PRIZNAĆE NEZAVISNOST
NEMAČKA - Berlin je dugo imao rezerve. Stav je promenio posle neuspeha pregovora koje je vodila "trojka" EU, koju je predvodio nemački diplomata Volfgang Išinger. Berlin se sada zalaže da priznanje Kosova i slanje misije EU za pravosuđe i policiju idu istrovremeno.
VELIKA BRITANIJA - London je od početka zastupao tvrdu američku liniju da je nezavisnost Kosova neizbežna. Britanci su se zalagali da se prvo prizna nezavisnost Kosova, pa da se onda pošalje misija EU.
FRANCUSKA - Izborom Nikole Sarkozija za predsednika, Francuska se potpuno stavila u liniju proalbanskog stava Vašingtona oko pitanja nezavisnosti Kosova.
ITALIJA - Rim je poslednja zemlja iz zapadnog dela Kontakt-grupe koja se priklonila namerama za priznavanje nezavisnosti KiM. Sve do proleća 2006. godine, Italija je bila protiv otcepljenja južne srpske pokrajine.
BELGIJA - Brisel je od početka procesa odlučivanja imao proalbanski stav, tim pre što nekoliko uticajnih političara u Belgiji u svojim izbornim jedinicama imaju značajan broj glasača koji su poreklom Albanci sa Kosova ili iz Albanije.
HOLANDIJA - Hag je, kao i uvek u ključnim pitanjima, sledio stav Londona. Istini za volju, Holanđani su pravili velike probleme oko pravne osnove za slanje misije EU na KiM, ali su na kraju dali svoj pristanak da je Rezolucija 1244 dovoljna za pravnu bazu.
LUKSEMBURG - Nepisano je pravilo da članice Beneluksa (Belgija, Holandija i Luksemburg), pre svakog Saveta ministara spoljnih poslova EU, usaglašavaju svoje stavove oko najvažnijih pitanja, tako da će i oko Kosova najbogatija država EU biti na liniji svojih velikih suseda.
FINSKA - Činjenica da je bivši predsednik Finske Marti Ahtisari bio specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za pregovore o statusu KiM, odredila je poziciju Helsinkija. Iza svega što je napisao i rekao Ahtisari, stoji vrlo čvrsto finska vlada.
PRIBALTIČKE REPUBLIKE (Letonija, Estonija, Litvanija) - Za bivše sovjetske republike dovoljan motiv da budu za nezavisnost Kosova je što je Rusija protiv toga. Istovremeno radi se o zemljama koje su članice NATO i vrlo proamerički nastrojene.
ŠVEDSKA - Karl Bilt je značajno zaokrenuo politiku Švedske prema Srbiji u pozitivnom smeru, ali u kosovskoj problematici, Bilt će slediti svoje kolege Milibanda, Štajnmajera i Kušnera.
DANSKA - Nije tajna da, kada se radi o važnim pitanjim u EU i pogotovo njenoj spoljnoj ili komšijskoj politici, Kopenhagen pre nego što digne ruku pogleda u pravcu Londona, što znači da će i Danska biti među prvim zemljama koje će priznati Kosovo.
POLjSKA - Varšava se nije mnogo mešala u pitanje rešavanja statusa KiM i držala se po strani. Poljaci koji važe za najveće amerikanofile u EU, slediće politiku Vašingtona i "četvorke" EU u Kontakt-grupi.
IRSKA - Dablin se, poput Varšave, držao rezervisano u procesu rešavanja statusa Kosova, sledeći u tišini politiku najvećih zemalja EU.
PORTUGAL - Malo je reći da su Portugalci odahnuli kada je postalo jasno da status Kosova neće biti rešen tokom njihovog predsedavanja EU u drugoj polovini 2007. godine. Ako je i bilo nekih nedoumica u Portugalu oko priznavanja nezavisnosti KiM, one su nestale tokom njihovog predsedavanja EU. AUSTRIJA - I Austrijanci su imali značajnog predstavnika u procesu rešavanja statusa Kosova - Alberta Roana. Nedoumice u delu javnosti izazivala je afirmativna politika u pogledu evropskih integracija Srbije. Austrijski kancelar Alfred Guzenbauer poslednjih dana donekle je ublažio stavove.
SLOVENIJA - Sličnu poziciju Beču ima i Ljubljana, s jedne strane, kao predsedavajući EU i kao član tzv. Regionalnog partnerstva (Slovenija, Austrija, Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka). Slovenci su vrlo zdušno radili na približavanju Srbije EU, ali su i, doduše, manje glasno od Beča, govorili da će priznati Kosovo.

