Do sada sam samo slusao o tome kako je telo prolazno a dusa vecna.

Sta ako je u stvari sasvim suprotno, tj. da je telo vecno dok je dusa prolazna?

Takav ugao posmatranja je nekako blizi realnosti. Telo je nacinjeno od materije ciji su sastavni delovi manje vise vecni, kada se ono posmatra kao skup pojedinacnih elemenata. Dusa je tu samo neki ometajuci faktor koji remeti prirodne tokove i kako su ti tokovi vecni i nepromenljivi ona uvek pre ili kasnije "gubi" tu bitku (mi to zovemo smrt).

Jeste li nekada razmisljali u tom pravcu?

Jeste, ako podjes odatle, medjutim. Sta ako je dusa, ili sta vec, neki vid energije , nama jos nepoznat, ili vid nekog stanja materija/energija, koji je nama nepoznat. Ili ako zadire u druge dimenzionalne svere koje su nama opet jos nepoznate. Sve bi se onda veoma lako uklopilo u zakon o odrzanju energije. Ako bi nesto od onoga i ispalo za tacno, to bi znacilo da bi morali neke zakne revidirati, dopuniti, a neke bogme, iz korena menjati.

 pa ako smatrash da su telo i dusha dve suprotne i suprotstavljene stvari - onda su i telo i dusha nasilje nad prirodom  . prava istina je da i telo i dusha nastaju i nestaju ...

Osnovni zakoni fizike su u suprotnosti sa time sto govoris. Da li si razmisljao da prestanes da razmizljas? 

Ne zameri ali se nekako ne slažem sa tobom.
Naime, slažem se sa tobom u vezi postojanja duše.
ALi, premda se telo kao materija samo transformiše posle smrti (a i pre tog dogadjaja), ipak
iz naše perspektive ono - umire. Tj. dolazi do svoga 'ljudskog kraja'.
A duša? Verovatno se i ovde ti i ja razlikujemo jer ja verujem u njenu večnost.

I, ponavljam, slažem se sa tobom u vezi postojanja duše.

Nema nikakve transformacije materije pre i posle smrti. Kiseonik i pre i posle ostaje kiseonik, voda i pre i posle smrti ostaje voda... dusa sve to drzi na okupu jedno krace vreme (zivot) i kada joj priroda oduzme snagu jednostavno se preda (smrt).  Dusa se ocigledno protivi takvom ishodu i bori se da sto duze ostane u telu i glavno je pitanje sta mozemo uciniti da joj pomognemo u njenoj nameri.

Mislite o tome...

Да, али тело више није тело кад се распадне... 

А шта можеш да учиниш... мумифицирај се 

CO + H2O → CO2 + H2

DA li posle ove reakcije i dalje imas chasu vode ili nesto drugo - razmisli.

Materija i energija nikada ne ostaku konstantni - uvek menjaju oblik i stanje. Osnovni princim dijalektike. Sta imas pre a sta posle je ista materija ali u drugacijem obliku samim tim vise nije ista.

O cemu se onda prica?

Zaboravio si rad (duh-dusa)  za tu reakciju bez koga se ona nikada ne bi odigrala.  Koliko ja vidim sa obe strane jednakosti se nalazi isti broj C, O i H. Sta se promenilo? Vodonik iz vode nije onaj isti kao u slobodnom stanju? Po Ajnstajnu je materija samo energija skoncntrisana do tacke vidljivosti. On nije pravio razliku izmedju ta dva stanja.

 Mozes li ti da mi pojasnis kakve su to transformacije materije u energiju i obratno moguce, pa mozda i dodjemo do nacina da ih zaustavimo?

DA ih zaustavis - pa da li mozes da zaustavis univerzum u sirenju???

Ne vidim cemu ovo vodi. Ne postoji pretvaranje materije u energiju ili obratno postoji energija koja menja "frekfenciju" i postaje materija ili se vraca u neko od svojih prvobitnih stanja. C i H su ostali ali sta su to - elemetarne cestice a sta je manje od njih - energetske strune koje su nista drugo nego frekfentni pecat energije koja je materiju napravila. Promeni spin jednoj elementarnoj cestici i napravices ne drugu materiju nego drugi univerzum.

Samim tim energija ostaje kao takva sve sto cini ovaj univerzum kao konstanta - materija je posledica a ne uzrok. Sustina materije je da pripada temporalnom domenu - ima rok trajanja - dok energija pripada i temporalnom i vecitom domenu. MAterija kao takva je forma - forma traje od stvaranja do unistenja ili do prelaska u drugu formu - energija koja je od duha pokrenuta da stvori tu materiju je konstanta. Dusa ili duh su priroda (Bog, kreativna sila ) - materija koja iz njih nastaje je posledica kreativnog procesa. Priroda (kako je ti zoves) ce postojati i posle unistenja ove planete i nas na njoj (ako do toga dodje) - po tebi i tvom pitanju kako ga ja razumem, priroda vrsi nasilje nad samom sobom???? Pomalo bizarno cini mi se.

