Koštunica: Autonomija za Kosovo
Njujork, Vašington, Priština -- Premijer pred SB rekao da Srbija ne može da pristane na nezavisnost Kosova, autonomija u okviru Srbije jedino pravedno rešenje.

"Rešenje kosovskog pitanja kojem svi težimo mora biti univerzalno upravo radi izbegavanja opasnosti da promena granica postane presedan na koji će druge etničke manjine sa teritorijalnim pretenzijama moći da se pozivaju u budućnosti", rekao je Koštunica na sednici kojoj nisu prisustvovali izaslanik UN za pregovore o Kosovu Marti Ahtisari, niti predsednik Kosova Fatmir Sejdiju.

"Pozivam vas, uvaženi predstavnici vodećih zemalja slobodnog i demokratskog sveta, da za trenutak pokušate da sopstvenu domovinu zamislite u položaju države od koje se traži da jednoj agresivnoj etničkoj grupi, koja, uzgred rečeno, već ima u neposrednom susedstvu svoju državu, prosto ustupi deo zemlje iz kojeg je nacija potekla, i koji je u istoriji vezan za vremena njenog najvećeg procvata. Zaista, koja bi demokratska država na tako nešto pristala?", rekao je Koštunica.

Premijer Srbije je objasnio da će srpski parlament neće priznati proglašenje Kosova za nezavisnu državu. "Parlament Srbije bi bez ikakve sumnje odbacio svako nametnuto rešenje, i proglasio ga nelegitimnim i pravno ništavnim, a Srbija bi nastavila da teritoriju Kosova i Metohije smatra delom svog suvereniteta. Takav razvoj događaja, gospodine predsedniče, sigurno ne bi doprineo opštem interesu mira, stabilnosti i unapređivanju uspešno pokrenutih demokratskih procesa na Balkanu, već bi bolje rečeno bio izvor nestabilnosti celog regiona", objasnio je Koštunica.

Govoreći o pokušajima da se do rešenja kosovskog problema, pre razgovora o statusu, razgovara o ispunjavanju standarda, Koštunica je naglasio da se pokazalo da stanje sa standardima, umesto da se popravlja, postaje sve teže.

Koštunica s Čejnijem

Premijer Srbije Vojislav Koštunica protekla dva dana je u Vašingtonu razgovarao sa zvaničnicima SAD, a posetu je završio susretom s potpredsednikom te zemlje Dikom Čejnijem. Koštunica je rekao da je u razgovorima s Čejnijem naglasio značaj kompromisnog rešenja statusa Kosova. "Više je nego jasno šta može biti to rešenje, više je nego jasno šta je njegova prednost, više je nego jasno da je dodatna prednost što ono može biti provereno. Drugo rešenje, ekstremno, radikalno, nezavisnost Kosova, ne trpi ispravke. Kompromisno rešenje, suštinska autonomija, najveća autonomija u Srbiji, rešenje je koje može biti korigovano, provereno, menjano. Još jednom sam izneo razloge za to rešenje, posebno ističući njegov značaj za stabilnost regiona, što je, mislim, veoma važno i prihvatljivo i za naše američke sagovornike, za Čejnija, koji su toliko brige uložili i toliko mare za stabilnost regiona", kaže Koštunica.

Vojislav Koštunica je pre susreta u Beloj kući imao izlaganje u Nacionalnom pres-klubu, posle čega je odgovarao na pitanja stranih novinara i publike. Na pitanje na koji način vlasti Srbije misle da bi mogle da integrišu dva miliona kosovskih Albanaca, on je odgovorio da autonomija koju predlaže Beograd podrazumeva punu samostalnost u pravosuđu i odnosima s međunarodnim finansijskim institucijama. Na pitanje zbog čega pri poseti Gračanici 28. juna nije tražio da se sastane s predstavnicima kosovskih Albanaca i zašto se ne bi izvinio za zločine počinjene nad njima, Koštunica je rekao da je u ratovima u SFRJ bilo mnogo zločina, od kojih su neke počinili Srbi, a neke pripadnici drugih naroda. On je naveo da pomirenje mora biti zasnovano na istini. Jedno od pitanja iz publike je glasilo šta će reći kosovskim Srbima kada Kosovo krajem godine ili početkom sledeće stekne nezavisnost, a Koštunica je odgovorio da svako treba da preuzme odgovornost za odluke koje bude donosio, a da je on optimista i da se nada da će razum prevagnuti, a kompromis dobiti šansu.