NEĆE PRIZNATI ODMAH
GRČKA - Atina je od početka imala vrlo nakolonjen stav prema Srbiji i pokušavala je da pronađe neko srednje rešenje koje ne bi bilo ponižavajuće za Beograd, ali nisu u tome uspeli. Jedini instrument koji im ostaje u rukama jeste da ne priznaju Kosovo odmah.
SLOVAČKA - Bratislava je nekoliko puta podizala glas protiv nezavisnosti, zato što se boji da bi mađarska manjina u Slovačkoj mogla da krene putem secesije. Međutim Slovačka nikada nije to uradila na samitima NATO. Kada su tu Amerikanci, Slovaci Kosovo nisu pominjali.
RUMUNIJA - Što važi za Slovačku, važi i za Rumuniju. Sva glasnost u protivljenju nezavisnosti Kosova, nestaje kada su prisutni visoki funkcioneri Sjedinjenih Država.
BUGARSKA - Neće biti među prvim zemljama koje će priznati Kosovo. Sofija, s obzirom na to da je komšija Srbiji, vodiće vrlo obazrivu politiku i neće žuriti s priznanjem.
MAĐARSKA - Zbog dobrosusedskog odnosa sa Srbijom i priličnog broja Mađara u Vojvodini, biće uzdržana sve dok može.
ŠPANIJA - Premijer Sapatero je vrlo jasno stavio do znanja da priznavanje nezavisnosti Kosova ne može da bude na dnevnom redu u Madridu dok se ne završe parlamentarni izbori 9. marta i ne formira se nova vlada.

NEĆE PRIZNATI KOSOVO
KIPAR - Zbog svojih unutrašnjih prilika, vlada u Nikoziji neće priznati Kosovo. Ne zato što podržavaju Srbiju, već zato što se boje da bi nametanje rešenja, što se upravo radi u slučaju Kosova, moglo da bude presedan za nametanje rešenja i njima oko problema Severnog Kipra, koji je pod upravom Turaka.     

KONTRADIKTORNI STAVOVI
MALTA - Čelnici mediteranske države EU imali su nekoliko kontradiktornih izjava oko nezavisnosti Kosova. Ipak, poslednje informacija kažu da su u La Valeti spremni da vide kako će se stvari odvijati, pa će onda slediti većinu u EU.
ČEŠKA - U Pragu postoje različita mišljenja među političkom elitom oko priznavanja nezavisnosti Kosova, a razlike su uočljive između stava Vlade i parlamenta. Dosad, češki državnici nisu ni na jednom značajnom skupu EU glasnije ustajali protiv nezavisnosti KiM, ali nisu bili ni glasni kao Rumuni, Slovaci, Kiprani ili Grci.     



Da li neko medju, navedenim drzavama.... primecuje nase "saveznike"?!

POLJACI i COBANI SA BALTIKA-kao sto rekoh-najveca djubrad od naroda u Evropi...  kakvi genijalci!!!priznaju nezavisnost najvise samo da bi nervirali Ruse,a ni pojma nemaju kolko svet zabole za njih...  ovo je za medalju...
nema nekih losih grupa i stavova gde se ne mogu naci imena ovih zemalja...kakve picke...majku svoju bi prodali da izljube guzicu amerima i slicnim dilejama...  strasno!
a sto se tice FRANJA,lako je razumeti ovaakav bespotreban stav,s obizrom da je Madjar na vlasti...   
ITALIJA-lepo je sto su se suzdrzali od cepljenja amerima sve do 2006.,ali izgleda da su se setilli svojih dobrih drugara siptarcina koji su ih gostili u kucama koje bi ovi prethodno oduzeli od proteranih Srba tokom Drugog Svetskog rata(Zabarska "invazija" na Kosovo tokom Drugog rata)...  bilo im zao da se Srbi vrate u svoje kuce koje su oni izgradili svojim rukama,gde su ih sipcine lepo gostile...
BRITANIJA-dobro...britanci su vec odavno potrcci americkih budala...razumljivo je da slusaju svog ludog gospodara...
Danska-za ovo sam iznenadjen,s obzirom da nasa vojska relativno blisko saradjuje sa Danskom,i s obzirom da je i ona bila monarhija...

