Јелица Курјак: Због става Русије нисмо потпуно изгубили Косово            
четвртак, 06. септембар 2012.

Омладина данас мора да зна одакле потиче и где су њени корени, рекла је амбасадорка Србије у Русији Јелица Курјак. 4. септембара, амбасадорка је одржала прес конференцију за студенте Руског православног универзитета, чији је циљ био, према речима организатора - упознавање руске омладине са савременим политичким положајем, историјом и културом блиског православног народа.

Но, у публици се нису налазили само студенти овог Универзитета. Овде су се могли видети људи потпуно различитих узраста и професија, студенти и наставници, представници разних организација и медијских портала. Сви су изразили велико интересовање за различите сфере живота савременог српског друштва, ангажујући се у дискусијама и постављајући питања на различите теме.

Срби су јак народ, рекла је Јелица Курјак. Како би иначе били у стању да очувају своју традицију и идентитет, живећи под страним јармом толико векова. Део тог народа је имао тешку судбину, посебно у крвавом 20. веку, који је Србима „подарио“ три рата.

И сада, према речима амбасадорке, у овом „бурету барута“ Европе, стабилизација ситуације је далеко, сецесионистички процеси на Балкану још нису завршени и судбина народа је још увек неизвесна. На питање како српски народ може да задржи свој идентитет у глобалном друштву 21. века, Јелица Курјак, са тужним осмехом одговара: „Нама треба непријатељ, или макар представа о њему. Када га имамо, ми смо сложни, уједињени.“

- Такође мислим да важну улогу у овом питању игра вера. Ми смо прилично конзервативно друштво, чак и у поређењу са модерним руским. Управо домаћи обичаји, породица, поштовање религије омогућавају да Србија сачува себе и своју традицију током тешке и крваве историје. И то нас је очувало, пре свега као народ. А судбина државе - до данашњег дана је највећи изазов за Србе. Ми смо темпераментан народ и, упркос традицији парламентаризма, навикли смо да решавамо проблеме на улици.

Говорећи о тренутној политичкој ситуацији у земљи, Јелица Курјак је покренула питање улоге Русије у политичком и културном животу Србије.

- Желим да нагласим да је улога Русије у судбини Срба у принципу била и остала велика. Русија нам је много помагала. Многи верују да је током 90-тих година та помоћ била недовољна, али мислим да је у то време био другачији режим, и да су била друга времена. Тада је у Русији било много проблема и она је покушала да пронађе ново место у међународној арени. У глобалном свету је тешко развити се без спољне помоћи. И сада Русија помаже Србе. На пример, у очувању српских манастира на Косову. И умногоме због става Русије, нисмо потпуно изгубили Косово.

„Не може а да не уплаши тренутна економска ситуација коју имамо у Србији - истиче Јелица Курјак на конференцији за новинаре. Србија је пољопривредна земља са много необрађеног земљишта, нарочито у Војводини. Увек сам говорила, дајте Србима да раде! Да се не би бавили политиком. Јер, главна окупација Срба је политика".

Олга Журављова

(Глас Русије)

Москва: 300 милиона долара руског кредита Србији за помоћ српском буџету            
четвртак, 06. септембар 2012.

Потписан протокол између Србије и Русије којим је предвиђен руски кредит у вредности од 300 милиона долара за помоћ српском буџету за ову годину и још 700 милиона за 2013. годину. У протокол ушла и понуда Србије да руска компанија купи Железару за један долар, рекао министар Милан Бачевић у Москви.

Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић потписао је са министром енергетике Русије Александром Новаком протокол којим је, поред осталог, предвиђен руски кредит у вредности од 300 милиона долара за помоћ српском буџету за ову годину и још 700 милиона за 2013. годину.

Бачевић је у изјави Танјугу рекао да протокол садржи договор о више тачака сарадње, а да сада предстоји рад радних група које треба да разраде све детаље, па и питање камате за кредит.

Реч је о принципијелним договорима, а како ћемо да их доведемо до краја зависи од рада радних група, рекао је Бачевић.

Према речима министра, у потписани протокол ушла је и понуда Србије да руска компанија купи Железару "Смедерево" за један долар, док понуда за стратешко партнерство руске Сбербанке и српске Нове Агробанке, изнета у претходним разговорима, није део протокола.

