Blagovesti

Kada se Presvetoj Devi navrsi jedanaest godina prebivanja i sluzenja pri hramu Jerusalimskoj, odnosno kad stupi u 15-tu godinu zivota, saopstise joj svestenici da po zakonu ne moze vise ostati u hramu nego treba da se obruci i stupi u brak. Kada, na opste iznenadjenje, ona odgovori da se posvetila Bogu i da zeli ostati devojka do smrti, prvosvestenik Zaharija, otac Pretecev, po Promislu Bozjem, sa ostalim svestenicima sabra 12 bezzenih ljudi iz plemena Davidova da bi jednom od njih urucili Devu Mariju na cuvanje devojastva. Bi urucena starome Josifu iz Nazareta, koji joj bese i srodnik. U domu njegovom ona produzi ziveti isto kao u hramu Solomonovom, citajuci Sv. Pismo, u bogorazmisljanju, gotovo nikad ne izlazeci iz kuce. No kada se navrsi vreme proreceno danilom prorokom, i kada Bog blagovoli ispuniti obecanje Svoje izgnanom Adamu i prorocima, javi se arhangel Gavril u odaji Presvete Deve, i to, kako neki svesteni pisci pisu, u trenutku kada je drzala otvorenog proroka Isaiju i razmisljala o njegovom velikom prorocanstvu: "gle, devojka ce zaceti i rodice sina". Gavril joj se javi u svetlosti arhangelskoj i rece: "Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom!" i ostalo kako pise u Jevandjelu Lukinom. Sa ovom arhangelskom blagovescu, i sa silaskom Duha Svetoga na Devu Precistu, otpocinje spasenje ljudi i obnavljanje tvari. Istoriju Novog Zaveta otvorio je arhangel recju "Raduj se", da oznamenjuje time, da Novi Zavet ima da znaci radost za ljude i za svu stvorenu tvar. Otuda se i Blagovest smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom.

Sv. Muč. Pelagija, Teodosija i Dula

Tri svete zene koje postradase za Gospoda: Pelagija i Teodosija budu posecene macem nakon tamnovanja i muka, a sveta Dula postrada sama u gradu Nikomidiji.

Vidovdan - Sveti car Lazar

Sv. Prorok Amos

Ziveo u 8. veku pre Hrista. Iz sela u blizini Vitlejema, bio cuvar svinja jerusalimskih bogatasa. Izoblicavao cara Oziju i njegove zreceve za idolopoklonstvo i odvracao narod od klanjanja zlatnim junicama u Vetilju uceci ga da se klanja Bogu jedinome i zivome. Kad ga je glavni zrec Amasija gonio, on prorekne da ce Asirci ovladati Izrailjom, da ce poseci cara i sinove Amasijine, i da ce Amasijinu zenu na oci njegove vojnici asirski bludom oskrvniti. Sve ovo se bas tako i zbilo. Sin zrecev udari proroka stapom po celu tako silno da on padne. Jedva bude donesen u svoje selo Tekuju gde ispusti svoju svetu dusu.

Sv. Muc. Vit, Modest i Kriskentija

Sv. Vit je rodjen u Siciliji, od slavnih no nevernih roditelja. Modest mu je bio ucitelj a Kriskentija dadilja. Rano se krstio i vec u 12 godini posao na veliki podvig. Sudiji koji ga je tukao osusi se ruka, i on mu je molitvom isceli. Otac mu oslepi videci u njegovoj sobi 12 svetih angela, "kojima oci behu kao zvezde, alica kao munje". No Vit mu molitvom povrati vid. Kad ga otac htede ubiti angel mu se javi i prevede ga, zajedno sa Modestom i Kriskentijom, u Lukaniju. Tu sv. Vit pokaza mnoga cudesima nad bolesnim. Na poziv cara Dioklecijana ode u Rim i izgna zlog duha iz carevog sina. Ali car ga ljuto poce muciti jer se Vit ne pokloni idolima. Od muka ga izbavi Gospod i Svojom nevidljivom rukom prenese u Lukaniju. Mosti mu se nalaze u Pragu.