1. Termini "izdaja" ili "obavezivanje" prema saveznickoj zemlji su nepoznati u medjunarodnim odnosima.
2. Svi medjunarodni odnosi, ugovori, paktovi, savezi itd. bazirani su na ostvarivanju interesa svakog potpisnika.
3. Jugoslavija je 1941. bila samo jos jedna od manjih evropskih drzava kojoj se nametalo "svrstavanje" u neki od tabora - saveznicki (od saveza je preostala samo V. Britanija) ili osovinski (SSSR nije bio zaracena strana).
4. Savremeni odnosi SSSR-SFRJ ili Ruska Federacija-Republika Srbija reflektuju pojedinacne istorijske okolnosti. Jugoslavija je imala daleko sposobnije rukovodstvo - daleko bolje i svrsishodnije odnose.
5. Trenutni odnosi sa RF su rezultat politicke iznudice, sa nase, i politicke sposobnosti, sa ruske strane.
6. Ako SAD moraju da pristanu na to da zbog geo-strateski nebitnog Kosova  (objasnicu ako nekoga interesuje) zrtvuju mnogo znacajnije interese na prostoru ex-SSSR, Srednja Azija, daleki Istok, normalno je da sposobna i jaka drzava poput RF to pokusa da maksimalno ili optimalno iskoristi.
7. Ideoloske odrednice, itekako, postoje u ruskoj medjunarodnoj politici ali su veoma dobro sakrivene. Svako insistiranje na ideologiji bi dovelo do velike konfuzije i do, potencijalno, davanja velikog broja aduta suparnicima RF.
8. Dakle, interesi RF i Srbije diktiraju trenutne odnose a u njima se jasno ogleda da Srbija nema ni promil potencijala da vodi, iole suvislu, aktivnu ulogu.

Hod po mukama ili evropski put Srbije


Evropska zajednica zahteva od Srbije da bude saučesnik u pisanju lažne srpske istorije koja se piše uporno i na mnogo mesta. Priznati nezavisnost Kosova znači prihvatiti krivicu za razbijanje Jugoslavije, rat izazvan spolja i pretvoren u građanski rat u kom je Srbija, voljom razbijača, najgore prošla. Ako Srbija, svejedno na koji način, prizna nezavisno Kosovo, onda EZ, Amerika i NATO snage peru strašne letove bombardera nad Srbijom i pretvaraju se u oslobodioce Srbije koja je na nogama umirala pod strašnom tiranijom 

 Brana Crnčević se najčešće ironično izjašnjava o evropskim sporazumima i nesporazumima sa Srbijom. Sad kad smo opet pred vratima Evrope, postavili smo nekoliko pitanja našem književniku jer nam se čini zanimljivim njegovo mišljenje da li se nešto promenilo posle predsedničkih izbora u Srbiji.

Zbog čega ne prestajemo da se poigravamo sa državom i istorijom? Očevidno je da vodeće stranke koalicije ne može da složi čak ni odbrana Kosova i Metohije.

- Čelnici najvažnijih država evropske zajednice (EZ) nas svako malo upozoravaju da će Kosovo, ovako ili onako, biti proglašeno nezavisnom državom. To u Srbiji proizvodi nacionalnu i emocionalnu zbrku koju Amerika i EZ podgrejavaju svakojakim trikovima. Svi se trikovi pretvaraju u pojednostavljenu pretnju: Kosovo će biti nezavisno - milom ili silom! Ako je tako, savetuju nam sa svih strana potrebno je da se Srbija prilagodi i prizna svoju nemoć kao realnost, jer će Srbija, ne bude li se opredelila za prihvatanje nezavisnosti Kosova milom, usporiti svoje u osnovi tragično i bljutavo približavanje Evropi. Bez postojanja putinovske Rusije, Kosovo bi već bilo proglašeno nezavisnom državom. EZ, a posebno Amerika i Engleska upali su u srpski medijski prostor i evo već sedam godina ozbiljno urušavaju srpski nacionalni identitet. To je način da Kosovo milom postane nezavisno. Zbir zanimljivih nevladinih organizacija, a sad, evo, i navodno kosmopolitski, a sigurno anacionalni eldepe vide izdvajanje Kosova iz Srbije kao demokratski potez koji Srbija, htela ne htela, ako hoće u EZ, mora prihvatiti. Ne daj Bože da u koaliciji vladajućih stranaka pobedi sumanuta ideja da evropski put Srbije, ovakav kakav nam je ponuđen, nema alternative. Zbog toga je koalicioni sukob premijera Koštunice i predsednika Tadića zasada i logičan i koristan.

