Није тачно, ја говорим о англо-српском језику, причам о туђицама које су новокомпоноване и нису званично прихваћене.

Do you speak српски?

(Менаџер паркира испред велике пословне зграде, излази из аутомобила, говори у камеру) Позвао ме је на hands-free уредник недељног издања Дневника и замолио ме да напишем један текст о новом корпоративном говору. Да, мене, нормално. “Видећу шта могу да урадим за твој departmant ”, I said. “Не обећавам ништа јер радим један green project, а дед лајн ми је недеља”, покушах да му објасним. Jesus!

(Менаџер хода убрзано, улази у велику пословну зграду) Ових дана јако бизи и тајмлајн ми је попуњен до краја године. Ево, опет ме зове! Баш сад док сам у client холу! Човече, пази кад сад не могу да причам, шибни ми мејл или ме цимни смс-ом! (Спремачица у холу менаџеру показује на другу страну хола) Cleaning lady ми каже и да ме ВИП гост чека код switchboarda! И ко још пише за новине?! Па ја имам свој блог! Даунлоудуј шта хоћеш, није проблем! Имаш и линк на нашем сајту! Има ме свуда само питај за мене, хахахаха. Знам да морам да останем у причи, али сам нервозан, признајем. Како и не би? (Јавља се ВИП госту, показује му да се одмах враћа, одлази до тоалета, дуго намешта фризуру) Logistics director само што није стигао у meeting room. Ако неког морам испоштовати, онда је то - он! Морамо да разговарамо о вишекритеријумски анализи преференција потрошача, али пази кад морамо! Могли смо то да завршимо и преко скајпа и чета, али је чет, бај д веј, мало confusion … А знате ко ће нам доћи сутра? Regional Key Director! Какав је то лик! Долази да разговарамо о увођењу Eco office стандарда! Ми као social responsibility компанија морамо да водимо рачуна о свом image-у. ПР је чудо! (излази из тоалета, погледом тражи ВИП госта, спремчица му погледом показује у ком правцу је гост кренуо, менаџер креће уз степенице)То је сада тотално ин: Think Green  Врх! Зваћу и нашег Secondary materials collecting sector manager-а, он ће да отпадне када буде чуо ко долази! Е да: замолићу нашег ИТ менаџера да на свим десктоповима као вал-пејпер стави неко цвеће, неко дрвеће, нека чуда… Морам решити и кетеринг за госта… све мора бити фенси… чекај, чекај…да! … зваћу клајент адвајзора! Нема даље! Делегирање послова је кључ успеха. Јао ево га овај из Секјурити тима … (пењући се уз степенице среће човека из Службе озбезбеђења) ”Еј краљу! Шта има?… Шта реееећи…кул, екстра!... да, кажи брате…није фрка…иди горе код егзекјутив асистента… да, код госпође Живке…да, Живка Бубало… она ће ти то обавити за пет минута! Ајде, јави се некад па да идемо у зезање! Позз!”. Какав смор. Тотални ретро.

(Менаџер заједно са ВИП гостом улази у салу за састанке, јавља се секретарици) Шта кажеш лутко, Мистер Биг не долази?! Јасно, ових дана је кретање на маркету турбо! Али тур-бо! Не бих волео да сам у његовој кожи. Down, јбг. Свитхарт, ако се ипак појави за викенд кажи му да сам запалио у теретану па на кварцовање. А шта кажеш? Пипни, пипни... Ово нису плочице, ово је бехатон. Сори ако сам те узнемирио. Бyе, бyе… (опет одлази до тоалета, намешта фризуру) Какво парче, морам је адовати за френда на Фејсу. Не заборавимо: “нови модел активности у великој мери доприноси успостављању новог комуникационих канала”. Бабy, Ај вил би бек

(Након 14 сати менаџер излази на улицу, погледом тражи свој ауто) Где сам оно паркирао Бембу? ОК Микеле, полако, треба ти шат даун. (Узима кључ од аутомобила, звучни ефект детектовања истог, окреће се ка њему) Аха, ту си! Знам, знам, лов ју ту (Седа у кола, окреће се ка камери) Еј, само да завршим овај пројекат, да га девелопујемо, да га избрендирам, па палим на Тим билдинг на Коп. Треба ми брејк. Текст у Дневнику ћу ставити на холд он. Топ менаџер има своје приоритете.

http://www.nspm.rs/samo-smeh-srbina-spasava/do-you-speak-srpski-q.html

Od jezika su nam ostale dobre knjige svetski poznatih književnika, jer je književnost na srpskom jedna od retkih stvari u kojoj smo ravni sa jačim, bogatijim i sretnijim narodima.

