Usekovanje glave Sv. Jovana Krstitelja

U vreme propovedanja Jovanovog Galilejom vladase Irod Antipa, sin starog Iroda, ubice mladenaca Vitlejemskih u vreme Hristovog rodjenja. Irod otera svoju zakonitu zenu i nezakonito uze Irodijadu, zenu svoga brata Filipa, koji jos bese u zivotu. Protiv ovog bezakonja usta Jovan Krstitelj i silno izoblici Iroda. Irod ga baci u tamnicu. Za vreme jednoga pira u svom dvoru igrase pred gostima Salomija, kci Irodijadina i Filipova. Pijani Irod, zanesen tom igrom, obeca igracici sve sto bude trazila. Nagovorena od svoje majke, Salomija zaiska glavu Jovana Krstitelja. Irod naredi te Jovana posekose i doneseose glavu njegovu na tanjiru. Ucenici Jovanovi uzese nocu telo i cesno ga sahranise, a Irodijada izbode iglom jezik Jovanov, pa glavu zakopa na neko necisto mesto (sta je dalje bilo sa glavom vidi pod 9. martom/24. februarom). Posle toga, Irod i Irodijada behu potuceni i od rimskog cara Kaligule prognani u Galileju pa u Spaniju. Zivese u bedi i ponizenju dok se zemlja ne otvori i proguta ih. Salomija pogibe zlom smrcu na reci Sikorisu. Smrt sv. Jovana dogodila se pred Pashu, a praznovanje na ovaj dan ustanovljeno je zbog toga sto je toga dana osvecena crkva koju podigose na grobu njegovom u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena.

Prep. Teodora Solunska

Imucna i blagocestiva zena, zivljase na ostrvu Egini. Kad Arapi ugrozise ostrvo, preseli se u Solun. Tu u manastir dade svoju kci jedinicu, Teopistu, a posle muzevljeve smrti i sama se zamonasi. Bila velika podviznica i cesto cula angelsko pojanje. Upokojila se u 75 godini, 879. godine. Iz njenog tela poteklo celebno miro kojim su se mnogi iscelili.

Sv. Muč. Vasilija

Postradala za Hrista u Sremu.

Sv. Muč. Anastasije

Mladic iz Radovista, Eparhije strumicke. Ucio zanat u Solunu. Turci ga prisiljavali da se poturci, sto on odlucno odbije. Bude izveden na muke i obesen na ovaj dan 1794. godine.

Uspenije Presvete Bogorodice

28. avgust

     Svojim molitvama, blagim savetima, krotkoscu i trpeljivoscu Presveta Bogorodica je mnogo pomagala apostolima. Sve do svoje smrti zivela je u Jerusalimu. Obilazila je sva ona mesta koja su je podsecala na trenutke zemaljskog zivota njenog Sina. Cesto se molila Gospodu Bogu da je sto pre uzme iz ovog sveta. Na to joj se javi Sveti Arhangel Gavrilo i saopsti da ce uskoro usnuti. Po volji Bozjoj, svi apostoli su se sakupili u domu apostola Jovana u Jerusalimu i bili su prisutni kada je Presveta Bogorodica mirno, bez ikakve muke, predala duh svoj Gospodu Hristu, koji je sisao sa nebesa u pratnji Angela. Apostoli su sahranili Bogorodicu u Getsimanskom vrtu, u grobu njenih roditelja Joakima i Ane.
     Treceg dana po pogrebenju tela Bogomatere, dok su sveti apostoli bili okupljeni na veceri, ugledase na vazduhu vaskrslu Bogorodicu, okruzenu mnostvom angela. Ona im rece: "Radujte se, jer sam sa vama u sve dane!" Apostoli na to uskliknuse:" Presveta Bogorodice, pomozi nam!" Od toga dana uverise se sveti Apostoli i usmenim Predanjem naucise celu crkvu da je precista Mati Bozja vaskrsnula od Sina i Boga svoga, i sa telom uznesena na nebo. Na taj nacin, sam Hristos ispunjava zapovest da sinovi treba da postuju roditelje svoje. On nije dozvolio da istruli telo Njegove umrle Majke, nego ga je oziveo i spojio sa Bogorodicinom bemrtnom dusom. Tako je Bogorodicin grob, kao i Hristov, ostao prazan, posle Njegovog vaskrsenja i uznesenja na nebo. U to se uverio i sveti apostol Toma, koji je zakasnio na pogreb Majke Bozje.
     Ovom prazniku prethodi dvonedeljni post.

