Suviše ste to iskomplikovali.
Na kraju je nećeš imati ni kao devojku, ni kao prijatelja.
Nema od toga leba.

Ona je već jednom imala nalet emocija i posle toga ste ostali prijatelji. Zašto onda ne bi ostali prijatelji i posle tvog naleta emocija?

Osim toga sam si rekao da moraš to pitanje da razjasniš ili ćeš pošašaviti. Znači ne3ma šta da se izgubi.

Nemoj da krećeš u trećoj, prvo malo emotivno zagrej situaciju nekom pričom, plakanjem na ramenu, jadima maldog Vertera... Onda doživi nalet emocija pa ako te striktno odbije (a ne verujem da će) možeš da se vadiš na poneo me momenat.

Pitanje pokretaču teme -

A koliko se godina vi tako vučete kao prijatelji?
Da li si imao devojku za to vreme?

To je mozda i kljucno pitanje. Ali misli se na vezu, ne na nesto bezveze i na jedno vece...

 

Ne. U srednjoj nisam imao devojku. Došao sam ovde (BG), trudio se da se promenim, pokušavao da razgovaram sa devojkama na faksu u menzi u zgradi... Za mene i nije išlo tako loše mada nikako nisam uspevao da naučim kako da sa razgovora pređem na muvanje. To je tako bilo nekih godinu ipo dve i ... pa mislim da je bilo napredka ali slabo.

Onda sam imao nekih zdravstvenih problema.  Za 4 godine sam jedno dva ipo meseca ukupno ležao po bolnicama na 4 operacije. Kad se sve sabere još jedno 2,3 meseca sam proveo po ordinacijama i čekaonicama. Za te 4 godina možda sam izašao u grad nekih 10 - 15 puta maks. Ono malo energije što sam imao sam iskoristio da nekako doguram faks do apsolvenstva i to je bilo to.

A odgovor na prvo pitanje. Znamo se deset godina, družimo 7 i dobri smo prijatelji (rekao bih najbolji ali...) oko 6 godina.

Pre nego što neko pita. Probao sam da odem i kod psihologa i kod psihijatra. 'jatar mi je rekao da sam emotivno nezreo i rekao mi da popijem pola bendže kad nemogu da zaspim. 'log... pa sa njima pričam i dalje, sad sam stigao do trećeg, da li od toga ima ikakve vajde ili će biti... ne znam.

Edit.

 I što je još najgore, zadnjih 5 meseci smo skoro u potpunom prekidu komunikacije.

 U oktobru sam probao da muvam neku devojku koju sam upoznao preko nje. Izašli par puta. Jbg... nisam je smuvao, zadnji put kad smo se videli sam se nešto upetljao u razgovoru i izletelo mi je nešto vezano za prijateljicu.
Ova je logično posle toga popizdila. Pokušao sam da se izvinim i da je zamolim da mi oprosti... nije išlo, posle 3 ili 4 vrlo besne poruke od nje ostavio sam to tako. Negde u decembru samo se čuli par puta, kao probali da se "pomirimo". Bar sam tako mislio. Izašli jednom u grad.  Niti sam hteo niti sam stvarno bio pokušao da muvam neku njenu poznanicu koja je izašla sa nama. Ova je opet ... reagovala. "kako smem da joj muvam drugaricu... pa šta ja bre zamišljam... itd itd".  Probao sam da se objasnim... ali nije išlo...

Po prvi put su prošli Nova Godina i Božić bez da dobijem čestitku od nje. Negde krajem januara sam joj poslao poruku, prihvatao svu krivicu, izvinjavao se... nisam je bukvalno molio da mi oprosti ali... Nije mi odgovorila. Onda je ona nešto menjala brojeve. Čuli smo se (prokletim porukama naravno, uvek prokleti SMSovi) pre 10tak dana. Rekla je da je isuviše nadrndana da bi smo se videli u skorije vreme. Onda smo se čuli pre 2 dana, videla je neku poruku na fejsu koju sam joj poslao kad nisam imao ni jedan njen mob negde početkom februara. Rekla mi u kom je sad stud. domu, pozvala me da navratim.

Juče smo se čuli, samo smo se dogovorili da se vidimo tad i tad. Stigao do vrata doma, da je pitam u kojoj je tačno sobi... "izvini ja spavam, sad stvarno ne mogu da se vidim sa tobom". Kasnije mi je poslala poruku da ne želi da se vidimo ako hoću da se opravdavam i kukam i da je ubeđujem da nisam ništa kriv, da ne može više da troši živce na mene i da možemo da se čujemo samo ako neću nimalo da je nerviram.
Probao da joj odgovorim u relativno vedrijem tonu... Ništa. Jutros joj poslao poruku... ništa.

