1. Kako da prepoznamo kad deca pokusaju da sakriju od nas losu ocenu, nestasluk u skoli, da su nas slagala da im treba novac za nesto u skoli (casopis ili slicno), a potom kupe nesto sto nema veze sa skolom? Najlakše je prepozanti da deca nešto skrivaju kada izbegavaju kontakt očima ili se povalče u svoju sobu, ili su neraspoložena i ne žele da pričaju sa nama o tome.Roditelj skoro po pravilu može osetiti kada ga dete laže samo je potrebno da na njega obrati pažnju.


2. Koji su to sitni znaci koji ih odaju? Povlačenje, nerapoloženje, skretanje pogleda.


3. Da li treba reagovati ili samo u tajnosti ispitati o cemu se radi? Naravno da trebamo reagovati. Jer smo mi kao roditelji iskreno i autentično zainteresovani za našu deci i interesuje nas sve što se njima dešava.To, naravno ne znači da deca treba da znaju kada im roditelji kradom pogledaju šta imaju po džepovima, ili šta pišu po sveskama, mobilnim telefonima ili šta im se nalazi u sobi.To spada u neophodnu kontrolu roditelja nad decom. Roditelji su dužni  to da rade ali je apsolutno sve to povezano sa daljim dešavanjima nakon tih ''akcija''. Ono što je roditeljska dužnost i obaveza jeste zaštita i briga za dete. Tako da ako se nešto  ''interesantno'' i nadje u decijem rancu to ne treba da bude razlog za ismejavanje deteta ( ,, znam ko ti je simpatija..'') ili za kaznjavanje deteta ( slaba ocena, na pr.) Već to treba da nam bude znak da naše dete ima neke potrebe za koje, plaši se, nećemo imati razumevanja, pa zato krije od nas. Ili  ima neke potrebe za koje mi nemamo ''sluha'' i ne uspevamo da objasnimo detetu kako mi vidimo stvari, da dete cuje i dobije šansu da upozna naš sistem vrednosti.Ili ne uspevamo da čujemo da detetu treba pomoć ili podrška da neke stvari lakše prebrodi i prevaziđe.
To je lepo objasnio jedan Petar.
Na pitanje da li deca treba da lažu svoje roditelje Petar (10god) je rekao ,,Treba da ih laže ako su roditelji loši pa dete ima potrebu da ih slaže.Ali, ako su roditelji dobri, onda ni dete nema potrebu i neće ih ni lagati.’’


4. Treba li ih kaznjavati zbog toga i ako treba na koji nacin? Ako ne treba, zasto ne treba? Kazna i nagrada imaju svoju funciju u vaspitanju i treba da postoje.medjutim , trebalo bi da smo svesni da je nagrada i podrška mnogo uticajnija i potrebnija nego kazna.Nagrada jača samopouzdanje, samopoštovanje, sigurnost, jača ličnost. Ako želimo za svoje dete sigurnu i jaku ličnost neophodno je da je što više hvalimo ( naravno zasluženo). Kazna ima svoju funkciju samo kao posledica necije neodgovornosti. Dobro je da posotji jer se sav zivot oslanja na mehanizam odgovornosti. dete kroz kaznu shvata šta znači biti odgovoran i snositi posledice onoga što radimo ili ne radimo. Vrlo je važno kod kažnjavanja da kazna bude vremenski ograničena i primerena uzrastu deteta. Filičko kažnjavanje je nedopustivo! Ono direktno ima za posledicu razvoj nesigurnosti i nepoštovanja ( usmereno na sebe ili prema zlostavljaču). Najvažnije kod kazne je da dete razume zašto je kažnjeno i šta se od njega očekuje u budućnosti. Koja to vrsta poromene! Ukoliko to dete razume kazna treba da bude ukinuta! Zato je kazna vaspitna! Ako se dete oseća odbačeno i napušteno, neshvaćeno ili zlostavljano o kakvom vaspitnom uticaju mi govorimo ???
Kazna ne sme biti sama po sebi značajna.


