Patetizam je vrh esencijalizmu, a to nije esencijalno izraz o cemu znamo da znacenje izraza je zavisno od kontexta, konvencionalan. To je od Poinkare

Mudrost mora znaciti poznavati stvari, a jedini nacin poradi koj ljudi se upustaju u ispitivanje je postati sretnii. Mudrost mora u isto vreme znaciti i najveca sreca, ako ne necu nikad da budem mudra,

Da, ima puno istina sto kazes bbb108, al harmonija jos nije mudrost, iz upznavanju dodje mudrost a iz mudrost zavisno sa okruzenjom gde zivis mozes da budes u harmoniju. Dobro pitanja i kolakotivnost, znaci da li hoces da budes mudra, uzmemo Roterdamski Erasmus u primeru, kad ispod drustveni tereta isplatjiviji je biti kreten. Al ispljatjivost iz egzisetncijalni vidu nije uvek ispljatjivo. Kad uzmemo postmoderna nacin zivota , gde samo manipulacija postoji, i u porodicu sa  porodicni hiearhijom,informacijski odmah je lakse, al u detetima napravi teskoca u kasnije komunikaciju. Onda bice suprostavljen komunikacija i ostale nagone. Al kako to moze srediti covek to je egzistencija, sto je uvek u pitanjima pojavljuje, a vremenski u toku nikad extaticno.

Sta tocno podrazumevas pod egzistencija?
  da donegde si u pravo kad kazes da harmonija nije i sreca , ako uz to mislis da su i mnogo ljudi sretni ali nisu bas mudri.
  Ali postoi i stvar iluzie. ja bi se tu slozila sa platona, da dobro je i spoznato dobro, pa tako i sreca. Kirkegard kaze oni koi su zaboravili vecnost, i ona njih zaborava. Tako da samo oni koi su utemelili svoju srecu u vjecnosti su istinski sretni. I to putem znanje, tako sto informacija vodi kon transformacija.

Egzistencija je nacin ljudska postojanja. Nacin! To je bilo pitanja, ako dobro sam te razumeo. A nacinu u genima nase su pisani nagone sto nije pametno spreciti, kultura i jezik u velikom delu to radi, spreci nagone. Al taj sprecenje isto je nagon. ako oba suprostavljeni stvari postane harmonicni onda je ok. Al ako vestacko probamo napraviti harmoniju, siguran je gubitak. Samo treba misliti kod mentalne reprezentacje na subsimbolicna znacenja i simbolicna znacenja. KOd Carnapa to je bilo atomski znacenje, sto sam ja pominjao to je od konekcionizma.

Da,da,da...Ali nema potrebe za poetiziranjem definicije,filozofija kao sto je poznato na grckom znaci "ljubav prema mudrosti",odnosno-"volja za istinu".Mudrost je dakle:'posedovanje' istine,svest o istini.
(Pritom,podrazumevam da svest o istini nuzno vodi i delovanju u skladu sa njom.)

A kako svest o istini donekle iskljucuje svest o sebi,cini se da mudrost svu svoju sustinu crpi iz odsustva jedne bitne komponente samosvesti,sto bi se moglo nadovezati na pricu o altruizmu.

Mudrost je zbunjivanje drugih kripticnim porukama. Salim se naravno.

Mudrost se stica i znanjem i iskustvom. Mudrost se ne stice godinama. I mladi mogu biti mudri.
Mudrost znaci uciti na greskama u zivotu i koristiti te lekcije za dobro svih. Mudrost je takodje razumevanje same sustine ili srzi stvari.

 

Izuzetno cenim samouverenost. Izuzetno.    (ako ima naznaka iste  )

Mudar je lazni car Scepan Mali.

nagone nikako ne trebamo potiskavati, to nije zfravo, ali isto trabamo razgraniciti da potiskavanje nagone i otsustvo nagona nie isto. Kod neki formi postojanja neki nagoni se nejavljaju, recimo Spinoza ili Kant nikada nisu osetili seksualan nagon, Kant je sam tako govorio. Ili monaski zivot nuzno ne znaci potiskivanje nagona, nego sam nacin zivota ispoljava druge nagone ili sta ja znam. rangiranje sad nije bitno, to je stvar vrednovanje, i sam izaberis kako ces ziveti. Ali mislam d nije fer da potiskivanje nagona se izednacuje sa otsustvo nagona, sto nikako nij bolno stanje.

Nije, nije... 

Imanuel Kant je trazio svom slugi da mu vezuje ruke, kako ne bi mastrubirao. (ne mogu da se setim naziva knjige)