspisani minimum 45 dana od dana usvajanja zakona i da će ih raspisati predsednik republike. Prema izjavama zvaničnika, nije sigurno da li će danas u Skupštini biti većine za usvajanje ovog zakona. Premijer Vojislav Koštunica ipak očekuje dvotrećinsku podršku u parlamentu za ovaj predlog.
- Vlada je predložila srednje rešenje, kompromis i neke se stvari mogu korigovati u raspravi - rekao je Koštunica.
Predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić pozvao je na kompromis i usvajanje ustavnog zakona.
- Apelujem na sve stranke da ostave stranačke interese sa strane i da ih stave u službu građana, jer Ustav bez ustavnog zakona nema puno značenje - rekao je Tadić.
Da će danas "leteti perje" u parlamentu najavio je lider SRS-a Tomislav Nikolić. On je rekao da "nema dogovora o ustavnom zakonu" i da je njegova stranka podnela svoj predlog!
- Naš predlog je da se 4. februara održe parlamentarni izbori, da poslednji rok za predsedničke bude 31. maj, a da bi održavanje lokalnih zavisilo od donošenja zakona o lokalnoj samoupravi. Ako Vladin predlog ustavnog zakona bude saglasan sa ovim, mi ćemo glasati "za". Poručujem Markoviću, Koštunici i Tadiću da nema nikakvih dogovora bez SRS-a - rekao je Nikolić.
I Ivica Dačić (SPS) najavio je da će socijalisti biti protiv ustavnog zakona "ukoliko u njemu ne bude jasno precizirano da parlamentarni izbori neće biti do kraja godine". I na kraju, predsednik G17 Mlađan Dinkić izjavio je da "parlamentarne izbore treba održati u decembru", i izrazio očekivanje da će na sednici Skupštine biti usvojene i ostavke ministara iz ove stranke.
(R. P.)

Izvor: Press

Sta nam je doneo novi ustav...Raspravu o administratorima?  Zalbe i prituzbe saljite na pp ili prijavi moderatoru...Ako mislite da imate problem sa Aneom, a vi se obratite SF-u...

ајој...дуго ме није било, учим и радим....па ми жао што сам пропустио неке расправе....надам се да ћу скорије моћи да вам се придружим, знам да сам вам недостајао...

што се устава тиче....
Живео устав!!! Живела Србија
...поздрав свима

Живео Устав и Србија!!!
Поздрав Бамби!
И да, недостајао си нам у неким расправама! Немој само да нам се осушиш од учења 

Нећу коментарисати потенцијално хапшење људи због ношења мајица...у то се правници најбоље разумеју...

Jeste.. kad bi smeli
Lakse je ovako da laju i izigravaju narodne heroje

---

Piše: Slobodan Vučetić
Kraj ustavne krize

Srbija je, najzad, na Mitrovdan, 7. 11. 2006, i zvanično dobila novi Ustav. Tačnije, toga dana Ustav je svečano proglasila Narodna skupština, pošto su ga prethodno na republičkom referendumu, 28. i 29. novembra, potvrdili, odnosno usvojili građani. Samim aktom proglašenja Ustav je stupio na snagu. Time je ujedno prestao da važi dosadašnji ustav. Ali, puna primena novog Ustava uslovljena je donošenjem ustavnog zakona za njegovo sprovođenje. Taj zakon, za čije donošenje je potrebna dvotrećinska većina i koji „stupa na snagu istovremeno s promenom Ustava“, nažalost, nije mogao biti usaglašen i usvojen na dan proglašenja Ustava. U Srbiji se tako dogodio jedinstven presedan. Predlog ustava usvojen je glasovima 242 od 250 poslanika, zatim je potvrđen na referendumu voljom većine birača, a za ustavni zakon o sprovođenju Ustava na dan njegovog proglašenja nije bila obezbeđena većina od 167 poslaničkih glasova. Doduše, na dan svečanog proglašenja Ustava, Skupština je zaključila da istu sednicu nastavi 9. novembra, na kojoj će razmatrati Vladin predlog ustavnog zakona. Iako na dan proglašenja Ustava nije usvojen ustavni zakon, dobro je što je proglašen Ustav jer će ta činjenica svakako veoma ubrzati donošenje toga zakona, odnosno i primenu novog Ustava.

U slučaju izostanka kompromisa i neusvajanja ustavnog zakona, Srbija bi ušla u vrlo opasnu ustavnu i političku krizu jer bi do njegovog usvajanja formalnopravno imala novi Ustav koji se još ne primenjuje, a stari je prestao da važi! To bi, naime, značilo produženje na neodređeno vreme mandata sadašnjih državnih i drugih organa i važenje propisa donetih na osnovu starog ustava, bez obzira na drugačija rešenja u novom Ustavu. Doduše, novi Ustav bi se i u toj situaciji mogao u nizu bitnih odredbi i neposredno primenjivati. Na primer, u sferi neposredno primenjivih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nekih novih ovlašćenja državnih organa koja ne zahtevaju zakonsku doregulaciju itd. Ta situacija bila bi, naravno, ne samo opasan pravni presedan, već bi mogla ozbiljno ugroziti političku stabilnost u državi, posebno legitimnost, a time i autoritet i funkcionisanje ključnih državnih institucija. Ključna, i jedina, sporna tačka u ustavnom zakonu bili su rokovi i redosled održavanja novih izbora. Nije, dakle, sporno da se posle donošenja novog Ustava, u najkraćem mogućem roku, moraju raspisati izbori radi konstituisanja novih organa državne vlasti, a zatim i pokrajinskih i lokalnih organa.

