Да ли се то тумачи као "Косово није Србија", или "Косово је део Србије све док не добије столицу у УН, без обзира што је прогласило независност коју је један део чланица УН признао"?

Vucko m,

Koristi su vrlo očigledne.

1. Više ne bi mogao da nas ucenjuje domaći monopolista sa cenom ulja, mleka, pelena itd.

2. Roba naših preduzeća biće jeftinija i konkurentnija na evropskom tržištu u odnosu na konkurentske proizvode drugih zemalja van EU koje se nalaze na evropskom tržištu. To znači povećanje proizvodnje, veća zarada za naša preduzeća i više para u budžetu naše države od ubranih poreza.

3. Šansa da od naših poznatih proizvoda napravimo evropske brendove. Šljivovica, užički pršut, pirotski kačkavalj itd.

4. Firme EU dobijaju povoljnije uslove da otpočnu biznis i otvaraju preduzeća i fabrike u Srbiji. To znači da će biti više zaposlenih.

U članu 135 SSP-a piše da ugovor ne važi za teritoriju Kosova jer se ona nalazi pod upravom administracije UN u skladu sa rezolucijom 1244. Dakle, nema ničega spornog u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.


Ca­rin­ska uni­ja i tr­go­vin­ske pri­vi­le­gi­je Sr­bi­je

Spo­ra­zum pred­vi­đa i pri­hva­ta­nje ca­rin­skih pro­pi­sa i sto­pa Evrop­ske uni­je. Poš­to mno­gi u Sr­bi­ji mi­sle da ona tre­ba da ima po­seb­nu ca­rin­sku po­li­ti­ku, omo­gu­će­no je da se sve do pri­stu­pa­nja za­dr­ži sop­stve­na ca­rin­ska ta­ri­fa. Ipak, ona se mo­že od­no­si­ti sa­mo na raz­me­nu s tre­ćim dr­ža­va­ma jer će stu­pa­njem spo­ra­zu­ma na sna­gu bi­ti stvo­re­na ca­rin­ska uni­ja, tj. za­jed­nič­ko tr­žiš­te.

Šta­vi­še, Evro­pa će Sr­bi­ji, vr­lo džentlmen­ski, da­ti pri­vi­le­go­van po­lo­žaj. Da­kle, oči­gled­no je da že­li da po­dr­ži raz­voj pro­iz­vod­nje i iz­vo­za Sr­bi­je te u tom prav­cu ne šte­di sred­stva. Na­i­me, kod in­du­strij­skih pro­iz­vo­da, ona će pot­pu­no uki­nu­ti sve ca­ri­ne i dru­ge tr­go­vin­ske me­re pre­ma Sr­bi­ji, dok će Sr­bi­ja za­dr­ža­ti ca­ri­ne na ne­ke pro­iz­vo­de iz Evrop­ske uni­je. I ko­li­čin­ska ogra­ni­če­nja na sve po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vo­de bi­će uki­nu­ta, dok će od­re­đe­na ca­ri­na ipak bi­ti za­dr­ža­na sa­mo za ne­ke od njih. I u tr­go­vi­ni ri­bom Sr­bi­ja će, za raz­li­ku od Evrop­ske uni­je, mo­ći da za­dr­ži ca­ri­ne na uvoz po­je­di­nih vr­sta. U skla­du sa spo­ra­zu­mi­ma STO-a, li­be­ra­li­za­ci­ja uslu­ga bi­će znat­no po­ste­pe­ni­ja. Na­su­prot to­me, pro­tok ka­pi­ta­la će vr­lo br­zo bi­ti pot­pu­no li­be­ra­li­zo­van, kao što je to već u ve­li­koj me­ri slu­čaj na osno­vu no­vog za­ko­na o de­vi­znom po­slo­va­nju.