Prep. Muc. Dula

Ziveo svetim zivotom u jednom manastiru u Misiru. Neki ga sabrat iz zavisti okleveta za svetotatstvo, kradju crkvenih stvari. Nevinom Dulu svuku rasu i predadu ga knezu na osudu. Knez ga baci na sibe i htede mu, shodno zakonu, odseci ruke. U tom se onaj sabrat raskaje i objavi nevinost Dulinu. Povracen u manastir nakon 20 godina izgnanja i unizenja, on se trecega dana upokoji u Gospodu. Telo njegovo cudesno iscezne.

Sv. Muc. Lazar Knez Srpski

Jedan od velikasa srpskih koji su vladali carstvom srpskim posle cara Dusana. Po smrti cara Urosa, Lazar bi krunisan od patrijarha Jefrema ca cara srpskog. Slao izaslanstvo u Carigrad, sa monahom Isaijom, da moli da se skine anatema sa naroda Srpskog. Borio se protiv sile turske u nekoliko mahova. Najzad sukobi se na Kosovu polju, na ovaj dan, 1389. godine sa turskim carem Amuratom, gde bude posecen. Telo mu preneto i sahranjeno u njegovoj zaduzbini Ravanici kod Cuprije, a docnije preneto u Ravanicu Sremsku, odakle je za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, preneto u Beograd i polozeno u Sabornu crkvu, gde i danas netljeno pociva i pruza utehe i iscelenje svima onima koji mu se molitvom obracaju. Obnovio Hilendar i Gornjak, podigao Ravanicu i Lazaricu. Bio ktitor manastira ruskog Pantelejmona, kao i mnogih drugih crkava i manastira.

Sv. Jefrem Patrijarh Srpski

Sin jednog svestenika, odbegao u Sv. Goru kad su roditelji hteli da ga zene. Docnije se vratio i podvizavao u Ibarskoj klisuri i Decanima. Kad nasta borba o prvenstvo u drzavi pa i crkvi, Sabor izabra Jefrema za patrijarha na mesto upokojenog Save, 1375. godine. Kazu da se Jefrem, kad mu je saopsten izbor, gorko zaplakao. Vencao kneza Lazara za cara 1382. godine. Otkazao se prestola i predao ga Spiridonu, ali se po smrti Spiridonovoj 1388, na molbu cara Lazara, primio ponovo duznosti. Upravljao Srpskom crkvom u tesko vreme kosovske propasti i docnije do 1400. godine, kada skonca u 88. godini svog zemnog zivota. Mosti mu pocivaju u manastiru u Peci.

Blaženi Avgustin Ep. Iponski

Blagodareci savetima, suzama i molitvama majke mu Monike, obracen iz neznabostva u hriscanstvo. Veliki ucitelj Crkve i uticajan pisac, s izvesnim neodobrenim krajnostima u ucenju, proziveo 76 godina (354-430).