5. Postoji li neki suptilan nacin da im se stavi do znanja da znamo da nas varaju ali da ih necemo kazniti? Nema potrebe da to bude suptilno! Naprotiv. dete treba da zna da mi znamo da dete ima neki problem , čim nas vara, ali da mi to vidimo, razumemo i da smo tu da mu pomognemo! Kada dete laže - ono time kaže ja nešto želim ili hoću za šta vi nemate razumevanja i biću kažnjena ili kažnjen ako vam to budem rekao.Poruka koju roditelj treba da prenese detetu jeste - ja sam tu za tebe jer si mi ti najvažniji. I važno je i za tebe dobro da mi kežeš istinu kako bih ti pomogao najbolje što umem!


Sve što radimo kao roditelji treba da je u interesu razvoja i rasta nase dece- samo to treba da nas rukovodi u našim postupcima prema deci.

Psiholog: Radmila Grujičić


autentik.net

Top tema
http://forum.burek.com/kriticni-faktori-u-vaspitanju-dece-ili-dovoljno-dobar-roditelj-t283417.html

Al' ajde nek' ostane... možda se razvije neka zanimljiva tema...
... ionako normalna deca provedu pola detinjstva lažući roditelje (to podstiče kreativnost  )... and vice versa... roditelji decu... (to podstiče licemernost koja je u osnovi svakog roditeljstva   )

Pa kad roditelji lazhu decu 20 puta na dan, ne mogu bolje ni da ochekuju. 

Treba otvoreno pricati sa detetom o nekim stvarima od malena, ukoliko roditelj dovoljno poznaje dete znace i kada dete laze i znace kako da se postavi u odnosu na dete u zavisnosti sta je uradilo

Sa druge strane, nije ni svaka detetova "laz" stetna da podleze sistemu "nagrade i kazne". Neki put ce deca jednostavno imati svojih problema zbog kojih su "potistena" (sto ne znaci da ne treba pricati sa njima o tome)

slican problem sam imala sa sinom . nisam ga nikad tukla da prizna nesto , niti sam uvodila neke kazne , i kad sam pokusala da uvedem neke sankcije , uvek je hteo da zaobidje istinu . zasto ? da ga tucem kao vola svaki dan pa da shvatim ovako mi nikako ne ide u glavu zasto .
uvek sam na lep nacin govorila da mi se sve kaze , sta god da se desi , da sam tu da pomognem , da se nesto resi , od obicne case na stolu do nekih vecih stvari . ali on ima poriv da me slaze.

Sandra, kao i svi roditelji, odnosno svi ljudi, i ti lazhesh bez prestanka. On to vidi i konta da je isplativo, i oponasha.

Nema tu ljutnje. 

Lazhemo decu, pochevshi od deda mraza pa na dalje.

a jbg . kako to mislis lazem , teska je to rec. ajd ' obilazim istinu . ipak neke stvari nisu za njega . kad god sam u mogucnosti iskreno oodgovorim , veruj mi da pricam mnogo vise sa njim nego neke mame sa decom kad imaju 15 godina 
ne vidim , prosto , razlog da mi sakriva nesto za cega niti ce dobiti batina niti cu ga kazniti .
to ne mogu da iskorenim kod njega 

"obilazish istinu" = "lazhesh" u dechijoj glavi. kod njih je sve crno-belo. i on to oponasha.

ja sam moju majku lagao kad god sam stigao jer nije sposobna da prihvati istinu, brate mili, drami zbog svake sitnice.  zhivot bi bio idealan kad bi bio poput Pacifika ... da se nishta nikad ne deshava. 

To je jednostavno tako, sva deca to rade i deo je odrastanja. Neke stvari jednostavno mora da zadrzi za sebe i ne mora uvek biti iskren prema tebi Trudi se da uvek pricas sa njim o stvarima a on ako ce da ti kaze nesto, kazace ti

ma daleko od toga . ipak sam ja ekonomista a ne dramaturg  ...kakva drama , u stresnim situacijama funkcionisem najbolje.uvek razgovaram , sto puta pitam sta imas da mi kazes, da li se nesto desilo da mama treba da zna ... i opet ista prica.



vec sam ozvalavila pricajuci  ...opet postigla sam da se nadjemo na 50% , nesto slaze nesto kaze kako jeste . uzasno me to nervira