Ja jednostavno ne mogu da volim nekog koga ne postujem

Ne znam, možda je bila ovakva tema, mrzi me da tražim...

Podstaknut slučajem iz svoje okoline (jedna drugarica i poznanik) reših da vas, žene, priupitam za mišljenje... čisto iz razonode. Zato i otvaram temu ovde, umesto na psihologiji.

Dakle, zamislite imate dečka. Sa njim ste određeno vreme već u vezi. Dobro, pola vas i ne mora da zamišlja

Ok, znači imate dečka... dečka koji je, da kažem, optimalan. Skoro pa idealan. Koji je dobra, vredna, ambiciozna, pristojna, obrazovana osoba i koji pritom dobro izgleda. Neko sa kime vam je lepo. Sa kojim je vaša budućnost, sa materijalne strane, faktički osigurana i sa kojim ne morate da brinete da ćete prolaziti kroz bilo kakve finansijske turbulencije. Koji će vam omogućiti većinu stvari o kojima maštate. Koga cenite i poštujete, kojem se divite pa čak i na neki način volite.

Sa druge strane, tu je neko drugi... neko ko je odavno predmet vaši čežnji i fantazija. Neko čiji vas šarm topi, koga obožavate da slušate, ko vas razume kao niko drugi, ko vas zasmejava...  neko koga vidite pored sebe kada subotom ujutru idete u supermarket ili na pijacu po bakaluk. Neko koga zaista, odistinski, ludo volite.

Ali, budućnost sa njim nije tako izvesna i sigurna. Čak šta više, pod znakom je pitanja.

I sad moje pitanje vama - jeste li, zarad te ljubavi, spremne da se odreknete komfora i počnete da živite iz dana u dan i obrnuto?

U svojoj odluci nisam se rukovodila novcem (mozda je trebalo jer tebe taj faktor i zanima zar ne  )

Ja jednostavno ne mogu da volim nekog koga ne postujem - ti navede da to postoji

Nego, bwe, da te pitam, ako je odavno predmet ceznji i fantazija drugi frajer, majku mu, sto ga "ne obradi"?

Nikad ne bih ni bila sa nekim duze u vezi (okej, iz ove vizure sada, ne znam sta ce da mi se desi za par godina po tom pitanju), a da ne ispunjava neke kriterijume ovog drugog... Ne bih mogla da budem sa nekim koga ne volim ludacki

Inače, mišljenja sam da bi većina žena učinila isto i u datoj situaciji krenula trbuhom za kruhom. Naravno, čast izuzecima i lepo je videti (ako su zaista iskrene) da ih ima, al mislim da bi, kada taj trenutak u kojem rešavaš svoju sudbinu dođe i kad je vreme da se suočiš sa stvarnošću, većina ipak uradila isto što i drugarica.

Prosto ne mogu da zamislim tu situaciju jer ne znam ni kako bih mogla da budem sa nekim prema kome ne gajim intenzivna osecanja  

Mozda kad bi iskocio iz kada, iza paravana?  

Jbte booki pa ja sam sve pogodio 

Javi za par meseci da li je i ostatak moje psihoanalize isti: mislim, dobrostijeceg drzi a kreshe se sa probisvetom koga voli...