Molitva Presvetoj Bogorodici: Bogorodice Djevo, raduj se blagodatna Marijo, Gospod je s tobom; blagoslovena si Ti medju zenama i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, jer si rodila spasitelja dusama nasim.

Tropar: V rozzdestvje djevstvo sohranila jesi, vo uspeniji mira ne ostavila jesi Bogorodice, prestavilasja jesi k zivotu mati sushchi zivota, i molitvami tvojimi izbavljajesi ot smerti dushi nasja

Prevod: Sacuvala si devicanstvo iako si rodila; i nisi ostavila svet mada si umrla, Bogorodice; premestila si se u zivot, jer si mati zivota, i molitvama svojim izbavljas od smrti duse nase.

Zacece sv. Jovana Krstitelja

Začeće Sv. Jovana Krstitelja

Ovoga dana proslavlja se milost, cudo i mudrost Bozja; milost prema poboznim i pravednim roditeljima sv. Jovana, starcu Zahariji i starici Jelisaveti; cudo zaceca Jovanova u prestareloj utrobi Jelisavetinoj; i mudrost u domostrojiteljstvu ljudskoga spasenja. Jer sa Jovanom imadjase Bog narocite velike namere, da on bude prorok i Preteca Hristu Gospodu, Spasitelju sveta.

Sv. Muč. Iraida

Negde je nazivaju Rais, ili Raida. Devica iz misirskog grada Vatana. Jednom dodje da zahvati vode iz bunara blizu mora i ugleda ladju punu vezanih hriscana. Raspitavsi se, sazna da sav taj narod vode mucitelji neznabosci na muke i na smrt radi imena Hrista Gospoda. U njenom srcu tad se rasplamti zelja da i ona postrada za Gopoda. Ostavi sudove kod bunara, udje u ladju i ispovedi da je i ona hriscanka. Odmah i nju vezase i odvedose sa ostalima u misirski grad Antinopolj. Posle raznih mucenja, njoj prvoj odseku glavu. Postrada pocetkom 4. veka.

Sv. Novomuč. Nikola Pantopol

Postrada kao mladic za veru Hristovu od Turaka u Carigradu 1672. godine. Mosti mu pocivaju u man. Ksiropotamu u Sv. Gori.

Sv. Novomuč. Jovan

Rodom iz Konica u Albaniji. Rodjen kao musliman, od muslimanskih roditelja, ali kad vide cudesnu silu vere hriscanske, on se krsti. Za to bude tuzen i izveden pred turski sud. Mucen i posecen u Etoliji 1814. godine.

Izvor: Srpske slave

Slike u attachmentu su spiskovi srpskih slava po mesecima. Crvenom bojom su oznacene žitije svetaca na ovoj temi.

