Kako to mislis da nema pretvaranja materije u energiju? Zar nisi cuo za nuklearnu bombu?


Uopste nije u tome problem. Ja ne vidim stvari kao dobre ili zle, vec kao one na koje imam uticaj i na one na koje nemam. Osnovni cilj igre je da svedem na minimum stvari na koje nemam uticaj. Nemoj mnogo da se razmeces "cinjenicama", vec se prepusti cudu zivota. Telo je jedna simbioza miliona ako ne i milijardi razlicitih zivotnih formi i cak ni u najgrubljoj aproksimaciji se ne moze svesti na jednu rec (materija). Divim se tvome zivotnom iskustvu posto ja do sada nisam video ni jednu dusu (ukljucujuci moju) koja se rado odrice tela.

 Mene u ovom trenutku najvise interesuje koji je to "lepak" koji lepi dusu za telo.

Na drugo nesto je mislio.

Ono za cim naucnici tragaju, jedinstvena sila, koja ce objediniti sve cetiri poznate, je ustvari "roditelj" i materije i poznate cetiri vida energije. I da je ono sto mi vidimo ustvari ili jedna ili druga manifestacija jednog te istog. U zavisnosti od frekfence "roditeljske" energije, dobije se i materija u drugom sastavu, dali je to vodonik, kiseonik, magnezijum,... sve je to manifestacija istog sa razlicitim frekfencom i razlicitom informacijom u sebi.
Ako se uspe otkriti ta jedinstvena, pocetna energija, koja objedinjava sve poznate danasnje, bice veselo. Jer onda ce se postaviti i pitanje sudbine, i vec predodredjenosti svega a smaim tim i pitanje slobode izbora.

Lapsus u naletu inspiracije - promena frekfencije koju pominjem je "pretvaranje" materije u energiju. Rec pretvaranje sam vise koristio u kontekstu "nestajanja" mada je to moja greska.

Elem - lepak - lepak je VOLJA - volja duse da prozivi i dozivi sopstvenu sustinu a njena sustina je Bozija sustina. Ceo materijalni svet je igraliste za dusu u kojoj ona dozivljava sopstvenu realnost. Mi smo sveto trojstvo u ekspanziji - duh, um i telo - kroz jedinstvo ta tri dolazi do svesne kreacije a ta kreacija proizvodi zadovoljstvo iskustva i samo-spoznaju dushe. TAko sve dok ona ima potrebu da iskusi samo jedno - jedinstvo sa Bogom. TAda se nas put na ovoj planeti zavrsava a pocinje neki drugi - i tako u beskonacnost.

Samim tim - priroda kolko god izgledala bitno (mislim na planetu i okruzenje) je tu samo kao igraliste - zato i zivot ne treba shvatati suvise ozbiljno jer se nasa prava sustina ovde igra i odrasta i treba je pustiti da uziva a ne muciti je teskim mislima i patnjom.

interesantan je pogled na odnos telo-dusa ili materija- duh dva veoma poznata i svestrana renesansna umetnika... 

mikelandjelo je, kao neoplatonista, smatrao da je dusa zarobljena u telu, tj. da je telo tamnica duse, koja pokusava da pobegne iz okova materije. prema neoplatonistickom verovanju, dusa se vraca tamo odakle je dosla onda kada telo prestane da je zatvara. neoplatonizam se prosto povampirio u 15. i 16.veku, dobivsi interesantne interpretacije i preobrazivsi se pod uticajem odredjenih tumacenja danteove bozanstvene komedije.
leonardo je mislio upravo suprotno- telo se nalazi u okovima duse!
telo je u ropstvu duse, i smrt nije oslobadjanje i vracanje duse u prvobitnu postojbinu, vec zapravo predstavlja oslobadjanje materijalnih elemenata i njihovo vracanje postojbini, sto se desava kada dusa prestane da ih drzi na okupu...

 energija nuk. bombe je takodje materija - na kraju krajeva i manifestuje se kroz fotone . kad se kaze energija u duhovnom smislu , misli se na neshto drugo - ono shto kinezi zovu chi ,japanci ki i.t.d.
 u zapadnoj "vilozofiji"  bi to bila volja ,ali ne volja pojedinachnog bica ili boga , vec pre ono shto shopenhauer naziva voljom - dakle volja univerzuma