Ne, ne... Nisam ja ni govorio o cenzurisanju, nego o zamisli reditelja, razlozima za korišćenje tih motiva i nastanak spornih scena. Dakle, film je već snimljen i izreklamiran takav kakav jeste, i što se mene tiče, sada nema potrebe da ga kasape i prekrštavaju.
Mladim, ultra - talentovanim i nadasve originalnim autorima želim puno sreće sa cenzorima. Trebaće im.  

 


Ne bih se složio sa tim, pre bih rekao da se te senzacije, provokacije, malverzacije i ekstremne scene provlače kroz tu takozvanu umetničku vrednost koju nipošto ne guše. Vidiš, ovaj film nije šok radi šoka. Uzmi za primer Testeru, koja je čist torture porn. Tamo se gleda da bude što brutalnije, iako ta brutalnost nema nikakvog smisla i donekle je i nepotrebna. Sa druge strane, u Srpskom filmu, koji je pravljen da bude ekstremni film, takva brutalnost je opravdana jer izlazi iz priče i kroz metaforu zapravo gradi priču. Naravno da ima nekoliko bolestnih stvari u filmu, ali to su bolestne stvari koje film prikazuje, a to film nikako ne čini bolestnim.

  Kako sam saznao Srpski Film će ase pojaviti u našim (preostalim) bioskopima 23.septembra.Ovo ispod je malo bajata vest ali je dosad niko nije okačio a ja sam sam je tek pre nekoliko trenutaka pročitao.Nadam se da se ovakve scene neće ponoviti posle prikazivanja u bioskopima.

  "A kad smo već kod festivala: na glumačkom festivalu u Nišu SRPSKI FILM je prikazan noćas, 26.08. s početkom u pola sata iza ponoći, u jadnoj sali Kluba Jadne Vojske, pred pretežno zgroženom, šokiranom i razljućenom publikom. Kaže mi rođaka koja je radila u organizaciji da je bilo poprilično napuštanja projekcije: neki su izlazili iz sale da se povrate, a neki su odlazili bez ostani zbogom. Posle projekcije čuli su se komentari tipa: "Jao, što mi sad nije ovde taj bolesnik koji je ovo napravio, da mu ja presudim!" i slične stvari kakve se mogu očekivati od hronično obrazovane, profilisane, obaveštene i lucidne niške bioskopske publike. Nažalost ili na sreću, niko iz vrha ekipe nije se pojavio na festivalu – najveća imena bile su Ana Sakić i Lidija Pletl. Možda i s pravom. Danas su saopšteni dobitnici nagrada - klasika, Glogovac & co. I posle Koljevića - Koljević!"

Izvor : http://cultofghoul.blogspot.com/2010/08/srpski-film-zbog-cenzure-sklonjen-sa.html

Ma zbog tog screenera sumnjam da će bioskop dobro ići... Tj ono što je ostalo od bioskopa...

Znao sam da se nećeš složiti, Borkes. Pominjao sam takve kao ti u jednom od svojih postova. Pa, šta mogu?! Glupo mi je da ti citiram samog sebe, a još gluplje da iznova objašnjavam čime je i kako umetnička vrednost filma ugušena. Ako si baš želeo da mi dokažeš da nisam u pravu, trebalo je da citiraš dugi deo istog posta i da se pozabaviš onim što sam nazvao čvorom kontroverze.  To što nudiš kao "opravdanje" za količinu brutalnosti je već sto puta prežvakano i pomalo deplasirano. Udruženje filmski nepismenih, čiji sam član, nije zadovoljno takvim argumentima.

Gle... sama činjenica da je svaka od ekstremnih scena uklopljena u celinu sa alibijem (metafora, dabome), ne znači da je sve to bilo neophodno i nezamenljivo, a jasno je koliko je bilo riskantno igrati se sa nacionalnim motivima u sklopu nečeg tako dvosmislenog (ili čak trosmislenog). SF, kao takav, ima mnogo dublje značenje za jednog Srbina, nego npr. za Kineza, a taj Kinez će sve viđeno u filmu neosporno vezati za jednu konkretnu zemlju i konkretan narod, kako god doživeo film i koliko god bio filmski pismen. Sama priča je (počev od naslova) toliko konkretizovana da eventualne generalizacije mogu postojati samo pod B. Najprostije rečeno: SF šalje svetu ekstremno ružnu sliku o Srbiji, i mada nam ni realnost nije lepa, prikaz je toliko sebičan - da je neukusan i uvredljiv. 

