Nisu ni pravoslavci slozni, pa ne mozemo ni oko kalendara da se dogovorimo

Samo jedan detalj  - ime "Vizantija" je istorijski nepoznato i netačno. Država sa takvim imenom nikada nije postojala, već je to ime izmislio 1557 nemački istoričar Hieronymus Wolf, a vrhunac popularizacije, i trajnu zamenu teza je napravio čuveni Montesquieu krajem 17. veka.
Carstvo o kome je reč su njegovi stanovnici zvali onako kako i treba - Rimsko Carstvo (na grčkom Basileia tōn Rōmaiōn ili samo Rōmania, tj. grčkim alfabetom Βασιλεία Ρωμαίων, a na latinskom kao službenom jeziku ime je bilo Imperium Romanorum).

Lažno ime je dato da bi se odbranilo tada postojeće tzv. Sveto Nemačko Rimsko Carstvo, a kako istoriju pišu pobednici, posledice su to da se i dan danas u našim, ruskim i drugim školama nažalost uči istorija neke "Vizantije". Ta "Vizantija" je bila sledbenik nekad velikog Rimskog Carstva, i zapadna istoriografija se potrudila da makar na ovaj način umanji tu bitnu činjenicu.

Ime je naravno odabrano po gradu Vizantionu, a nekim grubim prevodom bi "vizantinac" bio "dvoličnjak", jer je ime Vizantion nastalo od naziva za nekoga ko gleda na dve strane, što je normalno zbog položaja gradića koji je spajao Evropu i Aziju.

Uzgred, mimo ovog komentara, smatram naslove knjiga koji su ovde i tema previše bombastičnim, i u nekim slučajevima sasvim neprimerenim... posebno ono sa antihristom i sl.

u cemu je problem oko tih knjiga?

ko nece da cita...ne mora...niko ga ne tera

Или је име настало јер је дошло до поделе римског царства на 2 дела, а самим тим и цркве? Шта ти мислиш?

Naslovi su preterani. Ako su imali za cilj da vise ljudi procita ovu knjigu, trebali su nesto bolje da ih osmisle.

Ali, vracajuci se na istorijske podatke, dolazi se do frapantnih cinjenica. Prvo, velika je tuga sto narod u Srbiji (bar vecina), gotovo da nista ne zna o stravicnom egzodusu Srba za vreme svetskih ratova na podrucju Hrvatske i BiH. Slozicete se da istoriju pisu pobednici. Posle drugog svetskog rata je u SFRJ pobedio komunizam. Svaki zlocin koji su hrvati pocinili pripisivan je Italijanima. Duh bratstva i jedinstva je morao da se rodi u ljudima, a svakako bi to bilo teze uciniti da se u istoriji citalo malo vise o ustaskim zlocinima.

Sve to je jedna velika tragedija, jos ako se doda da je sve zlocine posredno ili neposredno blagoslovio Vatikan, postavlja se pitanje sta i ko prikriva istorijske cinjenice?

Sta je to Opus Dei? Zbog cega je ova organizacija osnovana? Da li ste gledali potresna svedocenja bivsih clanova opus dei-a?
Zasto je Vatikan licno skrivao ratne zlocince iz drugog svetskog rata?

Ne znam da li ste citali jedan zanimljiv tekst, koji je deo brojnih svedocenja:

Lazar Lukajić, svedok ustaškog masakra kod Banjaluke, o misi koju će poglavar Rimokatoličke crkve služiti na stratištu

Papi istorija neće oprostiti

 Za samo nekoliko sati ustaše poklale oko 2.500 Srba, od kojih oko 500 dece. Zverski zaklano 36 članova porodice Đorđa Stijakovića. Samostan Petrićevac organizovao, pripremio i izvršio pokolj Srba. Posle genocida, ustaše i fratri sastali se u samostanu, gde su se veselili, jeli, pili i bančili do zore. Blagosilja li papa veliki zločin?

Rimokatolički poglavar papa Jovan Pavle Drugi danas će posetiti Republiku Srpsku, gde će u franjevačkom samostanu Petrićevac služiti misu na kojoj će beatifikovati (proglasiti za sveca) laika Ivana (Hansa) Merca.

