Šta je to biofidbek?

 Biofidbek je proces učenja kontrole nad sopstvenim psihofiziološkim funkcijama uz pomoć povratnih informacija o tim funkcijama koje dobija preko savremene elektronske tehnologije. To je proces učenja posebnih um-telo veština. Učenje da se prepoznaju fiziološki odgovori i da se menjaju nešto je slično kao učenje vožnje bicikla, tenisa, ili sviranja klavira. To zahteva vežbanje. Kroz vežbu, upoznajemo sopstvene psihofiziološke obrasce reagovanja na stres, i učimo da ih kontrolišemo. Bez mnogo napora možemo naučiti da popravimo svoju cirkulaciju, promenimo ritam disanja, pritisak, napetost mišića, mentalno stanje, da poboljšamo koncentraciju ili postignemo relaksaciju. Neurofidbek treningom možemo uvežbati naš mozak da “proizvodi” određene moždane talase i poželjno stanje uma. Učenje samokontrole fizioloških funkcija bitno utiče na zdravlje. Naučene veštine postaju automatske i osoba ih nakon treninga praktikuje nezavisno od terapeuta. Samokontrola fizioloških funkcija oslobađa, u veđini slučajeva, od potrebe za lekovima. Nema negativnih efekata.

    "Posle samo šest seansi i primene biofidbeka primetila sam značajna poboljšanja u rešavanju mog problema - nesanice ..." - Jelena S.


Kako izgleda tipična biofidbek seansa?


Na tipičnoj biofidbek seansi klijent sedi u udobnoj stolici dok su na njega prikačeni senzori (obično na ramenima, prstima, leđima, i glavi). Električni impulsi sa tih delova tela se snimaju i prikazuju na monitoru kompjutera u obliku grafikona i drugih vizuelnih predstava ili video animacija. Pored toga, vežbač može primati i zvučne signale kao povratnu informaciju. Povišene ili snižene muzičke tonove, koji pretstavljaju povišavanje ili snižavanje telesnih funkcija koje se mere. Pre početka treninga izmere se i snime razne fiziološke funkcije osobe koja se trenira, kako bi biofidbek praktičar imao uvid u vežbačevo opšte fiziološko stanje. Ta saznanja mu pomažu da odredi šta treba da se vežba i menja, i da prema tome prilagodi trening. Vežbač na svom ekranu gleda interesantne i razumljive prikaze fizioloških odgovora u obliku slika, video igrica i sl. Te igrice su napravljene tako da vežbača puštaju da napreduje u igri ako uspe da fiziološku funkciju koja se uvežbava dovede na željeni nivo. Igrice se pokreću “umom”, biološkim signalima koji preko senzora idu u kompjuter. Nema miša ili džojstika. Misao je akcija. Vežbač ubrzo jasno vidi kako svaka misao utiče na fiziološki odgovor.
Tradicionalne biofidbek i neurofidbek tehnike mogu biti izuzetno korisni za učenje ovladavanja anksioznošću. Anksiozni odgovor je još jedan od načina na koji nervni sistem može da preterano reaguje pod stresom. Naravno, postoji i normalna anksioznost kao prikladan odgovor na situaciju.

Polja primene biofidbeka


Biofidbek za anksioznost i paniku
     

Tradicionalne biofidbek i neurofidbek tehnike mogu biti izuzetno korisni za učenje ovladavanja anksioznošću. Anksiozni odgovor je još jedan od načina na koji nervni sistem može da preterano reaguje pod stresom. Naravno, postoji i normalna anksioznost kao prikladan odgovor na situaciju. Problem nastaje kada anksioznost postane hronična, naviknuta. Slično je i sa paničnom reakcijom, kod koje postoji snažna reakcija nervnog sistema na neku opasnu situaciju, ili situaciju koja se doživljava opasnom, a koja može takodje postati hronična i naviknuta reakcija i pokretati se na neki beznačajni «okidač», na umišljenu opasnost, ili čak «bez razloga» (svesnog). Najčešće anksioznost i panika mogu biti izazvani ili pojačani plitkim disanjem. Umirujući efekti konvencionalne biofidbek tehnike mogu biti od velike pomoći u ovladavnju anksioznim stanjima, dok neurofidbek može za kratko vreme pomoći da se stabilizuje nervni sistem kako ne bi olako pravio panična stanja.
   