Ne bih da se rasplinjavam, ali ako vi “filmski pismeni” npr. motiv defloracije sopstvene ćerke opravdavate postojanjem toga kod Srba (i pozivanjem na tobožnju tradiciju) upadate u logičku grešku: to nije srpski patent, i čak nema osnova ni za pretpostavku da je ta patološka pojava u većoj meri zastupljena kod nas nego kod nekih drugih naroda, pa bi se taj motiv mogao pojaviti i u npr. Britanskom filmu, ili u bilo kom drugom, koji ima nacionalnu konotaciju. Isto važi za sve ostale pojave koje opravdavate naslovima iz dnevne štampe i sličnim glupostima. Pošto je (valjda) jasno da ne možete shvatiti motiv kao slučajno sredstvo kojim se metafora služi,  jasno je i da se svi ekstremni motivi iz SF - a u sklopu priče sa snažnim nacionalnim nabojem, mogu pojaviti u bilo kom filmu. Ali,  samo teoretski. Praktično - ovo je slučaj bez presedana. Pravo je čudo što još niko nije snimio tako zdrav i veličanstven film o svojoj zemlji (i u svojoj zemlji)!  I, šta je to? Hrabrost? Originalnost? Umetnost bez granica? Ne, ne... samo sebičluk. Laktaštvo. Senzacionalizam po definiciji.   

Pa ako baš hoćeš da znaš, jedino što je bilo uzeniravajuće jeste ta scena sa bebom. Onaj ostatak od pedofilije koji se pojavljuje je manje više u rangu sa filmovima poput Happines ili Lolita. No to nama ne smeta, jer film nije rađen kod nas. Koliko se sećam u Loliti postoji scena u kojoj četrnaestogodišnja Dolores hvata za ćunu Džeremi Ajronsa, pa ga još i jaše. Da ne pominjem scenu u kojoj vadi protezu da bi ga oralno zadovoljila. I po čemu su bolje i lakše za stomak te scene od scena pedofilija u Srpskom filmu?

Svako ko prati Radivojevićev rad zna da treba da očekuje, pogotovo ako je u pitanju horor, najekstremnije scene. A Srbi su verovatno očekivali neku mlaku sapunicu u kojoj on na kraju pobija sve i sa porodocom nastavlja da živi normalnim životom i vidimo natpis happy end. SF šalje ružnu sliku o Srbiji koliko su Profondo Rosso i Salo slali o Italiji ili Visitor Q o Japanu. Sve što će stranci videti jeste horor koji je posle toliko godina uspeo da ih šine u stomak i da ih natera da pogledaju u tamnu stranu ljudstva, i ništa drugo. Neće oni upirati prstom u nas i govoriti - A Srbi su ovakvi i takvi zato što su snimili takav film. Neće da gledaju na narod kao što naš narod gleda na filmadžije koje su snimile film. Oni gledaju film koji im se sviđa/ne sviđa. To sa nama nema veze, jer su oni vrlo dobro svesni da se takve stvari dešavaju i kod njih.

Zar ti treba motiv deflorisanja ćerke? Očigledno preskačeš crnu hroniku kada kupiš novine...

taj skriner im je u mnogome upropastio finansijski uspeh. posledice će po zaradu filma biti katastrofalne. manje više što niko neće ići kod nas u bioskope, ali najviše što će prodaja DVD-a u inostranstvu biti desetkovana.

iako mi se nije svideo film iskreno mi je žao što je taj skriner procureo. to je potpuno uništilo celu marketing strategiju producenata jer je Srpski film od filma za koji su ljudi bili spremni da potegnu i poduži put da bi ga videli na veoma retkim projekcijama, preko noći postao dostupan svima.

