Данас је Велики Четвртак

БЕОГРАД - Српска православна црква слави данас успомену на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и његових ученика на којој су установљени најсветији канони хришћанске цркве и пре свих, света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.

Овај празник, који се обележава као Велики Четвртак, један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недеље, у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човечанства.

Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: "Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова".

Затим је узео чашу вина и рекао: "Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха".

Ове речи Христове понављају се до данас на литургијама пре причешћа.

Велики четвртак је, по узору на прву причест Христову и његових апостола, један од дана одређених за причешће верника, који су поштујући православни канон, "постили на води", макар пет последњих дана.

Велики или Часни пост траје шест седмица, а они који се придржавају правила поста, прве и последње недеље не једу чак ни рибу, већ другу посну храну, припремљену на води, без уља.

На литургијама се верници причешћују хлебом или нафором - телом Христовим и вином, које је симбол његове крви проливене за спас људског рода.

У свим храмовима СПЦ на овај празник се служи литургија Светог Василија Великог, која се служи 10 пута годишње, на све велике православне празнике.

Rtv

Велики четвртак

Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан, који се иначе прославља као Велики Четвртак била Тајна вечера. Исус је тада установио Свету Тајну Причешћа уз речи: "Узмите, једите; ово је тело моје." и "Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова" (Мт. 26:26-28). Ове се речи могу чути на свакој Светој Литургији чији је централни део Свето Причешће.

Такође је својим ученицима опрао ноге учећи их тако сопственим примером како треба да служе једни другима.

Заповедио им је и да љубе једни друге: "Да љубите једни друге као што ја вас љубим" (Јн. 15:12), и отворено говорио о предстојећем Му страдању и свему што има да се збије.
Ту изговара и Првосвештеничку молитву где се моли за своје ученике као и за све оне који због њихових речи буду поверовали. Да их Господ Бог избави од злога и да буду са Њим где је он и да гледају Славу његову (Јн. 17:24).

Те ноћи Христа су се одрекла два његова ученика: Јуда Искариотски и Симон Петар. Христос је пред свима рекао: "Заиста вам кажем; један од вас издаће ме" (Мт.26:21). "А Јуда издајник његов одговарајући рече: да нисам ја учитељу? Рече му (Исус): Ти каза" (Мт. 26:25). "Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом" (Мт. 26:35). (Ваља напоменути да је Јуда још на Велику Среду отишао код јеврејских првосвештеника и рекао: "Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они му положише тридесет сребреника" (Мт. 26:15) чиме је уствари већ дан пре издао Исуса. Због сећања на издајство Господа средом се пости).
Потом Исус одлази у Гетсимански врт, где се знајући за сва страдања која Му предстоје моли Оцу своме: "Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси ову чашу мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти" (Мк.14:36). Јуда је знао за поменути врт, јер се Исус ту често окупљао са својим ученицима, и ту је дошао са слугама првосвештеника и фарисеја. Исуса им је показао Целивајући Га јер им беше рекао: "Кога пољубим, тај је" (Лк. 22:47), Исус га је упитао "Јудо, зар цјеливом издајеш Сина Човјечијега?"(Лк. 22:48). Јуда није ништа одговорио. Тако су Исуса одвели пред првосвештеника да му суди.

Те ноћи, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута Га се од вечери до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје. Кад је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, покајао се из дубине душе и плакао је горким, чемерним сузама, молећи опроштај.

Јуда пак је схватио да је то што је урадио ужасно. Дошао је у храм и бацио новац, рекавши да је издао крв невину, али његово окорело срце није било спремно на покајање, он није могао да се покаје и моли за опроштај, зато се у очајању обесио и тако је додао себи и неопростиви грех самоубиства. И тако је за разлику од Петра (који је постао једним од највећих апостола) назван сином погибли.

Првосвештеници нису хтели у благајну храма да ставе новац који је Јуда бацио, зато што је то новац за крв. За тај новац је купљена њива да буде место на којем ће се сахрањивати странци. Њиву су прозвали «Крвна њива», зато што је за крвави новац купљена. Зора следећег дана није најављивала ништа добро, био је то дан Христовог коначног страдања и највећих мука, Велики петак.

http://www.spc.yu/sr/veliki_cetvrtak

Najvažniji događaj Velikog Četvrtka, odnosno na proslavi Pashe je kad Spasitelj deli učenicima hleb i vino pri tome navodeći da su to njegovo telo i krv kao simbol Novog Zaveta.

Pasha je za Jevreje bila praznik posvećen duhovnom pročišćenju. Oni su dolazili u Jerusalim da se ritualno pročiste kupanjima, da prinesu krvne žrtve, njihovo meso i krv, radi svog pročišćenja.

Birajući hleb i vino kao svakodnebvne namirnice dostupne u ishrani svakog čak i najsiromašnijeg čoveka (Rim je svakom građaninu garantovao kao socijalnu meru hleb i vino svaki dan) Hrist poručuje da svaki dan za nas mora biti Pasha. Svaki dan moramo da se brinemo o svom duhovnom pročišćenju i nisu nam neophodni nikakvi posebni obredi.

Naravno upravo Hristovo kolektivno življenje sa učenicima, njegov poziv učenicima da sa njim pođu na molitvu pokazuje da on nije ni za onu drugu krajnost, otuđivanje u veri. Naprotiv on je vrlo sklon sabornosti jer zna da se ljudi sami lako slome i izgube, a da se u okruženju prijatelja i osoba od poverenja osećaju mnogo bolje.