Ministarstvo prosvete nije raspisalo konkurs za izbor nastavnika za rad u dopunskom obrazovanju u inostranstvu, pa se nastavnici ovog leta vraćaju u Srbiju

ČUBRILO:  Opada i broj đaka

Beograd - Nastava srpskog jezika u inostranstvu je u nadležnosti Ministarstva prosvete, koje se do sada nije dovoljno angažovalo da se pitanje obrazovanja Srba u dijaspori sistemski reši, tako da je učenje srpskog jezika u inostranstvu za oko 17.000 đaka i dalje na nezadovoljavajućem nivou - objašnjava za Danas ministarka za dijasporu Milica Čubrilo.
Ona naglašava da Ministarstvo prosvete, koje pored toga što nije raspisalo konkurs za nastavnike u inostranstvu za 2008. godinu, nije dozvolilo predstavnicima Ministarstva za dijasporu da osnuju radnu grupu za unapređenje srpskog jezika. U Ministarstvu prosvete, ni posle upornog insistiranja, niko nije želeo da se obrati našoj redakciji.

U Bavarskoj ugrožena dopunska nastava

- Jedan od primera neorganizovanog učenja srpskog jezika u dijaspori je Nemačka. Recimo, u oblasti Baden Virtenberg, opstanak dopunske nastave na srpskom jeziku je ugrožen jer Ministarstvo prosvete nije raspisalo konkurs za izbor nastavnika za rad u dopunskom obrazovanju u inostranstvu, rečeno nam je u Ministarstvu za dijasporu. Takođe, neophodno je doneti pravilnik o načinu rada dopunskog obrazovanja. U Bavarskoj, dopunsku nastavu, odnosno plate za nastavnike obezbeđuje nemačka država. Međutim, Bavarsko ministarstvo za prosvetu i kulturu donelo je odluku o obustavljanju dopunske nastave na maternjem jeziku, od 31. jula 2009. godine. Odluka je saopštena nadležnim konzularnim predstavništvima i sugerisano im je da preuzmu organizaciju, finansiranje i kontrolu dopunske nastave na maternjem jeziku.

Čubrilo ističe da je unapređenje učenja srpskog jezika u dijaspori jedan od prioriteta ovog ministarstva. Zbog nedovoljno organizovane nastave i prevaziđenih obrazovnih programa u dijaspori, navodi Čubrilo, opada broj đaka, pa se roditelji sve ređe odlučuju da njihova deca uče srpski jezik.
- Sada u dijaspori odrastaju druga i treća generacija naše dece koja skoro da ni u kući ne koriste srpski jezik. Podsećam da ne postoji poseban program obrazovanja, koji bi mogao da doprinese tome da te generacije počnu da uče srpski kao drugi jezik. Ministarstvo prosvete taj program za sada ne namerava da uradi - ističe Čubrilo. Prema njenim rečima, Ministarstvo za dijasporu stupilo je u kontakt s mnogim institucijama prosvete u zemljama u kojima žive Srbi, koje su voljne da plate nastavnike i obezbede prostor za učenje srpskog jezika kao drugog jezika, "međutim, one traže da Srbija napravi nastavni program".

Takođe, srpske organizacije u dijaspori ne koriste finansijske i druge pogodnosti koje im omogućavaju zakonodavstva zemalja u kojima žive u cilju unapređenja nastave srpskog jezika, ukazuje ministarka za dijasporu i objašnjava da srpske vlasti moraju da uspostave partnerski odnos s tim zemljama, "što trenutno nije na odgovarajućem nivou".
- Povećanje broja dece, koja su obuhvaćena nekim od oblika učenja srpskog jezika jeste jedno od najvažnijih pitanja koja se tiču očuvanja kulture i identiteta našeg naroda - ističe Čubrilo. Kada je reč o nedovoljnom broju nastavnika u dijaspori, naša sagovornica kaže će nastavnici, s obzirom na to da nije raspisan konkurs, morati u leto da se vrate u Srbiju i neće biti zamenjeni u septembru.
- Mislim da bi u dijaspori trebalo obezbediti oko hiljadu nastavnika i smatram da to nisu veliki troškovi po Srbiju. Recimo, ako bi im plata bila oko dve hiljade evra, a sa ostalim troškovima oko 4.000 evra, to ne bi plaćala samo Srbija, već bismo obezbedili i finansijsku pomoć od raznih organizacija. Za ovako važan problem obrazovanja u dijaspori, mislim da to nije veliki novac - objašnjava Čubrilo.
Sve dok ne bude međuresorne saradnje i odluke na nivou vlade Srbije, navodi ona, problem nedovoljno organizovanog obrazovanja u dijaspori neće biti rešen.
Ministarstvo za dijasporu, od juna 2007. do aprila 2008. godine, izdvojilo je oko 800.000 dinara za finansiranje direktnih izdataka za učenje srpskog jezika i obrazovanje srpske dece iz dijaspore, a najčešće je u pitanju bila nabavka školskih knjiga, učila i didaktičkih sredstava.

Izvor : Danas

Нису имали времена да се ангажују по том питању, били су заузети расписивањем и намештањем тендера за обнову школа у Србији, јебига мито и корупција су ипак примарне ствари у српској политици. Шта ће људи имају само 4 године мандат па треба да се обезбеде.