Mislim da je problem jer na smrt materije gledas kao na "zlo" a na stvaranje iste kao na "dobro". U realnosti zlo i dobro ne postoje - postoji samo kreativni proces a smrt je sastavni deo tog procesa. Bolje je da se sto pre naviknes na tu cinjenicu jer i tvoje telo pripada materijalnom domenu. Sa druge strane tvoju dushu to ne potresa preterano.

Kako to mislis da nema pretvaranja materije u energiju? Zar nisi cuo za nuklearnu bombu?


Uopste nije u tome problem. Ja ne vidim stvari kao dobre ili zle, vec kao one na koje imam uticaj i na one na koje nemam. Osnovni cilj igre je da svedem na minimum stvari na koje nemam uticaj. Nemoj mnogo da se razmeces "cinjenicama", vec se prepusti cudu zivota. Telo je jedna simbioza miliona ako ne i milijardi razlicitih zivotnih formi i cak ni u najgrubljoj aproksimaciji se ne moze svesti na jednu rec (materija). Divim se tvome zivotnom iskustvu posto ja do sada nisam video ni jednu dusu (ukljucujuci moju) koja se rado odrice tela.

 Mene u ovom trenutku najvise interesuje koji je to "lepak" koji lepi dusu za telo.

Na drugo nesto je mislio.

Ono za cim naucnici tragaju, jedinstvena sila, koja ce objediniti sve cetiri poznate, je ustvari "roditelj" i materije i poznate cetiri vida energije. I da je ono sto mi vidimo ustvari ili jedna ili druga manifestacija jednog te istog. U zavisnosti od frekfence "roditeljske" energije, dobije se i materija u drugom sastavu, dali je to vodonik, kiseonik, magnezijum,... sve je to manifestacija istog sa razlicitim frekfencom i razlicitom informacijom u sebi.
Ako se uspe otkriti ta jedinstvena, pocetna energija, koja objedinjava sve poznate danasnje, bice veselo. Jer onda ce se postaviti i pitanje sudbine, i vec predodredjenosti svega a smaim tim i pitanje slobode izbora.

Lapsus u naletu inspiracije - promena frekfencije koju pominjem je "pretvaranje" materije u energiju. Rec pretvaranje sam vise koristio u kontekstu "nestajanja" mada je to moja greska.

Elem - lepak - lepak je VOLJA - volja duse da prozivi i dozivi sopstvenu sustinu a njena sustina je Bozija sustina. Ceo materijalni svet je igraliste za dusu u kojoj ona dozivljava sopstvenu realnost. Mi smo sveto trojstvo u ekspanziji - duh, um i telo - kroz jedinstvo ta tri dolazi do svesne kreacije a ta kreacija proizvodi zadovoljstvo iskustva i samo-spoznaju dushe. TAko sve dok ona ima potrebu da iskusi samo jedno - jedinstvo sa Bogom. TAda se nas put na ovoj planeti zavrsava a pocinje neki drugi - i tako u beskonacnost.

Samim tim - priroda kolko god izgledala bitno (mislim na planetu i okruzenje) je tu samo kao igraliste - zato i zivot ne treba shvatati suvise ozbiljno jer se nasa prava sustina ovde igra i odrasta i treba je pustiti da uziva a ne muciti je teskim mislima i patnjom.

interesantan je pogled na odnos telo-dusa ili materija- duh dva veoma poznata i svestrana renesansna umetnika... 

mikelandjelo je, kao neoplatonista, smatrao da je dusa zarobljena u telu, tj. da je telo tamnica duse, koja pokusava da pobegne iz okova materije. prema neoplatonistickom verovanju, dusa se vraca tamo odakle je dosla onda kada telo prestane da je zatvara. neoplatonizam se prosto povampirio u 15. i 16.veku, dobivsi interesantne interpretacije i preobrazivsi se pod uticajem odredjenih tumacenja danteove bozanstvene komedije.
leonardo je mislio upravo suprotno- telo se nalazi u okovima duse!
telo je u ropstvu duse, i smrt nije oslobadjanje i vracanje duse u prvobitnu postojbinu, vec zapravo predstavlja oslobadjanje materijalnih elemenata i njihovo vracanje postojbini, sto se desava kada dusa prestane da ih drzi na okupu...

 energija nuk. bombe je takodje materija - na kraju krajeva i manifestuje se kroz fotone . kad se kaze energija u duhovnom smislu , misli se na neshto drugo - ono shto kinezi zovu chi ,japanci ki i.t.d.
 u zapadnoj "vilozofiji"  bi to bila volja ,ali ne volja pojedinachnog bica ili boga , vec pre ono shto shopenhauer naziva voljom - dakle volja univerzuma