@puger imas brate te pesme na bilo kojem  p2p programu,cak i onu verziju sto donjakustosija trazi,ako ne budes mogao naci onda cu je ja okaciti.
Jako mi je spor protok na netu pa bi mi trebalo 100 god da zakacim.

najveci problem na ovim prostorima je sto svi govorimo slicne jezike a uopste se ne razumemo i svako prica svoju pricu tako da sve to lici na skup u kojem englez, kenijac, kinez, rus i indios pricaju kako da se dogovore a bez prevodioca na svom maternjem jeziku (a nije crnogorski)

Srbi kazu kuca i domacica, a hrvati kazu dom i kucanica?

Ma nemoj mi reci,imamo mi sasvim dovoljno rijeci.Da li trebas prevodioca/prevoditelja?

Čakavski brački
OBID U PETRADI

Sedi se na dvi stine,
u glavi susuraju mine,
a u rukan remine,
i jida se na dicu
da su zaboravili donit zlicu,
i da ne znaju kazat novidati,
a to bi tukalo znat u petradi;
i neka se drugi put paricadu
bez tabaka doc u petradu.
A sada odma da se gre u selo,
i uz Podbrdje, senca skerci, kapu na celo!
I neka se doma sve lipo pozdravi,
a mater svakako da ono ne zaboravi.

Čakavski istarski-Labin

VA ŠKULJE
Po je Labinjon va jeno velo škuljo i da se ni rivo ćepat za jeno gron, nebi se bi šalvo. Kat so ga videli njegovi preteli, a bilo hi je cetiri, hîtili so mu dugi špôh. Zajno so šli za ten da se on smeji koko munjen.
- Digivajte ga pomalo - di jedon ot njih, je videt da se ot veleg strôha pomuti.
I kat so ga najzôt dignuli, on se je još smejo koko munjen. Puni strôha pitali so ga ca mu je.
- Vlôsa mi ni, štupidi. Poce son se smejat kat son se spameti koko bi bilo da pustin špôh i da vi si cetiri pòdete na guzico!

MA JE ŽILAVA
Na velen moste za Rabac jedon mlôd šlovek riva starejo žensko preko zida. Siromaha starica se je sa so förco držala za zid da nebi finila pot moston. Va ten momente z vituro pasô jedon šlovek z Rapca, ka se je zajno farmo kat je vide ca bi mogio starico potrefit Jôdan pošne vopit na mladića da ca je munjen i neka zajno pusti starico na mire.
- Ca se mešate va ljuško delo? Hote ća i pustite me da regulôn neki racuni z mojo tašćo - rišpondi mu mlôd šlovek!
- Orki Bôh, ma je žilava - dî kalmo Rabacan prvo nego ca je porti ća.

LÔSCAR
Vo smo culi poli mîdiga.
- Šjor dotor, ca ćun se lovit? Saki put kat son na kampanje pride mi želja da gren sa ženo, ma kat priden doma nic ot tega. Ca da storin?
Mîdih mu je špjego neka sa sobon zame puško već kat je lôscar, pa neka saki put kat mu pride želja hiti tir vajer. Kat tô bude cula njegova Marijica zajno će doletet na kampanjo.
Pokle mesec don pride nopet poli mîdiga.
- Koko gre - pita ga on.
- Po vrajže! Se je dobro funcionalo dökle se ni opra lôf. Ot onaput ona tece na se bondi na keh se hita!

BILJET
Zajno pokle oslobođenja kôvari, ma i seh drugeh, po našeh su selah peljale kôvarice - bi reć kambijôni z predelanami kasôni. Va prveh lît ot socijalizma se je bilo za nic, pak na korijere ni bilo nanke biljetarija. Oni so se na korijeri naprtili konpena pedeset i nekega leta. Ljudi, koko Ijudi so se lako navadili peljat prez plôtit, ma na biljetarija već malo teže, pa so se ugibali pret njin kat je trebalo storit biljet. Prave da je biljetariju Jôčetu bilo teško uć, oš je on bi trdo pošten šlovek, a i njemu se je paralo da ni moga saki nosit onoko lepo bareto z frontinon. Kat ju je klo na glôvo koko da je i drugi šlovek!
Jedon se dôn tako doma z labina va Sveti Martin tarnivala i njegova žena Ivanina, s ko je malo prvo tega bi na sude zaradi kanpanji. Kat je priša poli nje, namesti si bareto, ćepô se za boršico z biljetami, pak je na sa glôs, da ga si cujo, zavôpi:
Ivanina, kamo greš ti?

