Sinoc nakon celodnevne jurnjave i gomile obaveza, krenem da prosetam po parku psa i da "izluftiram mozak".
Sedela sam na klupi citavih sat vremena a u jednom trenutku su preko puta mene sela trojica momaka. Jedan je bio jako simpatican, drugi nervozan, a treci jako, jako nervozan. (Imena necu spominjati.)
Prvo nisam obracala paznju, dok moj pas nije poceo da laje, iz meni nepoznatih razloga (iako je uvek izuzetno miran kada setamo). "Jako, jako nervozan" momak je rekao: "Samo neka laje, ubicu ga ako mi pridje". Pogledala sam ga i videla da na moje oci smrce neki prasak, sta je, pojma nemam, u droge se ne razumem... Iskreno? Prepala sam se... Medjutim, kako nisam znala sta da radim, pravila sam se kao da se nista ne desava i trudila se da mi izraz lica ostane nepromenjen...bezanje mi nije jaca strana i nije mi ni na kraj pameti bilo da odem. Pretnje psu sam precutala...
Sta sam drugo mogla nego da podizem atmosferu, a Bog mi dao zarazan osmeh. Prvo sto sam rekla: "Pa dobro, hajde da slusamo neku muziku" i pustila "Kad sam bio mlad" od Riblje corbe. Kao sto sam i planirala poceli smo civilizovano da komuniciramo. Ja sam se smeskala, bila prijatna i trudila se da ne pokazujem nelagodnost koju sam osecala. "Nervozan" je otisao. Ostali su "simpatican" i "jako nervozan". Simpatican je uglavnom cutao...delovao je tuzno.
Razgovarali smo o odgajanju pasa, o pravilnoj ishrani i dresuri. Ispostavilo se da je "jako jako nervozan" decko narkoman, ali i pametan. Rekao mi je da je imao mnogo pasa, ali da sada nije u mogucnosti da ih gaji zato sto je stalno u zatvoru. Ispostavilo se i da je prestupnik. Verovatno pretpostavljate sta je sledece sto sam zelela...
Predjoh tako na privatnije teme i prokomentarisah njegove tetovaze. Pitala sam ga da li ga je bolelo dok je radio, a on mi je objasnio znacenje svake i priznao da ga je jednom bolelo.
Kada sam se smejala, smejao se sa mnom. To je znak da sam ga pridobila.
Pricali smo o svemu i svacemu...o zivotu, mladosti, zatvoru... Pitala sam kako je u zatvoru, da li je strasno kao na filu... Rekao je da je "filmski zatvor kao hotelska soba". :/
Sada sam vec dala sebi za pravo da ga pitam sta je uradio s obzirom da za neki dan ide u zatvor...Morala sam ponoviti pitanje 4 puta... poput nevaspitanog deteta, insistirala sam na odgovoru. Tek cetvrti put sam ga i dobila... (upornost je najbitnija...hehehe)
Elem, necete verovati, upucao je coveka. Razgovarala sam cele noci sa osobom koje sam se bojala i o kojoj su mnogi u gradu pricali. Ovoga puta se nisam uplasila... Jedini komentar mi je bio: "Samo nemoj, molim te, da i mene upucas" i nasmejala se. On me je pogledao i nije mu bilo smesno...spustio je glavu i rekao da nije to uradio tek onako, iz dosade i da je imao razlog... Tacno zna koje tacke na telu su bezbedne "za nisan"...Pricali smo o kriminalu...pricao mi je o bratoubistvima i shvatila sam da su za njega porodica i prijatelji svetinja i da "nema na svetu sile koja ce ga naterati da ih povredi".
Bilo je kasno i spremalo se nevreme. Rekla sam da se bojim i da treba da krenem...Iznenadio se, zamolio da sednem i pitao me zasto se bojim...Ocigledno, nije video kada sam pokazala rukom ka nebu, misleci na sevanje...mislio je da se bojim njega.
Pruzila sam ruku, pozelela srecu i dodala da mi se slobodno moze javiti kada me sretne. Moju ruku je prihvatio kao da je od tankog stakla i toplo se nasmejao. Oci mu zasijaju kada se smeje, ne izgleda kao narkoman... Cini mi se da je bolestan. Cini mi se da je nesrecan...
Ne moze zla dusa imati prijatnu spoljasnjost.

Danas ne prestajem da razmisljam o njemu. Sigurna sam da mi ne bi ucinio nista lose, da nije opasan i ogorcen. Cudno je to sto ne mogu da ga krivim, a zasluzio je. Cudna je i sama cinjenica da sam cele noci caskala sa njim. Cudno je i to sto sam danas uhvatila sebe kako razmisljam zasto dobri ljudi odlaze u zatvor...
I jos jedna jako bitna stvar: Moj novi poznanik zna sve moje podatke...

Pitam sve vas koji procitate, sta o ovoj prici mislite, jer vas ne poznajem kao ni vi mene. Nikome licno nisam ispricala, jer ocekujem da me proglase ludom. Heh...i sama se pitam.


Da li sam uopste normalna?... Sta vi mislite o ovome? Sta biste uradili..? Mozda se i igram sa zivotom...

(Ako vas ova prica i profil licnosti podseti na neku osobu, to je sigurno samo obicna slucajnost )

o_O

1. ok, decko je pucao u nekog, narkoman, prestupnik, ali si ti sigurna da ne bi ucinio nista lose i da nije opasan. 
2. ja ne znam jel on dobra osoba, al to nije ni bitno, ne ides u zatvor bez razloga, bio dobar ili los.
3. a za ovu 'jako bitnu stvar' prosto nemam rijeci, tj imam, al necu da budem nepristojna

inace, ne znam sta ti to imas na umu da uradis, pa mi je i nejasno tvoje pitanje ..

Da, dobri ljudi udju u drogu, dobri ljudi odu u zatvor. Kloni ih se. Nemam shta da ti objashnjavam.

Biti narkoman je jedno, a biti ubica je drugo.

Ne planiram nista, ali bas zbog toga i pricam pricu.
Njegov govor i razmisljanje su potpuni suparnici njegovom delanju. Cudno mi je... Ne mogu da dokucim...
Vec ocekujem da svi kazu ovo sto ste vi rekli, jer smo nauceni da tako gledamo na stvari i ljude...a opet, zar nikad ne gresimo...

Da se razumemo, pod podacima podrazumevam to da sam rekla u kom naselju zivim, ime i prezime, godiste...

Taj tvoj prijatelj, da ga tako nazovemo, je vrlo verovatno zlostavljan, i vrlo verovatno zlostavljach.
Mani se toga.

Ma nije zeleo da ubije. On to naziva "tucom" ...  

Chuj nije zheleo. Da ti kazhem neshto. Uopshte nije tako lako ubiti choveka vatrenim oruzhjem, i jako je teshko jednom amateru da ga kontrolishe. To da li ce oni ubiti, tezhe ili lakshe raniti choveka je pitanje sluchajnosti i nicheg drugog.

Sve razumem, srušila si (koliko je to opravdano, pitanje je sad) jedan svoj stereotip.
Ali zašto si, za ime boga oca, morala da mu daješ svoje lične podatke? 

Mozda je odrastao u normalnoj sredini... krenuo stranputicom. Mozda se kaje...mozda nije tako kao sto izgleda.
Zanimljivo da se nijednog trenutka nije ustezao da izgovori bilo sta od svih tih strasnih stvari.