БОГОЈАВЉЕЊЕ

На овај дан празнује се успомена на Христово Крштење на реци Јордану и јављање Бога у виду голуба и гласа: "Ово је Син мој и Њега послушајте".
До своје 30-те године, Господ наш, Исус Христос је скривао од људи своју силу и свемудрост свога Божанства. Јер у то време беше код Јевреја забрањено да било ко, до 30-их година ужива свештеничко или учитељско достојанство. Због тога, када наврши 30 година, по Јеванђељу Божјем дође време да се јави Израиљу. Јави се Бог Јовану Претечи да је време да пође у пустињу и да тамо крштава водом, и још му рече да, на кога види да силази Дух Свети тог и крсти. Беше Јован Претеча Исусов, онај који приправи пут Господу нашем. И познаде Јован онога кога требаше да крсти, онога који беше од Бога послат, јер дође му Исус који испуни све Заповести Божје, те још му остаде и та последња да се крсти.
Колико је само симболике у томе што се баш у 30 години крсти Христос. Можда зато, што је у тим годинама човек склон сваком греху. Јер прво време је детињство, време лакомислености и незнања, друго је младићство, а оно се распаљује телесном пожудом, а треће је зрело доба и тада је човек склон златољубљу и сваком греху. Због тога Христос и почека до то доба да би испунио и ову Заповест Божју за сва времена и осветио природу нашу и подарио нам силу да побеђујемо страсти и чувамо се од смртних грехова. Али, то не значи да и за нас важи исто, те да треба да чекамо зрело доба да бисмо се крстили, напротив ми то треба да учинимо много раније ради спасења и очишћења душа наших.
Пошто Он немаде греха изађе одмах из воде и отворише Му се небеса и Дух Божији у виду голуба сиђе на Њега. Голуб је симбол чистоте, човекољубља те зато је у њему и јавио се Дух Свети.
Празнујући Богојављење Господње, које бива на водама Јорданским, треба да се подсетимо да се Господ Бог наш никада није јављао без разлога баш на том месту. Овај нам празник приказује Бога у виду Тројице једнобитне и нераздељиве. Тако се и свако од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога.
На овај дан се у свим црквама и храмовима освећује вода, коју народ узима и носи својим кућама. Она има духовна и лековита својства. Њена особина се огледа у томе што током целе године остаје свежа и освећена. Чува се у посебним посудама и користи се са искреном вером у болести, или било каквој другој недаћи. На сам Дан Богојављења може се са њом попрскати сваки кутак у кући, али у све друге дане ништа се не сме прскати њоме. Здрави је могу пити претходно припремљени зато, тако што ће који дан постити, па ће ту освећену водицу попити изјутра као када се узима Свето причешће.
Тропар (глас 1):
Во Јордање крешчајушчусја тебје, Господи, Тројическоје јависја поклоњеније: Родитељев бо глас свидјетељствоваше тебје, возљубљенаго тја Сина именуја и Дух во видје голубиње, извјествоваше словесје утвержденије; јављејсја Христе Боже и мир просвјешчеј, слава тебје.

