E ovako, treba mi pomoc, tj. vase misljenje, uglavnom zensko, posto se radi o jednoj zenskoj osobi

Nemam pojma kako da pocnem, situacija je tako kompleksna da jednostavno nije moguce u potpunosti sagledati kompletnu situaciju, ali nekako moram da pocnem.

Drugarica mi je, upoznali smo se u srednjoj skoli. Kako su godine prolazile mi smo se sve vise 'zblizavali' i postali veliki prijatelji. Bolju drugaricu u zivotu nisam imao, taj osecaj se jednostavno nemoze opisati. Velika je razlika imati najboljeg druga i najbolju drugaricu ali mnogo velika. Sa drugovama mogu da pricam o svemu i svacemu, ali sa njom mnogo i mnogo vise od toga, znaci bukvalno o svemu, a i ona samnom isto tako potpuno otvoreno govori o svemu, o svim problemamima, o svemu lepom sto joj se dogadji, znaci bukvalno o SVEMU. Da se ja pitam, nikad je ni za koju osobu ne bih menjao, ma koliko ona lepo izgledala, bila dobro pre meni ili nemam pojma ni sam. Ona je bila uz mene kada mi je bilo najteze, kada mi je trebala uteha, ona je bila tu kada sam bio srecan, uvek je bila tu kad mi je trebala, a i ja sam bio uz nju kad sam joj trebao. Znaci sve to super funkcionise, sve je strava, ali postoji tu nesto sto je jace od mene i sto me kopka...

Casa iskrenog i vernog prijateljstva se izgleda prelila i to sa moje strane. Ono sto se u meni desava je mnogo jace od mene, tesko to mogu da kontrolisem, ko zna i ko je iskusio isto zna ca o cemu se radi. E sad, ono sto sam sebi zacrtao u glavu je to da ja njoj ili bilo kojoj drugoj necu nikad prvi prici, mozda ce neko misliti da sam bidala, ali neki veoma dobro znaju o cemu pricam. Ne palim se na 'ribe' (dobro da se ne lazemo, palim se ali to je trenutno, znaci on-fly sto bi se reklo), palim se na devojke, ali u pravom smislu te reci, fizicki izgled mi nije vazan, vazno je ono sto ta osoba ima u sebi, a ja ovu izuzetno dobro poznajem, mozda cak i vise nego sto bih trebao. Znaci mogu ja da se zezam sa njom, ali da napravim neki direktan potez, to od mene nece da doceka... Skoro sam siguran da i ona zna to, mozda i nezna ali to jednostavno nemogu da joj kazem. Jednom mi je tako prekipelo, da sam je cak pozvao da izadjemo i rekao joj da imam jedan problem i da samo ona moze da mi pomogne (istina je samo ona i moze da mi pomogne) i rekao sam da bih voleo da budemo sami, jer je "problem" malo komplikovaniji... Ona je na to pristala, a sta sam hteo da joj kazem: nisam hteo da joj kazem da je volim, to bi bilo malo suvise glupo, hteo sam da joj kazem da se u meni nesto promenilu i da ja nju gledam nekim drugim ocima i hteo sam da zatrazim pomoc od nje da se to sve vrati kao je bilo na pocetku. Par dana sam razmiljao o tome i na kraju odlucio da joj ipak nista ne kazem, videli smo se u skoli i rekao sam joj da sam uspeo da 'resim' problem ali jednostavno nisam hteo da joj kazem da se ona bila moj 'problem' jer ko zna sta bi sve pomislila, a znao sam da ne bih imao vremena da joj to obajsnim. Otisli smo na raspust, ona je otisla u Italiju, ja sam ostao ovde i dobro se ohladio, mada jednostavno nemogu da se ohladim, hocu ali nemogu, neznam kako...

Sedimo zajedno vec 3 godine, to je verovatno i glavni razlog zasto smo postali koliko veliki prijatelji, kako je danas rekla "mi sve radimo zajedno" posto sam bio kod nje na praksi (a ja baraba ko baraba ne idem na praksu), znaci zivimo kao jedno bice, sto se skole tice a i uopste. Kad se radi nesto, pismeni ili bilo sta, radimo zajedno, znaci dogovaramo se, kad odgovaramo isto i sve isto... cak kao vrhunac svega, evo na kraju skolovanja imamo potpuno iste ocene, znaci isti prosek, ali da 'misterija' bude vece imam iste ocene i iz istih predmenta, znci kao da neko od nas uci, a onaj drugi samo dobija iste ocene...

Danas smo celo prepodne bili zajedno, zezali se, setali gradom, ali kao sto sam rekao Ja necu da naravim prvi koram, jer mozda sve to pogresno shvati, a ako bih je izgubio kao prijatelja, to bi za mene zaista bio preveliki sok, tako da bi mi trebalo mnogo mnogo godina da zaboravim na to, mozda vam izgleda smesno, ali zaista je tako...

