Српска крв 

Sve je ovo zasluga nasih pevaljki koje su sve popularnije i popularnije u Hrvatskoj. Posrbise Hrvate Ceca, Seka i Viki. 

Ustase...

Vučić i Grabar Kitarović u kući Milutina Milankovića

Predsednik tehničke Vlade Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović razgovaraju danas u Subotici i potpisaće Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske.

Vučić i Grabar Kitarović će posetiti rodnu kuću Milutina Milankovića u Dalju u Hrvatskoj i Dom kulture "Matija Gubec" u Donjem Tavankutu kod Subotice.

Grabar Kitarović i Vučić obratiće se novinarima u 16.25 u Subotici, posle potpisivanja Deklaracije.
12:31 - VUČIĆ OTKRIO BISTU MILUTINA MILANKOVIĆA

Premijer Srbije Aleksandar Vučić otkrio je danas u Dalju bistu posvećenu srpskom naučniku Milutinu Milankoviću.

11:47 - VUČIĆ I GRABAR KITAROVIĆ U KUĆI MILUTINA MILANKOVIĆA

Vučić i Grabar Kitarović posetili su rodnu kuću srpskog naučnika Milutina Milankovića u hrvatskom Dalju, gde su se sastali sa predstavnicima srpske nacionalne manjine.


11:04 - GRABAR KITAROVIĆ DOČEKALA VUČIĆA

Hrvatska predsednuica Kolinda Grabar Kitarović dočekala je premijera Srbije Aleksandra Vučića na mostu na Dunavu, u međugraničnoj zoni kod Erduta, odnosno na graničnom prelazu Bogojevo - Erdut.

10:53 - ŠEST TAČAKA SPORAZUMA

Mandatar za sastav Vlade Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović dogovorili su se da "sporazumno i aktivno pokrenu ili ubrzaju" zaštitu manjina, pregovore o utvrđivanju međudržavne granice, sprovođenje sporazuma o sukcesiji i potragu za nestalima tokom rata devedesetih.

To se navodi u tekstu Deklaracije o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja koju će Grabar Kitarović i Vučić potpisati danas popodne u Subotici, objavila je regionalna televizija N1.

Kako se navodi u tekstu od šest tačaka Grabar Kitarović i Vučić dogovor su postigli "u cilju unapređenja bilateralnih odnosa, regionalne saradnje i stabilnosti kao i rešavanja otvorenih pitanja između dve države".

Prva tačka predviđa unapređenje bilateralne zaštite manjina - srpske u hrvatskoj i hrvatske u Srbiji na osnovu Sporazuma Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori, potpisanog 15. novembra 2004. u Beogradu, kao i Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina koju je usvojio Savet Evrope 10. novembra 1994.



U drugoj tački Deklaracije piše da odmah treba pristupiti pregovorima državnih komisija o određivanju granične linije Srbije i Hrvatske, na osnovu međunarodnog prava. Ističe se da "dve države nemaju nikakvih teritorijalnih zahteva, a u slučaju da bilateralni pregovori u razumnom vremenu ne uspeju, obe države su spremne da svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije".

Treća tačka Deklaracije je saglasnost da su i Srbija i Hrvatska spremne da ubrzaju primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, potpisanog 29. juna 2001. u Beču a četvrta saglasnost da je potraga za nestalim licima prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih.

Peta i šesta tačka Deklaracije odnose se na buduću saradnju. Navodi se da su obe države svesne novih izazova pred Evropom i svetom, posebno međunarodnog terorizma i svetske migrantske i izbegličke krize kao i da su spremne da aktivno i koordinirano deluju u borbi protiv terorizma i izbegličke krize.

Obe države su spremne da aktivno učestvuju u zajedničkim razvojnim i prekograničnim projektima EU, navodi se na kraju deklaracije koju danas popodne treba da potpišu hrvatska predsednica i mandatar za sastav nove srpske vlade.