Upravo na ovom mestu dogodio se jedan od najstrašnijih i najmonstruoznijih zločina u istoriji čovečanstva. Za samo nekoliko sati 7. februara 1942. godine, ustaše, predvođene katoličkim kapelanom fra Tomislavom (Vjekoslavom) Filipovićem, u selima Motike, Drakulić i Šargovac i rudniku Rakovac, nadomak Banja Luke, zverski su poklale oko 2.500 nedužnih srpskih civila, od kojih čak 500 dece.

Gospodin mr Lazar Lukajić (1934), diplomirani ekonomista, profesor književnosti i jugoslovenskih jezika, sociolog kulture, politikolog i publicista, koji sada živi u Novom Sadu, bio je svedok nezapamćenog masakra. Ovo je njegova ispovest za "Glas javnosti".

U mom rodnom Čokoru, koje je od ova tri zaklana sela udaljeno oko tri kilometra, ubrzo se pročulo za stravičan pokolj, pa smo se brzo sjurili u jednu dolinu, gde je bilo nekoliko plastova sena. Nas Lukajića bilo je šest porodica sa oko pedeset čeljadi. S majkom Jovankom nas dece bilo je petoro - sestra i četiri brata. Otac Milan nam je bio u ustaškom zatvoru "Kastel" u Banjaluci. Dok smo bežali od ustaškog noža, ja i dve godine stariji Luka nekako smo trčkarali uz majku. Ali, preostalo troje dece majka je morala da nosi.

Bekstvo od ustaškog noža

Prvo u naručje ponese dvoje, pretrči nekoliko metara, zastane, sakrije ih u sneg pa se vrati. Dok se ona ne vrati, mi deca provirujemo iz snega, vrištimo, plačemo, gledamo hoće li nam se majka vratiti... Ona, sirotica, tako naizmenično, sve dok nismo stigli u tu dolinu. Stariji su nas ubrzo prekrili ponjavama i smestili u plastove. Tako šćućureni, pod senom smo proveli nekoliko sati, sve dok nismo saznali da ustaše neće doći.

Meni je bilo jako hladno, noge su mi se smrzavale, plakao sam i hteo da se vratim kući. Moja starija sestra od strica Vukica nije mi dala da odem, stezala me, grlila i tešila, neprestano mi trljajući i grejući noge. Kasno popodne, kad smo izašli, odmah smo počeli beg ka planini Manjača, što dalje od Banjaluke. Saznali smo da je pokolj počeo u zoru u rudniku Rakovac, a da je završen oko 14 časova u selu Motike, gde je u zaseoku Veliki Stijakovići za samo nekoliko minuta poklano čak 36 članova familije Đorđa Stijakovića.

Posle zločina, ustaše nisu dolazile u Čokore, valjda su se plašile ustanika, ali ni mi nismo smeli u selo, jer je neprestano pretila velika opasnost. U zbegu smo bili mesecima, samo su stariji povremeno dolazili da obave poljske radove.

Jedinstven pokolj u istoriji

Ovaj pokolj je privukao moju pažnju kao jedinstven masakr u istoriji ljudskog roda, gde je jedna država za samo nekoliko sati poklala više hiljada svojih lojalnih građana. Sličan slučaj nije poznat ni iz antičkih vremena. Upravo ovaj fenomen posebne vrste privukao je moju pažnju, možda i više od činjenice da su masakrirani bili Srbi, moje komšije.

Proučavanjem ovog masakra bavim se odavno, još od osamdesetih godina. U više navrata sam boravio u ovim selima, gde sam skupio obimnu građu. Ali, tadašnji partijski rukovodioci skrenuli su mi pažnju da time ne bi trebao da se bavim "zbog bratstva i jedinstva", dok su mi drugi put otvoreno zapretili. Pred rat 1990. godine, počeo sam intenzivno istraživanje i za proteklih 13 godina uspeo da prikupim brojna svedočenja preživelih koje sam pripremio na više od 800 kucanih šlajfni teksta, u zasad neobjavljenoj knjizi "Fratri i ustaše kolju".