  Svima su nam poznati spoljašnji signali anksioznosti: znojavi dlanovi, osećaj skupljanja u grudima, lupanje srca, seksualni problemi, leptiri u stomaku, razdražljivost, drhtanje ruku, osećaj da gubimo kontrolu nad sobom, ili da nastupa panika...Sve su to delovi fiziološkog odgovora na stanja «bori se - beži», Kada postoji stvarna spoljašnja opasnost, naš prirodni odgovor se zove strah. Kada opasnost prodje, organizam bi trebalo da se opusti i vrati u normalno stanje. Medjutim, kod anksioznosti je opasnost stvorena iznutra, u našoj glavi, i plaši nas i onda kada ona ne postoji objektivno, spolja. Medjutim, od sebe, od te opasnosti koju smo «utripovali», kako se kaže u žargonu, ne možemo ni da pobegnemo, niti da se borimo sa njom. I zbog toga ostajemo u produženom, biološki nepotrebnom uzbudjenju. Još uvek osećamo opasnost, ali ne vidimo da postoji izlaz. Postoje dva moguća puta da se oslobodimo ovih unutrašnjih mora. Jedan put pretstavljaju takozvane «otkrivajuće psihoterapije», kojima zalazimo u svoje nesvesno i dovodimo u svest stvarne uzroke koji su doveli do toga da neke strahove zakopamo u tame nesvesnog dela naše psihe odakle nas, kao neki bauci, plaše i kad spoljašnje opasnosti nema. Taj put može biti efikasan, ali obično dugo traje. Druga mogućnost, (ova dva puta ne isključuju jedan drugog. Naprotiv, mogu se dopunjavati), sa istim ciljem, je učenje kontrole vlastitih fizioloških odgovora. Biofidbek je jedan od oblika takvog učenja. To su putevi u kojima koristimo sopstvene mogućnosti stvaranja balansa u našem umu i telu. Mnogi od nas, medjutim, često biraju «lakši put», uzimanje nekih spoljašnjih regulatora kao što su lekovi, koji su često štetni, ili alkohol, droge...i druge vrste sredstava koja bi trebalo da obave posao umesto nas samih, a da nismo ni svesni koliko ne koristimo sopstvene mogućnosti.
     
     Kada je anksioznost u pitanju, dešava se to da kada spoljašnja opasnost više nije prisutna, naša pažnja se fokusira na simptome same anksioznosti. Onda počinjemo da se plašimo, na primer, da ćemo izgubiti svest zato što teško dišemo. Ili postajemo opsesivni, jer nam srce lupa, da možemo dobiti srčani udar, i slično. Možemo postati anksiozni svaki put kad primetimo kako se naše telo oseća, i tako pojačamo anksioznost još više. Tu nastaje «vrzino kolo», ili začarani krug. što me više svrbi, to se više češem, što se više češem to me više svrbi...i nikad kraja. Možemo postati anksiozni i kada se samo setimo kako smo bili anksiozni u nekoj situaciji, pa nešto nismo uradili kako treba...Pa se onda uplašimo da nam se to ne ponovi, jer nemamo kontrolu nad anksioznim stanjima...
     
     Jedan od načina da se neutrališe anksioznost je da se «isključe» simptomi «borise-beži» odgovora, kao što isključimo alarm u slučaju lažne uzbune. Samo kada bismo znali gde je «dugme» u nama za to isključivanje. Imamo ga, samo ne znamo gde je, i kako da ga koristimo. Kroz biofidbek trening brze i efikasne relaksacije, mi zapravo učimo da brzo prebacimo «prekidač» sa pozicije «bori se-beži» na poziciju «iskuliraj», ili «opusti se». Naučimo kako se to radi, i gde nam je «prekidač». Time se prekida začarani krug anksioznosti koje se plašimo kao da je spoljašnji neprijatelj, i time je još više pojačavamo. Teško je zamisliti da neko bude u isto vreme relaksiran i anksiozan. Kada jednom naučimo ovo isključivanje anksioznosti relaksacijom, ta veština nam ostaje zauvek. Kao kada naučimo da vozimo bicikl. I u učenju vožnje bicikla najvažniji je da naučimo da sami održavamo balans. Tako je i sa balansiranjem našim telom i umom.