Izvor: B92

Koštunica, sto ne povede ministra Vuka, da objasni sta je najbolje?

 OBRAĆANJE PREDSEDNIKA VLADE SRBIJE VOJISLAVA KOŠTUNICE SB UN

kostunica-sb-un1 Gospodine predsedniče, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, gospođe i gospodo.Kada sam oktobra prošle godine poslednji put imao čast da se obratim ovom visokom telu, izrazio sam puno poverenje svoje zemlje u spremnost i sposobnost Ujedinjenih nacija da, putem pregovora, a kompromisom koji će biti u skladu sa temeljnim načelima međunarodnog pravnog poretka, pokrene sa mrtve tačke i reši ozbiljni problem južne srpske pokrajine Kosova i Metohije.

U toj prilici sam izrazio spremnost srpske strane da na konstruktivan način učestvuje u pregovorima, da doprinese idejama za rešenje i da prihvati svaku vrstu razumnih predloga koji ne bi doveli u pitanje princip nenarušivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta demokratskih država. Pregovori traju već izvesno vreme, ali na žalost do sada nisu doneli stvarnog rezultata. Svrha mog današnjeg obraćanja jeste da u ime Srbije ukažem na mogućnosti da se ostvari suštinski napredak, da iznesem neke od ideja koje Srbija nudi kao put prema rešenju i da skrenem vašu pažnju na neke elemente kosovskog problema koji su do sada ostali gotovo potpuno potisnuti.

Ubeđen sam, gospodine predsedniče, da upravo Savet bezbednosti UN mora da podrži napore pregovarača da dođu do rešenja kosovskog problema, i to ne samo zato što postojeće stanje u pokrajini reguliše Rezolucija 1244. U krajnjoj liniji, ovde je reč o poštovanju suštinskih načela i vrednosti koje u celom svetu štiti ovo visoko telo. Radi se, dakle, o temeljnim pravilima ophođenja u međunarodnim odnosima s jedne, i očuvanju mira i bezbednosti u jednom tradicionalno osetljivom delu sveta kao što je Balkan, s druge strane. Sa punom verom u nepristrasnost i odgovornost ovog visokog tela Svetske organizacije, moja zemlja očekuje da njeni argumenti budu razmotreni i poduprti apsolutnim autoritetom Saveta bezbednosti.

Podsećam vas, gospođe i gospodo, da je Kosovo i Metohija, na osnovu Povelje UN, Završnog akta iz Helsinkija i Rezolucije SB 1244, neosporno deo suverene demokratske Srbije, i da tu elementarnu činjenicu još niko nije uspeo da pravnim argumentima dovede u pitanje. Danas smo suočeni sa situacijom da albanska etnička grupa, koja na Kosovu i Metohiji čini ubedljivu većinu, ultimativno zahteva da dobije nezavisnost, međunarodno priznanje i pun suverenitet nad delom teritorije koja pripada Srbiji. Kažem ultimativno jer je očigledno da se argumentacija za nezavisnost Kosova svodi na nasilje i neprestanu pretnju pukom silom. Činjenice nemilosrdno svedoče da je od 1999-te godine naovamo na delu bila zapravo politika nasilja i bezobzirnog etničkog čišćenja. Te činjenice kazuju da je preko 200 hiljada Srba, ili 60% od broja koji su tamo živeli pre 1999, proterano, da je preko hiljadu Srba ubijeno, a da je srpska imovina ili uništena ili prisvojena, da je uništeno ili oštećeno preko 150 srpskih crkava i manastira, a da preostalo srpsko, ali i skoro sve drugo nealbansko stanovništvo, živi u neljudskim uslovima, bez posla, bez slobode kretanja, a u stalnom strahu za goli život.

Najzad, u martu 2004. došlo je do dvodnevne provale nekontrolisanog nasilja, sa ubijanjem i zlostavljanjem nealbanaca, pljačkom i paljevinama, pri čemu je za to kratko vreme teško oštećeno 35 hrišćanskih crkava, među kojima i jedan jedinstveni spomenik s početka 12. veka.

Srbija, s druge strane, dosledno ispoljava spremnost da se suoči sa realnošću, da prihvati kompromis i postigne sporazum, uz zapravo dva elementarna ograničenja: ona odlučno odbacuje svaki pokušaj da se nametnutim rešenjem oduzme skoro 15 procenata teritorije Srbije, i isto tako odlučno zahteva da se obezbede opstanak i egzistencija dostojna čoveka za srpsko i drugo nealbansko stanovništvo koje je na Kosovu i Metohiji ostalo da živi.