Ona ove godine odlazi u Italija, ja nemam pojma gde cu i sta cu, trenutno nesto muvam, mozda otvorim firmu ovde sa Duskom i SFom, mozda cu malo do Duska na odmor, sigurno cu otici i do Bosne (Republike Srpske) ali sve to dodje i prodje, a ona i dalje ostaje...

Znaci po meni, najbolje bi bilo kada bih mogao da je jednostavno izbrisem iz glave kao devojku i da ostane samo drugarica, ali takvu guminicu jos nisu napravili, tj. jesu nesto sto kao trenutno pomaze, ali to me ne zanima, zelim svoj zivot, svoju porodicu, ne zelim da se upusta u nesto sto mi sigurno dobro nece doneti...

Dakle pitam ja vas, sta da radim, kao sto i naziv teme kaze ???

p.s.
Sto detaljnije odgovore budete davali, to ce mi biti lakse da shvatim neke stvari...

Nisam zensko, ali pretpostavljam da moje misljenje nije naodmet. Musko - zensko prijateljstvo je jako cudna stvar kao sto i sam vidis. Posto ti puno znaci kao drugarica ili jos prisnije kao prijatelj (prijateljica) pazi da je ni po koju cenu ne izgubis. To znaci nemoj joj nista reci ako nisi siguran da li ces je time izgubiti ili ne. Znaci kad budes bio siguran da je tako neces izgubiti onda joj reci pa kud puklo da puklo. Mada bi ja to uradio i ranije, tj. odmah sad, ali necu da te nagovaram pa da se posle osecam odgovornim ako se vas dvoje posvadjate. Ako joj nikada ne kazes sta osecas prema njoj onda nikada neces ni saznati sta ona oseca za tebe. Da li te gleda samo kao druga. Samo joj posmatraj oci i obrve, i probaj nekad da je gledas dok ti prica ne obracajuci paznju na to sto ti prica (kao da si joj iskljucio ton). Iz toga mozes puno da shvatis. Mislim da su vece sanse da ces da prodjes i da ce sve biti ok nego da cete se posvadjati. Mada nisam ja na tvom mestu, ti to ipak znas bolje. Bez rizika nema dobitka.

Pazi, ako je 'prava' durgarica, a mislim da jeste, onda bi stvarno i bilo glupo da se posvadjamo, zar ne???
Ali idemo dalje...

Pricao sam sa Duskom i SFom okok ovoga ranije, SF mi je rekao sto vise budem cekao vece su sanse da cu je izgubiti, ne kao prijatelja ali kao ... znate vec.

Zajebato jako... Ja sam imala druga jako dobrog druga koji mi je bio kao brat ali je ipak tu postojala i ljubav,sa moje strane,za njegovu stranu neznam i nikad necu ni saznati...Jako sam bila vezana za njega i noc pre mog dolaska ovamo smo proveli zajedno,celu noc sme se zezali,pricali...U zoru na rastanku mi je rekao da se nikad vise necemo videti,znao je da ce i on otici ali nije hteo da mi kaze...Znao je da ce nam se putevi razici ,ali nije hteo da me povredi... I dan danas ga se secam iako je proslo 6 godina i cesto razmisljam o njemu,nama,kako smo provodili dane i noci i znam ad se nikad vise necemo videti ali on je tu i bice dok sam ziva...Nikad ga necu zaboraviti...

Ova prica me je podsetila na nas dvoje,nije bas isto jer mi nismo isli u skolu ali smo provodili jako puno vremena zajedno...Neznam Nesho sta da ti kazem,ali mislim da bi ipak trebao da joj kazes,bar da joj nagovestis nekako kako se ti osecas ,mozda je i njoj isto tako ali se plasi istog sto i ti ... Samo pazi da je neizgubis,mada neverujem jer ako ste toliko vezani jedno za drugo ni ona nece hteti tebe da izgubi,moj savet je da joj ipak nagovestis nekako... Ako neprobas nikad neces znati! Popricaj sa njom,probaj da je "bocnes" nekim pitanjcima cisto u sali ili kroz razgovor pa ces videti kako ce odreagovati i sta ceti reci...

Mislik da sam ti i ja tako nesto slicno vec jednom reko... i ostajem pri tome.

U velikoj si frci i nebih zeleo da budem u tvojoj kozi. Ne mogu da kazem da sam imao isti slucaj jer nisam, bilo je nesto slicno ali ne toliko odmaklo kao kod tebe, mada se kod mene zavrsilo OK u prvom pogledu al to bi bilo sledece sto bi ti reko.

