Da, da... samo sto sam te stvari iskusio, desile su mi se i znam kakav je osecaj. To su sve razlicita stanja uma i zavise od toga kako se ti postavis. Ljubav, sreca, tuga su samo reci kojima ljudi opisuju sta im je u glavi, sta osecaju... A sta je bog? Gde je? Kako da znas da je tu? Jedini razlog zbog kog svi ljudi veruju u boga je zato sto im je receno da veruju. Da se 1000 ljudi rodi na pustom ostrvu, odseceno od sveta, 1000 ljudi bi osecalo ljubav, srecu itd... A koliko njih bi znalo za boga? 0!

Dzaba se trudis  Sada ce neko reci: posto smo utvrdili i slozili se da je Bog ljubav (ne pitaj ni slucajno ko i kako je utvrdio  ) znaci da su oni spoznali Boga, samo u drugacijoj formi, ali je cinjenica da jesu 

 
Zanimljivo je kako ateisti neprestano tvrde da vernici veruju u nešto što nije tačno, a to nigde ne dokazaše. Možda sam ja i pogrešno shvatio da tvrde, možda je to samo njihovo verovanje bez dokaza.
Međutim, stalno teret dokazivanja prebacuju na drugu stranu (čast izuzecima), a ovo je baš tema gde bi oni trebalo (po meni) da dokazuju, osim ako je ateizam vera. U tom slučaju, što se mene tiče, nema potrebe za dokazivanjem.

Oni koju dokazuju postojanje moraju prvo da dokazu postojanje.  Sto se tice verovanja, mi ne verujemo mi znamo.

Па није баш тако Равене, строго академски гледано, агностицизам би могао да прође, а атеизам је ,,права вера''  (каква синтагма, шта кажеш?), јер без доказа се узима нека премиса и извлачи конклузија.
Субјективно је у атеизму, како се мени чини, подједнако јако као и у теизму.
Што онда може (не мора, али може) да наведе на закључак да је и атеизам једна врста веровања, верују (јер ово није објективно знање, већ веровање) да не постоји Бог.

Isto tako ateisti znaju (ne, veruju vec znaju) da ne postoje zombiji, ali ne mogu da dokazu, sto definitivno znaci da postoje. Primenjena religijska logika! 

A ko tvrdi da postoji nešto što nije dokazano da postoji? U to jednostavno možeš da veruješ ili ne veruješ, a ne da tvrdiš. Međutim, neki ateisti su ovde par puta meni rekli da nešto ne postoji, iako nemaju dokaza za to. Nisu rekli da u to veruju, nego tvrde (pod uslovom da sam ih dobro shvatio - možda podrazumevaju da veruju). I za tvrđenje postojanja i nepostojanja je potreban dokaz. Ali ko je taj ko će sve da dokaže. Zato se u nešto i veruje bez dokaza pa ako se posle nekog vremena utvrdi da je to verovanje pogrešno - OK, usvajamo nova znanja i idemo dalje. Niko se nije naučen rodio. Nego prvo u nešto poveruje pa ispituje i utvrđuje istinu i tako unedogled. Tome nema kraja.

Ajde dokazi da zombiji ne postoje. Meni ni jedan dokaz ne pada na pamet, osim toga da niko nije video jednog... hmmm... zvuci poznato! 

Pa nemam dokaz da ne postoje i zato ne mogu da tvrdim da ne postoje. Nemam dokaz ni da postoje pa ne mogu da tvrdim da postoje. Zato ostavljam mogućnost da možda postoje i mogućnost da možda i ne postoje. Neko drugi može da kaže da će da veruje da postoje, a neko treći da će da veruje da ne posdtoje. Koliko je to bitno, to je sad drugo pitanje.

Megatrone,
kažeš da si neke stvari iskusija(ljubav....) pa znaš.Hoćeš reći da one stvari koje nisi iskusija ne postoje je rih nisi vidija.Zar treba za sve iskustvo da bi vjerova.čovjek mora vjerovati i ono što on nije vidija ili iskusija(ne mislim sada na boga).Mi vjernici vjerujemo zato što nam je netko rekao da vjerujemo.tvrdnja je besmislena i uvredljiva za vjernika.Mi ne možemo pravilno procjenit ,netko nam rekao i mi kao ovce vjerujemo.Zašto neki ne vjeruju.Oni su valjda puno pametniji i pronicljiviji pa su zaključili samostalno da boga nema.