Tražeći to, Srbija zapravo traži ostvarenje principa multietničnosti, prava na slobodu kretanja, veroisposvesti i obrazovanja. Ona traži da se zaštite i sačuvaju verski i kulturni spomenici koji nisu samo njeno nego svetsko kulturno nasleđe, ali isto tako da se na Kosovo i Metohiju vrate prognani koji su bili proterani iz svojih domova, i da se na taj način stane na kraj posledicama ogoljenog etničkog čišćenja. Srbija, gospodine predsedniče, ne traži ništa više i ništa manje od elementarne ravnopravnosti i potvrde spremnosti da se prema srpskoj zajednici u pokrajini, na rečima i delu, postupa kao sa bilo kojim drugim narodom koji je zastupljen pod krovom Svetske organizacije.

U pokušaju da se dođe do rešenja kosovskog problema u prvo vreme je preovladavao razložan stav da svakome razgovoru o budućem statusu pokrajine mora da prethodi ispunjenje standarda. Iskoristiću priliku da vas podsetim šta je ispunjenje standarda na Kosovu i Metohiji zapravo podrazumevalo. Tu je, gospodine predsedniče, ako se stvari nazovu pravim imenom, u pitanju bila elementarna fizička bezbednost za preostalo nealbansko stanovništvo, pravo tih ljudi da se kreću po pokrajini, pravo dece da idu u školu, pravo vernika da odlaze u crkvu, pravo bolesnih da se leče i pravo mrtvih da budu dostojno sahranjeni.

Drugačije rečeno, takozvani standardi podrazumevaju zapravo osnovna ljudska prava koja ne bi trebalo, niti bi smela da budu predmet bilo kakvih pregovora. Pošto se pokazalo da stanje sa standardima, umesto da se popravlja, postaje sve teže, prešlo se na stav da početak ispunjavanja standarda mora da teče naporedo sa procesom pregovora o statusu. Sada smo, na žalost, konačno došli u situaciju da se kao jedini predmet pregovora vidi status Kosova, dok se o standardima – bez mnogo ubeđenja – govori kao o nečemu što će, pretpostavlja se, valjda samo po sebi biti rešeno. Imali smo, dakle, politiku «standardi pre statusa», zatim «standardi i status», da bismo, verovatno zbog uverenja da albanska zajednica nije u stanju da poboljša standarde, došli do politike «status bez ispunjenja i minimalnih standarda».

Napredak nije ostvaren ni u pokušaju da se reši pitanje decentralizacije, koje bi garantovalo osnovne mehanizme samouprave u opštinama gde jedna etnička grupa predstavlja većinu. Ukazujem ovom prilikom da bi jedan takav sporazum verovatno omogućio srpskoj zajednici da ozbiljno razmotri mogućnost aktivnijeg učešća u radu kosovskih institucija, što bi nas svakako dovelo korak bliže postizanju za sve prihvatljivog i sporazumnog rešenja budućeg statusa pokrajine. Zbog toga je Srbija nedavno pokrenula još jednu inicijativu u pravcu nastavka razgovora o decentralizaciji, kao i zaštiti crkava, manastira i kulturne baštine, kako bi se pre početka razgovora o statusu i uporedo sa njim postigao stvarni napredak u ovoj oblasti. To bi dalo podsticaja i samim razgovorima o statusu, ali bi pre svega srpskom i ostalom nealbanskom stanovništvu u pokrajini otvorilo realniju perspektivu mirnog života, a to znači opstanka i povratka na Kosovo i Metohiju.

Suština stava Srbije je da se trajno rešenje može postići uz poštovanje osnovnih principa međunarodnog pravnog poretka koji su izričiti u smislu da su suverenitet i teritorijalni integritet demokratskih država neprikosnoveni. U tim okvirima, postoji niz mogućnosti da se izbegne više nego opasan presedan jednostranog oduzimanja teritorije da bi se zadovoljile ekspanzionističke težnje albanske etničke manjine. Evropsko iskustvo je više nego bogato postojanjem niza odgovarajućih rešenja, sa različitim stepenima autonomije, koji dopuštaju različitim nacionalnostima da u miru i ravnopravnosti razvijaju sopstvene i poštuju tuđe privredne, kulturne i tradicionalne vrednosti.