PODMETANJA SRBIJI

Miroslav Lajčak je pre neki dan podmetnuo Srbiji da krije Radovana Karadžića, a Vlada Srbije - ni reč protesta. Protiv „umetničkog“ predstavljanja Adema Jašarija Beogradu ustao jedino „Obraz“. Plaši li vas takvo stanje stvari?
- Takvo stanje stvari plaši me više od rata kog neće biti i više od ravnodušnog mira koji je Srbiji ponuđen kao rešenje bez alternative. Voleo bih da u Srbiji umesto ravnodušnog mira vidim makar mrvičke, uznemirenog mira. Više od „umetničkog“ predstavljanja Jašarija uznemirilo me je samo gostovanje gospode Dodika i Pupovca na RTS. Upali su kao iver u televizijsko oko i u ime srpskog naroda pod protektoratom objasnili Srbiji, kojoj prete protektoratom, da je to zgodno i demokratsko rešenje koje im garantuje samo Tadićeva pobeda na predsedničkim izborima. Lajček i Sanader mogu da budu mirni, mi ne.

HAPŠENJE DRAGANA DŽAJIĆA

Kako ste doživeli hapšenje Dragana Džajića i, posebno, TV snimke o tome dok se ubicama i krupnim trgovcima drogom, u ime pretpostavke nevinosti, objavljuju samo inicijali? Šta to nije u redu sa nama i našom vlašću?
- Posebno mi je bilo teško da gledam lisice na Džajinim rukama. Zar bi pobegao da mu lisice nisu stavljene na ruke? Filmski dugo i bezrazložno snimano je Džajino smeštanje u automobil. Dušan Savić je razložno pitao da li bi se tako nešto moglo dogoditi Platiniju, Peleu, Beknebaueru i drugim legendarnim fudbalerima. Ne znam zašto nisu uhapšeni samo Džajini, Cveletovi i Marinkovićevi inicijali. Navijam za Partizan, ali sam dva puta u životu morao da budem žestoki Zvezdaš. Dogodilo se to onog dana kad je Zvezda postala prvak Evrope i onog dana kad je nekome bilo malo da uhapsi Džajine inicijale. Uhapsili su Džajino ime i prezime i razapeli ih u onom televizijskom snimku. Gledao sam sve to, gledao, i ne mogu da verujem da sam video ono što sam video.

ISKRENOST ANDREASA COBELA

Mnogi su popljuvali bivšeg nemačkog ambasadora u Srbiji Andreasa Cobela pošto je rekao da Srbija neće videti EU pre 2025. godine. Nije li mu pre trebalo zahvaliti na iskrenosti?

- Ambasadoru Cobelu svakako treba zahvaliti na iskrenosti. On misli to što je rekao. Ali, zar sličnu, a možda i veću, zahvalnost ne dugujemo evroborcima koliko-toliko sopstvene proizvodnje? Goran Svilanović i Vuk Jeremić su diplomatski neiskreni. Obojica skraćuju Cobelov rok za ulazak Srbije u EU, EZ, ili kako se to već zove, zato što vole Srbiju. Šta da kažemo za goropadnu iskrenost gospodina Čede, osetljivu iskrenost gospođe Vesne, razbarušenu iskrenost gospodina Čanka, i sinhronizovanu iskrenost najosetljivijih nevladinih organizacija. To su nadcobelovske pojave.

Zar vas nimalo nije ohrabrilo minhensko upozorenje Borisa Tadića da će Srbija tužiti vlade svih zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova?

