PETORO PRIPADNIKA MUP SRBIJE U MIROVNOJ MISIJI UN U PORT-O-PRENSU
Srpski policajci hvataju dilere na Haitiju

Aleksandra Ž. Adžić    | 06. 01. 2010. - 00:01h | Komentara: 20
Svakog dana u Port-o-Prensu dešavaju se otmice bogatih Haićana i stranaca. Početna otkupnina je 50.000 dolara, ali kriminalci, među kojima ima i lokalnih policajaca, žrtvu oslobode i za deset puta manju sumu, priča za „Blic“ kapetan Slobodan Obrenović, koji je s četvoro kolega iz MUP Srbije od jula 2009. u mirovnoj misiji UN na Haitiju.

Obrenović kaže i da se njih petoro iz Srbije, uprkos prvom utisku koji je bio jeziv, brzo prilagodilo uslovima na Haitiju.
- Kada smo stigli u glavni grad Port-o-Prens, imao sam osećaj da sam u dokumentarcu o životu u nekoj od brazilskih favela. Smeće na ulicama, nema kanalizacije, kuće polurazorene, rupe na putevima, a vožnja je moguća samo u džipovima. U gradu nema struje i čim padne mrak, stanovništvo se okuplja u Ru de Fre, centralnoj ulici, uključuju generatore i gledaju televiziju. Narod je izuzetno siromašan. Ne znam od čega žive. Retko ko ima poneku kozu, a oni koji žive pored mora bave se ribarstvom. Uglavnom su na pijacama, improvizovanim tezgama, na kojima prodaju voće, pirinač... Na ulici te dnevno zaustavi njih sto i traži novac. Često sam viđao ljude koji su od gladi padali u nesvest. Većina stanovništva nada se da će im stranci, prevashodno Kanađani i Amerikanci, dati novac kako bi preživeli i ostali u zemlji. Na ulicama ima i dosta prostitutki i lokalna policija ih stalno rasteruje - priča Obrenović, inače zamenik komandira specijalističke čete odreda Žandarmerije u Beogradu.
Naši mirovnjaci su smešteni u elitnom delu Peti on Vil, gde imaju uslove za normalan život - struju, prodavnice s američkom robom, restorane, teretane.
- Od lokalnog stanovništva ovaj deo prestonice deli ograda i čuva obezbeđenje. Tu živi dva odsto bogatih Haićana koji drže 90 odsto novca u zemlji, a koji je „zarađen“ od šverca droge, zlata, tompusa... U slobodno vreme smo zajedno u teretani ili negde na večeri. Posetili smo i susednu Dominikansku Republiku, koja je stabilna zemlja i turistički raj - kaže Obrenović.
 
Najveći problem ove karipske države je kriminal. Luke na Haitiju važe za tranzitne centre za šverc droge iz Južne Amerike ka SAD i Evropi. Glavni napori policije UN su usmereni na sprečavanje šverca droge i otmica.
- Najopasniji deo Port-o-Prensa je deo Siti solej, u kome je luka. Tovare brodova niko ne kontroliše. Vojska tamo ulazi samo u ekstremnim situacijama. U unutrašnjosti se stalno otkrivaju polja koke i marihuane - priča član naše misije.
Sadašnja misija na Haiti je stigla 2004, kada su tamo posle napuštanja prethodnih pripadnika zavladali haos i anarhija.
- Snage UN su uspostavile koliko-toliko normalno stanje. Ali situacija može da se promeni za manje od sata, bez ikakvog povoda. Haićani svakodnevno demonstriraju protiv misije jer je smatraju uzurpatorskom - kaže on.
Naši mirovnjaci su posle sedmodnevne obuke raspoređeni na dužnosti. Biljana Lazarević, šef našeg kontingenta u misiji, nalazi se u Unutrašnjoj kontroli, Miloš Rajović u obezbeđenju šefa misije, a Goran Panović u Interventnoj jedinici. Obrenović i Božidar Janjić su na Policijskoj akademiji, gde radi 50 instruktora iz 20 zemalja.
- Najvažnije pravilo je „zero tollerance“, koje podrazumeva da s lokalnim stanovništvom ne smemo da ulazimo ni u kakve veze. S kolegom Janjićem raspoređen sam u Odeljenje za specijalističku obuku. Instruktor sam i obučavam lokalne policajce kako da reaguju prilikom upada u zgrade, prostorije, napada na vozilo, hapšenja opasnih kriminalaca... Uglavnom obučavamo pripadnike specijalnih jedinica. Haićanska policija je u razvoju i treba im još osposobljenih ljudi. Za njih je uniforma znak prestiža, ali im i plata od 200 dolara, koju doduše primaju na tri-četiri meseca, omogućava bolji život - ocenjuje najmlađi član naše misije.
Na prvi odmor u domovinu on je sa ostrva udaljenog 9.500 kilometara došao prošlog meseca. Posle šest meseci video s porodicom u Čačku, devojkom Anom, kolegama, koji su ga bodrili da se pridruži misiji.
 
Ćute o vuduu
Za karipska ostrva vezuje se praktikovanje vudu magije, a Obrenović kaže da Haićani uporno negiraju da znaju za nju.
- Kada ih pitamo za vudu magiju, sležu ramenima kao da ne znaju ništa, ali mislim da ne žele da pričaju o tome - napominje kapetan Obrenović.
Saradnja
Slobodan Obrenović kaže da najbolje sarađuju s kolegama iz SAD, Argentine, Francuske i Hrvatske.
- Oni su iznenađeni ljudskim i profesionalnim kvalitetima srpskih policajaca. A Amerikanci stalno traže naše asistencije - naglašava kapetan i dodaje da je u misiji 1.800 policajaca iz 42 zemlje, a najbrojniji je brazilski kontingent.

Žude za Amerikom
U Port-o-Prensu, kako kaže Obrenović, nema državnih bolnici i škola. Deca uglavnom pohađaju neke privatne škole, a ono što tamo uče svodi se na igranja i pevanje.
- Svi znaju za Brazil i SAD. Vole fudbal, Pelea, sambu, a san im je da odu u SAD, zbog toga su i redovi ispred američke ambasade - kaže kapetan Obrenović.

Izvor: Blic

вероватно и на хаитију има навијача

Звезде, Партизана и Рада.