Jugoslavija, NATO i osiromašeni uranijum
Balkanski sindrom

Dugo potiskivana priča o radioaktivnoj municiji izbila je u prvi plan. Kolika će biti kolateralna šteta 

Srbima se ovih dana čini da je nekakva kletva stigla NATO zato što je pre dve godine bombardovao Jugoslaviju. Kada vojnici sile koja se oborila na vas počnu da oboljevaju od neizlečive bolesti izazvane njihovim sopstvenim oružjem, to mora da izgleda kao božanska pravda. U stvarnom svetu stvari nisu tako jednostavne, ali se već sada može reći da je municija sa osiromašenim uranijumom opasnija na političkom nego na pravom bojištu. I pored pokušaja da se talas panike smiri, posledice koje bi ova priča mogla da ima po ustrojstvo NATO-a i bezbednost u regionu nisu nimalo naivne.

Sve je počelo krajem prošle godine, kada su iz Španije i Italije počele da stižu vesti o mladićima koji su se nakon boravka u mirovnim misijama na Kosovu i u Bosni vratili sa leukemijom (vidi izveštaje naših dopisnika). Ovu temu načela je rodbina obolelih, a zatim su je preuzeli mediji, i počela su da pljušte neprijatna pitanja u vezi sa dugoročnim posledicama zbog upotrebe radioaktivne municije. Zvaničnici NATO-a su u prvi mah pokušali da eskiviraju optužbe ukazujući da nije dokazana nikakva veza između ove municije i leukemije. Međutim, bilo je kasno: u štampi je već počeo da se koristi termin "balkanski sindrom", kao naslednik nepoznate bolesti koja je spopadala veterane Zalivskog rata, a čija priroda ni danas nije utvrđena. Političke posledice ove afere, međutim, daleko nadmašuju aferu "zalivskog sindroma". U parlamentima nekolicine članica NATO-a već su formirane istražne komisije, stvar je postala politički "vruća", i kao takva predmet oštre unutrašnje debate. U debatu su se uključili i stručnjaci svih mogućih profila, pravi i nabeđeni, dajući odreda protivrečna mišljenja. Procene se kreću od tvrdnji da je radioaktivna municija sasvim bezazlena ukoliko joj se ne nađete na putanji do katastrofičnih priča o ozračenosti celog Balkana. Kada se zbrka našla na vrhuncu, objavljen je izveštaj istražne komisije Ujedinjenih nacija koja je na terenu ispitivala radioaktivno zagađenje. Ni taj izveštaj, međutim, nije smirio situaciju.

URANIJUMSKI ĐERDAN: Komisija UN-a, koja je uzela uzorke sa 11 od preko stotinu lokacija na Kosovu gde je korišćena uranijumska municija, saopštila je da je na osam mesta naišla na povećanu radioaktivnost. "Nailazili smo na radijaciju i usred sela, na mestima gde se deca igraju", rekla je predsednica komisije Peka Havisto, bivša ministarka za zaštitu okoline Finske. Ispričala je da je videla da devojke nose đerdane od uranijumskih projektila, i da stoka slobodno pase na ozračenom zemljištu. Komisija je, međutim, zaključila da je nivo radijacije veoma nizak, ali je za svaki slučaj preporučila da se sva ozračena mesta obeleže i da se radioaktivni otpad ukloni. Nažalost, detalji o tome koliko je sve to opasno po zdravlje vojske i naroda na Kosovu nisu ušli u izveštaj: biće objavljeni tek u martu, kada se obave završne analize. Tek tada ćemo imati prvu zaista kvalifikovanu procenu stanja, a dotle moramo da se oslonimo na ono što smo dosad saznali. To nije mnogo, budući da do formiranja pomenute komisije nije obavljena nijedna naučna studija na ovu temu, te da je učinak veoma niskih doza radijacije teško izmeriti i dokazati.

