Predpostavljam da je ovakvih problema kao sto je moj malo ?
Naime do pre tri godine bio sam samohrani otac. Supruga (bivsa) nas je napustila kada je sin posao u prvi razred osnovne skole. Od tada pa narednih 5-6 godina, nismo znali ni da postoji. E onda iznenada pocela je ispocetka sa zvanjem, da bi kasnije pocela i da poziva dete kod sebe (nikad duze od dva-tri dana). Svrsetkom osnovne skole, doslo je vreme upisa u srednju, obzirom da sam iz malog mesta bio sam prinudjen da ga na skolovanje posaljem u Beograd. Posle nekog vremena, a uz dosta malverzacija "prevukla" je dete kod sebe. Iskreno govoreci tada nisam u tome video nista lose. Ipak, majka mu je !!! Od odlicnog ucenika (prosek 5,0) u osnovnoj skoli, postalo je za skolu totalno ne zainteresovano dete, ima slabe iz gotovo svih predmeta (7), pored toga postao je asocijalna licnost, zatvorena u sebe, prepun agresije, i sto je naj tuznije totalno je zapusten psihicki. Ima vidne tikove (facijalne grceve), ponasanje koje u svakom slucaju odudara od okoline. Jedina svetla strana je ta sto znam da ne konzumira nista (ni alkohol, ni drogu), ali kako sada stvari stoje nije daleko od toga.
Naj tuznija stvar je ta sto mu gotovo nikako ne mogu pomoci, tj da bi prekinuo ovu zivotnu agoniju, morao bih da ga vratim nazad kod sebe, sto bi povuklo prestanak skolovanja, sto bi ga svakako dotuklo !!!
I sta sad .......

Znam sasvim normalne ljude koje su u svoje vreme isli Lastom u skolu , svaki dan... cini mi se da bi trebao da odes zajedno sa malim kod psihijatra , i nekako mi se cini da si ti bolji roditelj od nje ( naravno da jesi ) , zvuci surovo ali ja ne bi davao da klinac provodi vreme sa njom vise od sat-dva ... i to sa tobom u blizini, pogotovo ako je mali bio 100% normalan dok je imao samo tebe za roditelja ...

hmm... promena sredine, dete iz malog mesta u velikom gradu i potpuno stranom okruzenju... bez porodice kao oslonca
(kako se sada majka ophodi prema njemu, ne znamo, ali ako je resila da ga odgaja...  verovatno se ipak trudi oko njega, ili gresim )
srednja skola je shok za mnogu decu, a kao sto rekoh, on je potpuno promenio sredinu, bez poznanika, prijatelja, ljudi na koje je godinama navikao...
nije lose ovo sto je ytp predlozio, ali treba razmotriti sve momente   

Takodje mislim da je neki psiholog najbolje resenje jer toliko velikih promena u pubertetu koji je sam po sebi
problematican moze ostaviti ozbiljne posledice ako se sa problemom ne uhvati u kostac na vreme..
Psiholog u svakom slucaju ne moze da skodi...

Pozdrav

istvane, posto vidim da si tu, sta ti kazes? 
meni se cini da je promena sredine i problem sa uklapanjem u novu okolinu, drustvo itd. njegova boljka br. 1...
deca umeju biti jako surova, narocito prema nekome ko 'strci' ponasanjem, odevanjem i sl. 
srednja skola pod tim okolnostima ume da boli

ipak je ovo preozbiljan problem za nas psihologe - naivce. ja se lično ne bih usudila da dam bilo kakav komentar.
dete je u pitanju, krizni period odrastanja, a vreme neumitno beži...

