Srpski superheroj

Kako preći put od tačke A do tačke B? U tački A muškarac iz moje priče pije domaća pića, nosi iskrzane majice, gaće iz pakovanja "10 komada za 200 dinara", nikada nije izašao iz drage nam zemljice Srbije, ne posećuje koncerte zato što karta košta kao boks cigareta, živi u sobi "dva sa dva" u stanu svog oca, ne plaća ništa od računa, nema posao, vozi škripavi, zarđali auto koji je češće u majstorskoj radionici nego na ulici, ali ima šarma, šarma i šarma.

Taj urođeni, ali i sticani dar dovešće našeg junaka do tačke B brzinom svetlosti. On poput lika iz crtanog filma Neverovatnića, iz sasvim običnog, tipičnog prosečno beogradskog arhetipa, dok ja jednom trepnem okom, navlači čudesno odelo koje ga preobražava u superjunaka. I onda pije viski star iks godina, na majicama mu diskretno bljeska Gotje inicijal, nosi gaće koje vrede pola prosečne srpske plate, šparta aerodromima svetskih prestonica, dobija VIP propusnice za koncerte, seli se u kuću u elitnom delu grada; i dalje ne plaća ništa od računa, ima posao na kome ga nikada nema, vozi automobil lađu i tamo, zavaljen u kožna sedišta, uživa u plodovima svoga rada.

To je njemu njegova borba dala... zapravo i nije borba, više se radi o sistemu "tante za kukuriku". Kada je pronašao ženu "svojih snova", trampio je svoj šarm za te snove. Nije to za osudu, kada bi bar svako od nas shvatio na vreme koji su nam maksimalni dometi, u čemu smo najbolji i šta je to što možemo da unovčimo, tako da nam život što pre postane jednostavanÖ Junak ove priče je to shvatio. Iskoristio je svoj dar za žene i postao ono što je oduvek znao da može da bude. Srpski superjunak.

Ova priča nije o sreći ni o spokoju, ova priča nije o ljubavi ni o spontanosti. U njoj nema mirisa, isprepletanih ruku, pogleda koji su glasniji od reči... I to me podseti na vic o dvoje zaljubljenih, ali siromašnih mladih supružnika. Svaki put kada bi ga ona pitala od čega će da žive, šta će da jedu, on bi joj odgovarao - Od ljubavi ćemo živeti, draga. Prolazili su meseci dok je on bezuspešno tražio posao po čitav dan. Došla je zima, vraća se on jednog dana kući, promrzao i gladan, ponovo bez posla, a ona sedi na termopeći. - Šta radiš to draga? - pita je on i dobija odgovor: - Pa rekao si da ćemo da živimo od ljubavi, pa sam sela na peć da ti zagrejem ručak.
I super heroj je u nekom zaboravljenom delu svog života, u sobi dva sa dva imao termopeć. Sada mu više ne treba, uveo je podno grejanje.
Ivana Stojanov

Srpski superheroj

Isprva nisam želeo da se previše mešam i pametujem, ali pošto ovdašnje nevladine organizacije, kao i slična udruženja za zaštitu ljudskih prava, ne mogu sve da postignu od silnog suočavanja sa srpskim zločinima i zločincima, bio sam slobodan da preuzmem stvar u svoje ruke. Iako nisam na Soroševom platnom spisku, odlučio sam da se pozabavim jednim ozbiljnim problemom i učinim sve što je u mojoj moći da se jednakost među polovima podigne na viši nivo.

Iako se, kada je u pitanju ravnopravnost muškaraca i žena, uglavnom govori o podređenom položaju nežnijeg pola, koristim ovu priliku da ukažem na jednu manju nepravilnost zbog koje mi, pripadnici grubljeg pola, vekovima plaćamo podebeo račun. Ovde mislim bukvalno.

Ima li termin "sponzoruša" muški rod?! Kako to da se, inače zaklete feministkinje, naprasno pretvore u patrijarhalno vaspitane Crnogorke (čast izuzecima) čim dođe do plaćanja računa u restoranu, ili kafiću na primer? Moderne, tzv. jake žene, koje se bore za to da im se u građenju karijere obezbede isti uslovi kao i nama, nisu tako rade da im se i u svemu ostalom obezbede isti uslovi. Hoće da zarađuju pristojne sume novca, ali bi i dalje da troše naš. Najkraće rečeno, ne žele da provedu život sedeći kod kuće i čuvajući dečicu, što je njihovo legitimno pravo, ali bi da troškove dadilje snosimo mi.

Jasno je da se protiv ovakvih pojava treba odlučno boriti. Ali je, isto tako, unapred jasno da ne možemo pobediti. Stoga im se treba što pre pridružiti! Stoga bi trebalo prvo izmisliti, a zatim i u praksi primeniti termin "sponzoruša" muškog roda. Neki snalažljiviji pripadnici jačeg pola već su krenuli da krče put u ovom pravcu, ali je sve to još na nivou statističke greške. Krajnji cilj je naša verzija "silikonske doline".

Ravnopravnost, odmah!
Aleksa Jovanović