Kajkavski-Bednja

Suzana Dubovečak : SPURINJOVO
 
Cielji dien ja spurinjovo,
roužica su glauvu
nejopok ebernula,
mauček sa f hlodu skrivo,
ed žeja sa zamljico skup stišča,
kriča i kekoši
i ptejčeki štarni si iščaju hlaudo
ped ljiščem stou ljietnego jobluno...
I manje ja bile vrouče
tok do sum de petočeco edletielo i
nepilo sa marzla vadica.
Skup sum z ribumi
de kiesna večarka
pa njem žlebourilo...

Suzana Dubovečak: BEŽEJČEK
 
Pred hejžicu sum stolo
i čez ebloučec lukolo,
bile ma ja sroum iti nutru.
Kejnđolji su hojčicu
z erehi eblječeni v svietlji pupier,
bežejčna pesmica su pepievolji,
aček, mumico, pucico i dečec,
ed sarco su sa smejolji.
Ne varh hojčica delji su zviezdu
neprauvljenu ed nevejnskego pupirero.
Pri nji ja bile ljepša ze Boužič
nek pri štarne drouhe hiže
de su hojčica nekejnđuna
s zlotnim i srabernim kougljicumi,
de ja ne varhu špico nujljiepšo,
dego ja sago ja
sume go ja nie smieho ed sarco,
bežejčna pesma
i peštanjo.

Močkor
Pe ceste rouži,
Vraugo z salo tiro.
Pri sauke hiže tounco,
Kok do nogdor
nemu mijro.
Huško i kriči,
Z dougu poljicu
Dijecu strauši.
Valjiku kešoru
ze suobu vljiječa;
pounu penazi i jojec.
Sauki člaevek mu
Krofljino spača;
Ko bou v ljete
Pune sraeća.   
 
    
 
 

Ne Maeljinu stauri hrost steji,
Tok do go sauki Plješok gledi.
Gerdi jae i pedsmujani,
Z valjikimi ljisti zelani.
Do go vijdiš ,
Kok cigun zgledi,
Sume mu valjiki
Mustoč fulji.
Ftiči ne verhu jauke pepievoju,
Do svaemu hrostu dnaeva mule skrotiju.
Alji njago janego dnavo vač na bou,
Te po bou valjiko žolest
I ne svatemu nabu!

Kernjiečko

Kernjiečko dervano
Ped znubelju
Čoko...
De su rouka
Štara se keruzni krujek
Miesila,
V kernjička vekružila?
Prašla su vura,
Edešli su cojti...
Niegdor vač
Nabuma magli ta dabra rouka nojti.
 
    Martin Štefičar, VIII. b

Kako ti se da pisati nesto o cemu pojma nemas!Vraga smo svi govorili isto,zapravo da danas nema knjizevnog jezika ni Hrvati iz Hrvatske ni Srbi iz Srbije se ne bi medjusobno razumjeli.Knjizevni jezik politicka je poveznica naroda i plemena koji zivljase na ovim prostorima bas kao sto je i narodnost nista drugo no politicka odrednica koja je stopila vise manje ili vise srodnih plemena u jedno.Kao sto nisu genetski bliski Hrvati iz Zagorja i Hrvati iz Dalmacije,tako nisu medjusobno genetski bliski ni Srbi sa Kosova ili Srbi iz Vojvodine.Zapravo su genetski blizi medjusobno Hrvati iz Podravine i Srbi iz Srijema ili Hrvati iz Medjimurja i Slovenci iz Prekmurja nego Hercegovci Srbi i Hercegovci Hrvati koji su i karakterno i genetski vrlo slicni.
A ove tvrdnje o nekom genetskom jedinstvu naroda od Vardara (posto Srbi svojataju i Makedonce) pa do Virovitice-Karlovca-Karlobaga koja se opravdava KNJIZEVNIM jezikom su najobicnija lupetanja koja nemaju veze sa zdravom pamecu.Osim toga te iluzije su vec dobrano osporene genetskim istrazivanjima....

vidi malog geneticara 

          Ako imas nezavisnu i medjunarodno priznatu drzavu, imas i pravo (mozda cak i obavezu) da imas i svoj jezik!

Da, da!! Dakle, tako su -- po Gimbrowskom -- nastali austrijski, svajcarski, kanadski, belgijski, australijski, novozelandski, egipatski, alzirski, tuniski i drugi mnogobrojni ... well: "jezici"...

jeste, tako se i nemački raspao na istočno i zapadno nemački, pa se posle opet spojio u jedan jezik...

            Pa, trebalo bi da znas da postoji razlika u ovim jezicima u odnosu na izvorni. Vremenom ce se sve vise i vise razlikovati. Pogledaj recimo hrvatski od pre 15-ak godina, a pogledaj sad. Tako ce i ovi gorci kada odu (jedva jeb..o cekam) isto da se naprave pametni i da fantaziraju o +nasem jeziku+......samo ce ispasti smesniji nego sto su!