Srpski studenti najstariji u Evropi :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

BEOGRAD - Student, a već zagazio četrdesetu. Pri svakom pozdravu sa starim prijateljima, kad ga pitaju u šali koliko ima ispita do kraja fakulteta, on odgovara - još dva-tri. I tako celu deceniju.

Ovakvih studenata u Srbiji ima na hiljade, većina njih uveliko radi, a sagovornici „Blica“ saglasni su u oceni da onima koji žele da nastave školovanje treba pomoći, jer će se na taj način povećati procenat fakultetski obrazovanih u Srbiji, koji je svega oko šest odsto. Pomoć takozvanim večitim studentima će se sastojati u ponudi da se prebace na bolonjski program ili kroz organizovanje dodatnih kurseva.

Najčešći razlog za zamrzavanje studentskog staža jeste borba za egzistenciju. Marija Dejanović (36) je pre više od jedne decenije napustila studije treće godine geologije na Rudarsko-geološkom fakultetu. Kako kaže, morala je da se zaposli.

- Morala sam sama da se izdržavam i više finansijski nisam mogla da podnesem i plaćanje studija. Ionako ne radim u struci, pa mi diploma ovog fakulteta i ne treba. U današnje vreme važniji su veza i kontakti koje imaš nego diploma, čija je vrednost davno opala - razočarana je Marija.

Brojke - Univerzitet u Beogradu
- 12.354 apsolventa
- 2.726 studenata sa jednim ili dva ispita do diplome
- 1.191student sa tri ispita do diplome

Novi problem za večite studente jeste to što neće moći više da se tako nazivaju, jer će svoje ispitne obaveze morati da okončaju do 2013/2014. Oni koji to ne učine, automatski će morati da se ispišu. Ovo propisuje Zakon o visokom obrazovanju. Donedavno je rok bio 30. decembar 2012, ali je produžen za još jednu školsku godinu - za oktobar 2014.

Oni koji ne steknu diplomu do tog perioda, moći će da upišu neki drugi fakultet, ali ne iz iste oblasti. Ostavljena im je i mogućnost priznavanja ispita prilikom konkurisanja na drugi fakultet, ali neće moći da se školuju na račun poreskih obveznika.

Iako ne postoji tačan broj ovih studenata, procene su da je svaki peti akademac u Beogradu, gde ih je najviše, večiti student. Univerzitet u Beogradu je pre dve godine dobio podatke sa 15 fakulteta - 12.354 studenta imala su apsolventski staž. Od ovog broja gotovo trećina je pravnika (4.000). Ali, među večitima nisu samo apsolventi.

Ovaj broj je ranijih godina bio znatno veći, navodi prof. Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. On kaže da sada na oko 93.000 studenata ima oko 20 odsto večitih, a ranije ih je bilo duplo više.

- Nakon uvođenja bolonjskog sistema, uspeli smo da se rasteretimo i mnogi stariji studenti su uspeli da privedu kraju školovanje. Njima svakako treba pomoći organizovanjem dodatnih kurseva - kaže rektor Kovačević i dodaje da među njima ima dosta onih koji imaju već 10 godina radnog iskustva, a diploma im je neophodna za dalju karijeru i napredovanje.

Fakulteti na čiju diplomu se dugo čeka i samim tim se i češće od nje odustaje, osim Rudarskog jesu i Pravni, Veterinarski i Poljoprivredni. Prosek studiranja na ovim fakultetima je oko osam godina. Prema procenama, Srbija je jedna od evropskih zemljama u kojima se najduže studira.

Diplomirao posle više od tri decenije

Nakon više od tri decenije Milivoje Pantić (56) iz Prokuplja vratio se studijama i završio Mašinski fakultet u Nišu. Panta Šahista, kako ga svi Prokupčani znaju, kaže da je upornost najveća vrlina i da je on oduvek znao da će završiti fakultet. Tvrdi da mu u zrelim godinama nije bilo teško da zagreje stolicu.

- Mnogo hobija, mnogo ljubavi i da bih stigao da se bavim svime što me interesuje, zapostavio sam fakultet koji sam započeo još u prošlom veku, a evo, diplomu inženjera stekao sam tek nedavno u svojoj 55 godini - kaže naš sagovornik. Panta se priseća da su se svi njegovi drugovi iznenadili tih davnih sedamdesetih, kada je na nagovor oca posle završene srednje škole upisao mašinstvo.

- Tada je bilo vreme kada su deca slušala roditelje. I ja sam 78. bio student treće godine. Onda sam malo stao. Ali sam uvek radio na svom obrazovanju i širio znanje - ističe naš sagovornik i podseća da se dva-tri puta vraćao na fakultet, ali nikako nije stizao do kraja. A onda je rešio da se konačno oslobodi zvanja večitog studenta.

- Za 14 meseci položio sam 11 ispita. Nema nikakve filozofije, to je rad od četiri do šest sati dnevno i moja čvrsta odluka - objašnjava Panta i dodaje da mu je prijalo da se druži sa mladim kolegama, da mu godine nisu predstavljale problem ni za učenje ni za druženje. Sada razmišlja o sticanju zvanja majstora u šahu.

Najveća privatna biblioteka
Milivoje Pantić je poznat kao ljubitelj pisane reči i vlasnik možda najveće privatne biblioteke u gradu. On je stigao i do kandidata za majstorsku titulu u šahu. Izgleda da je Prokupčanima njegova šahovska igra bila najupečatljivija i odatle i nadimak, jer kako kaže Panta, nadimak je lična karta koju nam daju naši prijatelji.