Pre otpočinjanja sledeće faze razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije, Srbija je iznela platformu o suštinskoj autonomiji za pokrajinu. Naša platforma predviđa rešenja po kojima bi Kosovo i Metohija, koje naseljava velika albanska većina, raspolagalo najvećom mogućom autonomijom, i još garantovanom autoritetom međunarodne zajednice kroz međunarodni sporazum i međunarodno prisustvo. U izlaganju ovakvog pristupa rukovodili smo se pitanjem - da li ono što većinski Albanci na Kosovu i Metohiji danas suštinski traže može da se realizuje i na neki drugi način, osim nezavisnošću pokrajine i stvaranjem još jedne albanske države na tlu jedne druge države, Srbije. Došli smo do nedvosmislenog odgovora da je to moguće i ponudili predlog rešenja za ozbiljne razgovore.

Srbija je na takvo rešenje bezrezervno spremna, ne tražeći nikakve posebne ustupke. Svojim stavom prema slučaju Kosova, moja zemlja, gospodine predsedniče, zastupa u stvari najopštiji dugoročni interes, a boreći se za očuvanje svoje teritorijalne celovitosti, bori se za princip koji je zaloga zdravih međudržavnih odnosa, pa – bez preterivanja - i osnovni preduslov očuvanja stabilnosti i mira u regionu i celom svetu.

Demokratska Srbija ne može da pristane na nezavisnost Kosova i Metohije i zato što je privržena međunarodnom pravu i poštovanju potpisanih dogovora, ali i iz razloga samopoštovanja, nerazdvojnog od poštovanja za druge. Kosovo je za Srbiju neposredno povezano sa tradicijom nacionalnog dostojanstva. Pozivam vas, uvaženi predstavnici vodećih zemalja slobodnog i demokratskog sveta, da za trenutak pokušate da sopstvenu domovinu zamislite u položaju države od koje se traži da jednoj agresivnoj etničkoj grupi [koja, uzgred rečeno, već ima u neposrednom susedstvu svoju državu] prosto ustupi deo zemlje iz kojeg je nacija potekla, i koji je u istoriji vezan za vremena njenog najvećeg procvata. Zaista, koja bi demokratska država na tako nešto pristala? Verujem da delimo zajedničko uverenje da bi to u osnovi bio akt prinude i pravnog nasilja, i nema te demokratske države i te izabrane vlasti, u Srbiji ni u celom svetu, koja bi se sa takvim postupkom mogla pomiriti. Na osnovu izloženog, uveren sam da možete sa dubljim razumevanjem da sagledate neodrživost zahteva za nezavisnost južne srpske pokrajine. I molim vas da ne zaboravite staru istinu da rđavi istorijski obrti imaju tendenciju da se ponavljaju, kao i da nijedan čovek i nijedna država nikada nisu ostrvo za sebe.

U ovoj prilici je, pored razloga koje sam pomenuo, neophodno imati na umu i slovo Rezolucije 1244, koju je ovo telo usvojilo juna 1999, uspostavljajući civilno i vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji pod upravom UN. Taj isti dokument doslovno potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, i još izričito kaže da Kosmet treba da ostvari status suštinske autonomije u okviru međunarodno priznate Srbije. U ovom dokumentu, kao što svakako znate, nema ni reči o samoopredeljenju [odnosno «većinskoj volji stanovništva»], isto kao što se nezavisnost – uslovna ili bezuslovna, posredno ili neposredno - uopšte ne pominje. Ni Rezolucija 1244 ni rukovodeći principi Kontakt grupe, koju je ovo telo ovlastilo, ne govore o nametnutom rešenju i perspektivu vide pre svega u kompromisu i sporazumu dveju strana. Sve je to, gospođe i gospodo, za Srbiju potpuno prihvatljivo. Ono što nije prihvatljivo, i sa čim se ona ne može ni u kojem slučaju saglasiti, jeste rešenje koje bi ipak bilo nametnuto.

Rešenje kosovskog pitanja kojem svi težimo mora biti univerzalno upravo radi izbegavanja opasnosti da promena granica postane presedan na koji će druge etničke manjine sa teritorijalnim pretenzijama moći da se pozivaju u budućnosti. Pravedno, trajno i stabilno rešenje se može pronaći isključivo davanjem najšire, suštinske autonomije u okvirima međunarodno priznatih granica Srbije. U regionu kakav je jugoistok Evrope, gde brojnih i kompaktnih etničkih manjina ima u više zemalja, nepovredivost granica je jedini princip koji može na duži rok garantovati stabilnost. Eventualno nametnuto rešenje kosovskog problema neminovno bi imalo posledica po stabilnost i demokratski poredak celog regiona.

