Мејнстрим историчари намјерно крију праву истину о Исусу Србину. 

Морам да признам да Деретић јако лепо прича. Тако лако ниже реченице о прастарим временима, храбрим витезовима, епским биткама, тврђавама... просто изазива у људима који га слушају невероватну жељу да је то заиста њихова историја. Права је катастрофа што није постао писац епске фантастике, него измишља историју за паре.

Након што сам синоћ одгледао његово предавање о маричкој и косовској бици, тек сад видим са каквим шампионом имамо посла. Превазилази све границе.

По званичној историји за оне који је не знају, битка на Марици је била страшан српски пораз. Краљ Вукашин и деспот Угљеша су због опасности од турске инвазије одлучили да први нападну и повели су војску од 50.000 - 60.000 ратника на југ. Турци, који су имали четири до пет пута мању војску, избегавали су отворену битку. Једне ноћи, када се војска Мрњавчевића улогорила на обали реке Марице, Турци су организовали тактички препад на потпуно неспремну и изненађену војску која није ни могла да пружи отпор и потпуно је уништили. Велики број се у општој паници у расулу удавио у Марици.

По Деретићевој историји, деспот Угљеша, један од најславнијих српских војсковођа који је победио у свим биткама против Турака, размишљао је о ноћном нападу али је одустао јер је он јунак а то би било, је л' те, кукавички. Исто тако је размишљао и вођа Турака, Сахин-паша. Претпостављам да је Деретић био ортак и са једним и са другим па зна ко је шта размишљао и шта је ко стављао од прилога у пљескавицу. Углавном, битка је одиграна по дану где су бројније српске снаге под вођством деспота Угљеше за јако кратко време потпуно уништиле турску војску и убиле Сахин-пашу а преживели Турци се дали у бег. Да прославе, Срби су организовали велику журку на обали, понапијали се од силног вина и заспали. Турцима јаве неки околни сељаци да су се Срби напили, ови се врате (а до сад су бежали) и поубијају свих 50.000 пијаних Срба (што простом математиком доводи до рачунице да је сваки једва преживели Турчин после онолике бежаније и спашавања живе главе имао снаге да се врати и просечно убије 10 српских оклопних витезова) и заузму Македонију.

А сад шлаг на торту, битка на Косову. Пошто сви знате шта каже званична историја, овде куцам само Деретићеву. Елем, Мурат је много волео и поштовао Србе, јер је и сам знао да је пореклом Србин. Али, до суђене битке је морало доћи. Била је то битка за историју, битка између ислама и православља. Цела Европа се тресла и молила Србе да их спасу. Мурат нуди Лазару да му се преда и поклони, Лазар као велики патриота одбија. Мурат позива првог саветника кнеза Лазара, Топлицу Милана (!!!   ) да дође у његов логор да би га задивио и застрашио величином своје војске. Милан одлази и каже му да је српска војска мања али снажнија од Муратове.

Судњег дана, долази до битке на Косову. На српској страни се боре и Југ Богдан са девет синова Југовића (!!!!! ). Српска оклопна коњица Вука Бранковића доноси превагу на српску страну. Милош Обилић копљем обара Мурата са коња и коље га "мачем белим као млеко". Турски заповедници шаљу Бајазита (Јилдирима) назад по појачање. Срби побеђују у бици. Сви српски витезови се враћају кући док Лазар са својом малом пратњом остаје да се у Самодрежи захвали богу на победи. У том моменту стиже Бајазит са појачањем, убија Лазара и сву његову пратњу и главом без обзира бежи назад у Турску.

Улавном, ми смо победили у свим биткама против Турака али нас Ватикан убедио да нисмо па смо прихватили да будемо под Турцима близу 400 година.

Ja mogu samo da kazem da sto se tice Boja na Kosovu, niko ne zna cinjenice.  Beshe koriste nekog Bugarskog istoricara i neke stvari iz epskih pesama.  Jedno je zasigurno, pobedili ili izgubili, isto nam je bilo.  Izgubili smo suvise ljudi da bi pruzili ikakav otpor Otomanima.
Mogu da poverujem da smo pobedili, iako je Lazar pao sa svojom telesnom gardom, a Bajazitov put nazad u Tursku, bi se mogao objasniti njegovoj zelji da odrzi vlast, jer je jedini koji je ostao u zivotu.
Zar ne bese da su na Bosanskom dvoru kao cestitali Srbima na pobedi ili tako nesto?