Bas mi je zao sto im je neko poremetio plan. Sad, van zezanja, ja sam, citajuci ovaj forum i sve one silne kritike bila spremna da dam i pare za kartu do Beograda, ili do nekog grada gde ima bioskopa, samo da bih ga videla ( posto nisam ni znala da ce doci na ovaj nas festival u Nisu), ali sam ga nasla na netu. To jeste glupo, i da je u pitanju neko umetnicko ostvarenje, bilo bi mi krivo, ovako...

Ja sam prešao dobru kilometražu do Novog Sada da bih gledao projekciju u 02:30. Budući da smo poslednji bus imali oko 18:00 časova, a sledeći za povratak tek u 11:00h. Tako da nisam spavao 25 sati samo da bih odgledao film.

Koji se posle mesec dana pojavio na screeneru. 

Ne znam da li nećeš ili ne možeš da shvatiš o čemu pričam, ali uporno zamenjuješ teze. Govorio sam o SKLOPU motiva u nacionalnim kontekstu, koji prevazilazi bilo kakvu aluziju i postaje direktno izveštavanje sa lica mesta.
Uostalom, ne želim da se bilo ko od samozvanih FP (filmski pismenih) branitelja SF - a složi sa mnom. 

Jedino mi smeta to (vaše) generalno potcenjivanje srpskog auditorijuma i palamuđenje o sapunicama i happy end - u.  Uopšte se ne radi o tome. Radi se o ekranizaciji udžbenika iz psihopatologije (bez preskakanja strana), i to na vrlo napadan i eksplicitan način, što bi se samo po sebi nekako i moglo oprostiti autorima - da nisu u celu priču upleli i nas, kojima nacionalna pripadnost /po logici stvari/ ne dozvoljava da toj tvorevini pristupimo kao npr. Amerikanci. Ili Česi, zašto ih ne spomenuti?! Kako neko uopšte može da (po)tvrdi da će stranci, an ženeral, SF gledati kao običan horor i procenjivati ga na relaciji “sviđa mi se – ne sviđa mi se”. Ne znam da li treba da nacrtam onima kojima reči nisu dovoljne, pa da svi napokon shvatimo da je ovo srpski, a ne samo Srpski film. Dakle, neko je u naše ime, pozivajući se na umetničku slobodu i svoje sklonosti, napravio šokantan film o nama (ali i za nas, jer nas u protivnom ne bi “mamio” dve godine unazad, ne bi angažovao popularne glumce i ne bi tako krstio svoje delo), u kome ništa nije šok radi šoka – nego sve ima svoje pokriće. Malo morgen. 
   
Prvo, drskost i subverzivnost se ne mogu opravdati sklonostima autora. Ako umetnik, teoretski, jebe svog maloletnog sina (ili ga je tata zlostavljao u detinjstvu, ili je jednostavno čitao o tome u novinama) – to mu nije opravdanje da napravi film u kome će /dakako, u korist usrane metafore/ projektovati svoju izopačenost na celu naciju, pa sve to začiniti natpisom “srećna srpska porodica”. Drugo, metafora nije izgovor za senzacionalizam. Ako neko za gradivnu materiju svoje implicitne poruke uzme SVE  postojeće ekstremne motive ljudske nesreće (uključujući i one koje daleko veći od njega izbegavaju), pa ih poveže u lanac koji se od ostale bižuterije razlikuje samo po količini neukusa, a onda taj lanac prodaje pod nazivom “srpski lanac” – on je samo kičer, oportunista i makijavelista,  a ne umetnik.   

Lolita je, kad si je već pomenuo, jedan od mojih omiljenih filmova (malo više volim prvu verziju), ali dovoditi pedofiliju prikazanu u SF - u u vezu sa tim delom je ravno ludilu. Stvarno mi je ispod časti da objašnjavam u čemu je razlika, ili da /ne daj Bože/ pomenem Radivojevića u istoj rečenici sa velikanom svetske književnosti.

P.S. Ne preskačem crnu hroniku. Očigledno si preskočio neki red iz mog posta. Zamerka se odnosila  na one koji opravdavaju motiv defloracije ćerke (i ostale slične motive) postojanjem toga kod nas (a sve u vezi sa nacionalnom konotacijom filma), a ne na sam motiv.