Rizik postoji, pa neznam bas dal je 50-50 al tu negde. Sanse su da se zavrsi sve kao u bajci i na kraju postanete muz i zena sa fudblaskim timom decica, a postoji i sansa da te odbije i na osnovu toga da se rasturi i vase do tada tako dobro drugarstvo, a postoji pa i cak jos jedna treca varijanta, tako da sanse i nisu 50-50 vec sta znam, racunaj i sam, a ta treca mogucnost ti je da ona pristane, ali da u toku veze dodje do nesporazuma i da se pa i opet raskine................

Brrrrrrrrrrrrr zajebano batice, zajebanoi do bola......

Kao i Loverboy, neznam ni ja sta da ti preporucim, ali znam samo jedno, da ako STVARNO ZELIS nesto vise, onda batice MORAS TI da napravis prvi korak, inace ces da se kajes mozda i do kraja zivota........
Ako NISTA NEZNAM ali TO znam, da NESMES da cekas NJU, to ti je velika greska.

Korak je jako tezak koji moras da napravis, ali ga KAD-TAD MORAS napraviti inace ce ti otici sve u kurac.

MOJ savet ti je da to sto pre prebrines i da resis, mozda ti je bolje sad pred raspust pa ako ne bude nista od toga imas vremena za vreme raspusta da to malo zaboravis kad ona ode za italiju......
Ma bre u sustini jebes i raspust i sve, pridji joj brate i reci joj sta te muci, sto kaze loverboy, kud puklo da puklo......

Znaci vi mislite da bih ja trebao da napravim taj prvi korak, jel tako? Samo sta da joj kazem, ipak mi je ona sada jos uvek 'prijatelj' i to veliki! Mada malo sam sagledao celokupnu situaciju i mislim da sada nije prilika za to, mozda za mesec dana, mozda kasnije, ali sada ne, osim ako ona nesto ne uradi do tada... Potrebni smo jedno drugome vise nego ikada, imamo dosta obaveza i moramo to zajedno za izguramo do kraja, bilo bi glupo da sve to na kraju skole jednostavno bacimo u vodu, ipak su to godine prijateljstva, dobro nije to mnogo ali su mi te godine u zivotu najvaznije, sad odlucujem o svemu, moram da se opredelim za ono cime cu se baviti u zivotu, moram da se polako osamostalim, da ne padam na teret roditelja, ima cilj, imam prijatelje, samo moram dobro da razmislim i da krenem na pravu stranu! Ona bi mi zaista MNOGO, MNOGO znacila, ali zivot surov, tako da moram na sve da budem spreman, hteo ja to ili ne!

Samo ti dobro razmisli, a kad smislis nemoj onda da se kolebas. Odluci jednom zasvagda. Znas kad skidas zavoj sa neke posekotine a krv se zgrusala pa se zavoj zalepio za ranu. Najlakse je brzo ga cimnuti. Manje boli. Znaci razmisljaj - odluci - uradi. Bez ikakvog premisljanja kasnije. Ako bude doslo do kolebanja onda bolje da to ne radis.

Ajd i ja da se umesam u sve ovo:)