stručna pomoć, kao što rekoše 

Hteo sam da saslusam (procitam) prvo Vase komentare, da bih imao sto realniju sliku gledanja na moj problem sa strane ! Moracete priznati da u ovom slucaju covek ne moze a da nebude pristrasan, ipak rec je o mom detetu.
Bilo bi to OK da je u pitanju manje rastojanje, ali ovde su u pitanju stotine KM. Tako da nazalost ta opcija odpada
 Zaboravio sam u startu da navedem da je On u stvari dete iz BG-a, tj. rodio se i odrastao u Beogradu, i tek posle bombardovanja smo se povukli u manje mesto. Nazalost svi se secamo kakvo je to bilo vreme, a ja kao samohrani roditelj, nisam mogao vise da izdrzim financiski pritisak, posla je bilo malo a rashoda puno....
Kako se majka odnosi prema njemu ??? To je dobro pitanje ali na zalost ja na njega nemam odgovor !!! Predpostavljam da je na samom pocetku (kada su se vidjali na po par sati svakih par meseci) sve bilo idealno, ali sad ???
Mozda je to naj bolje predstaviti kao brak, dok se sa nekim zabavljas sve je OK, jer je to ipak samo zabavljanje, ali kad pocne pravi bracni zivot naglo svi problemi izbiju na povrsinu, i pokaze se losa covecija osobina teskog prilagodjavanja novonastaloj situaciji.
Koliko sam upoznat sa situacijom, ona radi po ceo dan, + povremeni vecernji izlasci itd. Tako da samo mogu da sumnjam, u to da mu posvecuje bas previse paznje. Nisam siguran, ali sam spreman da tvrdim, da samo cista i ispeglana odeca, nisu dovoljna briga o nekome.
Mislim da je on u svojim vizijama, samom sebi, stvorio idealnu sliku o majci, a da je ona u tim pocetnim "vidjanjima" sebe predstavila isuvise dobro, pa sad oboje trpe posledice svoje samoobmane ??? Ipak je ona njega ostavila kad je bio malo dete (6 g) a dobila kompletnu licnost. Mozda se ipak malo kasno setila da bude majka, pa sad ne ume da vlada situacijom, i zabija glavu u pesak kao noj pred problemima ??? Odlazak kod psihologa bi svakako bila prava stvar, pokusao u razgovoru sa njim, onako izdaleka da navedem pricu na tu stranu, i naisao na neodobravanje. Nazalost zbog cinjenicne situacije mogao bih samo da narusim ili upropastim totalno odnose sa njim, i mislim da bih ga tada totalno izgubio. Ovako sam bar delimicno prisutan u njegovom zivotu.


@iva nisi u pravu !!! Jedan moj bivsi prijatelj (nije vise ziv) rekao mi je jednom prilikom nesto sto pamtim ceo zivot : Saslusaj i naj vecu budalu i od njega ces cuti sigurno nesto pametno, tvoje je samo da razlucis sta je od toga sto ti je receno korisno, ili pametno tebi, u suprotnom, manje vredis od onoga koga si slusao.
Dakle samo svi znaju sve, a svi smo mi samo jedinke. Ja sam svoj problem izneo ovde u nadi da cu cuti bar jedan bilo kakav koristan savet, jer to ce biti jedna mudrost vise od onoga sto sad znam.

Al nas nahvali

Citat

Odlazak kod psihologa bi svakako bila prava stvar, pokusao u razgovoru sa njim, onako izdaleka da navedem pricu na tu stranu, i naisao na neodobravanje. Nazalost zbog cinjenicne situacije mogao bih samo da narusim ili upropastim totalno odnose sa njim, i mislim da bih ga tada totalno izgubio. Ovako sam bar delimicno prisutan u njegovom zivotu.

Vrlo bitna stvar ! Ja imam 20 godina a sada je 04:55 ujutru . Moji su me vaspitavali kako su me vaspitavali .
Da li su ponekad nailazili na moje neodobravanje ? Da.
Da li su istrajali u svojim odlukama ? Da.
Da li su dobro postupili ? Da.
Da li cu ja isto tako sutra vaspitati svoje dete ( kuc-kuc u drvo ) ? Da.

Cak i da je cena njegovog pravilnog razvitka to sto ces da ga izgubis , po meni, to treba da bude nesto sto ces rado platiti , i treba da sednes i da popricas sa njim upravo ovako , ovim recima ...

Al nas nahvali
Nadam se da ovo nisi shvatio pogresno, time sam samo hteo da kazem da je svaki savet dobrodosao, jer svaki problem ima resenje smo ga ne moze svako videti od brda drugih problema !!!

Cak i da je cena njegovog pravilnog razvitka to sto ces da ga izgubis , po meni, to treba da bude nesto sto ces rado platiti , i treba da sednes i da popricas sa njim upravo ovako , ovim recima ...

Problem je u mogucnosti izbora, ja i njegova majka (moja bivsa supruga) nemamo apsolutno nikakvu komunikaciju. Nemoj time misliti, da su u pitanju neke svadje ili nasilnicki stavovi, cak suprotno, to je njena zalja i njen stav, i ja tu nista ne mogu promeniti. Postoi osnovana bojazan, da ce pribeci liniji manjeg otpora, i jednostavno prekinuti svaku komunikaciju samnom !!! A to je bas ono sto naj manje zelim. Jednostavno, nemozes komunicirati sa nekim u koliko on to ne zeli. Bilo bi veoma glupo da ga sackujem oko skole, ili ispred kuce da bih razgovarao sa njim. Dakle kao sto sam na pocetku rekao, On ima mogucnost izbora, a pod okriljem majke da prekine svaku komunikaciju, a onda ja dolazim u veoma nezavidnu situaciju.
Svakako da je bilo njegovih neodobravanja tokom proteklih godina, ali je situacija bila drasticno drugacija, i mogao sam da je na ovaj ili onaj nacin kontrolisem. Ovako su mi ruke gotovo u potpunosti vezane.