Pre nekog vremena,dopisivao sam se sa prijateljicom o duhovnosti i video da se nasa shvatanje ovog pojma vrlo razlikuju.Voleo bih da iznesete svoje misljenje o ovome kao i o tome ko su duhovni ljudi i poznajete li nekog.

A moze li se znati sta je za tebe duhovnost ?

jovanovo jevandjelje 4. gl. Isusov razgovor sa samarjankom. Bog oce duhovne bogomoljce koji se Bogu mole od sad u duhu i istini.jovan,3.gl. razgovor Isusa sa nikodemom jednim od 7o vodja velike vodjece crkve koji je bio predstavnik vere crkvene a nije imao predstavu sta je duhovnost. dela ap. 2. gl. 38 39 stih. vrh duhovnosti.

Duh je rec ( svaka rec koja je u opticaju sada i ovde ). Duhovno je receno. I to je objasnjenje a ne misljenje.
Duhovno je nedokazivo, nemoguce je dokazati da je bilo sta - duhovno.

Mislim da duhovnost coveka dolazi iz njegove potrebe za unutrasnjim mirom,

Svaki ziv covek ( koji nije u komi ) je u konstantnoj potrazi za odgovorima na pitanja koja konstantno postavlja, sto znaci da tu nikakvog mira nema niti ga bilo sta sem besmrtnosti moze kreirati.

Duhovnost nije vlasnistvo odredjenog broja ljudi nego stanje koje se aplikuje na svakog coveka.

Definiciju duhovnosti je vrlo tesko dati,stoga smatram da je bolje pokusati sa preciziranjem sustine.Sam pojam duhovnosti se dosta razlikuje od naroda do naroda kao i od coveka do coveka.Pokusacu da budem kratak.
Smatram da imaju dve vrste istine:subjektivna i objektivna.Subjektivna istina je nase vidjenje stvari i zavisi od dosta unutrasnjih i spoljasnjih faktora.Objektivna istina je "stvarno" stanje stvari bez obzira sta mi o njima mislili i da li smo ih uopste svesni.Ona je univerzalna.Ja bih razlikovao duhovne (apsolutno se pojam ne odnosi na crkvu i nje duhovnike) i produhovljene ljude.Sto smo blizi objektivnoj istini,to smo duhovniji to jeste sto je nasa subjektivna istina bliza objektivnoj istini,to se imamo smatrati duhovnijima.Produhovljeni ljudi su vrlo cesti jer vide samo deo te istine i to vrlo mali obicno,a duhovni (oni sa velikim stepenom spoznaje sveta i stvari u njemu) su vrlo retki.Inace duhovnost je najprostije receno stanje ljudskog duha.
Gospodine Alex i Eyepheelyu slazem se sa vama da je duhovnost nalazenje unutrasnjeg mira i dostizanje vrline.Takodje mislim da je moguce iskljucivo umnim putem,nikako fizickim i da je dostizanje odredjenih razina duhovnosti moguce jedino dosticim licnim iskustvom na kome se zasniva.
Na zalost,mi iskustvo svoje prezivljeno mozemo samo saopstiti nikako preneti.
Tako mislim da je svaki covek mora sam traziti put svojoj duhovnosti.Naravno drugi ga mogu usmeriti i u tome je znacaj komunikacije.
Za pocetak mislim da je potrebno odbaciti sve predrasude na koje naidjemo i lisiti se oholosti jer smatram da je ona ta koja je glavna kocnica.
Da li se slazete sa ovim okvirnim opisivanjem i da li mozete da navedete ljude (bilo koje i iz koje vremenske epohe) za koje smatrate da su duhovni,kao i nacine za dostizanje?
Mislim da mozemo pomoci jedan drugom,kako u otvaranju novih vidika,kao i u dostizanju iste,bar prvog viseg stupnja.
Srdacan pozdrav.

Duhovnost se može posmatrati sa više aspekata.
Ako za kriterijum uzmemo neki filozofsko-religiski aspekt, duhovnost bila jedan dug proces koji prolazi kroz više etapa: potragu, veru i osećaj nekog višeg smisla. Tu su dakle uključeni intelektualni i intuitivni elementi koji zajedno trebaju dovesti do spoznaje.

Nesumnjivo da duhovni put menja ljude, ali tu se kriju brojne zamke. To što neko izgleda produhovljeno ne znači da je dosegao neke više stanje spoznaje. Njegova smirenost, npr. može biti posledica njegove jake vere koja može biti potpuno pogrešna, da nema veze sa objektivnom realnošću. Čovek lako ubedi sebe u nešto a onda počne i da se ponaša u skladu sa svojim ubeđenjem.
Mudrost dolazi iz bogatog životnog iskustva, zapažanja, učenja i povezivanja stvari koje opet ne mora imati nikakve veze sa nekim visim stanjima spoznaje.
Putnik na duhovnom putu lako postaje žrtva  ego tripova u kojima se izgubi i potpuno udalji od objektivne istine.

Mislim da nisu svi ljudi takvi ,imas ljude koji nisu u potrazi za odgovorima ,imas ljude koji nisu uopste optereceni ovakvim pitanjima i koji ih ne postavljaju sebi ili drugom .
Imas ljude koji zive mirno i koji su zadovoljni svojom egzistencijom i zivotom  i stvarnoscu koja ih okruzuje i koji ne vide nista drugo van svakodnevne stvarnosti .Stanje vecnosti definitivno zvuci kao oaza mira .

Ne zovu i ne vide svi ljudi sebe duhovnim.

 Ja licno ne bih zeleo nagradu vecnosti ili vecnog zivota  ,iskreno sama pomisao me uzasava i unosi nemir .

Duhovnost je verovanje u duhove