Najpre bi trebalo objasniti o čemu zapravo govorimo kada govorimo o uranijumskoj municiji. U štampi i izjavama političara često se govori da nas je NATO "bombardovao" osiromašenim uranijumom ili da ga je "bacao" na Jugoslaviju i Bosnu. Već to nije tačno: projektili sa osiromašenim uranijumom koriste se isključivo za protivoklopnu topovsku municiju, ali ne i za bombe i rakete. Reč je uglavnom o granatama od 120 i 150 mm koje se ispaljuju iz avionskog ili zemaljskog topa, tako da ono što imamo na Kosovu potiče iz cevi "lovaca na tenkove" NATO avijacije. Izliveni komad osiromašenog uranijuma na vrhu granate zove se "igla" ili "penetrator", dugačak je desetak centimetara i težak je između 300 i 350 grama. Za razliku od kumulativnih granata, kojima je cilj da eksplozijom razore prepreku pred sobom, penetrator ima jednostavnju svrhu da u oklopu napravi rupu, a zatim onesposobi posadu odbijajući se o unutrašnje zidove tenka, transportera ili bunkera. Ovo je važno jer znači da nema eksplozije kojom bi se uranska prašina raznela po okolini; penetrator uglavnom ostaje ceo, ili se eventualno polomi u nekoliko manjih komada. On se pravi od uranijuma iz prostog razloga što ovaj radioaktivni metal ima veliku specifičnu težinu, koja mu daje veliku kinetičku energiju neophodnu za probijanje savremenih oklopa. Uz to, uranijum se veoma lako obrađuje i ima ga mnogo u otpadu nuklearnih elektrana. Konačno, kada se iz njega odstrane visokoradioaktivni izotopi (to jest kad se "osiromaši"), gotovo da uopšte ne zrači i nije opasan za rukovanje, ili se bar tako mislilo do sada.

NATO je, navodno, ispalio oko 11.000 ovakvih projektila (odnosno oko četiri tone osiromašenog uranijuma) tokom rata protiv Jugoslavije, uglavnom tamo gde su bili koncentrisani jugoslovenski tenkovi, a oni su najvećim delom bili raspoređeni uz granicu sa Abanijom (kod Prizrena, Đakovice i Peći), i duž administrativne granice sa Srbijom, oko Vranja i Bujanovca. Zato je preko devedeset devet odsto lokacija koje su, što od NATO-a a što od VJ-a, označene kao potencijalno opasne na zapadnom Kosovu, dok je preostalih nekoliko u južnoj Srbiji. Iz svega ovoga sledi da oni koji žive u okolini Generalštaba ili neke druge zgrade koja je tokom rata gađana ne moraju da se brinu. Tamo gde su udarili, penetratori emituju veoma slabo zračenje, čiji se domet meri milimetrima, i koje ne prolazi ni kroz odeću ni kroz kožu. Ovo zračenje može da bude štetno jedino ukoliko dospe organizam i počne da pravi džumbus unutar ćelija. Međutim, s obzirom na to da penetrator ne eksplodira prilikom udara, samo njegov veoma mali deo usled trenja i udara prelazi u prašinu koja u vazduhu ili u vodi može da naškodi ljudima ili stoci (biljke u načelu odlično podnose radijaciju i čak bujaju kad se ozrače). Tek na proleće, kada bude objavljen konačan izveštaj komisije UN-a, znaće se koliki je to deo i kolika je stvarna opasnost.


izvor :Politika

baze, lokatori, strane ispostave.
Ono sto bih ja trazio amerima, je da ne daju ni pola centa ovde da malo dozivimo nirvanu. Na ruske pomije.
Evropa vec ne bi smela, jer eto njima ove sa lokatorima kako traze azile praznih stomaka.
Ali dovoljno je samo ameri da obustave milostinju.

Да не ширимо даље, немам жељу да пљујем никог ко ми ништа нажао није учинио. Оно што знам (дакле не претпостављам, него сам слушао људе који су то радили, официре, професоре универзитета, истраживаче и научнике) говори ми да би итекако требало да пљујем по Американцима због тога. Ниједном није ураћено озбиљно истраживање са одговарајућим узорцима и опремом. Тамо где је рађено земљиште, постоје забране приласка, постоје табле. Је л' то није радиоактивно загађење? Мој добар друг је вршио узорковање доле. Хеј, послали су младог, неискусног човека да ради тако озбиљну ствар.
Не пљујем ја по њима из неких ирационалних разлога. Моји разлози нису љубав према Русима и сл. (немам идоле и немам неко осећање ни према Русима, ни према Кинезима и сл., да се одмах оградим). Али ја не могу да не мрзим Американце. И да нам нису посејали уранијум, убијали су нас и рушили. То је за мене довољан разлог да их мрзим доживотно. То не значи да нисам за економску, спортску, културну, научно-технолошку сарадњу са њима и не мешам свој лични став са овим стварима.