Depresija i biofidbek

     Kako da se odmrznem?

     Slična stvar se dešava i sa depresijom. Depresija je, izgleda, prihvatanje činjenice da ni borba ni beg nisu moguće opcije. Priroda nas je podarila mehanizmom «bori se-beži» kao sredstvom samozaštite. Medjutim, postoji i treća mogućnost, koju i neke životinje koriste. To je mogućnost «zamrzavanja», ili «kao da je mrtav». Valjda će grabljivica proći ako ne voli lešine. To je često i strategija depresivnih. U sve komplikovanijim socijalnim odnosima mnogi pribegavaju baš toj bespomoćnoj zamrznutoj poziciji. Medjutim, to može «skupo da košta». Ta vrsta potčinjavanja i bespomoćnosti ima takodje štetne fizičke efekte. Kod depresije dolazi da velikog skoka biohemikalija koje su povezane sa stresom, a koje potiskuju naš imuni sistem, kao što su ACTH i kortizol. Labaratorijske studije pokazuju da bespomoćnosti dovodi do velikog skoka kortizola. Jasna povezanost izmedju povišenog kortizola, ACTH i depresije, i povezanost izmedju bespomoćnosti, mirenja sa sudbinom, potčinjenosti i depresije, daju nam jasan uvid u to kako neurofidbek deluje kao moćan antidepresant:

     Prvo, pokazalo se neurofidbek trening smanjuje nivo kortizola i ACTH. Drugo, biofidbek direktno i dramatično smanjuje bespomoćnost, podredjenost i prihvatanje frustracije, i podiže naš nivo svesti da možemo da upravljamo sopstvenim emotivnim stanjima i fiziologijom. Time dobijamo mogućnost da izbegnemo poziciju bespomoćne žrtve koja ne može ni da se bori, niti da beži, već mora da se umrtvi. život nam može nametnuti mnoge teške situacije, ali mi možemo da utičemo na to kako ćemo da reagujemo na njih. Nismo u vlasti instinktivnih odgovora. Mogu se uvežbati i bolji načini reagovanja na sve složenije uslove života.

šta će se i kako vežbati prilikom biofidbek treninga zavisi od individualnog načina ispoljavanja anksioznosti. Osobe kod kojih se anksioznost ispoljava pretežno u mišićnoj napetosti, vežbaće više uz pomoć elektromiografa (EMG) da bi smanjile mišićnu napetost. Kod onih kod kojih preterano reaguje autonomni nervni sistem, od pomoći će najviše biti trening regulacije periferne temperature ili pulsa. Kod osećanja gubitka kontrole, ili pažnje, izbezumljenosti...dodaće se EEG trening («trening mozga»), zajedno sa treningom provodljivosti kože (EDR ili GSR)...Brojne studije pokazuju da se poboljšanje i značajno umanjenje simptoma postiže sa 6-12 treninga, kada se radi o vežbačima sa voljom da se aktivno uključe u trening, i kada nisu u pitanju kompleksnija i hronična stanja. U tim slučajevima potreban je duži period treninga.

     Kao i kod svakog drugog učenja, proces se uglavnom odvija na nesvesnom nivou. Radnje postaju automatske, kao kod vožnje bicikla. Nije ni potrebno da mi ukapiramo baš sve što radimo, kako uspevamo da regulišemo neku funkciju. Kada bismo stalno mislili o tome kako hodamo, verovatno bismo se brzo zamorili, ili se pre sapleli i pali. Ni igrač u sportu nije svestan svih radnji koje obavlja kad izvršava neku veštinu. Kad bismo pomislili na to šta sve mozak uradi da bi u svakom trenutku regulisao ono što se dešava u našem telu, uplašili bismo se od složenosti zadatka. I učenje veština samoregulacije uz pomoć biofidbeka se uglavnom zasniva na nesvesnim procesima. Mi negde «ukapiramo» kako se to radi, nesvesno, i nije bitno da li umemo to da objasnimo sebi i drugima. Bitno je da funkcioniše i da postepeno stičemo poverenje u to da smo u stanju da «držimo uzde», da kontrolišemo sopstvene fiziološke reakcije, da ne bi one kontrolisale nas. To poverenje dalje utiče pozitivno na proces regulacije životnih funkcije i omogućava nam da sve bolje izlazimo na kraj sa životnim teškoćama. I tu se stvara začarani krug, kao kod anksioznosti, samo u pozitivnom smeru. «što više verujem u sopstvene sposobnosti kontrole životnih funkcija, sve mi bolje ide. što mi bolje ide, to više verujem u sebe...» E, kad se setim kako sam uspeo da promenim sopstvene moždane talase na biofidbek treningu, zašto ne bih verovao da to mogu i kad me šef nervira i žena sekira (ili muž, svejedno. A možda i nije svejedno?)