Raz­voj autoh­to­nih pro­iz­vo­da

Spo­ra­zum će oba­ve­za­ti Sr­bi­ju da usvo­ji naj­sa­vre­me­ni­ji i naj­pot­pu­ni­ji si­stem zaš­ti­te ge­o­graf­skog po­re­kla po­ljo­pri­vred­nih, ri­bar­skih i pre­hram­be­nih pro­iz­vo­da, osim vi­na i al­ko­hol­nih pi­ća, ko­ji je Uni­ja usvo­ji­la 2006. go­di­ne. Ovo će bit­no una­pre­di­ti raz­voj autoh­to­nih, spe­ci­fič­no srp­skih pro­iz­vo­da, o če­mu se mno­go go­vo­ri u po­sled­nje vre­me.

Na­i­me, je­dan od srp­skih pri­vred­nih adu­ta je kva­li­tet­na i spe­ci­fič­na hra­na ko­ja se pro­iz­vo­di u po­seb­nim obla­sti­ma. Se­ti­mo se sje­nič­kog, zla­tar­skog i ho­molj­skog si­ra, užič­kog i kra­lje­vač­kog kaj­ma­ka, šu­ma­dij­skih šlji­va i ma­li­na, kla­dov­skog ka­vi­ja­ra, voj­vo­đan­skih bu­đo­la, zla­ti­bor­ske go­ve­đe pr­šu­te i jag­nje­ti­ne. Ima mno­go pro­iz­vo­da u Sr­bi­ji ko­ji mo­gu da po­sta­nu tra­že­ni „brend“ u ce­lom sve­tu, baš kao što je to da­nas slu­čaj s pr­šu­tom iz Par­me, Ba­ski­je ili Kor­zi­ke, ka­mam­be­rom iz Nor­man­di­je i bri­jem iz Moa, ka­spij­skim ka­vi­ja­rom. Pred­u­slov je zaš­ti­ta ge­o­graf­skog po­re­kla na osno­vu pro­pi­sa i sa ser­ti­fi­ka­ti­ma ko­je pri­zna­je ceo svet. I to će Sr­bi­ji do­ne­ti SSP.

Bo­lji po­lo­žaj rad­ni­ka i pred­u­ze­ća

Spo­ra­zum pred­vi­đa i na­ci­o­nal­ni tret­man već za­po­sle­nih srp­skih rad­ni­ka u ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je i evrop­skih rad­ni­ka u Sr­bi­ji, tj. za­bra­nu sva­ke dis­kri­mi­na­ci­je na osno­vu dr­ža­vljan­stva. Ta­ko­đe, spo­ra­zum ob­u­hva­ta i mo­guć­nost „po­ro­dič­nog oku­plja­nja“, što zna­či da će i čla­no­vi uže po­ro­di­ce za­po­sle­nog ima­ti pu­no pra­vo da se na­sta­ne i ra­de, a ga­ran­tu­je i ko­or­di­na­ci­ju si­ste­ma so­ci­jal­ne, pen­zi­o­ne i po­ro­dič­ne zaš­ti­te. I sa­mo za­poš­lja­va­nje bi tre­ba­lo da bu­de olak­ša­no. Pri tom je va­žno uza­jam­no pri­zna­va­nje kva­li­fi­ka­ci­ja, ko­je će ipak bi­ti po­seb­no raz­ma­tra­no, sto­ga što su si­ste­mi u ra­znim ze­mlja­ma vr­lo raz­li­či­ti (npr. pri­stu­pa­nje advo­kat­skoj ili le­kar­skoj pro­fe­si­ji).

Još zna­čaj­ni­ji je na­ci­o­nal­ni tret­man pred­u­ze­ća. U tom po­gle­du, pred­vi­đa se „tret­man naj­po­vlaš­će­ni­je na­ci­je“, što zna­či da će u Sr­bi­ji pred­u­ze­ća iz Evrop­ske uni­je, od­no­sno u Uni­ji pred­u­ze­ća iz Sr­bi­je, ima­ti po­volj­ni­ji tret­man od do­ma­ćih pred­u­ze­ća, (ov­de se mi­sli po­seb­no na pri­vla­če­nje stra­nih ula­ga­nja) i da auto­mat­ski mo­ra bi­ti po­volj­ni­ji od po­lo­ža­ja pred­u­ze­ća iz ne­ke tre­će ze­mlje.