Podsećam vas, gospođe i gospodo, da su, od demokratskog preobražaja zemlje oktobra 2000-te, srpske vlade uspešno vodile zemlju i samostalno izlazile na kraj sa svim teškoćama tranzicije. Demokratske vlasti Srbije delovale su u regionu konstruktivno, a unutar zemlje je ostvaren privredni rast, obezbeđena sloboda medija, poštovanje ljudskih prava i značajno su suzbijeni kriminal i korupcija. Uspeli smo da ostvarimo suštinski napredak u saradnji sa Tribunalom u Hagu. Samostalno, i po cenu velikih rizika osvojena, demokratija je u Srbiji pustila korena i uspela da za nepunih 6 godina bitno popravi položaj naroda, i da zemlju vrati na mesto koje joj u zajednici naroda pripada. Međutim, ako bi Kosovo dobilo nezavisnost, svi ti uspesi bi jednim potezom bili obezvređeni i dovedeni u pitanje. Parlament Srbije bi bez ikakve sumnje odbacio svako nametnuto rešenje, i proglasio ga nelegitimnim i pravno ništavnim, a Srbija bi nastavila da teritoriju Kosova i Metohije smatra delom svog suvereniteta. Takav razvoj događaja, gospodine predsedniče, sigurno ne bi doprineo opštem interesu mira, stabilnosti i unapređivanju uspešno pokrenutih demokratskih procesa na Balkanu, već bi bolje rečeno bio izvor nestabilnosti celog regiona.

Dopustite mi da još jednom naglasim spremnost Srbije da se ovakav neželjen scenario izbegne na jedini moguć način – pregovorima i kompromisom. Mi smo spremni da pristupimo pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije, i iskreno želimo da preuzmemo svoj deo odgovornosti u pronalaženju kompromisnog i istorijski pravičnog rešenja. Srbija je životno zainteresovana za uspeh pregovora, a nema sumnje da je za uspešan početak i dalji tok razgovora od posebnog značaja način na koji će oni biti pripremljeni i organizovani. Zbog toga i ovde ukazujemo na izuzetno važnu ulogu Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara koji treba da, pre početka prve runde razgovora o statusu pokrajine, zajedno sa srpskom i albanskom stranom okvirno pripremi teme pregovora, pravila, nivo i format vođenja pregovora. Srpska strana je već u dva pisma specijalnom izaslaniku Ahtisariju iznela svoje viđenje i konkretne predloge, a pre nekoliko dana smo, pošto smo kratko obavešteni o datumu početka razgovora, specijalnom izaslaniku dostavili još razvijeniji i detaljniji predlog. Ovo činimo upravo zato što verujemo u celishodnost razgovora i iz uverenja da samo ozbiljni, otvoreni, dobro pripremljeni i nepristrasno vođeni razgovori mogu doneti sveobuhvatno i dugoročno rešenje ovog teškog pitanja.

Hoće li doći do pozitivnog rešenja, što podrazumeva kompromisan ishod, u ovom trenutku ne zavisi samo od temeljnih pregovaračkih pozicija dveju strana nego gotovo isto toliko i od načina na koji će se ovi pregovori voditi. To znači da i treća strana, ona koju čini međunarodna zajednica, a predstavljaju je Specijalni izaslanik Generalnog sekretara i Kontakt grupa, nosi veliku odgovornost za početak, za tok i za ishod razgovora. Štaviše, moglo bi se reći da, zbog velike udaljenosti početnih stavova dveju strana u sporu, posredujući činilac ima posebno veliku odgovornost. Zato je priprema razgovora toliko važna, i uvereni smo da će sve uključene strane dati svoj doprinos da se na valjan način pripreme razgovori, kako se ne bi dogodilo da oni i pre samog početka budu osuđeni na neuspeh.

Gospodine predsedniče, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, cela moja zemlja i moj narod upravljaju pogled u vas kao u najviši autoritet koji garantuje poštovanje prava, pravičnosti i demokratskih vrednosti. Srbija, kao stara evropska država i suosnivač Svetske organizacije, veruje da za nju podjednako kao za sve demokratske države važe ova najviša načela na kojima počivaju međunarodni poredak, mir i bezbednost savremenog sveta. Zato, zahvaljujući vam na prilici koju ste mi pružili da Vam se obratim, želim na kraju da naglasim da Srbija sa punim pravom očekuje da Savet bezbednosti, pridržavajući se Povelje Svetske organizacije, u celosti zaštiti suverenitet, teritorijalni integritet i nepovredivost međunarodno priznatih granica Srbije.