Krstovdan

Ovoga dana praznuju se dva dogadjaja u vezi sa casnim Krstom Hristovim: pronalazak Krsta na Golgoti, i povratak njegov iz Persije u Jerusalim. Obilazeci Svetu Zemlju sv. carica Jelena naumi da pronadje casni Krst Hristov. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini je znao gde je Krst, pa prisiljen od carice rece da je Krst zakopan pod Venerinim hramom kog podize na Golgoti car Adrijan. Carica naredi da se hram porusi, pa kopajuci u dubinu nadju tri krsta. Carica bese u nedoumici kako da prepozna Hristov Krst. U tom prolazase mimo tog mesta pratnja sa mrtvacem. Patrijarh Makarije rece da metnu na mrtvaca redom jedan po jedan krst. I kad stavise treci krst, mrtvac ozivi. i po tom poznase da je to casni i zovotvorni Krst Hristov. Potom ga metnuse na jednu bolesnu zenu, i ona ozdravi. Tada patrijarh uzdize krst, da ga sav narod vidi, a narod sa suzama pevase: Gospode pomiluj! Carica napravi kovceg od srebra i u njega polozi Krst. Kasnije, car Hozroj osvoji Jeruslim i odnese Krst Gospodnji u Persiju. Tamo je krst lezao 14 godina, sve dok 628. godine car grcki Iraklije ne pobedi Hozroja i sa slavom povrati Krst u Jerusalim. Ulazeci u grad Iraklije nosase Krst na svojim ledjima. No najedanput stade car i ne mogase ni koraka dalje da kroci. Paatrijarh Zaharija vide angela koji sprecavase cara da u raskosnom odelu ide pod krstom po onom putu po kom je Gospod, bos i ponizen, hodio. Kad to vidjenje patrijarh objavi caru, car se svuce, pa u bednoj odeci i bosonog, uze Krst, iznese ga na Golgotu i polozi u hram Vaskrsenja.

Sv. Plakila Carica

Supruga cara Teodosija Velikog. Istinita hriscanka i po umu i po delima. Narocito se odlikovala pomaganjem bednih i bolesnih. Kad joj neki rekose da se to ne slaze sa carskim dostojanstvom, ona odgovori: "Carskom zvanju prilici da pomaze novcem; moje pak licne trudove ja dajem Onome koji je blagoizvoleo dati meni to zvanje". Upokojila se mirno oko 400. godine.

Prep. Muč. Makarije Solunski

Ucenik sv. Nifonta patrijarha u vreme kad se ovaj podvizavao u Vatopedu. Makarije zudjase za mucenistvom i umoli sv. Nifonta za blagoslov. Ode potom u Solun i u jednoj gomili Turaka poce da govori o Hristu kao jedinom istinitom Bogu. Turci ga isutkose i bacise u tamnicu, a na sudu im on vikne: "O kad bi vi poznali istinu i krstili se u ime Oca i Sina i Sv. Duha". Turci mu odseku glavu, a u tom istom casu, sv. Nifont je duhom iz Vatopeda video i objavio Makarijevu mucenicku smrt. Stradao za Hrista 1527. godine.

Prep. Marija Tarsijska

Velika razvratnica, pokaja se jednom kad je neki monasi, odseli u gostionici u kojoj je ona provodila blud, ukorese i odgurnuse kao necistu. Marija se zarece da vise nece da gresi. Monasi je uzese i odvedose u zenski manastir, gde se ona do starosti podvizavase. Udostojila se cudotvorstva i za zivota.

Mladenci

Sv. Četrdeset Mučenika

Rimski vojnici u Sevastiji, tvrdo verovahu u Gospoda. Kad za vreme Likinija poce progon, budu izvedeni pred sud ali ne htedose da se odreknu vere. Kamenovani, ali kamenje se vracalo od njih i padalo na njihove mucitelje. Vezani i baceni u ledeno jezero, ali se, osim jednog, ne pokolebase. Nocu, dok su se mrzli, pade neka svetlost s neba i zagreje vodu i tela mucenika, a sa svetloscu se spustise venci na njihove glave. Kad to vide jedan strazar, i on se ispovedi u ime Isusovo, i udje u jezero da bi se udostojio cetrdesetog venca. Sutradan, prebise im goleni i bacise njihova tela u vodu, da ih hriscani ne bi sahranili. Trecega dana javise mesnom episkopu Petru i pozvase ga da sabere po vodi mosti njihove. U mracnoj noci episkop i klir videse kako se kosti mucenika u jezeru sjaje i tako pokupe sve mosti i casno sahrane 320. godine.

Prep. Filorom Ispovednik

Podvizavao se u Galatiji u IV veku. Gonjen od cara Julijana Otpadnika, no po smrti njegovoj pozive mirno i upokoji se u 80. godini. Kazu da je bio tako savrsen da je vise licio na angela nego na coveka. Narocito proslavljen svojim trpljenjem.