Najveća vrednost mog istraživačkog rada je precizan spisak poklanih - 2. 291 osoba. Posedujem evidenciju u kojoj su lični podaci stradale osobe - ime i prezime, imena roditelja, dan, mesec, godina i mesto rođenja... Druga velika vrednost je što sam uspeo da nađem žive svedoke i da snimim njihova svedočenja o masakru u Motikama, Drakuliću i Šargovcu.

Nemci potvrdili zločin

Prema knjizi Vase Kazimirovića "NDH u svetlu nemačkih dokumenata i dnevnika fon Horstenaua", u izveštaju fon Gleza Horstenaua, pouzdanog obaveštajca, predstavnika nemačke Vrhovne komande pri ustaškoj vladi, navodi se sledeće: "Kako se još javlja, u danu uoči masakra, održan je sastanak u samostanu Petrićevac kod Banjaluke na kojem su učestvovali Viktor Gutić (ustaški stožernik u Banjaluci u vreme pokolja, prim L. L.), bivši veliki župan banjalučki župnik Nikola Bilogrivić, predsednik suda u Banjaluci Stilinović, više katoličkih sveštenika, među kojima i izvesni sveštenik Filipović, koji je potom prisustvovao i samom klanju".

Fratri predvodili zločince

Fra Satana

Fra Filipović je rođen pod imenom Miroslav, kad je postao fratar dobio je ime Tomislav, a posle pokolja, ali i kasnijih zločina, kad je dobio nadimak fra Satana, dobio je čin majora, postao je upravnik logora Jasenovac i uzeo je novo ime i prezime - Vjekoslav Majstorović. U vreme masakra imao je 22 godine i najniži fratarski čin - kapelan.

Posebno me sablaznila činjenica da su pokolj predvodili katolici i fratri, idući od kuće do kuće tražeći Srbe.

Jedan od najvećih pogroma nad nedužnim srpskim stanovništvom u Drugom svetskom ratu počeo je u zoru, zaposedanjem rudnika Rakovac u kome je krampom pobijeno 37 radnika, a vrhunac monstruoznog zločina dogodio se u školi u Drakuliću gde je šestdesetoro dece iskasapljeno pred očima učiteljice, koja je od pretrpljenog užasa poludela.

Prema "Magnum krimenu" ("Veliki zločin"), autora Viktora Novaka, koji je opisao ustaška zverstva nad Srbima za vreme Drugog svetskog rata, fratar iz samostana Petrićevac Tomislav Filipović, ušao je za vreme časa u učionicu sa 12 svojih ustaša, oponašajući Isusa Hrista i njegovih 12 apostola. Naredio je učiteljici Dobrili Martinović da iz klupe izvede jedno srpsko dete.

Ne sluteći šta će biti, učiteljica je izvela lepuškastu i urednu Radojku Glamočanin, ćerku uglednog domaćina u Drakuliću Đure Glamočanina, koji je tada bio u zarobljeništvu u Nemačkoj. Fratar je nežno prihvatio dete, podigao ga na katedru i onda polako počeo da ga kolje pred ostalom decom, učiteljicom i ustašama. U učionici je nastala panika, užasnuta deca su vriskala i skakala. Fratar se smireno i jezuitski dostojanstveno obratio ustašama: "Ustaše, ovo ja u ime Boga pokrštavam ove izrode i vi slijedite moj put. Ja prvi primam sav grijeh na moju dušu, a vas ću ispovijediti i riješiti svih grijeha".

Onda je fra Filipović naredio učiteljici da svu srpsku decu izvede u dvorište. Potom je otišao u drugu učionicu, pa je i učiteljici Mari Šunjić naredio isto. Na utabanom snegu u dvorištu, ukrug je postavio onih 12 ustaša, pa je naredio deci da trče pored njih. Kako koje dete naleti, ustaša mu izvadi oko i ugura u prosečeni stomačić, drugom odseče uvo, trećem nos, četvrtom prstić, petom obraze...

