Nisam našla lepo sređenu dinastičku listu srpskih vladara pa da pokušam. Svaka doluna i asistencija je dobro došla.

Nasuprot verovanju da su se Srbi tek u 9. veku doselili na Balkan postoje jasni dokazi o organizovanosti države i rodoslovnim tablicama srpskih vladara.

Najstariji od dokazanih srpskih vladara je Višeslav, rodonačelnik dinastije Višeslavića, koju neki nazivaju i Vlastimirovići. Vladao je od 750. do 778. Pominje ga Konstantin Porfirogenet u svojoj O vladanju carstvom. Naziv Vlastimirović pogrešno je dat od strane istoričara po knezu Vlastimiru Prosigojeviću.

     * Selimir (660.-680.)
     *  Vladin (680.-700.)
     * Ratimir (700.-730.)
    * nepoznato, smatra se da je među naslednicima došlo do borbe za vlast
    * Višeslav, knez (750.-778.)
    * Radoslav, knez (8. vek i 9. vek)
    * Prosigoj, knez (?822-?836), sin Radoslavov
    * Vlastimir, knez (?836-862), sin Prosigojev
    * Mutimir, knez (862-891), sin Vlastimirov
    * Pribislav Mutimirović, knez (891-892), sin Mutimirov
    * Petar Gojniković, knez (892-917), Mutimirovog brata Gojnika
    * Pavle Branović, knez (917-923), unuk Mutimirov, od sina Brana
    * Zaharija Pribislavljević, veliki župan (923-924), sin Pribislavov
    * Časlav Klonimirović, knez (927-oko950)

Knez Vlastimir imao je tri sina Stroimira, Mutimira i Gojnika.

Stroimir je imao sina Klonimira i unuka Časlava.

Mutimir je imao sinove Stefana, Pribislava i Brana. Pribislav sina Zaharija, a Bran Pavla.

Gojnik je imao sina Petra.

Smrću Časlava Klonimirovića okončana je ova dinastija koja je vladala objedinjeno svim Srbima na Balkanu a zemlja je podeljena između više velikaša koji su se priklanjali Bugarskom kanatu, Vizantiji, Ugarskoj i često između sebe borili za vlast.

Dinastičko stablo Višeslavića (Vlastimirovića)



Pečat kneza Strojimira

Sledeća dinastija su Vojisavljevići.

Sv. Jovan Vladimir je vladao Dukljom kao saveznik Vizantije protiv cara Samuila. Pošto ga je Samuilo vojno porazio oženio ga je svojom ćerkom Teodorom Kosarom, vratio ga na presto i dao mu Drač. Posle careve smrti novi car Jovan Vladislav naređuje da Jovana Vladimira ubiju. Posečen je ispred crkve u Prespi. Kanoniziovan je u sveca i njegove čudotvorne mošti su danas u sabornoj crkvi u Tirani.

Mihajlo Vojisavljavić, prvi srpski kralj, dobio je od pape Grgura VII krunu 1089. godine. Krunisan je u Stonu kod Dubrovnika.

Petrislav
humski knez Sveti Jovan Vladimir (~970 - 1016) је од око 990. до 1016. године био владар Дукље
zahumski knez Ljutovid    Barska bitka 1042
veliki knez Vojislav
dukljanski kralj Mihajlo Vojisavljević dobio je kraljevske naznake u pismu Pape Grgura VII 9. januara 1078. godine kao kralj svih Slovena (?-1081)
Konstantin Bodin, srpski kralj i kralj Slovena (1081 - posle 1101) vladao Humom, Raškom, Bosnom i Zetom.
# MIHAILO, Bodinov sin
# DOBROSLAV, KRALJ, Bodinov polubrat
# KOČOPAR, 1101 – 1102, Bodinov brat
# VLADIMIR, 1102 – 1114, Bodinov sinovac
# JAKVINTA, Bodinova žena, truje Vladimira i dovodi sina Đorđija
# ĐORĐIJE (1114 – 1118), Bodinov sin
# GRUBEŠA (1118 – 1125)
# ĐORĐIJE, ponovo (1125 – 1131), Bodinov sin
# GRADIHNA (1131 – 1141)
# RADOSLAV (1141 - ?), sin Gradihne
# MIHAILO, potonji vladar Duklje

postoji kontraverza oko toga da li su Desa, Zavid i Stefan Nemanja pripadali ovoj dinastiji ili  dinastiji Vukanovića

Kraljevstvo kralja Konstantina Bodina

Vukanovići

По Летопису Попа Дукљанина, дукљански краљ Константин Бодин је 1083/84. освојио Србију и тамо поставио на власт двојицу жупана који су до тада боравили на његовом двору: браћу Вукана и Марка. По Орбину, Бодин је том приликом поделио Рашку на две жупе и разделио их Вукану и Марку. Са обзиром да је Вукан доцније упорно ратовао са Византинцима око Раса, а затим и у околини Скопља и Врања, његова област се налазила на југоистоку Рашке. Могуће је да се област којом је управљао његов брат Марко налазила северно од Вуканове, можда у Мачви и североисточној Босни.