Da­kle, srp­ska pred­u­ze­ća će mo­ći da pot­pu­no rav­no­prav­no po­slu­ju u Evrop­skoj uni­ji, pa čak i pod bo­ljim uslo­vi­ma ne­go do­ma­ća pred­u­ze­ća, što va­ži i za evrop­ska pred­u­ze­ća u Sr­bi­ji, uklju­ču­ju­ći i da­nas još uvek pro­ble­ma­tič­no sti­ca­nje svo­ji­ne na ne­po­kret­no­sti­ma. Na­ro­či­to se dr­ži do mul­ti­na­ci­o­nal­nih kor­po­ra­ci­ja ka­kve Sr­bi­ja da­nas ima, u okvi­ru ko­jih će bi­ti znat­no olak­ša­no kre­ta­nje za­po­sle­nih u ra­znim ze­mlja­ma u ko­ji­ma one po­slu­ju.

Spo­ra­zum pred­vi­đa i uki­da­nje dr­žav­nih ko­mer­ci­jal­nih mo­no­po­la „u po­gle­du uslo­va pod ko­ji­ma mo­no­po­li na­ba­vlja­ju i pro­da­ju ro­bu“, što prak­tič­no zna­či pot­pu­nu za­bra­nu dis­kri­mi­na­ci­je pred­u­ze­ća iz Uni­je u Sr­bi­ji i srp­skih pred­u­ze­ća u Evrop­skoj uni­ji u tr­go­vi­ni s mo­no­po­li­ma, npr. s elek­tro­pri­vre­dom, NIS-om. To da­lje zna­či mo­guć­nost da srp­ska pred­u­ze­ća za­ra­de za­klju­či­va­njem ugo­vo­ra s ana­log­nim evrop­skim mo­no­po­li­ma, ko­ji se, do­du­še, po­ste­pe­no ga­se.

Fi­nan­sij­ska po­moć i ula­ga­nja

Za spro­vo­đe­nje spo­ra­zu­ma pred­vi­đa se i pun pri­stup Sr­bi­je evrop­skim fon­do­vi­ma, kroz bes­po­vrat­nu po­moć, što kon­kret­no zna­či da će se u Sr­bi­ju sli­ti ve­li­ki iz­no­si na­me­nje­ni eko­nom­skom, ad­mi­ni­stra­tiv­nom i kul­tur­nom raz­vo­ju u svim obla­sti­ma. Re­zul­ta­ti ova­kve po­mo­ći vr­lo su ja­sno vi­dlji­vi u svim su­sed­nim ze­mlja­ma, a nji­ma tre­ba pri­do­da­ti i si­gu­ran, ogro­man i brz po­rast ula­ga­nja evrop­skih pred­u­ze­ća u Sr­bi­ju.

Nijedno ni drugo. SSP se uopšte ne bavi tim pitanjem niti ima mandat za to. To je ekonomsko-trgovinski ugovor koji ne može da važi za teritoriju Kosova jer bi to bilo u suprotnosti sa rezolucijom 1244 UN-a.

Zbog toga su sve priče kako SSP predstavlja priznavanje nezavisnosti Kosova notorna budalaština.

Данило,

Дакле, нико никада не може да се позове на одредбе ССП-а, у смислу да је то један од начина за признавање Косова? Зашто онда Коштуница, правничка цепидлака, тврди супротно? Да ли је то баш тако као што тврдиш? И да ли си читао споразум, или о њему сазнајеш из посредних извора?

@nenadjebivi a odakle si ti sve to saznao ociju ti?

На шта мислиш?