- Predsednik Tadić pokazuje svoj smisao za tragikomediju. Otimačina je otimačina, a tužba je papir koji otimačinu stavlja pod sumnju. Kad? Posle otimačine! Premijer Koštunica to radi ozbiljnije. On pokušava da otimače obeleži i locira pre otimačine. To budućoj tužbi daje kakav-takav smisao. Zbog toga Vlada Srbije ne bi smela, a zasada i ne može da potpiše varljive papire EZ koji bi stvorili privid da je Srbija, zbog ovoga ili onoga, pristala na nezavisnost Kosova. Premijer Koštunica ima manje glasova u koalicionoj vladi od Borisa Tadića. Sedamnaest ministara koji podržavaju Borisa Tadića zahteva hitnu sednicu vlade posle koje bi srpski Francuz, najhitnije, otputovao u Brisel i potpisao EZ papire. Premijer Koštunica sednici sopstvene vlade pretpostavlja zasedanje Skupštine Srbije. Obe su računice jasne. Tadićevi ministri se prave da ne znaju da bi EZ, bude li se dokopala prividno bezopasnih papira, u kojima se reč Kosovo podrazumeva, premda se ne pominje, smatrala svako poništenje tih papira pravno komičnim. Potpisali su papire sa onima koji vode spoljnu i unutrašnju politiku Srbije. Zbog toga u ovom sukobu koalicionih partnera navijam za premijera Koštunicu. On više rizikuje i dalje vidi nego njegov glavni koalicioni partner.

Postoje ozbiljni ljudi, uz to politički analitičari, koji tvrde da postoji mogućnost da Tadić i Koštunica približe svoja mišljenja i da se sretnu na pola puta, jer njihov sukob vodi u radikalizaciju zemlje i ojačava radikalnu stranku.

- Tu mogućnost vide samo ljudi koji previđaju suštinu sukoba Koštunica - Tadić i, neopravdano ili opravdano, u tom sukobu vide golu borbu za vlast. Verujem da Koštunica svesno rizikuje gubitak vlasti ne bi li dokazao drugima, jer sebi veruje, da je istorijska istina važnija od kratkog, nepouzdanog i lažnog blagostanja koje se, po odluci Amerike i EZ, može uvesti i ukinuti, kako im volja. U pitanju je istorijski opstanak Srbije. EZ zahteva od Srbije da bude saučesnik u pisanju lažne srpske istorije koja se piše uporno i na mnogo mesta. Priznati nezavisnost Kosova znači prihvatiti krivicu za razbijanje Jugoslavije, rat izazvan spolja i pretvoren u građanski rat u kom je Srbija, voljom razbijača, najgore prošla. Ako Srbija, svejedno na koji način, prizna nezavisno Kosovo, onda EZ, Amerika i NATO snage peru strašne letove bombardera nad Srbijom i pretvaraju se u oslobodioce Srbije koja je na nogama umirala pod strašnom tiranijom. U lažnim istorijskim knjigama koje se podmeću Srbiji pisalo bi da je Srbija krivac za propast Srbije i da je potrebno mnogo godina dok ne okaje svoje grehe. Nije svejedno šta će pisati u srpskim udžbenicima jer, budu li deca učila soroševske zavrzlame, Srbiju će zahvatiti anacionalna ravnodušnost, a crno seme te boljke već klija i preti da zatravi Srbiju.

Otkuda te pohvale Koštunici? U predsedničkoj izbornoj kampanji ste podržali Tomislava Nikolića. Premijer Vojislav Koštunica pokušao je da uvuče radikale u postpetooktobarski sistem vlasti. DSS je sa tom namerom podržao izbor Nikolića za predsednika Skupštine, ali se Koštunica uplašio sopstvene smelosti. Da li su na tom uzmaku izgubili i on i Srbija...

- Hvalim ono što hvalim, a kudim ono što kudim, takav sam. Ne znam koliko je Koštunica izgubio u tom uzmaku, ali siguran sam da je uzmak DSS najmanje koristio toj stranci i Koštunici. Toma Nikolić i Srbija su tim uzmakom dobili. Jasno se videlo da je Toma Nikolić ozbiljan političar koji mirno i sa ozbiljnim razumevanjem prati korisne nesuglasice labavih partnera koalicione vlade. Čvrsto profilisanje političkog karaktera Tome Nikolića je dokazano podnošenjem ostavke na mesto tek izabranog predsednika Skupštine. Toma Nikolić je razuman političar, nisu mu potrebni nemiri i da bi urušio režim koji uporno radi sam protiv sebe. Pogledajte kako je mirno podneo gubitak od dva posto na predsedničkim izborima? Politički ugled Tome Nikolića raste, a kad neko raste on mirno gleda kako se neko drugi smanjuje.