     Neurofidbek trening generalno pomaže u regulaciji mehanizma fiziološkog uzbudjenja. Trening ima efekata bez obzira kakvo je poreklo tog uzbudjenja. Da li se radi o genetičkoj predispoziciji, fizičkoj ili emotivnoj traumi, ili o fiziološkim promenama nepoznatog porekla. Bitno je to da, kako trening odmiče, depresivna osoba primećuje da joj je potrebna sve manja doza antidepresiva ili stimulativnih sredstava. Klasičan periferni biofidbek relaksacioni trening pomaže kod stresa i anksioznosti, ali je često neuspešan kod depresivnih stanja, reaktivnih depresija, sezonskih afektivnih poremećaja i PMS (predmenstrualni sindrom). EEG biofidbek je mnogo korisniji kod tih stanja jer utične na bazični mehanizam kojim mozak kontroliše fiziološko uzbudjenje. Kada se uspostavi normalna regulacija fiziološkog uzbudjenja, kod depresivne osobe se normalizuje spavanje i osećanja se vraćaju u uobičajeni intenzitet. Ako je utrok depresije neki hronični bol, otklanjanje bola iz pomoć treninga može smanjiti i depresivnost. Pokazalo se da trening pomaže i u slučajevima depresije izazvane nekim specifičnim uzrocima kao što je silovanje, posledice hemoterapije ili totalne anestezije. Neurofidbek je posebno preporučljiv za depresivna stanja kod osoba koje ne reaguju dobro na lekove, ili kod kojih nije preporučljiva upotreba lekova, kao što je to kod trudnica. Trening ima i preventivna dejstva, jer se smanjuje mogućnost ponavljanja depresivnih stanja. Efekti vežbanja mozga utiču i na razna propratna stanja koja idu uz depresiju, kao što je to alkoholizam ili nasilno ponašanje.

ADD/ADHD-Deficit Pažnje i hiperaktivnost kod dece i odraslih

     ADHD je problem koji se manifestuje kroz nepažljivost, rasejanost, zbunjenost i impulsivnost. Istraživanja su identifikovala tri podvrste ovog problema, koje se razlikuju po tome šta od navedenih simptoma dominira u ponašanju. Kod jedne podvrste je problem pretežno nedostatak pažnje. Kod druge je dominantna impulsivnost i hiperaktivnost, dok je treća kombinacija nedostatka pažnje, hiperaktivnosti i impulsivnosti. Merenjima moždanih talasa kod dece sa ovakvim problemima ustanovljeno je da oni otežano «proizvode» Beta moždane talase iznad 14 Hz, i da kod njih dominiraju Teta talasi koji se kreću u opsegu od 4-8Hz. Da bi mogao da uči, i da se koncentriše, mozak mora da funkcioniše «brže», da emituje viši nivo Beta talasa, i umanji nivo Teta talasa. Poremećaj odnosa emitovanja Beta i Teta talasa dovodi, dakle, do loše koncentracije. Promena tog Beta-Teta odnosa se može uvežbati, i to je cilj neurofidbek treninga u radu sa klincima koje muči gorespomenuti ADHD. Potrebno je da malo «treniraju mozak», a ne samo mišiće, čemu su oni hiperaktivni posebno skloni. Kako se to trenira mozak? Kroz neurofidbek video igrice u kojima su džojstik moždani talasi deteta. Kada se oni ubrzaju, predju u Beta opseg, napreduje se u igri. To se dešava i kada se umanji snaga Teta talasa. Dete ne zna svesno u čemu je caka, ali uči putem uslovljavanja, pokušaja i pogrešaka. Kada mu u igrici krene, nešto u njemu, nesvesno, kaže: «Aha, u tome je fora...», i zapamti šta je uradjeno, iako ne bi znalo da to i formuliše svesno. Kao kada se uči vožnja bicikla. Uspeh u igri ga motiviše da ide dalje, i malo po malo, dete uvežba ovu veštinu i pri tome se slatko naigra. Ovo su videoigrice od kojih nema štete, samo koristi. Koje ne odvajaju dete od učenja, i spoljašnjeg sveta, već mu pomažu da stekne sposobnosti da kontroliše svoj mozak i ponašanje, i zbog toga stekne veće samopouzdanje.