U Sektoru za nastavu u beogradskom Rektoratu napominju da će u narednom periodu naći rešenje za takozvana uska grla, ali i za tvrdoglave profesore.
Takvih je svojevremeno bilo i na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

- Uvek se nađu dve-tri tvrde profesorske glave zbog kojih se knjiga stavlja u stranu. Međutim, samoinicijativno smo još pre nekoliko godina ušli u bazu podataka i pozivali studente, razgovarali s njima i davali im vetar u leđa da završe fakultet. Sada večitih imamo samo oko 40 i nadam se da će i oni ubrzo uzeti diplomu - kaže prof. Milorad Milijančević, dekan ovog fakulteta.

Okvirni broj starih studenata u Beogradu
- Matematički fakultet - 300
- Mašinski fakultet - 40
- Pravni fakultet - 4.000
- ETF - 86
- FPN - 168
*Napomena: Reč je o aktivnim studentima, koji polažu ispite, a procenjuje se da neaktivnih ima znatno više

Na univerzitetima u Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu nemaju ni okvirne podatke o starim, predbolonjskim studentima. Na Univerzitetu u Nišu kažu da ih ima na gotovo svim fakultetima, ali da ih je znatno manje zbog uvođenja bolonjskog sistema. Oni koji su studirali po 15 i više godina uglavnom su u prethodne dve-tri godine uspeli da završe studije ili su ih napustili. Na ovdašnjem Mašinskom fakultetu kažu da večitih studenata više nema.

Nišlija Marko Ilić (35) ima skoro petnaestogodišnji staž studiranja na Pravnom fakultetu.

- Ostao mi je još samo jedan ispit, i stvarno me je sramota što ga do sada nisam položio. Ako uskoro ne završim studije, koje sam upisao po starom programu, prebaciće me na novi. U tom slučaju bih morao sigurno da polažem još neke ispite. Problem s mojim studiranjem nastao je jer sam nekoliko godina proveo u inostranstvu, pa sam se vratio u Niš i zaposlio se kao menadžer prodaje. Teško je uskladiti posao i studije - kaže Marko.

Prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete i nauke, smatra da ovakve studente ne treba terati iz obrazovnog sistema.

- Pokušavamo da nađemo pravo rešenje i za one „solunce“ koji su po starom zakonu i starom programu upisali fakultet, u međuvremenu se zaposlili, dobili dete, tako da nisu mogli da se posvete fakultetu. Ne treba da ih teramo iz sistema, već taj problem treba da rešimo u konceptu nove filozofije celoživotnog učenja - kaže Mitrović.

I dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu prof. Miodrag Popović saglasan je da treba dati šansu svima koji žele da završe fakultete.

- Postoje dve kategorije studenata koji studiraju po starom programu. Jedni se uopšte ne pojavljuju na fakultetu i mislim da su definitivno odustali i drugi koji se povremeno pojavljuju na ispitima. Mi ćemo ovoj drugoj kategoriji, ako do 2013/2014. ne završe fakultet, dati mogućnost izbora ili će da napuste fakultet ili će da se prebace na bolonjski sistem. Niko neće ostati na cedilu - zaključuje Popović i dodaje da na ovom fakultetu ima nekoliko hiljada neaktivnih studenata.

Student već 38 godina

Na kragujevačkom Pravnom fakultetu još je u opticaju indeks sa brojem 73-528. Njegov vlasnik je najstariji student ovog fakulteta, Momir Marić (58), apsolvent je već 30 godina. Poslednji ispit je položio u julu ove godine, i to je bilo obligaciono pravo. Kaže da ga „nije sramota što još studira, jer znanja nikada nije dosta“. Kao i svi studenti, tvrdi da će narednih dana da zagreje stolicu, i da će doći do diplome najkasnije za godinu dana.

- Fakultet sam upisao 1973. godine. Tu sam upoznao i Ljilju, prvu ljubav. U toj godini sam dao četiri ispita, i falio mi je jedan za uslov za upis za sledeću godinu. Nastavio sam da studiram, posle šest godina sam upisao četvrtu godinu. Otišao sam u vojsku, i kada sam se vratio, ponudilo se mesto u mesnoj zajednici u Dragobraći, gde sam živeo. Šta ću, krenuo sam na posao. Od fakulteta nisam odustajao, pa sam posle dve godine postao apsolvent. Život, kao život, nosi svoje. Žena, deca... Jedna koleginica mi 1988. godine predloži da stepenujem ono što sam uradio na fakultetu. Tako ja dođem do diplome pravnika, prvog stepena. S tom diplomom radim i danas, iako mi nije potrebna. Opet nisam ostavljao učenje, nego sam nastavio dalje i ići ću do kraja - priča Momir.

Sekretar Mesne zajednice Dragobraća je svestran čovek i dobar domaćin. Marića znaju svi, jer voli knjige, slika, piše pesme. Ima dva sina, koji su u vreme bombardovanja otišli u Kanadu. Stariji je prošle godine upisao koledž, ekonomiju, a mlađi će ove godine da upiše studije. Marića smo pronašli na Pravnom fakultetu. Došao je da vrati novi udžbenik iz procesnog prava, i da podigne svoj indeks. Dok sedimo u studentskom klubu, on priča sa svima. Studenti ga znaju i vole.

- Nikada nisam položio ispit preko veze. A mogao sam. Pa dvoje mojih drugara su bili dekani fakulteta. Ja imam pravilo da izađem na ispit samo ako znam. Samo sam jednom dobio „poklon ocenu“. Profesor je zakazao ispit u deset sati, a došao je u dva. Ušao u amfiteatar, i prvo naleti na mene. Kaže: „Kolega, vi ste osedeli na ovom fakultetu!”. A ja, bez dlake na jeziku, odgovorim: „Osedeo sam, gospodine profesore, čekajući vas da dođete na posao”. On mi uzme indeks i da šesticu, odmah, bez pitanja...

Izvor: Blic