Бачевић је навео да се очекује наставак разговора о Железари, али није желео да каже о којој руској компанији је реч.

Ради се о врло озбиљној компанији, истакао је министар и додао да Србија, истовремено, остаје отворена и за евентуалне понуде других компанија.

На питање како коментарише наводе прес-службе Министарства финансија Русије да преговори о давању кредита Србији нису почели, што су пренели неки руски медији, министар је поновио да је реч о принципијелном договору и да је сада на министарствима финансија две земље да прецизирају све појединости кредита.

Потписивањем протокола Бачевић је завршио посету Москви, у коју је дошао 3. септембра.

(РТС)

Томислав Николић: Русија не види проблем у амбицијама Србије да уђе у ЕУ            
уторак, 11. септембар 2012.

Председници Томислав Николић и Владимир Путин су на састанку у Сочију потврдили пријатељске односе Србије и Русије у којима треба уважити нове међународне околности, јавља извештач РТС-а Бојан Бркић. У разговорима који су трајали два и по сата двојица председника су главну пажњу посветили темама економске, трговинске и сарадње у области енергетике, а говорили су и о Косову и Метохији.



Путин је рекао да ће Русија и Србија бити партнери и у будућности, пре свега у великим "паневропским и инфраструктурним пројектима" попут Јужног тока и да су руске компаније већ присутне на српском тржишту у области енергетике, металургије и туризма.

"Оне су и највећи инвеститори и највеће пореске платише", навео је руски председник.

Он је поменуо складиште гаса Банатски двор и рекао да се нада да ће бити и других сличних примера успешне сарадње две земље у енергетици.

"У Србији активно раде Гаспромњефт, Лукојл, а спремни смо да на српском тржишту радимо не само са српским партнерима, него и са европским, ако је могуће", рекао је он.

Руски председник је говорио и о раду Хуманитарног центра у Нишу и ангажовању у решавању проблема са елементарним непогодама у Србији, као и помоћи у разминирању терена.

Председник Србије Томислав Николић је рекао да су односи две земље увек "зависили од руководстава, а никада од грађана, који су увек били за што тешњу сарадњу".

"Разговарали смо како да интензивирамо сарадњу како би постигла онолики ниво колики заслужују наши добри братски односи", додао је Николић.

Према његовим речима, било је говора и о пројектима у којима може да учествује и државни и приватни руски капитал, о заједничком наступу на другим тржиштима. Николић је истакао да се нада да ће до краја године бити отворени радови на скоро 400 километара трасе Јужног тока кроз Србију.

"Надам се да ћемо имати ту радост и част да председник Русије отвори радове", навео је Николић.

Председник Николић је рекао да му је част да предводи делегацију Србије у првој званичној посети Русији и рекао да су односи две земље ушли у нову еру, која није заснована само на језику, традицији, култури и вери већ на економским интересима оба народа.

Он је нагласио да Србија покушава да испуни услове Европске уније за добијање пуноправног чланства и да Руска Федерација не види проблем у томе.

(РТС)

Томислав Николић и Владимир Путин: За решавање питања КиМ кључна улога УН            
уторак, 11. септембар 2012.

Председник Србије Томислав Николић и председник Русије Владимир Путин сагласили су се да УН треба да имају примарну улогу у решавању питања Косова.



Путин је прецизирао да решење треба тражити на основу Резолуције 1244.

"Србија је суочена са укидањем надгледане независности Косова. Ушли смо у преговоре са привременим институцијама у Приштини у жељи да наши грађани боље живе, али не можемо да учествујемо у преговорима који учвршћују независност Косова", рекао је Николић на конференцији за новинаре после разговора са председником Русије.

Николић је нагласио да Србија не може да дозволи никакву промену стања на Косову силом, јер се, како је подсетио, од силе одустало још 1999. године: "Ми ништа нећемо радити на силу, али ћемо све радити у оквиру Савета безбедности УН", поручио је Николић. Он је додао да је Србија захвална Русији и другим чланицама СБ УН које се не слажу са незаконитом, самопроглашеном независношћу Косова.

Николић је додао да у Србији никада неће моћи да победи онај ко би се сагласио са независношћу Косова. Путин је поновио да је Русија што се тиче Косова привржена очувању примарне улоге УН. "Сматрамо да решење треба тражити преговорима, на основу резолуције 1244", рекао је руски председник.