I sve tako dok deca nisu popadala. Onda su ih ustaše dotukle na snegu. Za "koljačko krštenje" ustašama su za prvo klanje najčešće podmetana deca. Učiteljica Mara Šunjić kasnije je svedočila da je u njenu školu došao fra Filipović sa grupom ustaša i naredio joj da razdvoji decu po nacionalnosti. Zatim je izvadio kamu i rekao: "Djeco, gledajte!".

Počeo je klati pravoslavnu decu. Neke je prorezao, pa su okrvavljena počela trčati ukrug i vrištati. Poluzaklanu decu, izbezumljenu od bolova, ustaše su dočekivale i tukle drškama od pištolja i ubijale.

U Petrićevačkoj župi pomešana su katolička i pravoslavna naselja unutar tri sela, a u Petrićevcu je još od 1925. godine bio ustaški ideološki centar i stecište ustaša. Ovaj samostan je ujedno bio i najustaškiji samostan u čitavoj Bosni i Hercegovini. Za vreme Drugog svetskog rata u Petrićevcu je bilo osam fratara. Fra Satana je bio glavni, brzo se povezao sa ustašama u Banjaluci, koju je ustaški poglavnik Ante Pavelić planirao za sedište "Nezavisne države Hrvatske". Samostan Petrićevac je bio centar ustaškog pokolja, jer je organizovao, pripremio i izvršio pokolj nad Srbima, najmonstruozniji u "Nezavisnoj državi Hrvatskoj".

I ostali fratri iz samostana Petrićevac bili su neposredno i posredno uključeni u pokolj. U knjizi Goja Riste Dakina "Budi katolik ili umri" zabeleženo je i sledeće: Kada je posle zločina izvesni Marko Lipovac pitao gvardijana (najveći fratarski čin, starešina) samostana Petrićevac Antu Perkovića da li postoji mogućnost da se spasu Srbi koji su slučajno preživeli pokolj, on mu je odgovorio: "Naš Poglavnik (misli na Antu Pavelića) radi sve sa Božijom dozvolom i sve što je napravljeno ono je crkva blagoslovila i nikome se neće upisati u grijeh, te prema tome, svima onima koji su ostali nema ništa drugo nego što je bilo i ostalima, koji su se zadesili u selu na dan pokolja".

Gvardijan Perković je posle pokolja obavestio provincijala Franjevačke provincije Bosne fra Anjela Kaića, a on je 12. maja 1942. godine detaljno obavestio Svetu stolicu o pokolju i učešću fra Tomislava Filipovića u njemu. Posle pokolja katolici i muslimani žestoko su se sporili oko toga ko će naseliti na posede poklanih Srba. U svojoj tužbi upućenoj Svetoj stolici, muslimani su opisali kako su se ustaše i fratri posle pokolja sastali u samostanu Petrićevac i veselili se, jeli, pili i bančili sve do zore.

Vatikan je naložio nadbiskupu Alojziju Stepincu u Zagrebu da ispita slučaj. Zna se da je bilo više istraga, ali Sveta stolica ni nadbiskup Stepinac nikada nisu objavili rezultate.

Povreda starih rana

Vatikan i Katolička crkva koji su tada znali, a naročito dobro znaju danas za sve zločine svog monstruoznog fratra, ali i hiljade drugih katoličkih sveštenika, nikad se nisu ogradili od njih i njihovih zločina, niti su eskomunicirali fra Satanu, pa se implicitno podrazumeva da odobravaju i podstiču takve postupke svojih pastira. Bilo bi bogougodno i čovekougodno delo da je papa došao u Petrićevac na poklonjenje nevinim žrtvama.

To bi bio pravi i veliki doprinos ekumenizmu. Ovako, neumesnom i nesmotrenom posetom Petrićevcu i držanjem svete mise na tom mestu, papa Jovan Pavle Drugi blagosilja veliki zločin koji se tu desio i u verski fanatično konfrontiranoj zemlji povređuje stare rane. Još jednom zabada nož u srca i duše i prst u oko pravoslavaca, uz likovanje katolika u Petrićevcu.