09:50 - PUPOVAC: SASTANAK KITAROVIĆ - VUČIĆ PROBIJANjE LEDA

Politički lider Srba u Hrvatskoj Milorad Pupovac ocenio je današnji susret predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović i premijera Srbije Aleksandra Vučića kao "značajan" i kao otvaranje vrata za dijalog dve zemlje.

"Ovo je probijanje leda, otvaranje vrata za dijalog dve zemlje nakon čega će biti lakše da Grabar Kitarović dođe u Srbiju i sretne se s (Tomislavom) Nikolićem, a i da Vučić dođe u Hrvatsku i sretne se s predstavnicima vlasti", rekao je Pupovac za televiziju N1.

Prema njegovoj oceni, današnji susret ima "bar dve značajne komponente - simbolično-političku kojom se pokazuje spremnost na saradnju i stvara prostor za dijalog, a drugi je operativan za koji predsednica (Kitarović) nema ovlašćenja, a Vučić ima".

"Moraće se pronaći mehanizam kako da se te razlike u kompetencijama usklade. No ako se i prva komponenta zadovolji i to će biti dovoljno", rekao je Pupovac, politički lider Srba u Hrvatskoj.


Pupovac je rekao da je današnji susret hrvatske predsednice i srpskog premijera značajan događaj zbog činjenice da već dugo nije bilo susreta te vrste i posebno zbog toga što je proteklih godina i meseci stanje odnosa dve države bilo vrlo napeto i na rubu tenzija, zbog pokušaja Hrvatske da blokira otvaranje Poglavlja 23 u pregovorima Srbije i EU kao i zbog činjenice da će jedna od glavnih tema biti otvorena pitanja: manjine, prekogranična saradnje, granice i ratno nasleđe.

Izvor: Novosti

Beograd i Zagreb prvo o nestalima

 
PRVI konkretni rezultati iznenadnog susreta srpskog premijera Aleksandra Vučića i hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović mogli bi da se vide već za nekoliko nedelja, i to u rešavanju pitanja nestalih, međudržavne granice, kao i u ekonomskoj saradnji.


I Beograd i Zagreb spremni su da u narednih mesec dana ubrzaju istrage o licima nestalih tokom ratnih dešavanja 90-ih, a uskoro bi mogla da se sastane i međudržavna komisija za iscrtavanje graničnih linija, koja je poslednju rundu razgovora imala pre pet godina.

Kako nam je rečeno u našem MSP, Hrvati osporavaju skoro polovinu od 145 kilometara dunavske granice, a ukoliko sastanci dve strane ne približe stavove, nije isključeno da se spor iznese pred sudije Međunarodnog suda pravde u Hagu.

Radiće se ubrzano i na problemima manjina, a premijer Vučić dan posle susreta sa Grabar Kitarovićeve najavio je da će država učiniti sve da se Hrvati u Srbiji osećaju dobro:

- Odnos prema hrvatskoj manjini pokazaćemo u narednih 10-15 dana, kroz početak tenderske procedure za Dom kulture, za puteve i infrastrukturu, kroz finansiranje časopisa nacionalne manjine. Posao Srbije je da reši probleme koje su izneli Hrvati u Vojvodini, kojih je mnogostruko manje nego Srba u Hrvatskoj.

Od Grabar Kitarovićeve je juče stigla i konkretna ekonomska inicijativa - ona je predložila da se u Osijeku na jesen održi hrvatsko-

-srpski privredni forum.

- Hrvatska će širom da otvori vrata investitorima iz Srbije, jer nam je u interesu da se zajednički radi. Učinićemo sve da se smanji i birokratska procedura za ulagače - kažu u Zagrebu.

Sledećih meseci Hrvatska očekuje da će biti pokrenuti i zajednički projekti sa kojima će dve zemlje da konkurišu za novac iz evropskih fondova.

Vašington zadovoljan susretom

SAD su pozdravile Deklaraciju o unapređenju odnosa koju su potpisali predsednica Hrvatske i mandatar za sastav nove srpske vlade, naglasivši da su odnosi Beograda i Zagreba ključni za mir, stabilnost i prosperitet na čitavom Balkanu. Ambasada SAD u Beogradu pozdravila je u saopštenju inicijativu dvoje zvaničnika da se sastanu sa obe strane granice.