(Танјуг)

Александар Конузин: Србија није банана република, остављам вас чврсто уз Русију            
субота, 15. септембар 2012.

ОДЛАЗИМ сада, када односи између Русије и Србије излазе на нови хоризонт. Перспективе у нашој сарадњи су огромне. Али, све ће зависити од спремности страна да их у целини реализују, што желим свима који буду учествовали у том раду.

То је поручио, у разговору за “Новости”, Александар Конузин, амбасадор Русије у Београду, коме се управо завршава мандат у Србији и, како је најавио, последњи посао у дипломатији.

* Очекујете ли да се промене и политички односи Србије и Русије после промене власти у Београду?

- Промена власти у Србији ствар је искључиво њених грађана. Задатак ми је био да се обезбеди континуитет у односима између двеју земаља независно од смене руководстава. Колико могу да оценим, тога су се придржавале и све основне политичке снаге у Србији.



* Колико ће бољој сарадњи допринети то што је водећа странка у Србији сада СНС, која има “сестринске” везе са Јединственом Русијом?

- Моје прво искуство са представницима нове владајуће коалиције, укључујући и чланове СНС, показује да у садашњем тиму извршне власти постоји огромна жеља, не на речима, већ у пракси, да се наша сарадња креће напред.

* Како, онда, гледате на политичке оцене да је инстутиције у Србији преузела политичка гарнитура за коју је Москва навијала?

- Србија није “банана република”. Она има вековну традицију државности и развијену законодавну базу. У земљи одавно делују партије, покрети, политичке организације које су више пута прошле проверу демократске процедуре. Политичка класа Србије има довољно зрелости да самостално решава питања властитог карактера. Русија нема ни интереса, а ни праксу манипулисања јавним мњењем. Ми полазимо од тога да се све значајније партије у Србији пријатељски односе према Русији.

* После сусрета Владимира Путина и Томислава Николића, очекујете ли да се брже унапреди сарадња двеју земаља и у којим сегментима?

- Уверен сам да се Русија и Србија налазе на прагу квалитетно нове етапе својих односа. Сусрет два председника у Сочију потврдио је спремност обе земље на најтесније контакте на политичком нивоу, на продубљивање заједничких активности на међународној арени, остваривању великих економских пројеката. Очекујем да ћемо на тој основи убрзати сарадњу у сфери енергетике, железничке инфраструктуре, пољопривреде. Председници су указали на пад трговине у 2012. години. Тражићемо могућности да се то поправи.

* Може ли Србија да рачуна на повољније руске кредите?

- Из кризе се излази развојем реалне економије у складу са специфичношћу привредне ситуације у земљи. Управо на томе ми концентришемо наше заједничке напоре и настојања. Како ја разумем, услови кредита које је предложила Русија прихватљиви су за српску страну. Не верујте онима који говоре да Руси овде траже једнострану корист на штету интереса Србије. Они покушавају да преваре ваше јавно мњење. Говоре туђим гласом у име других..

* Одавно је обећан руски кредит од 800 милиона долара. Када се очекује потпуна реализација тог кредита?

- До краја ове године новац ће почети да стиже. Већ су почели припремни радови: формира се пул извођача, снабдевача, припремају су производне зграде на основу пројеката. Већ наредних месеци почеће грађевински радови.

* Ко је крив за досадашњи застој?

- За кашњење су криви распад Југославије, грађански рат, санкције, НАТО бомбардовање, криминална приватизација, криза... Све то је српске партнере лишило неопходних ресурса. Али, они су успели да преброде све тешкоће и сада послови иду добро.

* Подржава ли Русија идеју Србије да се преговори са косовским Албанцима наставе под надзором УН, и то да се отворе политички и статусни преговори на највишем нивоу?

- Русија се увек залагала за водећу улогу ОУН у регулисању косовског проблема. У последње две године иницијатива је била предата ЕУ. Резултати нису охрабрујући.Чак се дешава да исте договоре две стране различито тумаче. ОУН се видно мора вратити на преговарачки терен. Не заборавите - једина правна основа за регулисање проблема Косова је - Резолуција 1244 Савета безбедности ОУН.

* Најављено је јачање војне сарадње Србије и Русије. Је ли то показатељ и чвршћих политичких веза двеју држава?

- Војнотехничка сарадња је осетљива сфера у сарадњи држава. Она тражи одређени ниво поверења међу партнерима.Такво поверење између наших земаља постоји.