Koštunica zadovoljan tokom i sadržajem sednice SB

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izrazio je u izjavi novinarima, posle sednice Saveta bezbednosti o Kosovu, zadovoljstvo tokom i sadržajem tog sastanka.

'Bili su to zanimljivi i zadovoljavajući razgovori, imajući u vidu broj zemalja koji je učestvovao u radu sednice i koji je saslušao argumente Srbije. Imamo sve razloge da budemo zadovoljni i diskusijom i činjenicom da su naši stavovi iznova, potpuno jasno i do detalja predočeni Savetu bezbednosti', rekao je Koštunica.

Koštunica je podsetio da je pre nepunih godinu dana govorio u Savetu bezbednosti kada su otvoreni razgovori o budućem statusu Kosova i Metohije.

'Nepunih godinu dana kasnije ušli smo u period u kome su u toku razgovori u Beču, a pripremaju se i razgovori o statusu', ukazao je srpski premijer, podsetivši da je pre današnje sednice obišao sve glavne gradove zemalja članica Kontakt grupe, zaključno s Vašingtonom.

Srpski premijer je dodao da je u Savetu bezbednosti još jednom izneo srpske stavove o standardima - pre svega o činjenici da oni u velikoj meri nisu ispunjeni, kao i stav o tome u kom pravcu bi trebalo tražiti rešenje za Kosovo i Metohiju.

Kojen: Rusija i Kina podržale stav Srbije

Kopredsednik srpskog tima u pregovorima o budućnosti Kosova i Metohije, Leon Kojen, izjavio je u Njujorku, posle sednice Saveta bezbednosti UN, da su Rusija i Kina direktno, nedvosmisleno i u potpunosti podržale stav Srbije da se u suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje ne sme i ne može dirati.

Prenoseći akcente sa zatvorene sednice Saveta bezbednosti, Kojen je rekao da se na sednici mogla uočiti velika raznovrsnost mišljenja. Osnovna razlika između stava Rusije i Kine s jedne i velikih zapadnih zemalja s druge strane, jeste u tome što su, prema Kojenovim rečima, Rusija i Kina - za razliku od zapadnih sila - direktno i nedvosmisleno podržale stanovište Srbije o nepovredivosti integriteta i suvereniteta.

Samardžić: Veoma je važno poštovati međunarodno pravo

Savetnik premijera Srbije i kopredsednik pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je novinarima u sedištu UN, da je, u Savetu bezbednosti, još izraženije i jasnije izneto stanovište Srbije o budućnosti pokrajine.

'To se, pre svega, odnosi na zahtev da se, u pregovorima o budućnosti pokrajine, poštuju principi međunarodnog prava, odnosno teritorijalni integritet i suverenitet država', izjavio je Samardžić.


Izvor: RTS

Analitičari o diplomatskoj ofanzivi Vlade
Koštuničine reči bez odjeka u svetu

Diplomatska ofanziva premijera Vojislava Koštunice, kako tvrde poznavaoci prilika, nailazi na veoma slabo razumevanja svetskih sila neposredno pred početak razgovora o statusu Kosova.

Koštuničino ponavljanje da je za Srbiju neprihvatljiva nezavisnost Kosmeta imalo je veoma malo ili nimalo odjeka u Londonu, Rimu i Vašingtonu. Baš kao što je nedavno rekao američki ambasador u Beogradu Majkl Polt: „SAD je poznat srpski stav o Kosovu, ali ako ga ponavljate sve glasnije, ne znači da ćemo se bolje razumeti“. Predstavnici američke administracije s kojima je Koštunica razgovarao, kao i njegovi sagovornici u Velikoj Britaniji ili Italiji, kako tvrdi Stiven Majer, bivši zamenik šefa CIA za Balkan, samo su kurtoazno saslušali premijera ne obraćajući pažnju na njegove argumente protiv kosovske nezavisnosti.

- Pozicija Kontakt grupe i, pre svega, Vašingtona prilično je jasna i sve se češće poručuje da je nezavisnost pravac pregovora o Kosovu - tvrdi Majer i ističe da Koštuničin tvrd stav ne nailazi na pozitivan odjek u zapadnim zemljama. Kako smatra, Koštunici su SAD jasnu poruku uputile i time što se nije susreo sa američkim predsednikom Džordžom Bušom.

