Јустинијана Прима или Царичин град испод Радан планине данас је јединствен локалитет у свету где су обједињена сва знања касноантичке цивилизације и где, ко хоће, може да чује шапат векова     

На благим падинама што се од Радан планине спуштају ка Лесковачкој котлини, а недалеко од Лебана, подигао је у шестом веку после Христа свој град византијски цар Јустинијан Први, по коме је налазиште и названо Јустинијана Прима. Због веровања да је град подигао својој супрузи, царици Теодори, у народу је налазиште постало познато као Царичин град. Император је град сазидао у крају где је рођен, а пошто је то ван главних путева, био је то један од разлога што се за ово археолошко налазиште релативно касно дознало. И што неправедно није добило третман који заслужује, јер је ово јединствен локалитет у свету где су сакупљена сва архитектонска знања касноантичке цивилизације.

Срећом, у последње време много шта се променило, па је интересовање за Јустинијану Приму све веће, чак и ван граница Србије. Допринели су томе, поред наших стручњака, наравно, и француски и немачки археолози који учествују у истраживању, а паре које је одобрила Европска унија доказ су да Царичин град коначно добија место које му и припада.

   
Овако је некад изгледао акропољ

Тријумфални трг

- Ово налазиште са акропољем, Доњим и Горњим градом, бедемима, црквама, водоводом, мозаицима јединствен је локалитет у свету, пре свега због архитектуре - прича археолог Вујадин Иванишевић, први човек тима. - Локалитет изазива све више интересовања не само посетилаца већ и стручњака. Вероватно и због тога што смо последњих година одржали неколико великих презентација код нас и у свету. Влада Француске од седамдесетих година издваја велика средства за истраживања, а и наше ресорно министарство уплаћује све више пара.

Чим се савлада мала узбрдица, избија се на зараван, односно греду коју са источне стране уоквирује Царичинска, а са западне Свињаричка река. Прво што одушеви посетиоца јесу димензије и очуваност града. Само утврђени део дуг је више од 500 и широк око 200 метара. Урбано језгро чине три целине, акропољ, Горњи и Доњи град. Ван града надовезује се широко подграђе.

   
   Иако су остале у траговима, зграде и данас опчињавају величином

На највишем делу платоа, који доминира околином, Јустинијанови неимари подигли су акропољ. Одатле, преко благо заталасаног предела пуца поглед на Радан планину. Јустинијан је, нема сумње, умео да одабере место за свој град.

Акропољ заузима простор од једног хектара и био је намењен за седиште епископа. Пажњу посетилаца прво привуку остаци грађевине огромних димензија 64 пута 22 метра. Била је ту Епископска базилика, један од првих споменика откопаних још 1912. године. На њу се надовезује баптистеријум, монументална крстионица која је, судећи према налазима мермерне оплате, мозаика од стаклене пасте и фресака, била богато украшена.

Без водича, односно неког ко добро познаје локалитет, готово је немогуће снаћи се. Тешко је чак и стручњацима да распознају шта је шта у гомили објеката, од којих многи слични један дугом.

   
Представе животиња (мозаик)

   
- Акропољ је подигнут на највишем делу Горњег града, најразвијеније целине на целом локалитету - наставља Вујадин. - Фортификација је слабо истражена, ево, до сада су обрађене ове две капије, источна и јужна, затим делови бедема уз капије и неколико кула међу којима је свакако најинтересантнија угаона која се налази на југозападу. Она је имала и функцију резервоара, ту се завршавао аквадукт, систем за довођење воде и одатле се даље оловним цевима вода спроводила ка северном делу Горњем града.

На све стране око трга који је имао тријумфални карактер и дуж улица виде се остаци грађевина култног, управног, трговачког и јавног садржаја. Цео простор трга био је поплочан великим каменим плочама у чијем се средишту налазила царева статуа постављена на стуб. У оближњим грађевинама нађени су делови споменика који приказују цара у одежди и оклопу римског генерала. Стручњаци су уверени да су то фрагменти статуе која се налазила на централном тргу.