Чин узимања свете Богојављенске Воде

ЦАРЕ НЕБЕСКИ, Утешитељу, Душе Истине, Који су свуда и све испуњаваш, ризнице добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси Благи, душе наше.
Свети Боже, свети крепки, свети бесмртни, помилуј нас (три пута).
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико опрости безакоња наша;
Свети посети и исцели немоћи наше имена Твога ради.
Господе помилуј (три пута).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у све векове, Амин.
ОЧЕ НАШ, који си на небесима,
нека се свети Име Твоје,
нека дође Царство Твоје,
нека буде воља Твоја,
као што је на небу, тако и на земљи.
Хлеб наш насушни дај нам данас,
и опрости нам дугове наше,
као што и ми опраштамо дужницима својим,
и не уведи нас у искушење,
него нас избави од лукавога.
Јер је Твоје Царство и сила
и слава Оца и Сина и Светога Духа,
сада и увек и у све векове, Амин.
Господе помилуј (дванаест пута).
Приђите да се поклонимо Цару нашем и Богу.
Приђите да се поклонимо и припаднемо Христу, Цару нашем Богу.
Приђите да се поклонимо и припаднемо самом Христу, Цару и Богу нашем.
(Псалам 50) ПОМИЛУЈ БОЖЕ, по великој милости Твојој и по обиљу милосрђа Твога очисти безакоња моја. Опери ме сасвим од безакоња и од мога греха очисти ме, јер ја знам безакоња своја и грех је мој стално преда мном. Теби једино сагреших и зло учиних пред Тобом, а ти си праведан у речима својим и чист у суду своме. Гле, у безакоњу сам зачет и у гресима роди ме мајка моја. Јер, истину љубиш у срцу и изнутра јављаш ми мудрост. Покропи ме исопом и очистићу се; опери ме, и бићу бељи од снега. Дај ми да чујем радост и весеље, и радоваће се кости потрвене.
Одврати лице своје од грехова мојих и сва безакоња моја очисти. Учини ми, Боже чисто срце и дух прав обнови у мени. Не одбаци ме од лица Твога и Дух Твој Свети не одузми од мене. Дај ми радост спасења Твога и духом владалачким учврсти ме. Научићу безаконике путевима Твојим, и безбожници ће се обраћати Теби. Избави ме од крви, Боже Спасења мога; обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори усне моје и уста ће моја објавити славу Твоју. Јер да си хтео жртву, принео бих, за жртве паљенице не мариш. Жртва Богу је скрушен дух; срце скрушено и смирено Бог неће презрети. Господе, по својој благости чини добро Сиону, нека се подигну зидови Јерусалимски. Онде ће ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; тада ће доносити на жртвеник Твој теоце.
Затим тропар:
Добросрдни и једини милостиви Господе, који имаш чашу непресушних дарова, дај мени жедном да захватим воду за опроштај грехова.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у све векове. Амин.
Дјево чиста, палато Христова, молим те да моју душу, ослабљену грехом, учиниш домом Пресветог Духа, водом са Животворног извора, да бих те захвално славио.
Господе помилуј (тридесет пута).
ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ Боже наш, Који си један са беспочетним и бесмртним Твојим Оцем и Који си увек заједно са беспочетним и вечним Твојим Светим Духом и Који си својим пречистим и светим крштењем осветио ову воду и сада освети нас, срећну и недостојну децу Твоју, која Те призивају. Ти сам, Господе, учини сада да ова света вода, освећена присуством и дејством Твога Светога Духа, буде мени, чеду Твоме, које од ње пије, на преосвећење душе, освећење тела, умртвљење страсти, одбацивање лукавих помисли, одбацивање и чување од сваке сатанске напасти, исправљање живота и учвршћивање у испуњењу заповести уз помоћ Светога Духа и на сваку спасоносну корист. Тако да благодаћу ове свете воде будем заклоњен од сваког сатанског насртаја и останем неповређен, на славу Твога преблагог и најсветлијег имена. Молитвама Пресвете и славне владарке наше Богородице и свих Твојих светих. Амин.
Три велика поклона и тропар.
Кад си се у Јордану крстио, Господе, показа се знамење Свете Тројице - јер је глас Бога Оца посведочио Тебе, именујући Те својим љубљеним Сином, а Дух у виду голуба потврђиваше истинитост (Очеве) речи. Слава Теби, Христе Боже, који си се јавио и свет просветио.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и свагда и у све векове. Амин.
СЛАВА НЕИСКАЗАНОЈ И НЕИСПИТАНОЈ ДОБРОТИ, слава неизмерном и кротком дуготрпљењу, слава Твоме милосрђу, што си сада и мене - грешно и недостојно чедо Твоје, удостојио да пијем од ове освећене и свете воде. Ради тога окрепи мој живот, сачувај ме неповређеног, учини да ме не обману непријатељи и да не будем заробљен нечистим помислима. Него ме обновљеног управи по Твојој жељи и оснажи за добра дела. Удостој ме да се неосуђено причестим и светим, бесмртним и животворним Твојим Духом, сада и свагда и у све векове. Амин.

Дође време и посла Бог Сина Свог Јединородног (Гал. 4,4) да спасе род људски. Када прође девет месеци од благовести, коју јави арханђел Гаврил Пречистој Деви у Назарету са речима: "Радуј се благодатна.. ево зачећеш и родићеш Сина" (Лк. 1, 28, 27). У Витлејемској пећини роди Пречиста Дева Сина, који би зачет без греха у безгрешном телу, и рођен без бола. Пови га сама у ланене пелене, поклони му се као Богу и положи Га у јасле. Затим приђе и праведни Јосиф обручник њен и он Му се поклони, као Божанском плоду девичанске утробе. Чувши за овај радосни догађај дођоше пастири, упућени од анђела Божијих и поклонише Му се. Свуда се чула песма анђела: "Слава на висини Богу и на Земљи мир, међу људима добра воља" (Лк. 2,14). Дођоше и три мудраца са Истока, вођени чудесном звездом са даровима својим; златом, ливаном и измирном и поклонише Му се, као Цару над царевима (Мт. 2,11).
Тако дође на свет Онај, чији долазак би проречен од пророка и роди се онако како је проречено, да изврши дело спасења људског. Дође Онај, који је Једини могао спасти људе од греха, смрти и ђавола.
Рођење Христово празнује се код нас 7 јануара (25 децембар по старом календару(. То је најзначајнији и најрадоснији догађај у животу човечанства, јер тог дана пре 2000 година, Пречиста Дева Марија донесе на свет Богочовека, Спаситеља света, Исуса Христа.
Овај наш највећи празник празнује се у нашем народу три дана. Први дан је Божић, који је увек истог датума, и на тај дан рано изјутра, пре свитања, звоне сва звона, на свим православним храмовима, пуцњевима из пушака и прангија објављује се долазак и рођење Христово. Народ одлази у цркву на Божићну Литургију и сви се поздрављају са речима: "ХРИСТОС СЕ РОДИ! - ВАИСТИНУ СЕ РОДИ"!
ТРОПАР (глас 4):
Рождество Твоје Христе Боже наш, возсија мирови свјет разума, в њем бо звјездам служашчи, звјездоју учахусја, тебје клањатисја солнцу правди, и Тебе вједјети с висоти востока, Господи слава Тебје.