Mogu ti reci da sam ja imala veoma slicnu situaciju. Naime sa jednim deckom sam bila prijatelj dosta dugo vremena, i jednom prilikom sasvim slucajno, usled njegovo pijanstva on se izlane i kaze da mu se ja jako svidjam i da bi hteo da budem samnom, ja sam na to bila pomalo sokirana, jer nisam znala da je popio, poslao mi je to porukom, objasnila sam mu da ja zelim prijatelja a ne decka i da mi je muka od svih muskarca. (Tada sam imala nekih problema i stvarno mi je trebao prijatelj sto je i on znao.) Sutra dan smo se videli i objasnio mi je da je malo popio i da je bio trezan da mi nikada ne bi rekao jer je znao u kakvim sam problemima i da to sto se ja njemu svidjam ne predstavlja nikakav problem da mi nastavimo sa druzenjem. Mogu ti reci da posle toga se nismo vidjali mnogo i da se nas odnos nekako ohladio. Ali ipak, vreme je prolazilo i ja sam jednostavno zaboravila na to, mi smo nastavili da se druzimo, na kraju smo se vidjali svaki dan… i onda jednom prilikom dok smo bili kod njega malo vise smo popili i malo mi se smuvamo… Mogu ti reci da je on bio najdivniji muskarac sa kojim sam ja bila. Jednostavno je bio sve ono sto sam ja zelela od muskarca, i nezan i pazljiv, umeo je da me nasmeje, provodili smo se sta god da smo radili, prvo smo bili prijatelji pa onda sve ostalo. E, a sad dolazi  onaj ruzniji deo…. Zasto smo raskinuli… Naime on je bio zavrsio fakultet i radio je, razmisljao je u pravcu o zenidbi i o tome da nasa veza bude konacna, a ja jednostavno nisam bila u stanju da  prihvatim sve to. Zelela sam da budem sa njim ali ne da nasa veza postane bas toliko ozbiljna. Iako je meni sa njim bilo predivno ja nisam mogla sebe da vidim pored njega i nisam zelela da ga lazem i jos vise ‘zavlacim’. Tada smo i raskinuli. Sada se vidjamo s vremena na vreme, izjadam mu se, on meni malo popricamo i to je to. Nije kao sto je bilo, i nikako ne bi moglo da bude ali ipak imamo neki odnos.
Mogu jos da ti kazem da sam bila u velikoj dilemi sta da radim, ali znam da nisam probala sa njim da bi se kajala do kraja zivota. Isto tako znam da pravo prijateljstvo izmedju muskarca i zene ne postoji jer uvek neko nesto oseca.
Moj ti je savet da joj jednostavno kazes pa kud puklo da puklo!
Ako te odbije, izgubices prijateljicu, ali ako to uradi znaci da i nije bila pravi prijatelj. Iz mog nekog ugla mislim da ona to nece uraditi i da ako vec ne bude htela da bude sa tobom da ce vase prijateljstvo opstati. Moras joj to reci na neki lep nacin, pripremi teren:) Moras ti prvi prici! Ona ma koliko da je zaljubljena nece to nikada uraditi! A i ako i ona oseca isto mozda se i ona razmislja sta da radi! Muskarac i to je nepisano pravilo da vi prvi prilazite, ne moras joj direktno reci ali daj joj do znanja da ti se svidja i da gajis izvesna osecanja.

Sta god se desilo moras to prihvatiti a moras to uraditi jer ces se kajati celoga zivota!
Sto pre to bolje!

Veruj mi, ja se ne kajem ni jednog momenta sto sam bila sa tim deckom! I da se opet desi isto bi uradila!

Probaj!

Da krenem od kraja :-)
To da cu se kajati celoga zivota ako joj ne kazem sta osecam, to mi je pozntao i svestan sam toga. E sad da li ce me to vise boleti ili ce me vise boleti to sto bih je mozda izbubio kao prijatelja, pitanje je, mada mislim da bi ovo prvo ipak vise bolelo...

Zaista nemam pojma sta vise da kazem, rekao bih joj ja, pa kud puklo da pukne, ali napisao sam vec u narednih mesec dana, potrebni smo jedno drugome vise nego ikad! Zamisli sam bi sve moglo da se desi da se naljuti (mada ipak mislim da nece) i sta bi onda radili, prvo ona, zato sto joj trebam, a posle i ja zato sto mi mnogo vise treba... Mozda i ja njoj trebam vise nego sto mislim, ali to zaista od nje tek tako nemogu da saznam, znaci mi pricamo o sve i svacemu, pricamo o nama kao osobama, ali ne i o nama kao
prijateljima (neznam ovaj deo da objasnim).

Danas sam bio ponovo kod nje po jednu knjigu, otisao u 10h, a dosao u 15:30h Cudna neka knjiga u pm... Sedeli smo zajedno ceo dan, igrali igrice, ali ne neke obicne, vec ko razume svatice I tu smo poceli malo da se 'zezamo', napravio sam rekord ali je ona upisala svoje ime, pa sam morao da reagujem, tako sto smo se malo 'obarali' po stolicama, nije se bunila, ali sam moram da prestanem, zamislite da udje neko u tu kancelariju i ima sta da vidi, na ekranu 'neka' igra, a mi ... a u tu kancelariju za sat vremena udju bar tridesetak osoba... Dobro, tada nije bila radnica koja tu radi... Posle je pokusala da napravi nov rekord da mi vrati, ali zensko da igra musku igru, pa de to ima, pa sam moramo ponovo da oborim sopstveni rekord, a da je i tada ponovo napisala svoje ime, e tada bi stvarno bilo svasta

I na kraju krecemo kuci, devojka zakljucava, krecemo i ona se seti da nisam uzeo knjigu po koju sam dosao :-))) (zamislite sta bi mi rekli moji, gde sam proveo ceo dan i gde mi je knjiga po koju sam otisao)...

I to je The End za danasnji dan...

Idem na basket, a veceras cu mozda skinuti Matrix Reloaded, pa cu da se zavalim u krevet i da ga gledam :-)


Slobodno vi i dalje pisite, u pricnipu svi me savetujete da joj kazem, ali neka to kaze jos neko... treba mi podrska

Previse smajlija za jednu poruku od mene, zar ne