Izvor: Novosti

E ako je Vasington zadovoljan, onda je sve u redu.

Imamo onog nesrećnika u punom mandatu,a deklaraciju potpisuje tehnički premijer i posle neko kaže ne treba ukinuti,ma ukini bre funkciju kad ni za šta ne služi.

Срби са Хрватима, а Руси са Немцима ... сви заједно против ЕУ

Maрш екстремиста за "Слегзит" и контрапротест антифашиста

СУБОТА, 25. ЈУН 2016, 17:53 -> 19:42   
ИЗВОР:
БЕТА


Центром Братиславе уз јаку пратњу полиције прошло је више од хиљаду активиста словачке екстремистичке деснице, симпатизера парламентарне Народне странке наша Словачка, неонациста и Словачког заједништва. Активисти су организовали поход против "диктатуре Брисела", ислама и избеглица, а за референдум који би, као у Великој Британији, довео до "Слегзита" – одласка Словачке из ЕУ.

С друге стране, око 1.000 активиста за људска права, грађана и политичара словачке опозиције, прошло је поподне другом трасом кроз центар града у контра-походу, с циљем да покажу да Словаци и њихов главни град Братислава одбијају повампирење фашизма.

Протести у Словачкој
Протести у Словачкој
Екстремисте су антифашисти дочекали подругљивим натписима кредом дуж њихове трасе, од Главне железничке станице, а трг су неопажено раније током дана исполивали лепљивим воћним сирупом и радовали се као мала деца како се екстремистима лепе ђонови, те тешко ходају.

"Циљ је да упозоримо на актуелне проблеме. Дошли су да нас подрже и Немци, Срби, Чеси, Пољаци и Хрвати. Позвали смо и политичаре из парламентарне Народне странке наша Словачка, али нико није дошао", рекао је један од организатора екстремистичког марша "Стоп ликвидацији Европе", Маријан Магат.

"Народна странка наша Словачка" председника региона Банске Бистрице Маријана Котлебе чији су чланови учестововали на сличном походу прошле године, овог пута је препоручила својим посланицима да се не појављују, да не би дали повода властима да странку забране, а објавили су само да од понедељка почињу да сакупљају потписе на петицији за референдум о изласку Словачке из Европске уније.

Уз скандирање "Словачка Словацима!", "На стражу!" – поздрав из времена Другог светског рата и марионетског словачког клерофашистичког режима председника Јозефа Тиса, одговорног за депортацију и смрт десетина хиљада Јевреја, и песме из истог мрачног поглавља историје Словака, екстремисти су мирно прошли центром, у пратњи јаког полицијског кордона.

У ватреним говорима по доласку на Трг слободе, захтевали су "крај диктатуре ЕУ", "Слегзит", псовали немачку канцеларку Ангелу Меркел, претили вешалима словачком председнику Андреју Киски, оптуживали муслимане за насиље и перверзије, тражили оружје и да Словачка хитно изађе из шенгенског простора како би сама могла да чува своје границе.

"Хиљаду бесних мушкараца боље ће заштити наше границе и жене од полиције", изјавио је, уз буран аплауз, један од говорника који је апеловао да се Словаци самоиницијативно окупе у домобране.

Окупљенима у походу и на демонстрацијама против Европске уније и избеглица, обратила се и Сигрид Жизел из крајње десничарске немачке странке НПД, и затражила да се ухапси немачка канцеларка Ангела Меркел и њени, како је рекла, "сатанистички пајташи", а избеглице је означила за оруђе и део плана за успостављање новог светског поретка.

Ове године на улице Братиславе изашло је три пута мање симпатизера и активиста екстремне деснице него у сличном походу прошле године, а контрамитинг је овог пута био бројнији и на крају се у протесту против фашизације Словачке окупило око 1.000 људи.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2364654/mars-ekstremista-za-slegzit-i-kontraprotest-antifasista.html

Skup dostojan tisućljetne kulture