Za državu pola plate
B. STJELJA | 12. februar 2013. 20:58
Poslodavci traže da se zarade rasterete kako bi radnicima pripalo više novca. Na sto dinara, država uzima 64. Olakšice za tekstilce, zanatlije...


PLATU daleko ispod republičkog proseka, tokom prošle godine primalo je čak 282.383 zaposlenih, a ni u ovoj godini im se ne smeši bolja budućnost. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, čekove s minimalnih 1.000 evra imalo je tek 33.672 srećnika, pa je većini zaposlenih ostalo samo da mašta o ovakvim prihodima.


Poslodavci, međutim, za tako loš prosek ne krive samo zaostalu privredu, već i način na koji država opterećuje zarade. Kako računaju u Uniji poslodavaca Srbije, porezi i doprinosi na zaradu umanjuju bruto platu za čak 63,97 odsto što je jedno od najvećih nameta poslodavacima u Srbiji pa iz tog razloga zahtevaju da država promeni formulu ubiranja prihoda. U UPS kažu da ”razumnije” oporezivanje imaju i daleko razvijenije zemlje kao što su Danska, Luksemburg, Slovenija, Irska, Malta... pa je ”zadnji čas” da i Srbija otvori ovu temu.

- U okviru reforme poreskog sistema potrebno je što pre smanjiti stope poreza i doprinosa (do 50 odsto) za primarne poljoprivredne proizvođače, zanatlije, tekstilnu industriju i preduzetnike bar u prve dve godine poslovanja, jer oni spadaju u sektore sa najnižim primanjima, a njihova delatnost je niskoprofitna - ocenjuje Dragoljub Rajić iz UPS. - U nekim zemljama EU, ali i u državama u okruženju grana tekstila, poljoprivrede, zanatlije i preduzetnici početnici izdvajaju za 50 odsto manje iznose poreza i doprinosa na svoje zarade i na taj način ih država podstiče da održe i razviju biznis.



U Srbiji se sa ovom idejom usaglasilo još 120 menadžera domaćih kompanija, a u svoj ”Program mera za oživljavanje privrede”, uneli su i inicijativu da se podigne neoporezivi deo zarade na nivo minimalca i da se regresi i topli obroci sasvim oslobode od plaćanja poreza i doprinosa do iznosa definisanog posebnim kolektivnim ugovorima.

Ipak, čini se da u ovoj godini neće biti pomaka u tom pravcu tim pre što je Ministarstvo finansija već napravilo projekciju da bi u 2013. mogli da prikupe 53 milijarde dinara samo od poreza na dohodak građana što je za 20 milijardi više od, primera radi, prihoda od carina.

I dr Zoran Jeremić, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju smatra da - uprkos tome što je pitanje rasterećenja zarada jedno od ključnih - manjka političke volje za njegovo pokretanje:

- Na taj bi se način mogla povećati konkurentnost među preduzećima, a veće plate bi mogle ubediti radnike da je ipak primamljivije raditi u proizvodnji nego u nekim drugim delatnostima. Ipak, o ovome se već godinama govori samo deklarativno, baš kao što ni danas nemamo ništa od silnih najava o racionalizaciji i uštedama koje bi takođe rasteretile privredu. A teško da će u skorije vreme biti govora o konkretnim koracima kojima bi se ova ideja sprovodila.

Izvor: Novosti

SRBIJA: Jedan zaposleni izdržava petoro!
- Svako ko je danas zaposlen treba da je srećan, jer na jedno radno mesto pretenduje barem petoro ljudi - navodi ekonomista Mlađen Kovačević


 
Foto: Tanjug
Jedan radnik u proizvodnoj delatnosti u Srbiji izdržava čak petoro građana, procenjuju stručnjaci. Tako ispada da on radi za penzionera, nezaposlenog, pokriva nekog ko je “socijalni slučaj”, a privređuje i za zaposlene u uslužnim delatnostima i državnoj upravi.

Zbog toga možda i ne čudi podatak da je u našoj zemlji od 2000. godine povećana produktivnost rada za čak 67 odsto. Ekonomski analitičari ističu da je to posledica otpuštanja velikog broja ljudi.

U praksi to znači da oni koji su sačuvali radna mesta moraju da rade i za građane bez posla. Urednik sajta Makroekonomija Miroslav Zdravković kaže da u Srbiji u proizvodnim delatnostima radi mnogo manje ljudi nego u ostalim sektorima, što zapravo znači da oni izdržavaju sve ostale građane.

- U proizvodnji radi oko milion ljudi, a tu je uračunato i oko 500.000 poljoprivrednika. U ostalim delatnostima zaposleno je čak 1,3 miliona. Kad tome dodamo penzionere, socijalne slučajeve i nezaposlene, ispada da na jednog radnika u proizvodnom sektoru dolazi u proseku petoro ljudi, a to je previše – smatra Zdravković.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je produktivnost porasla samo u privrednoj oblasti, ali da je i to nedovoljno. Kako dodaje, rad u javnom sektoru mora da bude efikasniji.

- Problem naše privrede je to što tek svaki šesti zaposleni radi u proizvodnji, tako da oni rade za sve ostale, što je jako loše – ističe Rajić.

Mlađan Kovačević, ekonomista, kaže da u celom svetu vlada trend otpuštanja radnika, a da zaposleni rade dvostruko.

- Svako ko je danas zaposlen treba da je srećan, jer na jedno radno mesto pretenduje barem petoro ljudi – navodi Kovačević.

Inače, najveća rast produktivnosti u srpskoj privredi je zabeležen u informaciono – tehnološkoj delatnosti, i ona iznosi 333 odsto, a to je jedina oblast u kojoj je porastao broj zaposlenih.

(I. M. / Izvor: Informer)


Izvor: Telegraf

 

na teritoriji Diznilenda

 

pa cilj je i bio uništenje malih. sad svi mogu da kupuju u deltama, ušćima, zarama, ...

ne znam nikog da radi u proizvodnji. ali nikog. familija, prijatelji...nebitno...

poreska politika samo podstice veci uvoz od izvoza. jedan covek moze da radi uvoz robe i da zavrsi brdo posla a izvoz nema sanse.  porez isti i za jedne i za druge. van svake pameti...