A jbg. Znam da sam bezkitni paćenik koji ne zaslužuje naziv muškarac. Jbga... Znam da sam je voleo, znam da mi je jako mnogo značila... i kao prijatelj i...
 Ovih 5 meseci... sjebo sam sve... u životu nisam toliko sjebao stvari na faksu kao sada. Isuviše se nerviram, kajem, tužan sam zbog toga što vidim da je izgleda već jesam izgubio kao prijatelja. Nikad se ni zbog koga (koje) toliko i toliko dugo ubedačio kao ova 4 meseca.

Dosta toga!
Sedi da učiš, završavaj taj fakultet i otkači se te sado-mazo veze koja više ne liči ninašta!
Ta te devojka već otvoreno zavitlava, jer vidi da si bezopasan.
Kako te nije sramota?

Ovo što je YTP rekao, je istina, najviše bole stvari koje nisi probao, nego one koje jesi i uverio se da nisu tako strašne!
ZNači, samo napred mili moj, ako bude udarac glavom o zid, nema veze jer udica je bačena... ljubav je igranje na podijumu, što više vežbaš više uživaš u njoj! ... a pošto se ljubila sa tobom znači da postoji neka hemija između vas dvoje, da oseća nešto prema tebi i fizički osim drugarstva i simpatije drugarske... to su vam najbolji temelji i sazrelo je dalje na nove korake!
Naravno, ako i odbije te, možda kad joj budeš nedostajao će početi drugačije da te gleda i počne da shvaća šta je izgubila! Taj tvoj prvi potez je kao bacanje udice, zavisi šta nudiš(mislim na vrstu mamaca) 
Ljubavni problemi se uvek prebole, tako da ćeš i ti ovaj, pa samo napred sa pozivom na izlazak i vrebanje situacije za neki poljubac, pa onda naravno i nekie dalje korake... ako ne uspe 3 dana traje pa onda dalje idi sa nekom novom devojkom koja će možda baš biti za tebe, ako ova nije! 

Ups1 nisam pročitala tvoj zadnji post... pa ako tako reaguje, možda se i ti njoj sviđaš, jer je reagovala na muvanje drugarice... ili si stvarno propustio šta si izbaljezgao o drugarici kao bitan elemenat!?
Drugo, jer te ona spojila sa drugaricom? ili si ti sa drugaricom izašao bez njenog znanja?

Iz "Marfijevi zakoni o zaljubljivanju":

FRENSISOV ZAKON
Svaki muškarac je već napola zaljubljen u ženu koja ga upravo sluša.

@danicheli
Jesi ti luda? Pa covek ide kod psihijatra zbog nje? Sta vise da pokusava, to je krajnji stadijum u koji nijedan muskarac ne sme da dospe i znak da on kao Muskarac ne postoji 

@thelastone

Brate mili, veruj mi da te razumem. Ali ti samom sebi unistavas samopostovanje, gazis po sebi. Nijedna devojka, ma kol'ko ti znacila, pa i da je svaki dan bila sa tobom u tim bolnicama i na pregledima, da te je drzala za ruku svaki dan tih 10 godina koliko se druzite, nije vredna toga. Ti dolazis na prvo mesto, a ona da ti je pravi prijatelj ne bi te gurala od sebe. Veruj mi, ja znam sta znaci pravi prijatelj. Kada napravis sranje i zelis da se okrenes i odes jer mislis da ne zasluzujes da dises vazduh koji ona dise, a ona te uhvati za ruku i kaze neces ti nigde. "Pokusaj da se okrenes, ali ja necu, uvek cu biti tu".

Batali psihijatre i psihologe, okupiraj sebe necim. Um se najbolje leci kroz fizicke napore. Ne znam kakvo ti je zdravstveno stanje, ali verujem da je plivanje za svakog zdravo i preporucljivo. Nadji hobi, jedan, dva, tri, koliko treba da popunis prazan prostor izmedju ucenja i spavanja. Drzi neke pare u steku, pa kada razmisljanje o njoj pocne da te ubija u pojam, ti lepo idi u neki hotel, iznajmi sobu i reci onom na recepciji da ti posalje neku zgodnu plavusu u sobu. A sto se ostalih devojaka tice... samo pricaj sa njima. Nemoj ni da razmisljas o muvanju. Pricaj, budi ono sto jesi, pusti da sve ide nekim prirodnim tokom.

Nemoj da pricas kako nisi musko! Nadji nesto u cemu si dobar i budi ponosan na sebe! Nemoj da trcis za njom, okreni glavu i poslusaj pesmu od Divljih Jagoda "Kap po kap" 

Ja mu to i kažem!
Neka se otkači više tih gluposti i neka od danas počne da uvažava SAMOG SEBE!

I dosta kuknjave!
Idi gledaj neku komediju u bioskopu, kupi nešto od garderobe, položi ispit, pa da vidiš kako se život menja na bolje!