S obzirom na ishod drugog kruga predsedničkih izbora, nije li Srbija na pragu svojevrsnog dvopartijskog ili dvoipopartijskog političkog sistema. Hoće li to za nju biti dobro?

- Dvopartijski politički sistem Srbije je pred nama, ali još nije na pragu. Srbija neće u nedogled biti politički poligon nekoliko stranaka koje će se boriti za vlast. Zakonomerno će doći i do naizmenične vladavine dve velike političke stranke. JUL je svojevremeno dokazao postojanje mogućnosti da jedna mala stranka proguta ili desetkuje moć velike stranke. Dvoipopartijski politički sistem je trenutno eksperiment LDP koji se ponaša kao JUL demokrature. Sumnjam da taj eksperiment može uspeti.

Neki misle da bi Srbija danas bila u mnogo boljoj situaciji da se Slobodan Milošević povukao posle Dejtona i da je vlast predao „svom Putinu“. Dobro ste znali Miloševića, da li je on ikada pomišljao na povlačenje i ko je mogao da bude njegov „Putin“?

- Spadam u one koji veruju da bi za Srbiju bilo korisno da se Milošević posle Dejtona povukao? On nije imao „svog Putina“, ali verujem da bi bilo korisno i da demokratori pobede SPS oslabljen Miloševićevim povlačenjem jer bi SPS vodili kolebljivi lideri oboleli od JULA. Da se Milošević povukao posle Dejtona neke stvari bi se ranije dogodile. Moglo bi se čak dogoditi i da se Milošević vrati na vlast posle vladavine demokratora koji, danas, propovedaju da je teže vladati uz donacije nego pod sankcijama. Ne znam šta bi se dogodilo da je Rusija u Miloševićevo vreme bila putinovski oporavljena i raspoložena da pomogne Srbiji. Možda ništa od ovoga što nam danas preti.

Srbija nema sreće sa šefovima diplomatije. Kako biste uporedili ministrovanje Gorana Svilanovića, Vuka Draškovića i Vuka Jeremića i njih trojicu kao ličnosti.

- Goran Svilanović je proevropski i globalistički odeven i obuven i negde dobro obučen. On je obrazac ministra spoljnih poslova koji bi se dopao Ahtisariju i obrnuto. Verujem da bi on razumeo potrebu da Kosovo ode kao dodatak jelima na proevropsku trpezu, a možda bi dobro raspoložen zapisao u anglo-američki jelovnik i celu Srbiju. Vuk Drašković je pre Borisa Tadića nameravao da osvoji Evropu govorima, šarmom i nekom vrstom detinjastog proevropskog nacionalizma. Prošetao je svetom i vratio se u Srbiju razočaran. Vuk Jeremić je čudo od deteta. Kad počne da govori, na trenutak pomislite da će nešto reći, kad završi svoj ekspoze, jasno vam je da nije imao šta da kaže. Uklapa se u profil evropskih diplomata koji su savladali tu veštinu. Da sam njegov menadžer, prodao bih ga nekom evropskom diplomatskom klubu. Tamo bi možda igrao uspešnije. Ne upoređujem ih kao ličnosti.

Knez Pavle je pod pritiskom Londona uoči Drugog svetskog rata naredio da se kontraobaveštajno ne „rade“ britanski agenti u Jugoslaviji, a upravo su Britanci izrežirali 27. mart 1941. godine. Treba li retuširati taj deo naše istorije? Koliko je Beograd danas, i na čijem, „daljinskom“?

- Nesrećni knez Pavle bio je engleski đak i prekomerno je verovao Englezima. Prognan u Keniju imao je vremena da o tome razmisli. Engleskih i američkih đaka sada u Srbiji ima, ihaj i malo više! Angloamerička diplomatija je posle 5. oktobra otvorila neregistrovanu diplomatsku akademiju u Beogradu. Polaznici te akademije nam se svako malo obraćaju sa TV ekrana i pišu za srpske medije. Nevladine organizacije briljiraju. I sve rade direktno, bez daljinskog! B92 se posebno ističe, anacionalna nastava je tamo očigledna. Ne postavlja se pitanje kome je veran gospodin Matić. Zasada im nije uspeo da „daljinskim“ ovladaju samo Koštunicom. Nervira ih što je korisnik Koštuničinog mobilnog tako često „odsutan“ i samim tim i neobavešten.

