Nemoralna veličina



Danas je subota, dan za kulturu, pa bi neki naivčina mogao pomisliti da je tim danom apsolutno neprimereno pisati o subakademiku, Ljušiću, ali naivčine, po običaju, nisu u pravu.

Treba što češće pisati o tom svatu, mada je - bojim se - prekasno, jer je serdar Radoš razbucao sve šta je mogao i povukao se u mirovinu, na podobije svog prvog mentora, Referendumskog Lopova.

Od najvećeg je, držim, značaja za srpsku kulturu da se uvek iznova postavlja pitanje: zašto je Vava Petković na slobodi, a zašto Radoš Ljušić nije u zatvoru? Stvar sa Vavom je kristalno jasna. Petković je na slobodi zato što je bio pritvoren na pravdi Boga, a na osnovu Ljušićeve lažne dostave o proneveri novca. Ostaće, međutim, misterija zašto Ljušić nije u mardelju zbog krivičnog dela klevete ili kako je već formulisano lažno cinkarenje i težak nasrtaj na čast. Ali i i to će se možda jednog dana saznati.

Da sad naivčine ne bi pomislile da sam se ja nešto lično ispizmio na subakedemika, poslušajmo vox populi - koji bi za Radoša, rodoljupca - morao bit vox dei. Evo, recimo, šta je o moralnoj gonadi u potfamoznom komentatorluku napisao gonadin bivši zaposlenik, osoba (razložno) potpisana "Insajder".

 "Kao sada već dugo godina zaposleni u JP Službenom glasnik" - piše "Insajder" - moram da reagujem. Gospodin Ljušić ima pravo kada govori o Gavrilovićevom rasipništvu i, ako ima argumenata i papire, treba da iznese nepravilnosti u radu... Međutim, nije posteno i moralno, a on to sebi pripisuje, da druge optužuje za grabljenje pozicija i honorara. Van petljanja sa cenom glasačkih listića, zbog cega je i pao, van dovođenja apsolutno nekompetentnih ljudi na pojedina rukovodeća mesta (čija je funkcija bila i šikaniranje zaposlenih...), van katastrofalne odluke da se okruži u Glasniku ljudima koji su najlošiji radnici (a kriterijum je bio da mu se svakodnevno ulizuju, jer dobro se zna ko je obitavao u njegovoj kancelariji i sta se pričalo, dok su obični radnici strahovali da ih slučajno ne uzmu u usta)... Dakle, van svega toga, Ljušić je, odmah po dolasku na čelo kompanije, kao jedan od svojih prvih poteza, odštampao svoju knjigu o Dimitriju Davidovicu. I pritom, sto on smatra pozitivnim, tvrdi da nije uzeo honorar. Najslađe sledi. Knjigu je, na proslavi 200 godina od osnivanja firme, delio BESPLATNO! A orden za zasluge je takođe primio od tadašnjeg predsednika Nikolica, iako nije bio ni tri meseca na ćelu. To je ta moralna gromada, a u stvari jedan u suštini plitak čovek koji se rukovodi samo sujetom i osvetom, i zato je Bas pogrešio sto je nastavio sa njim da polemiše. Sve ovo što sam napisao je lako proveriti i nadam se da ćete mi, radi dobijanja celokupne slike, objaviti komentar."

Nisam, "Insajderu", pogrešio, ama nisam znao da je Ljušić još i odlikovan za svoje brljotine, pa mi nema druge nego da ga i ja odlikujem - ordenom orlovih muda sa mačevima sedmog stepena Merkalijeve skale.

____________________________________________________________________________


Odličan Basarin tekst o karakteru aktuelne vlasti.

U njemu se jasno ocrtavaju oba stuba unutrašnje politike primitivne hunte - teror nad građanima i otimačina.

Ljudi iz tzv akademskog sveta svi imaju isti kod ponasanja...

oni su svi utripovani da okolo njih hodaju idioti...

zato toliko i potenciraju sebe i svoju pamet...

obracam vasu paznju da je zelja nesto nedostizno...

onog trenutka kad postane realna i ostvarila ona ne predstavlja coveku nista...

on trazi nesto drugi itd...

znaci moze se zakljuciti koji su razlozi za toliko potenciranje tzv pameti...

covek koji ima mogucnosti za tako nesto to ne smatra nikakvom vrednoscu na koju se konstantno poziva...

potpuno je suprotno...on to na neki nacin zeli da sakrije...prosto nece da se razlikuje...

svi najveci umovi za svu istoriju civilizacije su govorili isto...

ja sam isti kao i svi drugi...

teznja ka tzv samorealizaciji vec sama po sebi predstavlja destrukciju...

nisu vala..evo ovaj moj akademik...galami i jebe mater slovencima i proljeva lasko pivo u sudoper...i govori ne dam vise svoje pare janezima...
ljut nesto...ne slovence..ko da su pobjedili u kocarci...   

Postoje dve vrste samoostvarenja kao i uostalom dve vrste ljudi.

Jedni stvaraju a dugi parazitiraju.

Dubina problema jedne države meri se upravo brojnošću drugopomenutih.

Srbija je u veoma dubokom problemu.




Slovenci odnosno Srbi koji za njih igraju su zasluženo pobedili i čak sam malo navijao za njih.

Jer to su ljudi koji su pobegli odavde od nakaradnog sistema u kome se najbolji guraju na dno a razni sponzori i moćnici protažiraju svoje mediokritetske favorite.

Sinoćno finale za mene nije bio okršaj Srbije i Slovenije već protekcionističkog i meritokratskog mentaliteta u Srba.
 
 

eh....da je to tako jednostavno....
jedno je bodriti svoju reprezetnaciju jer ona predstavlja tvoju otadzbinu...tvoj narod...tebe...
a kada pripadnik tvog naroda igra za neku tamo trecu reprezentaciju...to je druga stvar...
oni igra za reprezentaciju druge zemlje..igra za drugi narod..i za neke druge ljude...
on njih predstavlja a ne  tvoju zemlju i tvoj narod...i tebe...

ne moze da se mjeri srbin u slovenskoj reprezetnaciji
sa srbinom u srpskoj reprezentaciji..koji stoji ispod srpske zastave...ispod srpskog grba..
njegovo grlo podrhtava i njegova suza kvasi njegovo oko dok drzi ruku na srcu i pjeva boze pravde...

Ne govorim uopšte o srbometriji već o činjenici da je reprezentacija Slovenije još jedan u nizu dokaza da Srbija tera od sebe sve što valja.

Ali zato rado uzgaja korov opisan u uvodnoj poruci ove teme.