Горњи град красиле су још „кућа са аркадама”, базилика са криптом и крстообразна црква, један од најбоље сачуваних објеката на целом локалитету. Са супротне стране улице, подно акропоља, подигнута је мала тробродна базилика у којој су нађени укопани гробови, међу којима је посебно интересантан гроб са саркофагом са уклесаним латинским крстом на поклопцу. На том простору видљиви су и остаци објекта за који се претпоставља да је био седиште војног команданта гарнизона.

Е, онда су стигли Словени...

Нешто ниже, на издуженом заравњеном платоу, опасан бедемима ојачаним кулама и великим одбрамбеним ровом, простире се Доњи град. Овде посетиоци могу да прошетају потпуно истраженом источном улицом широком више од седам метара, да газе по великим каменим блоковима по којима су пре хиљаду и по година ходали овдашњи житељи, али и да виде део јужне улице која је са источном делила овај део града на две једнаке целине. У тој јужној улици виде се остаци двојне базилике, а нешто даље налази се такозвана „базилика са трансептом”, један од најрепрезентативнијих објеката на Царичином граду. У њеном наосу нађени су добро очувани подни мозаици.

Посетиоцима посебну пажњу привлачи велика градска цистерна, објекат у којем и данас има воде, са задивљујућим димензијама 40 пута 40 метара. Неколико крстастих стубова од опеке и делови лукова говоре да је цистерна била покривена. Мало даље налазе се и остаци јавног градског купатила, терми, са свлачионицама, собама са кадама за хладну и топлу воду и ложиштем.
   

      
Нема посетиоца археолошког локалитета кога посебно не интересује како су изгледале куће житеља неког града. На Царичином граду откопани остаци кућа показују сву разноврсност стамбене архитектуре. Било је скромних, једноставних објеката за становање са једном просторијом, нешто пространијих, па до оних за ондашњу елиту, са великим наткривеним двориштем, предворјем, фонтанама и централном одајом. Многе од кућа имале су и спрат. Доњи део био је од камена и опеке, горњи од лаког материјала, плетера и блата.

Ван градских бедема, на равном платоу са јужне стране и на благим падинама са запада постојало је насеље. Уз две реке налазио се занатски центар са пећима за топљење руде и печење цигле. На јужном платоу откривено је и гробље, а један од најважнијих објеката ван градских зидина био је аквадукт, систем за снабдевање града водом. И ван градских зидина подизане су цркве, чији су остаци и данас видљиви.

Царичин град је изузетан споменик касноантичке цивилизације и сведок веома важног историјског тренутка. Овде могу да се нађу многи одговори везани за период од 580. до 620. године, односно време насељавања Словена на ове просторе. У њему је живело око 5.000 становника, и својим кратким, али блиставим сјајем оставио је важно сведочанство о духовном животу, организацији друштва и градитељским стремљењима и умећима њених житеља.


Покретни налази

   
Предмети нађени на Царичином граду оквирно су коришћени у периоду од 535. до 615. године. Највећи део њих чува се у музејима у Лесковцу и Београду, а посебно су занимљиви делови статуе императора, поклопац кутије од слоноваче, накит, појасне копче, украсне игле, калуп за ливење накита, крст са кандила, шестар и пољопривредне алатке.

Како стићи

До Царичиног града однедавно се и лакше стиже. Локална самоуправа уредила је путну мрежу, што је за представљање било које туристичке дестинације изузетно важно. Нишким аутопутем искључује се на пола пута од Ниша ка Лесковцу код места Брестовац и наставља ка Бојнику. Од Бојника путем даље ка Лебану до села Свињарица у чијој се близини налази локалитет.

Огњан РАДУЛОВИЋ
Снимио Жељко СИНОБАД
Илустрована политика