Autizam

     Pokazalo se da neurofidbek može biti od koristi i deci oboleloj od autizma da poboljšaju verbalnu, fizičku i socijalnu komunikaciju. Rezultati rada sa decom uz pomoć ove metode vidljivi su u poboljšanom govoru, komunikativnosti, balansu, razumevanju i poboljšanoj, prikladnijoj facijalnoj ekspresiji. EEG biofidbek trening očito pomaže takvoj deci da smanje čulnu preosetljivost, i da prikladnije reaguju na promene u okolini. (često su njihove reakcije na svaku promenu rutine dramatične)

Epilepsija

     Epilepsija je jedna od prvih problema na kojima je isproban neurofidbek, i zato ima najviše kliničkih istraživanja u toj oblasti. Pokazalo se da neurofidbek u velikoj meri koristi u tretmanu različitih tipova epilepsije, uključujući petit mal, grand mal, i kompleksne parcijalne napade. Uz pomoć neurofidbek treninga znatno se umanjuje količina lekova potrebna da bi se sprečili napadi.

Tikovi, mucanje

     Biofidbek i neurofidbek su se pokazali kao metodi koji mogu biti od velike koristi u otklanjanju tikova i mucanja. Pored treninga relaksacije i kontrole fiziološke reakcije na stres (koja često doprinosi pojavljivanju ovih simptoma), od posebne važnosti pokazao se trening SMR moždanih talasa. SMR je skraćenica za Senzori Motorni Ritam. To je vrsta moždanih talasa koji se pojavljuju u frekvencijama od 13-15 Hz (Herca) u regionu mozga koji je zadužen za kontrolu motornih impulsa. SMR talasi su moždani talasi koji se pojavljuju kada inhibiramo neki motorni odgovor. Na primer, kada želimo da nešto uradimo, ali to ne uradimo nego ostanemo smireni i suzdržimo se od reakcije. Pošto su i tikovi i mucanje zapravo nekontrolisane motorne reakcije, učenje da se pojačaju SMR talasi uveliko doprinosi sticanju veće sposobnosti kontrole nad mišićima i motornim odgovorima, pa osoba koja pojača svoje SMR talase postaje smirenija i sposobnija za vladanje sobom-tikovima i mucanjem.

Posebni problemi u učenju

     Problemi u učenju se mogu pojaviti kod jednog ili više osnovnih procesa koji su uključeni u razumevanje pisanog ili izgovorenog teksta. Nedostatci se mogu ispoljiti u auditornim funkcijama, ili u memorijskim, ili u funkcijama obrade informacija (procesiranju), i izazvati probleme u razumevanju ili sećanju reči, u ispoljavanju ili primanju govornog ili pisanog jezika, u pisanju slova, ili kapiranju matematičkih koncepata. I kod ovakvih problema se ispostavilo da postoje povišeni Alfa i Teta talasi koji ometaju tekuće mentalne aktivnosti. Kada se treningom uspe u smanjivanju Alfa i Teta talasa, dolazi do poboljšanja u sposobnosti čitanja, pisanja, crtanja, matematičkim sposobnostima, pa čak dolazi i do boljih rezultata na testovima inteligencije. Povećava se IQ skor, koeficijent inteligencije. To ne znači da je dete postalo inteligentnije vežbanjem mozga, već da su otklonjene smetnje koje su mu onemogućavale da svoju inteligenciju pokaže na efikasan način.

Problemi sa spavanjem

     Problemi sa spavanjem uključuju noćno mokrenje, hodanje u snu, pričanje u snu, noćne more, i anksioznosti povezane sa padanjem u san - nesanicu. Neurofidbek trening, čak i kad se koristi za tretiranje drugih problema, može usput da pomaže i problemima sa spavanjem. Treniranje mozga da preuzme samoregulaciju fiziološkog uzbudjenja na prvi znak promene, dovodi i do toga da se poboljša kvalitet spavanja. Mozak koji je savladao veštinu kontrole ne mora da bude u svesnom stanju da bi je koristio. Veština je nesvesna, i «uključuje» se po potrebi, na znak poremećaja fiziološke ravnoteže.

