Srpski forenzičari postaju nezaobilazni u rešavanju zločina
Ubicu otkrio trag guma na listu kukuruza
Autor: A. Ž. Adžić | 30.04.2008 - 00:02


BEOGRAD - U Srbiji se trenutno formira DNK baza podataka i, kako očekuju u Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru, u naredne dve godine trebalo bi da bude oko 15.000 DNK profila, dok u daktiloskopskom registru trenutno ima oko 25.000 otisaka prstiju kriminalaca koji su već odgovarali za krivična dela.

- Baza podataka ubrzo će dati rezultate i rasvetljavanje pojedinih krivičnih dela biće olakšano. Pokušavamo da sledimo iskustva Velike Britanije, koja u svojoj bazi ima više od sedam miliona profila i čak 70 odsto imovinskih dela rasvetljavanja upoređivanje DNK profila nađenog na licu mesta s onima u registru - kaže u razgovoru za „Blic“ Lazar Nešić, načelnik NKTC, u kome je i laboratorija DNK, jedna od najsavremenijih u svetu.
Šef srpskih forenzičara kaže da se uzorak DNK radi isključivo po odobrenju suda, a bris se sterilnim štapićem uzima iz usta i stavlja u epruvetu kako bi se zaštitio od zagađivanja materijama koje mogu da promene rezultat.
- DNK profil predstavlja skup nekodirajućih segmenata DNK lanca, koji u sebi ne sadrže informaciju o osobinama čoveka, i služi nam samo za njegovu identifikaciju. U privatnost se zadire koliko i kod otiska prsta, a mnogo manje od fotografije - kaže Nešić i podseća da je Silvo Plut, koji je u blizini Aleksinca silovao i ubio Jasminu Đošić, identifikovan pomoću profila DNK. Uz to, dok je silovao devojku, ugrizao je za grudi. Otisak ujeda bio je identičan njegovim zubima. Savremena kriminalistička tehnika teži da na licu mesta fiksira i za oko nevidljive tragove koji mogu dovesti do rasvetljavanja zločina.
- U saradnji sa Šveđanima sprovodimo program „SweSe“, a cilj je unapređenje obrade mesta zločina. Unapređuju se metode fiksiranja otiska prsta, obuće, DNK profil... Ranije nismo mogli kvalitetno da fiksiramo otiske na, recimo, mokrom automobilu. Identifikujemo i otiske stopala koji nisu vidljivi golim okom. Uz pomoć vakuum boks uređaja, koji radi na principu statičkog elektriciteta, folijom skidamo trag, fotografišemo ga i obrađujemo - objašnjava Nešić.
Da nesvakidašnji tragovi mogu da se nađu i klasičnom metodom, govori i jedan od dokaza u rasvetljavanju ubistva Jelene Đorđević iz Jagodine, koju je Mlađan Milovanović prvo silovao, a zatim zapalio. Milovanović je devojku silovao u svom automobilu, u jednom kukuruzištu. Prvim pregledom terena nije uočen nijedan trag koji bi upućivao na Milovanovića. Kasnije je na listu kukuruza, koji se savio do zemlje, uočen trag automobilske gume. Upoređivanjem traga na listu i gume Milovanovićevog automobila utvrđeno je da je u kukuruzištu bilo njegovo vozilo.
U Nacionalnom centru uskoro bi trebalo da počne s radom i laboratorija za veštačenje glasa - forenzička akustika.
- U tom poslu sarađujemo sa Špancima, koji su u tome među najboljima u svetu. Primenjivaće se kod prisluškivanih audio-zapisa, ali i u rasvetljavanju krivičnih dela. Imaćemo mogućnost da veštačimo i glasovi koji su snimljeni pre nekoliko godina. Takođe ćemo moći i da izolujemo zvuke iz pozadine. To može biti posebno važno u rasvetljavanju otmica, jer ćemo moći da utvrdimo da li se otmičar nalazi blizu puta, vode ili fabrike - objašnjava Nešić.
Audiolozi u rasvetljavanju jedne otmice utvrdili su da kidnaper ima specifičan, karakterističan govor, na šta su ukazali operativcima, pa je on ubrzo identifikovan i uhapšen, a žrtva oslobođena.
U Centru, takođe, rade i poligrafska ispitivanja - profajling, za šta su zaduženi psiholozi, koji su angažovani i u situacijama s taocima.
- Naši psiholozi imaju razrađenu medotologiju rada i čak su iz Slovenije tražili da njihovi ljudi dođu na obuku kod naših stručnjaka. Odmah prepoznaju osobe koje su sklone ignorisanju laži, a priče da se poligraf može prevariti nisu istinite - kaže Nešić i dodaje da se pre poligrafa osoba testira da li je uzela supstance koje mogu da promene rezultat.
Šef srpskih forenzičara kaže da u identifikaciji počinioca pomaže i foto-robot, a u Centru postoje stručnjaci i za to. Međutim, opis zavisi od percepcije žrtve ili svedoka i najvažnije je da crtač izvuče sve detalje od te osobe.
- Identifikacija pomoću video-zapisa je ograničenog dometa, jer za to mora da postoji kvalitetan snimak. Kamere za video-nadzor u firmama, bankama ili privatnim kućama su za on-lajn praćenje i kvalitet tih zapisa je loš. Imamo softvere za uveličavanje i čišćenje, ali i da bi se oni primenili, zapis mora da bude kvalitetan - navodi Nešić.



Izvor:Blic