Урош I Вукановић , као Вуканов синовац, задобио власт над Рашком. Око 1123. Урош I је оборен са власти, вероватно уз византијску подршку, а око 1126/1127. се вратио захваљујући свом ранијем савезништву са Бодиновим сином Ђорђем.

Цар је најкасније око 1155. сменио Десу и вратио свог штићеника Уроша II, а када је овај 1162. постао непријатељ Византије уместо њега је прво довео Белоша, а затим и Десу. Најзад, када се показало да и Деса није лојалан Ромејима, цар је 1165. на рашки престо довео Завидиног сина Тихомира. Током борби са Немањом, Тихомир и остала браћа су добила конкретну византијску војну помоћ, али су и поред тога побеђени код Пантина на косову.


    * Vukan (1083/84 - 1112)
    * Marko (1083/84- ?)
    * Uroš I, (1112 - oko 1145) najverovatnije Markov sin;
    * Uroš II Primislav (oko 1145-1162), najstariji sin Uroša I;
    * Beloš, srednji sin Uroša I;
    * Desa, najmlađi sin Uroša I;

U dinastiju Vukanovića možda je spadao i Zavida, otac velikog župana Tihomira i njegovog naslednika Stefana Nemanje,

Nemanjići

Vladari:

    * veliki župan Stefan Nemanja, veliki župan (1166)1168-1196.
    * kralj Stefan Prvovenčani, veliki župan 1196-1217., kralj Srbije 1217-1228. (sa prekidom)
    * kralj Stefan Radoslav, kralj Srbije 1228-1234.
    * kralj Stefan Vladislav, kralj Srbije 1234-1243.
    * kralj Stefan Uroš I, kralj Srbije 1243-1276.
    * kralj Stefan Dragutin, kralj Srbije 1276-1282., kasnije kralj Srema)
    * kralj Stefan Uroš II Milutin, kralj Srbije 1282-1321.
    * kralj Vladislav II, 1321-1325. kralj Srema, i nepriznati kralj Srbije
    * kralj Stefan Uroš III Dečanski, kralj Srbije 1321-1331.
    * car Stefan Uroš IV Dušan, kralj Srbije 1331-1346., car Srba, Bugara i Grka 1346-1355.
    * car Stefan Uroš V Nejaki, car Srbije 1355-1371.

Bočna linija Dečanskog po drugom braku, vladari Epira

Simeon Siniša je sin Stefana Dečanskog sin iz braka sa Marijom Paleolog, pa se osećao više Grkom nego Srbinom. Od Dušana je na upravu dobio Epir kojim je vladao do 1369. godine kao samostalni despot. Imao je dva sina Stefana i Jovana Uroša koji je kao monah Josaif osnovao Meteore i sa njegovom smrću 1423. godine izumire ova bočna linija Nemanjića.

 Bočna linija Nemanjića, po ženskoj liniji [uredi]

Bočna linija Nemanjića, po ženskoj liniji, unuke Nemanjinog sina Vukana Milice:

    * Knez Lazar Hrebeljanović (1371-1389)
    * Despot Stefan Lazarević (1389-1427)

Kćerka kneza Lazara, Mara udala se za velikaša Vuka Brankovića i sa njim imala potomke koji su vladali Srbijom kao Brankovići:

    * Despot Đurađ Branković (1427-1456)
    * Despot Lazar Branković (1456-1458)
    * Despot Stefan Branković (1458-1459)