EEG Biofidbeck Trening kod Sindroma Hroničnog Umora

     Prethodnih nekoliko godina, koliko se neurofidbek primenjuje u radu sa ovim problemima, ustanovljeno je da je ovaj metod veoma efektivan kao dodatni način za otklanjanje simptoma CFG (sindroma hroničnog zamora) i CFIDS-(Chronic Fatigue Immune Deficinecy Syndrome) - sindroma deficijencije imunog sistema povezanog sa hroničnim zamorom. Trening kod osoba pogodjenih ovim poremećajima pomože u otklanjanju simptoma depresivnosti, kognitivnih deficita, problemima sa memorijom i koncentracijom, poremećaja spavanja i hroničnih bolova i glavobolja. Takodje dovodi i do povećanja energetskog nivoa. Kada je trening primenjivan na osobama koje nisu bile potpuno onesposobljene ovim poremećajem, mnogi od njih su uspeli da povrate radne sposobnosti i budu produktivni puno radno vreme. Kod težih slučajeva dolazilo je do priličnog napretka, ali nije zabeležen potpuni oporavak.
     Pretpostavlja se da uspesi neurofidbek treninga u ovim slučajevima počivaju na vežbanju mozga da reguliše funkciju uzbudjenja. Trening ne utiče direktno na uzroke same bolesti CFS. Medjutim, poboljšavanjem samoregulacionih sposobnosti mozga, povećava se sposobnost osobe da podnese teškoće, pa samim tim i teškoće povezane sa ovom bolešću..

PMS-Predmenstrualni sindrom

     Iako PMS nije uvršten u «zvanične bolesti», očigledno je da to stanje postoji i da mnogim ženama, a i onima oko njih, pričinjava znatne probleme. PMS se ne ispoljava kod svih na isti način. To stanje je obilik nedovoljne regulacije cikličnih hormonskih promena koje dovode do stresa. Svaka osoba reaguje drugačije, u zavisnosti od nekih posebnih slabosti njenog regulacionog sistema. Jednostavnije rečeno, simptomi se ispoljavaju tamo gde je osoba «najtanja», gde ima slabe tačke.
     PMS sindrom uključuje u sebe razne fizičke i emocionalne simptome povezane sa specifičnom fazom menstrualnog ciklusa. Oko 75% žena se žali na tegobe PMSa, ali intenzitet tegoba obično nije preveliki. Najčešći emotivni simptomi su razdražljivost, promene raspoloženja, anksioznost, depresija, opadanje interesovanja za svakodnevne aktivnosti, zamor, problemi sa koncentracijom, promene u spavanju ili apetitu, i brojni fizički simptomi. Mnogi od PMS simptoma su karakteristični i za depresiju. PMS se može posmatrati i kao jedan oblik depresivnog sindroma. Lekovi protiv depresije i anksioznosti najčešće utiču pozitivno i na smanjeje PMS simptoma.
     Pokazalo se da EEG biofidbek može biti veoma koristan u postizanju bolje regulacije u organizmu, što u velikoj meri pomaže i u otklanjanju tegoba PMSa. Takve promene su primećene kod većeg broja osoba koje su došle na neurofidbek trening zbog drugih problema, ali je, nakon treninga, usput došlo i do promena reagovanja u predmenstrualnom ciklusu. Predmenstrualni ciklus je «školski primer» takozvane «kortikalne disregulacije», ili po srpski, nesposobnosti mozga da «sredi stvari» i povrati ravnotežu. Neurofidbek trening se usmerava na tu opštu nesposobnost regulacije, a ne na posebne simptome. Ono što je potrebno utvrditi na početku treninga je da li je osoba sklona preteranom fiziološkom uzbudjivanju, ili pak jakom padu fiziološkog uzbudjenja tokom predmenstrualnog ciklusa. Obično nam izgleda da je žena u PMS preterano uzbudjena i uznemirena. Medjutim, i jako snižen nivo fiziološkog uzbudjenja može takodje imati simptome koji izgledaju kao preterana uzbudjenost. PMS sindrom je, uglavnom, povezan baš sa niskim nivoom fiziološkog uzbudjenja. Posledice niskog fiziološkog uzbudjenja u ponašanju osobe mogu biti i hiperaktivnost i hipoaktivnost. I kod depresije možemo često videti u ponašanju anksioznost, uznemirenost. EEG trening je usmeren na vežbanje u smanjivanju moždanih talasa nižih frekfencija i pojačavanju talasa iz Beta opsega (oko 15Hz). Pojačana aktivnost mozga u nižim frekvencijama je vezana za nisko fiziološko uzbudjenje i nedostatak kortikalne stabilnosti. Izrazito visoke frekvencije su najčešće povezane sa anksioznošću, alkoholizmom, narkomanijom, hipoglikemijom ili manijom. Istraživanja pokazuju da je neurofidbek trening bio uspešan u otklanjanju ili smanjivanju simptoma PMSa u 90% slučajeva, kada su u pitanju osobe koje su dovršile trening do kraja (od 20-40 seansi). Neki neurofidbek praktičari izveštavaju i o pozitivnim iskustvima u treningu sa problemima kao što su dismenoreja ili preterano vaginalno krvarenje, ali nema još metodološki potkovanih studija koje bi to i statistički potvrdile.