Kako će se završiti trenutna politička drama u Srbiji. Ko će se kome prikloniti i šta nam to donosi.

- Ako Koštunica izdrži ono što je naumio da izdrži, jasno je da će radikali imati razumevanje za njegov hod po mukama. To je dovoljno da svi mogući unutrašnji nemiru budu izbegnuti. Ako Koštunica ne izdrži, ako njegov mobilni iznenada postane „dostupan“, rasplet će biti zamršen. Demokratori će još neko vreme upravljati donacijama, a Srbija će neprijatno dugo, onako cobelovski, bez alternative putovati u Evropu. Priđete na korak, a Evropa se odmakne dalje. Sve ostalo, a to nije malo, u Božjoj je ruci. Čak ni putinovska Rusija ne može pomoći Srbiji ako Srbija sama sebi ne pomogne.
Autor:
Ekipa Glasa javnosti

Mamu im mrsnu krastavičarsku, dok su oni šljemali vodku i slali u Beograd migove levim okom umesto onih sa aerodroma nas je zapadni svet sjebao u ovu bednu poziciju da ne možemo dalje da izdržimo. Sada cinično izjavljuju:
- Mi vas ne možemo odbraniti ako vi ne možete da izdržite i bez naše pomoći.

Mrš stoko pokvarena i cinična, utopite se u votki krompiruši.

Страшно...

О чему ми бре причамо кад нисмо способни ни да осудимо промовисање терористе који је убијао Србе у галеријама наших градова?
О чему причамо кад је толиком броју људи зинуло дупе за неким "бољим животом" по цену да се одрекну сопствене земље?
О чему причамо кад ћутимо ко пизде кад нас провоцирају и подјебавају на све стране?
Ово више није држава! Ово више није Србија, славни преци се стиде својих наследника...

Pozdrav 

Jeli bre...

Jesi li ni na forum dosla...iznervirana..
Ili te je prethodni tekst....bas toliko..iznervirao

Ono .."Mamu im mrsnu krastavičarsku" 
Ja bi pre uputio .... prethodnom tekstu....onom, gde se postavlja pitanje...nasih danasnjih saveznika..

Ali .... ne znam... da li je u pitanju ...kako vec napisa jednom prilikom 27 mart..ili sta vec..
U svakom slucaju ...primetan je tvoj , animozitet..prema Rusiji....Rusima...ili kome vec i bez sledeceg..

"Mrš stoko pokvarena i cinična, utopite se u votki krompiruši." 

Neka se utope, oni kao sto ti napisa u "votki krompirusi"....
Samo...navedi mi neku drzavu danas, kojoj ne bi pozelela slicno...
Ili da budem jasniji...Volela ti, ili ne volela ..pomenutu Rusiju...navedi mi neku drzavu, za koju bi mogla reci da je danas ...saveznik Srbiji

Ali Rusija se ne ponaša kao saveznik. Pošteno je reći mi nećemo da vam pomognemo, mi ne možemo da vam pomognemo, mi ćemo tražiti toliki novac ili kapital da vam pomognemo. Ali dajte pare, pomoći ćemo vam, pa prc.

Da je nekom senatoru SAD dato toliko para od NIS-a za tranzit NABUKO kroz Srbiju do sada bi nas već krpili zlatnim nitima.

Nisam bio u prilici, da ti odgovorim odmah..
Ali sada, kada videh, sta napisa... u principu.. ne znam ni kako bi odgovorio, tj prokomentarisao, prethodno napisano

"Rusi nam nisu saveznici"...
Dobro... neka bude... da nisu...
Ali se onda postavlja, pritanje... ako nisu Rusi... sa politikom koju vode...
Ko su nam saveznici... po tebi?!

I... ovo dalje sto si napisala....
To bi pre okarakterisao... kao tvoj stav.. tj misljenje..
A.. posto ja postujem , tudja misljenja (cak i kada su suprotna, mojim shvatanjima)...izlisno je da se  sada sukobljavam sa tobom.. iznoseci.. totalno drugacije glediste..ili shvatanje

Lepo sam rekao :

Ode NIS nizašta tj. za maglu

Ajde recite da nisam u pravu.

A patriJote su tvrdile:
- to su braća
- oni nas vole
- oni će spasiti Kosovo