Barem nismo kao Irci i Velsani. Irski jezik postoji samo na papiru i uci se u skolama ali ga skoro vise niko ne govori. Niko ne garantuje da ce jezik opstati.

http://en.wikipedia.org/wiki/Irish_language

Александар Милановић: Језик и национални идентитет

У савременој социолингвистици доста се полемише о важности језика при одређивању националног идентитета. Уколико пођемо од ставова једног од великана словенске етнолингвистике, Никите Иљича Толстоја, језик је једно од кључних обележја етноса. То, уосталом, сматрају и лингвистички лаици, о чему сведоче многобројна писма редакцијама, почевши од дневних новина па до „Националне географије”. Просечан грађанин Србије, дакле, заинтересован је и забринут за свој језик,што могу посведочити готово сви српски лингвисти, непрестано „затрпани” бројним питањима: како се правилно каже или пише поједина реч, зашто нам је лош језик у медијима или за скупштинском говорницом, зашто Срби толико псују и сл. Какав је, међутим, став друштва и државе према српском језику?

Просечан грађанин Србије, дакле, заинтересован је и забринут за свој језик,што могу посведочити готово сви српски лингвисти.

Одговор на ово питаwе морамо потражити у конкретним потезима које наша држава повлачи. Пођимо од школе: преобимни планови и програми за предмет српски језик и књижевност довели су наставнике и професоре у позицију да бирају да ли ће пажњу посветити тумачењу књижевног дела или настави језика и језичке културе. Нажалост,сведоци смо (проверите то код своје деце у основној, а нарочито у средњој школи!) да граматичких, правописних и стилистичких тема у настави практично и нема, уз часне изузетке.

Последице су видљиве на сваком кораку, а нека вам као узорак за проверу језичке коректности послуже СМС поруке које свакодневно добијате. Предмет српски језик и књижевност није на маргинама школског система, али поједине средње стручне школе са експерименталним програмима улажу велике напоре да се број часова матерњег језика, као и других националних предмета, смањи на рачун стручних! Ако им намера успе, то ће бити школе са најмањим бројем часова матерњег језика у Европи.

Још само једна илустрација из школског живота: у Филолошкој гимназији у Београду постоје одељења која проучавају енглески,француски, немачки, руски, шпански, кинески, јапански и класичне језике, али не постоји посебно одељење за надарене ученике који би детаqно проучавали српски језик. Професори из наведене гимназије сведочили су о шоку страних колега из сличних институција када су чули за тај податак. Стање није боље ни када су у питању лекторати српског језика у иностранству.

Да ли смо одредили шта јесте, а шта није српски језик? Које су границе српског језичког простора? На који начин штитимо језичка и културна права Срба ван Србије? Како упознајемо светску јавност са српским језиком?

После распада СФР Југославије, друге бивше републике са истог говорног подручја очигледно су се снашле боље: лекторати хрватског језика у односу на наше функционалније су опремљени, а лектори боље плаћени и додатно мотивисани на друге начине. Из овог техничког питања заправо се долази до централних: Да ли смо одредили шта јесте, а шта није српски језик? Које су границе српског језичког простора? На који начин штитимо језичка и културна права Срба ван Србије? Како упознајемо светску јавност са српским језиком? Многобројне полемике о наведеним питањима воде се на интернет- сајтовима, у дневним новинама, на научним скуповима. Колико иза свега системски стоји држава и да ли постоји државна језичка стратегија, питања су на која је лакше дати негативне одговоре.

Поједини у свету угледни српски лингвисти чак сматрају, и у својим радовима обелодањују, да српска језичка политика заправо и не постоји. Тешко је, судећи на основу садашње језичке ситуације, донети другачији закључак. Централно научно тело које би требало да се бави питањима функционисања нашег књижевног/стандардног језика, Одбор за стандардизацију српског језика, у којем су окупqени највиђенији српски лингвисти, пречесто не наилази на разумевање власти.Болно место наше језичке стварности је и стање у српској лексикографији. Бројност и квалитет речника (као и енциклопедија) најбољесу огледало стања једне културе. А у нашој лексикографији стање је најлакше илустровати следећим чињеницама: вишетомни речник САНУ (са лингвонимом српскохрватски језик на својим корицама) излази више него успореним темпом, најстручнији кадар се осуо вођен сигурнијим и боље плаћеним пословима, а млађег нема довољно; израда речника српскословенског језика такође је спала готово на једног човека,а свисловенски народи речнике својих редакција већ су објавили; недостају и поуздани и стручно урађени терминолошки речници,речници жаргона, неологизама, архаизама и сл. Списак празнина у српској лексикографији, у поређењу са осталим словенским земљама и језицима, био би веома дугачак.

Јасно је да иза свих проблема стоји недовољна пажња државе према сопственом службеном језику, што важи и за службено писмо.
…

Уколико се као друштво не пренемо хитно и оштро, стање ће убрзо бити неупоредиво горе, а аспирације оних који комадају српски језик и српску културу ће расти пропорционално нашем духовном паду.

Јасно је да иза свих проблема стоји недовољна пажња државе према сопственом службеном језику, што важи и за службено писмо. Дешавало се чак да у недавној прошлости поједине српске владе не поштују одредбу о употреби службеног писма (ћирилице), па не треба да нас изнена|ује ни статус тог писма у медијима и јавном језику уопште. Уколико се као друштво не пренемо хитно и оштро, стање ће убрзо бити неупоредиво горе, а аспирације оних који комадају српски језик и српску културу ће расти пропорционално нашем духовном паду.

