СРПСКИ КАТИХИЗИС


 
1. Истина се сведочи, а не саопштава – Пошто је један племеник без нарочитог угледа одржао слово на скупу Куча, Марко Миљанов га је благо погледао и рекао: ‘‘Што збориш тачно је, али није твоје да га казујеш!’‘
‘‘Обалављивање’‘ – саопштавање истине од особа које погрешно живе наша је свакодневица, и основни узрок губитка вере. Јер, нису Правда, Лепота, Истина, Слобода, Доброта и слично ‘‘флоскуле’‘ већ надбића света коме тежимо – ако је у нама ичега људског, да не кажем Божијег.

2. Ко се не освети, тај се не посвети – Праштати може само сој соју, не бркајући при том опрост са трпљењем или заборавом. Бог прашта а нама је светити се, будући окружени непријатељима који великодушност сматрају слабошћу.
Немоћ није никог одбранила ни од чега, па ни од насртаја бесних паса, или горих људи и народа.

3. Запад није пријатељ ни себи – Да јесте, не би им се историја неумољиво кретала као сопственом укидању. ‘‘Крај историје’‘, наиме, јесте празноречје за смрт, повест будући основа нашег живота на Земљи. Без повезане приче – или песме – о нашим тежњама и делима нема смисла, а без њега ни враћања дуга Творцу.
Идући за Сунцем Западњаци су стигли до ивице амбиса, претходно сажегавши све иза себе. Пацифик је само метафора Последње обале, а позападњење и Истока само још један круг уништавања Земље.
Из тешке муке, вештином се винувши до моћи, Запад се суочио са огледалом сопствене гордости и камени се, завидан још живима.
Није се романско-германски свет острвио на нас – најживље међу живима – случајно.

4. Економија је нузпојава бића, а не обратно – Наглашавање тварности живота је подлост којом се служе слаби, лоши и зли, у походу противу од себе бољих. ‘‘Ако ваљаш, што ниси богат?’‘ веле Англи, понављајући убеђење својих духовних отаца.
Нису, случајно, све прегалачке скупине диљем света и времена тежиле имовинском сиромаштву а духовном богатству. Једно с другим никада није ишло.

5. Ни Исток нам неће помоћи, престарео – Кина памти безмало десет хиљада година прошлости, Индија такође. И да им неко и нешто уништи анале, сећања на безброј кругова у истој равни земаљског опадања нису случајно довела до будизма, конфучијанизма, и данашњег прагматизма њихових позападњених властодржаца.
Русија, ка којој толики међу нама погледују, неће бити спас ни себи док се не врати сопству. Последњих тисућу година то није успела, будући неприродна свеза властитог и туђег духа.

6. Срби ће победити врлином, а не вештином – Овај путоказ Владике Николаја Велимировића ваља држати на уму, вештина ионако припадајући Вештом, вешцима и вештицама.
Вештина се, наиме, међу Људима подразумева и цени, али истовремено и презире, с њене заводљивости.
Врлином се стиже и до ње, али благодатне.



http://www.srpskilist.net/gledista/srpski-katihizis

Zanimljivo...