* Може ли Русија практично да помогне у пласману производа српске војне индустрије на трећа тржишта?

- То је један од праваца преговора руских и српских специјалиста.

* Најављено је да крајем године почиње да се гради и траса гасовода “Јужни ток” кроз Србију, тада се очекује и долазак председника Путина...

- Сматрам да ће реализација пројекта “Јужни ток” постати интегришући фактор за цео балкански регон. Истовремено, неколико земаља, велики број предузећа, огроман број људи биће обједињени због истог циља: да изграде транснационални гасовод, извор енергије, топлоте, хемијских сировина. Градња тог објекта повољно ће утицати на грађевинарство Србије. Коришћење гасовода такође ће бити позитиван фактор за економију. А гас ће бити извор нових форми привредне делатности.

* Провели сте четири године у нашој земљи. Можете ли да повучете паралелу: Србија када сте дошли и Србија какву остављате?

- Дошао сам у Србију у време највећег рада на енергетском споразуму чије је потписивање допринело општем подизању нивоа двостране сарадње. Задовољан сам што је тај договор у потпуности оправдао очекивања и компанија НИС је постала најефикаснија у Србији. Припремљено је подземно складиште гаса “Банатски Двор” и приближили смо се реализацији пројекта “Јужни ток”. Успешна сарадња потврђена је и посетама председника Дмитрија Медведева и премијера Владимира Путина.

ПОСТАЈЕТЕ СВЕ ГОРДИЈИ

* ШТА вас је највише одушевило, а шта разочарало код Срба?

- Одушевила ме безмерна топлота, симпатија, љубав, коју су најразличитији људи показивали у односу према Русији и Русима. Разочарало ме је што Срби нису увек веровали у своје снаге, пречесто су се ослањали на туђе мишљење уместо да чврсто штите своје интересе. Радује ме што су у последње време почели да расту осећаји националне гордости, достојанства и патриотског расположења.

СРБИ СУ ХТЕЛИ ДА МЕ ЧУЈУ

* БИЛО је прилика када су вас грдили, оговарали, или оспоравали због неких ваших ставова и изјава. Како то данас, на крају мандата, процењујете?

- Драго ми је што мој рад није оставио људе равнодушним. Знам да су многи пажљиво пратили моје говоре, интервјуе, гледали ме и слушали у емисијама. Све што сам радио било је усмерено на сарадњу са Србијом, на јачање пријатељства међу словенским народима. Хоћу да се захвалим Србима за масовну подршку мом раду. Добио сам хиљаде телеграма, писама, разгледница, телефонских позива. Људи су ми прилазили на улици, на пријемима, дочекивали су ме у градовима кад сам обилазио земљу, долазили су на предавања која сам држао на универзитетима. Изражавали су потпуну сагласност са оним што сам ја радио. Хвала свима.

Предраг Васиљевић

(Вечерње новости)

Nas i Rusa trista miliona.

vazda bilo 

možda nam nisu pomogli koliko bi nas zadovoljilo,ali nisu nam ni odmogli što je u svakom pogledu za poštovanje 

Николић се опростио од Конузина            
понедељак, 17. септембар 2012.

БЕОГРАД - Председник Србије Томислав Николић примио је данас у опроштајну посету досадашњег амбасадора Руске Федерације у Београду Александра Конузина, са којим је размотрио могућности за продубљивање сарадње двеју земаља.

Николић и Конузин сагласили су се да треба наставити сарадњу Србије и Русије на пољу енергетике и пољопривреде, јер руско тржиште има велике потребе и може да купи све што се у Србији произведе.

То би, како је истакао председник Николић, била велика развојна шанса за српску економију, саопштила је Прес-служба председника Србије.

У отвореном и пријатељском разговору амбасадор Конузин се захвалио председнику Николићу за сјајну сарадњу у претходне четири године и истакао да га највише радује то што види да су перспективе односа Русије и Србије много боље него што су биле раније.

Николић је пожелео Конузину много успеха и среће у животу, уз наду да ће му Србија остати у лепој успомени и да ће се у будућности са задовољством враћати у њу.

(Танјуг)

Хроника
Тим Џуда: Срби се сете Руса само кад им треба помоћ            
уторак, 18. септембар 2012.