Detaljnija genealogija familije Nemanjića

 Rodoslov dinastije Nemanjić [uredi]
Генеалогија Немањића
Genealogija Nemanjića

   1. Stefan Nemanja (1112/13-1199), veliki župan 1166-1196. Zamonašio se 1196. kao monah Simeon, kanonizovan kao sveti Simeon Mirotočivi. Oženio Anu, koja se kasnije zamonašila kao monahinja Anastasija. Kanonizovana kao Anastasija Srpska i proslavlja se 5. jula.
         1. Vukan (Vuk) Nemanjić (živeo do posle 1208/09.), veliki knez, dukljanski kralj 1186/89-1208, Veliki župan 1202-1204.
               1. Đorđe Nemanjić
               2. Stefan Nemanjić
               3. Dimitrije Nemanjić, zamonašio se kao monah David.
                     1. Vratislav Nemanjić
                           1. Dimitrije Vratko Nemanjić
                                 1. Nikola Nemanjić
                                 2. Milica Nemanjić, udata za Lazara Hrebeljanovića, rodonačelnica dinastije Lazarevića.
               4. Vladin Nemanjić
               5. Rastko Nemanjić
         2. Stefan Prvovenčani Nemanjić (?-1228), veliki župan 1196-1217, kralj 1217-1228. Zamonašio se kao monah Simon. Oženio Evdokiju, ćerku Aleksija Trećeg Anđela, koju je 1200/01 oterao. 1207/08. oženio Anu Dandolo (?-1255), unuku mletačkog dužda Enrika Dandola.
               1. Stefan Radoslav Nemanjić (živeo do posle 1235.), kralj 1228-1234. Zamonašio se kao monah Jovan. Oženio Anu Komninu, ćerku solunskog despota i cara Teodora Prvog Anđela.
               2. Komnina Nemanjić, udata prvo za Dimitrija, zatim za Grgura Komona.
               3. Stefan Vladislav Nemanjić, kralj 1234-1243. Oženio Beloslavu, ćerku bugarskog cara Asena Drugog.
                     1. Stefan Neanjić
                     2. Desa Nemanjić
                     3. Nepoznata ćerka, udata za Đuru Kačića.
               4. Predislav Nemanjić, episkop humski, arhiepiskop srpski Sava Drugi 1263-1270.
               5. Stefan Uroš Prvi Nemanjić (?-1277), kralj 1243-1276. Zamonašio se kao monah Simon. Oko 1255. oženio Jelenu Anžujsku (?-1314).
                     1. Stefan Dragutin Nemanjić (?-1316), kralj 1276-1282, sremski kralj 1282-1316. Zamonašio se kao monah Teoktist. Oko 1270. oženio Katalinu, ćerku ugarskog kralja Stefana Petog.
                           1. Jelisaveta Nemanjić, udata za Stepana Prvog Kotromanića
                           2. Nepoznata ćerka, udata za Pavla Šubića.
                           3. Stefan Vladislav Drugi Nemanjić. Prvo 1293. oženio Anu Morozinu, a kasnije nepoznatu ćerku erdeljskog vojvode Ladislava Apora.
                           4. Urošic Nemanjić, koji se zamonašio kao monah Stefan.
                     2. Stefan Uroš Drugi Milutin Nemanjić (?-1321), kralj 1282-1321. Prvo oženio Jelenu, srpkinju vlasteoskog roda, zatim 1282. nepoznatu ćerku gospodara Tesalije Jovana Prvog Anđela, zatim 1283. Jelisavetu, ćerku ugarskog kralja Stefana Petog, zatim 1284. Anu, ćerku bugarskog cara Georgija Prvog Tertera, i 1299. Simonidu, ćerku vizantijskog cara Andronika Drugog Paleologa.
                           1. Stefan Uroš Treći Dečanski Nemanjić (?-1331), kralj 1321-1331. Prvo oženio Teodoru, ćerku bugarskog cara Smilca, a zatim Mariju, ćerku vizantijskog panipersevasta Jovana Paleologa.
                                 1. Stefan Uroš Četvrti Dušan Nemanjić (?-1355), kralj 1331-1345., car 1345-1355. 1332. oženio Jelenu (?-1376), sestru bugarskog cara Jovana Aleksandra. Zamonašila se kao monahinja Jelisaveta.
                                       1. Stefan Uroš Peti Nemanjić (?-1371), car 1355-1371. 1360. oženio Anu, ćerku vlaškog vojvode Aleksandra, kasnije zamonašenu kao monahinja Jelena.
                                 2. Dušica Nemanjić
                                 3. Simeon (Siniša) Paleolog, oženio Tomaidu.
                                 4. Jelena Nemanjić, udata za Mladena Trećeg Šubića.
                                 5. Teodora Nemanjić, udata za Despota Dejana.
                           2. Ana (Neda, Dominika) Nemanjić, udata za Mihajla Šišmana.
                           3. Zorica Nemanjić
                           4. Jelena Nemanjić
                           5. Konstantin Nemanjić
                     3. Brnča Nemanjić
                     4. Stefan Nemanjić
         3. Rastko Nemanjić (1175-1236), zamonašio se kao monah Sava, arhiepiskop srpski od 1219. Kanonizovan kao sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski (proslavlja se 27. januara).
         4. Nepoznata ćerka, udata za Manojla Anđela.
         5. Nepoznata ćerka, udata za nepoznatog Asena.

Car Dušan Silni je bio oženjen Jelenom, sestrom bugarskog cara Jovana Aleksandra, i sa njom imao sina Uroša II Nemanjića. Uroš se oženio Anom, ćerkom vlaškog vojvode Aleksandra. Simeon Siniša Paleolog, bio je oženjen Tomaidom, ćerkom Jovana II Orsinija i Ane Paleolog, i sa njom imao Jovana Uroša, Stefana Duku i Mariju Angelinu Dukenu (bila udata za Tomu Preljubovića, despota Janjine, a zatim za Isaila del Buondelmonti). Stefan Duka je bio oženjen ćerkom Frančeska Đorđija, markgrofa Bodonice.Simeon Siniša mu je bio polubrat.