Sv. Kesarije

Brat sv. Grigorija Bogoslova, i sam se bavio bogoslovljem i pisanjem. Izmedju ostalog pokusao da odgovori na pitanje koliko su Adam i Eva proveli u Raju pre izgnanja, i smatrao da je to vreme bilo 40 dana, zbog cega je i Gospod postio 40 dana u pustinji, kusan od djavola.

Prenos moštiju Svetog Nikole

22. maj

     Ovaj slavni svetitelj, milostiv, mudar i neustrašiv sveštenik, proveo je svoj vek kao anđeo Božji. Za života su ga već smatrali svetiteljem i prizivali u pomoć koju je nesebično pružao.
     Zamonašio se u manastiru "Novi Sion", a kasnije je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. U tom gradu su se nalazile njegove mošti od 343. godine kada se upokojio pa sve do 1087. godine. Te godine je, u vreme cara Aleksija Komnena i patrijarha Nikole Gramatika, telo svetog Nikolaja preneto iz Mira, likijskoga grada, u grad Bari u Italiji. To je bilo vreme najezde muslimana na Likiju. Svetitelj se, u jednom čudesnom snu javio nekom časnom svvešteniku iz Barija i naredio mu da mu se mošti prenesu u Bari koji je u to vreme bio pravoslavni grad i pod pravoslavnom patrijaršijom.
     Pri prenosu svetiteljskih moštiju desila su se mnoga čudesa, a u ovaj dan najčešće se spominje kako je sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.

Tropar: Prispe den svjetlago toržestva, grad Barskij radujetsja, i s njim vselenaja vsja lnkovstvujet, pjesanmi i pjenmi duhovnimi. Dnes bo sveščenoje toržestvo, v prenesenije čestnih i mnogocjelebnih moščej, svetitelja i Čudotvorca Nikolajas, jakože solnce nezahodimoje vozsija svetozarnima lučami, i razgonaja tamu iskušenij že i bjed ot vopijuščih vjerno: spasaj nas jako predstatelj naš, veliki Nikolaje

Prevod: Dođe dan radosne svetkovine, raduje se grad Bari, a sa njim se veseli vaseljena pesmama i pojanjima duhovnim. Jer danas svešteno toržestvo, zbog prenosa časnih i mnogočudotvornih moštiju svetitelja i čudotvorca Nikolaja, kao nezalazno sunce zasja blistavim zracima, i razgoni tamu iskušenja i nevolja od onih koji ti iskreno peviju: spasi nas, veliki Nikolaje, kao naš zastupnik
 

Preobraženje Gospodnje

Preobraženje Gospoda Boga i spasa našeg Isusa Hrista

Da ne bi predstojece stradanje Njegovo raslabilo ucenike te da ne bi otpali od Njega, On htede da im pre stradanja pokaze delimicno i slavu Svoju bozansku. Zato uze sobom Petra, Jakova i Jovana, izidje s njima nocu na goru Tavor, i tu se preobrazi pred njima. "I zasja se lice njegovo kao sunce a haljine njegove postadose bijele kao svijet. I gle, ukazase im se Mojsije i Ilija, koji s njim govorahu. A Petar odgovarajuci Isusu rece: Gospode! dobro nam je ovdje biti; ako hoces da nacinimo ovdje tri sjenice: tebi jednu, a Mojsiju jednu, a jednu Iliji. Dok on jos govorase, gle, oblak sjajan zakloni ih; i gle, glas iz oblaka govoreci: Ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji, njega poslusajte" (Mat. 17). Zasto Gospod uze samo trojicu ucenika na Tavor? Jer Juda ne bese dostojan da vidi bozansku slavu Ucitelja koga ce izdati, a njega samog Gospod ne hte ostaviti pod gorom, da ne bi time izdajnik pravdao svoje izdajstvo. Zasto se preobrazi u gori a ne u dolini? Da bi nas naucio trudoljublju i bogomisliju. Jer penjanje na visinu zahteva trud, a visina predstavlja visinu misli nasih. Zasto se preobrazio nocu? Jer je noc podesnija za molitvu i bogomislije nego dan, i jer noc zakriva tamom svu zemaljsku krasotu i otkriva krasotu zvezdanog neba. Zasto se pojavise Mojsej i Ilija? Da se razbije zabluda jevrejska da je Hristos neki od proroka. Zato se on javlja kao Car nad prorocima a Mojsej i Ilija kao sluge Njegove. Dotle je Gospod mnogo puta pokazao ucenicima bozansku moc Svoju, a na Tavoru im je pokazao bozansku prirodu Svoju. To vidjenje Bozanstva Njegovog i slisanje nebeskog svedocanstva o Njemu kao Sinu Bozjem trebalo je da posluzi ucenicima u dane stradanja Gospodnjeg na ukrepljenje nepokolebljive vere u Njega i Njegovu krajnju pobedu.