Претходна влада Србије је, када је морала да се изјасни, показала да је Европска унија важнија по стратешком значају од Русије, али је могуће да се та политика доласком Томислава Николића мења, пише у коментару новинар и стручњак за Балкан Тим Џуда. У чланку названом "У Русију с љубављу", као игра речи са насловом познатог филма Џејмса Бонда, објављеном у новом броју британског часописа Економист, аутор подсећа да је током посете Русији прошле недеље Николић изјавио да је једино што воли више од Русије, Србија.

Русија је, наводи аутор, дала Србији отворену подршку против независности Косова, али поред тога, указује он, око 90 земаља сада признаје Косово и Русија није успела да заустави лагани прилив нових признања, а још мање да учини да се она повуку.

Аутор се позива на анализу српско-руских односа у аналитичкој публикацији часописа Економист, Економист интелиџенс јунит (Economist Intelligence Unit-ЕИУ), у којој се наводи да Николићева посета Русији "није донела нове елементе".

Ипак, и поред те оцене у анализи ЕИУ наводе се економски договори Србије и Русије као и политичке предности сарадње две земље.

"Предности за Србију од блиских веза са Русијом су јасне, али и Србија није бескорисна за Русију, пошто је једна од мало земаља у Европи са којима Русија има добре односе и на коју може да се ослони за подршку", наводи ЕИУ.

ЕИУ подсећа на обећање Русије да Србији да 300 милиона долара за подршку буџету ове године и 700 милиона долара идуће.

Она указује и да Русија помаже Србији и на други начин, односно тиме што ће 411 километара гасовода Јужни ток ићи кроз српску територију мада, како пише, руски председник Владимир Путин је избегао да се обавеже за оквир за почетак радова.

Звецкање рубљама

Русија је такође понудила да позајми Србији 800 милиона долара за изградњу друге пруге од Београда до Панчева, подсећа лист.

- Русија је за Србију релативно мало извозно тржиште али Србија је велики увозник руске енергије - наводи се у анализи ЕИУ и додаје да иако је главни део развоја руско-српских односа економски, постоји и значајан политички елемент.

У анализи се подсећа и на састанке између представника српског министарства одбране и руске одбрамбене индустрије, вероватно са намером да Србија купи руску војну опрему као и о отварању руско-српског хуманитарног центра у Нишу.

С друге стране, Србија је саопштила да никад неће ући у НАТО, и да је срећна да буде руски партнер на Балкану, указује анализа.

Уколико Србија једног дана постане чланица Европске уније, играће сличну улогу као Кипар, представљаће руски ћошак у ЕУ, наводи ова анализа.

Тим Џуда подсећа да је одлазећи руски амбасадор у Србији Александар Конузин у интервјуу за Б92 описао српско-руске односе, рекавши да су "Срби светли представници словенских племена", које би он желео да види да поврате своју снагу и "сачувају сваки педаљ српске земље".

Конузин је, пише аутор текста, у том интервјуу такође изразио огрочење због одлуке Србије у септембру 2010. године да одустане од предложене резолуције у УН о Косову и да се приклони ставу ЕУ.

Срби се Руса сете само кад им треба помоћ

Конузин је рекао да је Русија била затечена том одлуком мада је свесна да је Србија то урадила под великим спољним притиском, "који није попустио до данас".

- Русија, једини стратешки партнер Србије, била је суочена са свршеним чином. То није било у складу са односима једног стратешког партнерства које смо настојали да изградимо - рекао је Конузин који је и подсетио да су Руси прихватили захтев Србије да их подрже у тој одлуци јер "не могу да буду већи Срби од Срба".

Тим Џуда наводи да руски и српски званичници воле да причају о свом словенском и православном братству, али да приватно ствари изгледају компликованије, да се Руси жале да их Срби увек позову у помоћ кад им је потребна, али забораве на руске интересе кад им је добро.

Српски званичници воле да се позивају на Русију кад им то одговара али приватно су бесни када их она доведе у непријатну ситуацију као у случају када је Русија признала отцепљене грузијске републике Јужне Осетије и Абхазије 2008. године, што је било велико разочарање за Србе, оцењује Тим Џуда.

(Бета)

stručnjak za balkan 

U pravu je... Ni ne zasluzujemo stratesko partnerstvo sa Rusijom...

Pretvorili smo se u poslednje prostitutke...