Time on čini još jedan veliki zločin, potpiruje vatru nove mržnje i novih sukoba i tako indukuje nove zločine na ovom prostoru. To mu istorija neće oprostiti.

Izvor: Glas Javnosti

Crowz,

Sasvim je u redu da pričamo o ustaškim zločinima i o tome šta je katolička crkva radila tokom Drugog svetskog rata. Ali tema ovih knjiga je osporavanje hrvatskog naroda kao autohtone nacije. Takođe nazvati aktuelnog Papu iz vremena sadašnjeg antihristom je u najmanju ruku neukusno i uvredljivo.

Ne znam koje si godište, ali 80-tih godina, u vreme komunizma, su sve beogradske osnovne škole imale obavezne eksurzije u Jasenovcu i svi smo znali šta su radile ustaše. Niko nije spominjao Italijane.

Niko i ne pominje Italijane(koji su po nekim svedocenjima savremenika WWII billi i zastitnicki nastrojeni prema Srbima a pogotovu u CG i Kosovu),nego Vatikan,a sem toga po nekim tumacenjima Nostradamusa aktuelni papa je nazvan Antihristom i na kraju krajeva i on je bio pripadnik Hitlerjugenda.

Nakon sto se covjek ohladi od jacine epiteta izrecenih na racun Hrvata i Vatikana, malo promozga, pogleda svoju zemlju, njene patnje u zadnjih 100 godina, shvati da su te rijeci preblage...

Pogledaj pocetak mog posta i prvu recenicu, nisam nista menjao. Rekao sam da su naslovi preterani.

A to sto su nekoga vodili u Jasenovac, vodili su nas. Bila je sredinom devedesetih neka polemika u Zenevi zato sto su davane dve verzije price. Jedna je nasa, da se desio veliki zlocin, druga je verzija (sta mislis cija) da je u Jasenovcu bila velika bolnica, cak prilozene slike iz tog vremena, muskarci i zene u belim mantilima itd. Imam ceo tekst, samo nazalost, ne mogu da ga nadjem sada.

Za Jasenovac si cuo u to vreme ali sumnjam da su vas vodili sirom BiH i po krajini da cujes o stravicnim zlocinima. U jasenovcu se broje zrtve od nekoliko stotina hiljada ljudi. Nazalost, prikazivana je slika samo u Jasenovcu, sve je ostalo lepo smisljeno i zataskano, radi "bratstva i jedinstva". Uostalom, procitaj tekst koji sam gore stavio.

Ovih priča od kojih je crows pomenuo samo neke bilo je previše. Na žalost umesto pravedne istrage i suđenja komunisti su posle preuzimanja vlasti išli za idejom streljanja bez suda, a tako su se pogubili identiteti najvećih zločinaca koji su bez problema pobegli u Južnu Ameriku i Australiju. S druge strane streljani su mnogi koji verovatno nisu učestvovali u zločinu. Da li je u pitanju bila smišljena politika Milke Planinc ili je to bilo samo divljanje ne mogu da prosudim.

Što se Jasenovca tiče posle pobede komunista svi ustaški logori su se vodili kao odeljenja logora Jasenovac. Tako su Jasenovcu kao najstravičnijem gubilištu priključene žrtve Stare Gradiške, Jablanice i bezbroj stratišta, jama i vrtača. Osim toga većina žrtava ubijenih u Gradiški su spaljeni u pećima, Mnoge žrtve Jasenovca bačene su u Savu, a žrtve bačene u vrtače nisu iznete identifikovane i sahranjene na pristojan način. Masovne grobnice čak i tamo gde su obeležene nikad nisu otkopane, a žrtve nisu identifikovane.  Zato danas i postoji osnova za sumnje i dokazivanje netačnosti podataka o obimu zločina počinjenih u NDH. ( Ova saznanja posledica su logičnog pitanja koje mi je pre nekoliko dana postavio kolega umorni.)

S druge strane u Hrvatskoj su postojali i pristojni ljudi, protivnici zločina.