Најрадоснији празник међу свим празницима код Срба је Божић. Празнује се три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара по новом календару односно 25. децембра по старом календару . На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује долазак Божића и Божићног славља.
Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрењу и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима:
"Христос се роди!" и отпоздраваљају:
"Ваистину се роди!"
Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења. Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све укућане овим радосним божићним поздравом, и они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.
Положајник.
На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајан намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се полажајник (или положајник).
Полажајник поздрави дом Божићним поздравом, љубећи се са укућанима, и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније огњишту, џара ватру и говори здравицу:
Колико варница, толико срећица, Колико варница Толико парица (новца) Колико варница толико у Тору оваца Колико варница толико прасади и јагањаца, Колико варница толико гусака и пилади, А највише здравља и весеља, Амин, Боже дај.
Полажајник символички представља оне Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи полажајника, и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човек који на
Божић и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.
Чесница.
Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља метални новчић - златни, сребрни или обични; одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто, где је већ постављен божићни ручак. Домаћин од печенице сече најпре леву плећку, негде и главу, део од ребара и срце. Срце се исече на онолико делова колико у кући има укућана, и сваки члан породице прво поједе по парче срца.
Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, па преда кадионицу неком млађем који кади целу кућу. Уколико неко зна, пева божићни тропар, а ако не, чита се "Оче наш" наглас.
Кад се молитва заврши, приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач, прелива вином и на крају ломи. Она се ломи на онолико делова колико има укућана. Онај ко добије део чеснице у којем је новчић, по народном веровању, биће срећан целе те године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.


Божић је првенствено празник деце. На Божић се родило најлепше и најсветије дете у историји људског рода. Зато, они родитељи који своју децу, из било којих разлога, лишавају празновања Божића и доживљаја везаних за тај празник, чине према својој деци неопростив грех. Уосталом, Божић је празник и привилегија деце у целом цивилизованом хришћанском свету.

Божић у урбаној средини

Поставља се питање како славити Божић данас, у измењеним условима живота, нарочито у урбаним срединама, где нема ни ватре ни огњишта ни шуме, дрвећа, и где је немогуће на високе спратове дизати велико дрво и сламу. Срби су Божић, исто као и крсну славу, славили у тешким ратним условима - у рову, на стражи, на фронту, тим пре га је лакше славити у светлим, пространим, топлим и комфорним становима, у градским срединама. Уместо великог дрвета узме се мања храстова гранчица, и мања количина сламе. Све се то, заједно са печеницом, уочи Божића уноси у кућу и ставља испод славске иконе на источном зиду стана или куће. Запали се свећа и кандило, што символише ватру и огњиште. Кућа се окади тамјаном, изговоре се молитве које се знају, или се прочитају из молитвеника, и то вече се проводи у пријатној породичној атмосфери уз слушање црквене музике и песама са касета, или уз гледање филмова верске или моралне садржине.
Зато је веома важно да Божић буде нерадан дан - државни празник, да би се празнична атмосфера употпунила. Само онај ко лично није доживео ту предивну атмосферу у којој се душа, захваћена неким унутрашњим блаженством, надима и шири у висине свемирских простора, када се сви људи воле и све прашта, не може схватити црногорског владику Његоша и његове стихове:
Нема дана без очнога вида
нити праве славе без Божића!