Amerikanci su gamad, bili i ostali.Mislima na njihovu vlast i one druge u senci , koji odlučuju o životu i smrti drugih.

Bombardovali su te i 44-e i 45-e. Krilo se, cutalo se pa izaslo na videlo.Bio si englezu saveznik pa te prodao rusima i biloski unistio. (jalta) Mislio sam da cu ih vecito mrzeti. Onda sam proveo skoro tri godine kod njih.
englezi su kao da smo ih mi pravili. narod neverovatno slican. ne vole da rade ( za razliku od nas moraju), teske inadzije, teske pijanice, prepotentni, pljuju na sve moguce politicare. jednostavno sam se sa njima osecao kao kuci. znaju jako dobro ko su hrvati, znaju da su bili nacisti ali masa, narod na to ne moze da utice.engleskinje su me jos vise odusevljavale svojom neposrednoscu.
Od mrznje prema njima, danas kazem: moji englezi.

Па добро, поштујем твој став, свако има права да цени и поштује кога жели и хоће. Ја не могу, ако ми је неко нешто тешко згрешио и боли га брига због тога, небитно да ли се ради о човеку, политичару или страној држави, не видим зашто би их волео. Поштујем оне државе које гледају своја посла и које не разваљују сваке године по коју државу.
Могу ја да сарађујем са њима, али нећу заборавити, ни опростити. Нећу рећи никад, не знам шта се може дешавати у будућности.
Сећам се да је моја покојна баба до смрти мрзела Тита и комунисте, због оног што су јој учинили после рата, еј неких 50 година. Нису волели ни Запад, ни Русе, то су били људи здравог разума и рационалног духа.

Nisam ja rekao da ih volim, ali ih cenim jer su me jednostavno prihvatili kao njihovog.
Nije nam trebalo mnogo da se razumemo. Svako ima decu da narani, svako juri neku zensku, svako ima svojih problema koji su isti kao i kod nas. Svako bi rado malo u pub-u da se zajebava i jednostavno kao da ne zivis onu medijsku kampanju : Bler ubica itd. Uopsteno ne vole da pricaju o politici. Jeftine haljine, phish and chips stella beer i eto to mu je svakodnevnica. Ali koliko se tamo govori o poslu to nema nigde. Gde se svako udomio, dal ima mesta, sta treba da znas kako da se prihvatis firmice da nesto radis, koliko treba da dignes od banke.

Ja sam ovde samo rekao da su ljudi sasvim drugo nesto, a da mi koristimo za interne svrhe neku mrznju, neka sranja za koje smo sami krivi. Uz to kurchenje i prosenje ne idu jedno s drugim. To samo cigani rade.

Могли су, обесхрабрени неуспесима, и да прекину. Шта има Ђинђић да их храбри? То је јасан чин велеиздаје.

Hmmm,ja sam recimo jaci od tebe i kazem ti da legnes na zemlji,ti neces,ja te polomim od batina,i na kraju ti kazem e aj nemoj da legnes zezao sam se....Mislim,daj molim te...Sto bi oni svoj zahtev onda promenili,kad su oni dobili rat?

A kako bi bilo da mi imamo malo obraza pa da amerima kazemo: vi nama ne trebate.
Nego idu na desetine hiljada, traze azil jer su maltretirani kuci. isti ovi koji dizu guzvu.
Prosis pare na svaki korak. Primas ko zadnja prostitutka i pljujes po njima. Grade ti obdanista, skole pa menjas table i stavljas 'sagradio Voja zmirkavi'. Budi malo 'karakter', sto bi rekao Nusic.
To je prosto: ameri vi nama ne trebate, mi imamo ruse. I gotovo. Svaka doznaka u zelmbacima ide nazad odakle je i dosla. Iskljucic se iz mmf-a. Tu su rusi, imaju para dele nemilice samo sto ne da Cheda da nam daju po milijardu svakom srbinu sto rece Voja zmirkavi.
Sve sto nude, lepo civilizovano se zahvalis, kazes: mi ne mozemo da zaboravimo sta ste nam radili, mi smo dostojanstveni i nama vas zelembac ne treba.
Tako lepo kazes i Tominom kumu Renu.Nas zamenik centralnog komiteta patrijarsije kaze da ste sotone, a mi od sotona ne uzimamo pare. imamo mi nase. Imamo mi ruse oni nama daju. I sve posteno.
Ja sam prvi koji bi se sa tim slozio.