Veoma je, međutim, čudno i neuobičajeno da najveća opoziciona partija (SRS) ne želi da se novi izbori održe što pre. To bi, eventualno, bilo logično očekivati od vladajućih partija. Pošto bez glasova radikala nije bilo moguće dvotrećinskom većinom usvojiti ustavni zakon, kojim se, između ostalog, određuju rokovi za održavanje izbora, oni su, kao i prilikom pripreme predloga ustava, maksimalno koristili tu okolnost da nametnu svoj partijski interes kao opšti, odnosno rešenje koje njima odgovara. Pritom, kao ključni razlog isticali su da bi održavanje izbora pre rešavanja statusa Kosmeta bilo vrlo nepovoljno za Srbiju jer bi, navodno, u završnoj fazi pregovora Srbija bila bez legitimnih ključnih državnih organa. Realna situacija i interes Srbije govore upravo suprotno. Naime, međunarodna zajednica već je signalizirala da će utvrđivanje statusa Kosmeta uslediti posle izbora u Srbiji ako oni budu održani uskoro posle donošenja novog Ustava. To, praktično, znači - najkasnije u januaru 2007. S druge strane, parlamentarni izbori bi ionako bili održani uskoro zbog izlaska G17 plus iz Vlade i Skupštine jer bi Vlada ostala bez parlamentarne većine, pa bi i Skupština, verovatno, bila raspuštena. A kad budu održani parlamentarni izbori, vrlo brzo će uslediti konstituisanje nove Skupštine i izbor nove Vlade, koja će, sa predsednikom Republike, sa potpunom legitimnošću voditi državnu, posebno spoljnu politiku Srbije.

Pravi razlozi tvrdih radikalskih uslovljavanja sasvim su drugačiji. Naime, pošto predviđaju da će konačni status Kosmeta biti vrlo nepovoljan za Srbiju, oni žele da se izbori održe posle utvrđivanja toga statusa, kako bi, koristeći nezadovoljstvo građana, glavnu odgovornost prebacili na DSS, DS i SPO i njihove lidere koji su na čelu pregovaračkog tima Srbije. Tako bi sebe još jednom predstavili kao „dokazane“ borce za srpske interese i, verovatno, nešto povećali svoje izborne šanse. Nažalost, radikali su i prilikom svečanog proglašenja Ustava demonstrirali primat svojih stranačkih nad državnim interesima time što su se u Skupštini pojavili u „šešeljevskoj“ uniformi, što je uvredljivo za najvišu državnu svečanost i za samu Skupštinu. U ovom trenutku, najvažnije je da ustavni zakon za sprovođenje Ustava bude usvojen 9. ili, eventualno, 10. novembra, u okviru formalno iste sednice Skupštine, čime bi formalno i suštinski bila ispoštovana i ustavna procedura. U tom pogledu, Vladin predlog ustavnog zakona najrealnije je kompromisno rešenje, kojim se, u osnovi, zadovoljavaju stranački interesi i zahtevi koji proizlaze iz novog Ustava. Usvajanjem ustavnog zakona novi Ustav počinje svoj puni život, to jest primenu. Ako se to ne bi dogodilo, primenila bi se odredba novog Ustava prema kojoj se ustavni zakon za sprovođenje Ustava takođe donosi dvotrećinskom većinom od ukupnog broja poslanika, s tim što ona ne sadrži formulaciju da „ustavni zakon stupa na snagu istovremeno s promenom Ustava“. Time bi se, pravno legalno, za slučaj potrebe omogućilo kraće dodatno vreme za usaglašavanje i donošenje ustavnog zakona.

Bitna i logična novina u pregovorima oko ustavnog zakona, koja je ključ političkog kompromisa, je to što će prvo biti održani parlamentarni izbori, najkasnije u januaru 2007, a izbori za predsednika, pokrajinske i lokalne organe biće održani kasnije, upravo u roku od 60 dana posle usaglašavanja sa Ustavom izbornih i drugih zakona o ovim organima, što će učiniti nova Skupština. Na taj način, biće očuvan i puni legitimitet ustavnog položaja sadašnjeg predsednika Republike. Takođe, time će se osigurati neophodna politička stabilnost Srbije i njenih ključnih državnih organa, uoči i posle parlamentarnih izbora, završnih pregovora o statusu Kosmeta i nastavka pregovora sa Evropskom unijom. A to je danas najvažnije.

Izvor: Blic