Родитељи Пресвете Богородице, Деве Марије, свети Јоаким и Ана доведоше своју трогодишњу кћерку да је предају Богу на службу, као што су обећали измоливши је од Њега.
Скупа са својим сродницима из Назарета, који су били од царскога и архијерејскога рода, и са хором беспрекорних девица пођоше они у Јерусалим. Путовање њихово трајаше три дана. На челу колоне ишле су девојке девице носећи упаљене свеће, а иза њих ишла је Пречиста Дева Марија. Беше она свечано одевена и украшена, са својим родитељима, а иза њих низали су се остали сродници. Стигавши до храма у Јерусалиму, поворка се заустави и Пречиста Дева Марија иако још увек дете, само, без ичије помоћи попе се на врх степеница са необјашњивом лакоћом, као да лети, као да је понесе нека тајанствена сила. И заиста и би тако, јер носише је сами Анђели Божји.
На вратима би дочекана од стране првосвештеника Захарије, оца светог Јована Претече и уведе је у храм, у светињу над светињама, где никада нико није могао ући, осим архијереја и то једном годишње. Родитељи тада принеше жртву Богу, примише благослов од свештеника и вратише се са сродницима својим дому свом, а Пресвета Дева остаде у храму. Свети Јоаким и Ана посећиваше је често, све док беху у могућности да то чине. Проведе Она у храму пуних девет година, и поред све своје жеље да до краја свог живота не напусти храм, она се ипак са непуних 12 година обручи и би дата свом сроднику Јосифу у Назарет, да само привидно буде обручница његова, али да живи у девствености. Тако Пречиста и Преблагословена само делимично испуни своју жељу и завет. Јер беше у то време немогуће испуњење њене жеље и завет дат Богу, јер брак се сматраше светињом. Може се слободно рећи да је Дева Марија била прва доживотно завештана девојка и њу су после почеле следити многе девојке и младићи. Боравила је Пречиста Дева у Светињи над Светињама, са анђелима и као таква живела је у Анђелској чистоти, јер Она се још у детињству удостоји таквих дарова, да јој служе бестелесни, те стога нека је част нашој Пречистој Владичици Богородици, Приснодјеви, Марији од свих нараштаја за све векове.
Тропар (глас 4):
Днес благоволенија Божија предображеније и человјеков спасенија проповједаније в храмје Божији јасно Дјева јављајетсја, и Христа всјем предвозвјешчајет: тој и ми велегласно возопијим: радујсја, смотренија зиждитељева исполњеније.

ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

Пошто је распет на Крст и сахрањен у гробници, након три дана Господ наш, Исус Христос васкрсну из мртвих и јави се својим ученицима, једанаесторици светих апостола. Са њима је провео 40 дана овде на земљи поучавајући их како да шире Његову веру и хришћанско учење. Када прође тих 40 дана, повео их је све са собом на Маслинску Гору и рекао им је: "Тако је писано, тако је требало бити, да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима, а ви сте сведоци свему томе. Јер је Јован крстио водом, а ви ћете крштавати Духом Светим, не дуго после ових дана. И гле, ја ћу послати обећање Оца Својега на Вас, а Ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у Силу са висине""
Овим речима Он заврши разговор са њима, благосиља их и поче да се уздиже на небо, а њих остави да сачекају силазак Духа Светога. Апостоли су стајали и немо гледали за Њим, док није сасвим ишчезао. Утом им се обратише Анђели Божји са речима: "Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо, тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја".
У знак сећања на овај догађај наша Црква слави СПАСОВДАН, тј. Дан Спаса нашег, Господа Исуса Христа.

Тропар (глас 4):
Вознесалсја јеси во славје Христе Боже наш, радост сотворивиј учеником, објетованијем свјатаго Духа, извјешченим им бившим благословенијем јако ти јеси Син Божиј, избавитељ мира.

УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Пресвета Дева Марија, Мајка Божија, посредница нашег спасења, поживела је још доста дуго после Вазнесења Сина свог. Док је умирао на крсту, Син њен Исус Христос на чување је предаде светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви ишчекујући дан када ће отићи Сину свом. Често је походила сва она места, која су подсећала на велике догађаје и велика дела Сина њеног. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је она светим апостолима у ширењу Божије речи. Најдуже времена у молитви проводила је она на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи. И тако једном док се молила јави јој се архангел Гаврил и обавести је да ће кроз три дана бити упокојена, нашта се она веома обрадова. Пожелела је да пре свог упокојења види још једном све апостоле и жеља јој би испуњена. Ношени крилима анђела и на облацима, скупише се сви апостоли да последњи пут одају почаст и дивљење овој Мајци над мајкама, Пречистој Деви Марији. Опростивши се од њих, она предаде свој свет дух Богу. Апостоли се много ражалостише. Ковчег са њеним светим моштима уз пратњу мноштва хришћана пренели су у Гетсимански Врт, у гробницу родитеља њених, светог Јоакима и Ане. Док су га носили кроз град, из њега се непрестано ширио ароматичан мирис. Један од јеврејских свештеника дрзну се те рукама дохвати ковчег, али му у том тренутку обе руке отпадоше, те он поверова у Христа и оне му се повратише.
Тропар (глас 1):
В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси Богородице, преставиласја јеси к животу мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.

БЛАГОВЕСТИ

Живећи у Јерусалимском храму 12 година, Пречиста Дева Марија све своје време је проводила у читању Божанских књига из којих се поучавала Закону Господњем. Често је читала речи пророка Исаије: "Девојка ће затруднети и родити сина (Иса. 7,14), и тада је пламтела неисказаном љубављу према тој одабраној девојци, која ће родити Месију, Спаситеља света, не слутећи да је то баш она, од Бога изабрана још пре свог зачећа. Када наврши 14 година, првосвештеници и свештеници јој саопштише да је дошло време да оде из храма и да ступи у брак, како је тадашњи Закон налагао. Она се испочетка успротивила њиховој одлуци, јер од њеног рођења, родитељи је посветише Богу и она сама дала је завет да ће до краја живота остати девојка и да не може живети и бити жена смртном човеку. То запрепасти и уплаши свештенике, те одлучише да је збрину у дом њеног сродника Јосифа, где ће моћи да настави свој дотадашњи живот, безгрешно, чувајући своје девство.
Дође време да се роди Спаситељ света, Месија и то се догоди тако што једног дана, док је Пречиста Дева Марија седела у својим одајама читајући пророчанство Исаијино, дође арханђел Гаврил и саопшти јој радосну вест. Поклони се он Богоматери са речима: "Радуј се Благодатна, Господ је с тобом. Радуј се, јер си благословена ти међу женама и благословен је плод утробе твоје"!
Слушајући речи анђела Господњег, Пречиста се покори вољи Господа свог и одговори: "Ево слушкиње Господње нека ми буде по речи твојој" (Лук. 1,38).
И одмах, након тих речи у утроби њеној светој, дејством Духа Светога, изврши се зачеће без икакве телесне насладе, али не и без Духовне и заче се Син Божији и Слово постаде Тело и усели се у нас очовечењем.
Пошто анђео обави благовест и побожно и са страхопоштовањем одаде дужно поштовање оваплоћеном Сину Божијем у утроби Деве Марије, он оде и узнесе се ка Господу, славећи тајну Божијег очовечења са свим небесним силама у неисказаној радости.
Овим је архангел Гаврил отворио прву страницу Новог Завета да он представља радост за све људе.
Благовести се сматрају великим и између осталог веома радосним празником. Тог дана узносе се молитве и хвале Пречистој Деви Марији, која и нас својом молитвом чува и усрећује баш као што је и сама била обрадована.
ТРОПАР (глас 4):
Днес спасенија нашего главизна, и јеже от вјека тајинства јављеније; Син Божиј, Син Дјеви бивајет, и Гаврил благодат благовјествујет. Тјемже и ми с њим Богородицје возопијим: радујсја благодатнаја, Господ с тобоју.