Bolesti Zavisnosti

     Pokušaji da se pacijenti leče «od alkohola», ili « od droga», ili neke druge zavisnosti, veoma često vode do toga da oni šetaju od jedne zavisnosti do druge. Biofidbek spada u one metode koje nude univerzalni pristup terapiji zavisnosti. Ovaj metod je usmeren na to da osoba na tretmanu postane aktivni učesnik procesa u kojem razvija veštine normalizovanja funkcija centralnog nervnog sistema. Poremećaj tih funkcija dovodi do nastajanja i održavanja zavisničkog ponašanja. Njihova kontrola u velikoj meri olakšava odvikavanje od zavisnosti. Biofidbek tehnologija stvara virtualnu sredinu u kojoj osoba uči nove veštine efektivnog ponašanja nezavisno od toga koju vrstu zavisnosti je razvio.
     Poznato je da EEG zavisne osobe koja apstinira od alkohola pokazuje smanjenje bioelektrične aktivnosti mozga u alfa opsegu. Videli smo ranije da je dominacija Alfa ritmova vezana za stanje opuštenosti. Istraživanja su pokazala da je nedostatak endorfina i još nekih neuromedijatora do kojih dolazi kod apstineneta od droga povezan sa lošim funkcionisanjem CNS struktura (pre svega amigdale i hipokampusa) koje su odgovorne za izazivanje potrebe za drogom i njeno održavanje. Smanjeno funkcionisanje tih struktura dovodi i do smanjenja snage alfa ritmova. Pojačavanje alfa ritmova koje se postiže kroz biofidbek trening je povezano sa restrukturiranjem tih oslabljenih veza u korteksu i subkorteksu, mobilizacijom endorfina i, moguće, promenama u elektrosenzitivnosti opijatskih medijatora kao rezultat promena u «električnom stanju» mozga.
     Uspevajući da, uz pomoć biofidbek treninga, kontroliše sopstvene fiziološke funkcije, zavisna osoba stiče poverenje u sopstvene sposobnosti kontrole i održavanja dobrog stanja. Vremenom uvidja da nije jedini način postizanja relaksacije i prijatnosti onaj uobičajeni, zavisnički način koji traži spoljašnja sredstva za «sredjivanje» stvari, i otklanjanje neprijatnosti. Ovladavanje veštinama samokontrole životnih funkcija razvija postepeno osećanje sopstvene efikasnosti i sposobnosti kontrole vlastitog psihoemocionalnog stanja, i umanjuje osećanja bespomoćnosti i ropstva drogama.

Biofidbek

moja prijateljica ima tikove.a inace tako je lijepa,pametna,ali zbog toga usamljena i  bez decka.tako mi je zao te osobe,da li ima lijeka za tako nesto?

da li ovo ima veze sa kompulzijama? mislim kroz toga se desavaju promene? da li to ojacaju i sa antidepresivima zbog serotonina, ipak to poboljasava napravljenje sinapse.