Konkretni podaci ne postoje... Ima desetak razlivitih tumacenja i treba uzabrati najrealnije... Teorija o podmuklom ubistvu nozem je turska teorija sa ciljem da omalovazi srpski otpor...

Ne bi me cudilo.
Ja mislim da je istinitija ona da su se vitezovi probili i sjebali ga, ali ni za to nemamo mnogo dokaza.  Covek se zapita, gde su svi spisi nestali, zar niko nista nije napisao ni sacuvao?

Сви извори које имамо нису поуздани, какви су такви су (Мавро Орбини, Константин Порфирогенит, писма Твртка Котроманића, неки грчки и немачки путописци разних имена, турски савременици), али се слажу да су Срби на почетку битке надвисили Турке.

Вук Бранковић је готово сломио крило које је водио Јакуб а Влатко Вуковић је на свом крилу потиснуо Бајазита и још за време битке је послао гласника краљу Твртку Котроманићу у Босну да јави хришћанску победу (зато је Твртко слао по Европи писма да су хришћани победили).
Срби су имали тешке оклопе док су Турци били лако оклопљени, и то је оно што је пресудило. Направили су заједно са оба крила и центром клин формацију (V) којом су напали средину турске војске и у том нападу је убијен Мурат али је онда Бајазит повео у контранапад резерву која је ударила са стране и решила битку.
Тактички су Србе уништили њихови тешки оклопи јер су им онемогућили брзо повлачење док су их лаке Бајазитове трупе убијале са незаштићеног бока. Лазар је заробљен а Вук Бранковић и Влатко Вуковић су повукли оно што је преостало од њихове војске када су видели да је битка изгубљена (Вук је боље прошао јер је био на десном крилу које је најмање страдало у том контранападу. Највећи део своје војске је успео да сачува и зато је та прича о њему као издајнику. Иначе се Вук до краја живота, односно до турског заробљеништва, борио против Турака.).

Што се Турака тиче, обзиром да су изгубили велики део војске и султана, за њих је ово тада био више пораз него победа. Ипак, тада је озваничено као победа зато што су турске хоџе проповедале да света алахова војска никада не може бити поражена. Данас знамо да је била велика победа на дугорочном плану, јер више није било никога да им пружи јак отпор.

Што се нас тиче, битка је била велики српски пораз, како тактички тако и у људству, али је на гласове о хришћанској победи наводило то што је турски продор заустављен за барем 30 година због неочекиваних губитака и што је Бајазит одмах после битке хитно отишао назад у Турску да угуши побуну и спречи грађански рат.

30 ili 70?

Кнежевина, а потом деспотовина под Стефаном Лазаревићем је одржала територије без турских упада до 1425. када је почео рат између Мурата II и Стефана. Значи, неких 36 година мира од Турака.

Ma to ok, kazem samo jer se cesto navodi i duzi period. Taj od 70god. Navodno toliko turcima trebalo da ponovo ojacaju i krenu da zavrse zapoceto. Al' onako nezaustavljivo. Mislim, moz' biti nekakvo kurazenje i samovelicanje. Iz tih razloga pomenuh. 

Па тачно је то што си рекао.

Бајазит је морао да граби своју власт у Турској након битке на Косову (јер је убијен султан) и зато се вратио. Након што је поражен код Ангоре 1402. и убијен у монголском заробљеништву, опет је дошло до грађанског рата (опет јер је убијен султан) између његова четири сина, који је трајао 11 година, до 1413.
Компликована је прича скроз, никад је нисам до краја запамтио, и Срби и Угари и Византинци су у том рату били на страни неког од четворице браће и прелазили на страну другог, зависно од интереса. Углавном, док су се они клали међусобно, деспотовина је просперирала. Е, онда је Мехмед победио осталу тројицу, прогласио се за султана 1413. Његов син, Мурат II, наставио је 1425. тамо где је стао његов деда Мурат I и опет покренуо инвазију на Европу.

Последњи српски град, Смедерево, пао је 1459, што чини тих 70 година које си поменуо. Зато ти кажем да је тачно то што си рекао.