U situaciji u kojoj se nalazimo  ljudi se bore za goli opstanak, pa nije ni čudo što smo postali ovakvi kavi smo. Svako samo sebe gleda. Ružno i tužno, al je tako.
Treba se okružiti bliskim ljudima, a sve što je loše odbaciti od sebe. Ako je ikako moguće...  

Secam se vremena kada covek nije gledao samo sebe i kada zivot nije bio borba za opstanak. Lepa vremena 

da, dobra, stara vremena.... kada se vrata nisu zaključavala i tako dalje...

Jel, a kad je to bilo?

Cuj sad ovo, a kad nije?  Jos od kamenog doba, preko starog Rima i varvara pa sve do skoro zivot nije bio samo opstanak al ovo sad kakva su vremena dosla, to je strasno 


ae sad bez zezanja 
Nije covek postao sljam i olos samo zato sto ga je drustvo nateralo nego je covek po definiciji sljam. Kao sto sam rekao pre jednim delom smo takvi po prirodi a jednim delom zbog drustva.
Ovo kada optuzujemo drustvo da nas je ono napravilo losima zvuci kao da se pravdamo. A ko je napravio drustvo?

bilo je do prije dvije decenije

Do pre dve decenije je bilo manje stresa nego danas pa nismo bili bas toliko nadrkani ali to ne znaci da tada ljudi nisu bili licimuri, prederi i demoni

bili su uvijek takvi, ali to nije dolazilo do izražaja, jer smo živjeli u dragičijim uslovima i sistemu

Dobro se sećam, još 89. kad sam se noću vraćala kući, dočekivala me otključana kapija, a  na vratima samo mreža za komarce.U kući svi spavaju.
Niko me nije čekao na stanici, nije bilo potrebe.

Na Bistriku sigurno ne bi tako zborila ni u ta titina vremena.