Kotromanići

    * 1250-1287 Ban Prijezda I
    * 1290-1322 Ban Prijezda II i 1290-1314 ban Stefan I Kotromanić
    * 1322-1353 Ban Stefan II Kotromanić
    * 1353-1391 Ban Stefan Tvrtko I Kotromanić, kralj od 1377. godine
    * 1391-1398 Kralj Stefan Dabiša
    * 1398-1404 Kralj Stefan Ostoja
    * 1404-1409 Kralj Stefan Tvrtko II Tvrtković
    * 1409-1418 Kralj Stefan Ostoja
    * 1418-1421 Kralj Stefan Ostojić
    * 1421-1443 Kralj Stefan Tvrtko II Tvrtković
    * 1443-1461 Kralj Stefan Tomaš
    * 1461-1463 Kralj Stefan Tomašević

Balšići

    * Balša I (1356 - 1362)
    * Đurađ I (1362 - 3. januar 1372)
    * Balša II (3. januar 1372 - 18. septembar 1385)
    * Đurađ II (18. septembar 1385 - april 1403), njegova žena bila je Jelena Balšić, ćerka kneza Lazara
    * Balša III (april 1403 - maj 1421)

Mrnjavčevići

Mrnja

   1. Vukašin Mrnjavčević (?-1371), župan, despot, od 1336. kralj. Oženio Jelenu.
         1. Marko Mrnjavčević (?-1395), kralj. Oženio prvo Jelenu, ćerku Hlapenovu, zatim Todoru Grgurovu.
         2. Andrija Mrnjavčević
         3. Ivaniš Mrnjavčević
         4. Dmitar Mrnjavčević, župan aradske županije i kapetan Vilagoša.
         5. Olivera Mrnjavčević, udata za Đurađa Balšića.
         6. Milica Mrnjavčević, udata za Stracimira Balšića
   2. Uglješa Mrnjavčević (?-1371), despot. Oženio oko 1336. nepoznatu ćerku ćesara Vojihne, koja se kasnije zamonašila kao monahinja Jefimija.

Lazarevići

   1. Lazar Hrebeljanović (oko 1329. do 1389), knez 1371-1389. Kanonizovan kao sveti velikomučenik knez Lazar (28. jun). 1353. oženio kneginju Milicu (?-1405), ćerku kneza Vratka. Zamonašila se kao monahinja Jevgenija, kanonizovana kao velikoshimnica Jefrosina.
         1. Mara Lazarević (?-1426), udata oko 1371. za Vuka Brankovića. Zamonašila se kao monahinja Marina.
         2. Dragana Lazarević, udata za Jovana Šišmana, bugarskog cara.
         3. Teodora (Jelena) Lazarević, udata oko 1387. za Nikolu Drugog Gorjanskog Mlađeg.
         4. Jelena Lazarević (?-1443), udata prvo 1386. za Đurađa Drugog Stracimirovića Balšića, zatim 1411. preudata za Sandalja Hranića Kosaču.
         5. Stefan Lazarević (Stefan Visoki) (rođen oko 1371.-1427), knez 1389-1402, a zatim despot 1402-1427. Oženio 1405. Jelenu, ćerku Frančeska Drugog Gatiluzije.
         6. Olivera (Despina) Lazarević, 1390. odvedena u harem Bajazita Prvog, turskog sultana, ubice njenog oca kneza Lazara Hrebeljanovića.
         7. Vuk Lazarević (?-1410), knez.

Brankovići

    * Vuk Branković
    * 1427 – 1456 Despot Đurađ (drugi sin Vuka Brankovića)
    * 1456 – 1458 Despot Lazar (treći sin despota Đurđa)
    * 1458 – 1459 Despot Stefan (drugi sin despota Đurđa)

Rodoslov muških potomaka:

    * sevastokrator Branko Mladenović
          o Nikola Radonja (monah Gerasim)
          o Vuk Branković
                + Grgur Vuković Branković
                + Đurađ Branković ~ Jerina
                      # Grgur Branković
                            * Despot Vuk Branković
                      # Stefan Branković ~ Angelina
                            * Despot Đorđe Branković
                            * Jovan Branković
                      # Lazar Branković
                + Lazar Vuković Branković

Crnojevići

Vladali su Zetom. Vode poreklo od vlastele Đuraševića.

    * Radič Crnojević (1390-1396)
    * Stefan I. (Stefanica) Crnojević (1451-1465)
    * Ivan Crnojević (1465-1490)
    * Đurađ Crnojević (1490-1496)
    * Stefan II. Crnojević (1496-1498)
    * Staniša Crnojević (1513-1530)