- To je jasna poruka SAD da žele da ga saslušaju, ali da ne ohrabruju njegov stav pošto poseta nije organizovana na najvišem nivou - smatra Majer. S njim se slaže Kristof Bender iz Evropske inicijative za stabilnost koji smatra da rigidni Koštuničin stav svetske sile ne razmatraju već ga uzimaju kao „nekonstruktivan prilaz Srbije u pregovorima“.

- Čak i zemlje za koje se čini da su rezervisane povodom pitanja kosovske nezavisnosti, poput Španije, takvu su poziciju zauzele zbog domaćih problema, a ne zahvaljujući Koštuničinim diplomatskim naporima - smatra Bender.


Izvor: Blic / I. Cvetković - D. Vukelić

Из Коштуничиног обраћања Савету безбедности
Замислите себе у нашој кожи
Од Србије се тражи да једној агресивној етничкој групи просто уступи део земље из којег је нација потекла

– Позивам вас, уважени представници водећих земаља слободног и демократског света, да за тренутак покушате да сопствену домовину замислите у положају државе од које се тражи да једној агресивној етничкој групи (која, узгред речено, већ има у непосредном суседству своју државу) просто уступи део земље из којег је нација потекла, и који је у историји везан за времена њеног највећег процвата. Заиста, која би демократска држава на тако нешто пристала? Верујем да делимо заједничко уверење да би то у основи био акт принуде и правног насиља, и нема те демократске државе и те изабране власти, у Србији ни у целом свету, која би се са таквим поступком могла помирити. На основу изложеног, уверен сам да можете са дубљим разумевањем да сагледате неодрживост захтева за независност јужне српске покрајине. И молим вас да не заборавите стару истину да рђави историјски обрти имају тенденцију да се понављају, као и да ниједан човек и ниједна држава никада нису острво за себе.

Данас смо суочени са ситуацијом да албанска етничка група, која на Косову и Метохији чини убедљиву већину, ултимативно захтева да добије независност, међународно признање и пун суверенитет над делом територије која припада Србији. Кажем ултимативно, јер је очигледно да се аргументација за независност Косова своди на насиље и непрестану претњу пуком силом. Чињенице немилосрдно сведоче да је од 1999. године наовамо на делу била заправо политика насиља и безобзирног етничког чишћења. Те чињенице казују да је преко 200.000 Срба, или 60 посто од броја који су тамо живели пре 1999, протерано, да је преко хиљаду Срба убијено, а да је српска имовина или уништена или присвојена, да је уништено или оштећено преко 150 српских цркава и манастира, а да преостало српско, али и скоро све друго неалбанско становништво, живи у нељудским условима, без посла, без слободе кретања, а у сталном страху за голи живот. Најзад, у марту 2004. дошло је до дводневне провале неконтролисаног насиља, са убијањем и злостављањем неалбанаца, пљачком и паљевинама, при чему је за то кратко време тешко оштећено 35 хришћанских цркава, међу којима и један јединствени споменик с почетка 12. века.

 

Србија, с друге стране, доследно испољава спремност да се суочи са реалношћу, да прихвати компромис и постигне споразум, уз заправо два елементарна ограничења: она одлучно одбацује сваки покушај да се наметнутим решењем одузме скоро 15 процената територије Србије, и исто тако одлучно захтева да се обезбеде опстанак и егзистенција достојна човека за српско и друго неалбанско становништво које је на Косову и Метохији остало да живи.

Пре отпочињања следеће фазе разговора о будућем статусу Косова и Метохије, Србија је изнела платформу о суштинској аутономији за покрајину. Наша платформа предвиђа решења по којима би Косово и Метохија, које насељава велика албанска већина, располагало највећом могућом аутономијом, и још гарантованом ауторитетом међународне заједнице кроз међународни споразум и међународно присуство. У излагању оваквог приступа руководили смо се питањем – да ли оно што већински Албанци на Косову и Метохији данас суштински траже може да се реализује и на неки други начин, осим независношћу покрајине и стварањем још једне албанске државе на тлу једне друге државе, Србије. Дошли смо до недвосмисленог одговора да је то могуће и понудили предлог решења за озбиљне разговоре.

Србија је на такво решење безрезервно спремна, не тражећи никакве посебне уступке. Својим ставом према случају Косова, моја земља, господине председниче, заступа у ствари најопштији дугорочни интерес, а борећи се за очување своје територијалне целовитости, бори се за принцип који је залога здравих међудржавних односа, па – без претеривања – и основни предуслов очувања стабилности и мира у региону и целом свету.