Аутор је професор Филолошког факултета у Београду

Преузето уз сагласност аутора.
http://www.slobodanjovanovic.org/2009/09/23/jezik-i-nacionalni-identitet/

Ako se usvoji pricip da Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci govore istim jezikom i sa dva jezička standarda vukovom ćirilicom i gajevom latinicom, ulazi se u dvostruki sukob. Prvi front sukoba sa "tvorcima" hrvatskog, bošnjačkog i crnogorskog jezika, a drugi front sukoba sa domaćim srBskim nacionalistima.

Ostaje time otvoreno pitanje kome pripada literatura objavljena na latinici, kao i literatura na ijekavskome izgovoru, pa se sve to olako prepušta van kruga srpskog jezika kao lak plen tvoraca novih jezika. Isključivost da je samo ćirilica i ekavski izgovor autentični srpski jezik, kao kulturni autogol srpske kulturne elite. Upravo je to ono što treba stvarateljima "autohtonog hrvatskog jezika" a pogotovu za tzv  bošnjački jezik koji neočekivano i bez ličnog truda dobija grupu visokovrednih pisaca u svoje dvorište.

ЈЕЗИЧКИ ПУТОКАЗ
Кево, брате, скувај ми фука
Жаргон сам по себи није проблем. Проблем, дакле, није у постојању оваквог начина изражавања, већ, пре свега у томе, када и у којим приликама се он употребљава

Критика језика није нова ствар. О језику се и раније расправљало са истим жаром као што се то чини и данас. Нарочито много се куди језик младих. „Кево, брате, скувај ми фука“, обраћа се син мајци, а она нам ову реченицу прослеђује уз критички коментар.

Да ли је у говору младих жаргон оно што смета?

Жаргон сам по себи није проблем. И раније су млади, и не само они, у међусобној комуникацији имали свој начин изражавања. У томе често има и много духовитог, креативног, сликовитог. О жаргону су написане књиге (подсећамо на лингвистичку студију Ранка Бугарског „Жаргон“). На њему су настала допадљива књижевна остварења (нпр., „Гејак гланца гуљарке“ и „Чорба од мозга“ Мирољуба Тодоровића), а он је свакако и моћно средство карактеризације ликова у делима насталим на књижевном језику (Драгослава Михаиловића, Слободана Селенића, Моме Капора и других) – о овоме врло обавештено и са много симпатија пише Миливоје Павловић у својој најновијој књизи „Авангарда, неоавангарда и сигнализам“.

Проблем, дакле, није у постојању оваквог начина изражавања, већ, пре свега у томе, када и у којим приликама се он употребљава (не мислимо овде на комуникацију у оквиру породице, то је ствар успостављених односа између њених чланова). Мислимо на употребу жаргона у приликама у којима би требало говорити књижевним језиком, као и на жаргонизацију књижевног језика, пре свега у јавној комуникацији, нарочито на телевизији.

Мада је модерни живот у великој мери демократизован, а граница између допуштеног и недопуштеног померене, мора се имати више мере када је језик јавне речи у питању. Жаргон не би смео да продире у књижевни језик. Опасност не представљају поједине речи већ конструкције које нарушавају језичку структуру (не говоримо овом приликом о манирима и стилу, уосталом и у оквиру књижевног језика често има много непримереног). Ако факс, профа, бус или гајба постану уобичајене, то неће нарушити систем, али реченица „Блејим гајби“, која је чест одговор младих на питање „Шта радиш?“, тај систем озбиљно нарушава. Тако је и са исказом: „Шта си се истриповао, само ТЕ шалим!“ Дакле, није проблем у томе што се стан назива гајбом нити што се уместо „проводим време у доколици“ каже блејим, већ што се изостављањем предлога у нарушава језички систем, а у другом примеру, што се глагол шалити се (с неким) претвара у транзитиван – шалити (некога).

Овакво скраћивање исказа последица је преписке СМС порукама и ужурбаног начина живота, али и нашег односа према језику. Док на прво не можемо да утичемо, на ово друго свакако можемо. Требало би да се запитамо откуда код младих схватање да огрешити се о језичку норму и није велика грешка. Код великог броја њих не постоји свест о потреби за добрим и правилним изражавањем, о важности неговања језичког израза.

Скренули бисмо, на крају, пажњу и на нешто што се кроз језик (не само младих) манифестује, а што је ван прескрипција и норме – то је простачки језик, груб, примитиван, препун опсених речи и псовки. Такав језик нам улази у домове преко ТВ емисија сумњивог квалитета, на ивици доброг укуса.

Нема сумње да је однос према језику одраз опште духовне климе и стила живљења. Да бисмо променили тај однос, морамо променити неке системе вредности и, пре свега, однос према култури и школству.

Рада Стијовић
објављено: 13.02.2011

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Kevo-brate-skuvaj-mi-fuka.sr.html

dzabe se cimate, kada u samom engleskom jeziku su vise od pola pozajmljene reci. dajte se informirati