Демократска Србија не може да пристане на независност Косова и Метохије и зато што је привржена међународном праву и поштовању потписаних договора, али и из разлога самопоштовања, нераздвојног од поштовања за друге. Косово је за Србију непосредно повезано са традицијом националног достојанства.


Izvor: Politika / С. Р.

Премијер Србије на седници Савета безбедности УН о Космету
Охрабрење из Њујорка
Русија и Кина инсистирале на интегритету постојећих држава, САД и Велика Британија на вољи већинског народа


Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 13. јула – Косово и Метохија је на статусној раскрсници, а којим ће путем кренути – питање је којем пажњу посвећује цео свет, како се испоставило и на данашњој седници Савета безбедности УН у Њујорку, у којој је учествовао и председник Владе Србије Војислав Коштуница. Сви се, колико се могло сазнати о овом састанку затвореном за јавност, залажу за компромис између Београда и Приштине, као и између ширих, општих, и посебних интереса, али при том још нема сагласности око садржаја компромиса за косметски проблем.

Пред светом су два сценарија, предочио је Коштуница. Београдски, по којем се „праведно и трајно решење искључиво може наћи давањем најшире, суштинске аутономије Космету у оквирима међународно признатих граница Србије”. И приштински, по којем већинско албанско становништво „ултимативно захтева да добије независност, међународно признање и пун суверенитет над делом територије која припада Србији”, а ултимативан је јер се аргументација за независност „своди на насиље и претњу пуком силом”.

Коштуница је такође нагласио да и трећа страна, коју представљају специјални изасланик генералног секретара УН Марти Ахтисари и Контакт група, као посредујући чинилац, има велику одговорност, поготову што су веома удаљени почетни ставови двеју страна у спору. На седници Савета је показана једнодушност у захтевима да се преговорима и компромисом дође до решења, али и међу чланицама тог тела још има несагласности.

На седници је превладавао озбиљан тон, оценио је премијеров саветник Слободан Самарџић. Представници Србије су „охрабрени током састанка у којем су превладавали ставови да се решење не намеће, него да се до њега дође усаглашавањем преговарача. Он је такође специфицирао да су Русија и Кина и овом приликом истакле значај поштовања територијалног интегритета и суверенитета постојећих држава, а да су САД и Британија, уз остало, истицале да о статусу Косова треба „да одлучи народ који тамо живи”.

У свом излагању Коштунице је упозорио да је евентуална независност Косова неприхватљива за Србију. Таквим решењем, образложио је, били би „обезвређени и доведени у питање сви успеси демократских власти Србије, парламент Србије би, без икакве сумње, одбацио такво решење и прогласио га нелегитимним и правно ништавним, а Србија би наставила да територију Косова и Метохије сматра делом свог суверенитета”.

Решења за косовско питање је универзално, како не би послужило као преседан за територијалне претензије широм света. Суштинска аутономија коју предлаже Београд, рекао је премијер, нуди Албанцима да суштински реализују већину захтева, али без проглашења независности Косова.

Коштуница је критички говорио о променама у приступу међународне заједнице Косову. Подсетио је да је прво примењивана политика „стандарди пре статуса”, затим „стандарди и статус”, да би се сада дошло до политике „статус пре стандарда”, и то „вероватно због уверења да албанска заједница није у стању да побољша стандарде” који „заправо подразумевају основна људска права (посебно мањина) која не би смела ни бити предмет преговора”. За досадашњи ток преговора је рекао да „нису дали стварне резултате” уопште, па ни у покушајима децентрализације чије би боље остваривање „омогућило српској заједници да озбиљно размотри могућност активнијег учешћа у раду косовских институција”.

Таква промена би значила и „корак ближе постизању за све прихватљивог и споразумног решења будућег статуса покрајине”, поручио је премијер Коштуница у обраћању Савету безбедности УН. По завршетку седнице, Коштуница је изјавио да су разговори том приликом били занимљиви и да „имамо разлога да будемо задовољни оним што се чуло на састанку”. Остала реаговања се могу очекивати касније.

-----------------------------------------------------------

Неформално са Сејдијуом
Коштуничином обраћању Савету безбедности, чија је седница била затворена за јавност, нису имали прилику присуствовати ни Марти Ахтисари ни косовски председник Фатмир Сејдију. Савет безбедности је сат касније обавио и консултације са Ахтисаријем, а за 21 час по средњеевропском времену предвиђена је могућност да се амбасадори чланица Савета који то буду желели неформално састану са Сејдијуом у некој од канцеларија зграде УН.


Izvor: Politika / М. Пантелић