Prepodobni Simeon Mirotocivi

Stefan Nemanja, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske drzave, branitelj Pravoslavlja, istrebitelj jeresi. Najpre krsten u latinskoj crkvi, no kasnije postane clan crkve pravoslavne. Kad je utvrdio drzavu i veru pravoslavnu u drzavi, po primeru svog sina Save primi monaski cin u manastiru Studenici 1195. godine i dobije ime Simeon. Posle dve godine ode u Svetu Goru i nastani se sa sinom Savom u manastiru Vatopedu. Potom kupe rusevine Hilandara i sagrade predivan manastir. Tu Simeon prozive jos osam meseci i preseli se Gospodu 13. februara 1200. godine sa recima: "Vsjakoe dihanie da hvalit Gospoda".

Prep. Martinijan

U 18. godini ode u planinu Kovcezna u Kapadokiji, gde prozive 25 godina u postu, bdenju i molitvi. Kad je jedna zena dosla da ga kusa, i on vidi da ce pasti u greh s njom, skoci bos u oganj i postaja tako dok mu bol ne ubije svaku pozudu. Bezeci od iskusenja nastani se na usamljenu stenu u moru, no kad pri nekom brodolomu na stenu ispliva jedna zena,on skoci u more da se udavi, ali ga delfini spasise. Tada resi da se ne nastanjuje nigde stalno nego da neprestano putuje. Za dve godine prodje 164 grada ispravljajuci i savetujuci ljude, i skonca 422. godine u Atini.

Sv. Zoa i Fotinija

Razvratnica i kusateljka sv. Martinijana, kada vide da je ovaj skocio u oganj da bi ubio u sebi pozudu, gorko se pokaja i ode u manastir u Vitlejemu, gde se kao isposnica podvizavala. Iskajavsi sve grehe dobi od Boga dar cudotvorstva. Sv. Fotiniju bura izbaci na stenu na kojoj se sv. Martinijan bese usamio. Martinijan se udalji sa ostrva, a Forinija skonca tu u postu i molitvi.

Roždenije Presvete Bogorodice

Sveta Deva Marija rodi se od starih roditelja svojih, Joakima i Ane. Otac joj bese iz plemena Davidova, a mater od roda Aronova. I tako ona bese po ocu od roda carskoga, a po majci od roda arhijerejskoga, i time vec predobrazavase Onoga koji ce se iz nje roditi, kao Cara i Prvosvestenika. Ostareli roditelji njeni nemahu dece i moljahu se u skrusenosti svojoj Bogu da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga ceda. I Bog svemoguci i svevideci obradova ih radoscu koja je prevazilazila daleko sva njihova ocekivanja, jer im darova ne samo cerku no i Bogomajku. Blagodatna Marija, blagoslovena medju zenama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Zivoga, trapeza hleba nebesnoga, kivot svetinje Bozje, drvo najsladjega ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda zenskog, istocnik devstva i cistote - to bese Bogom darovana cerka Joakima i Ane. Rodjena u Nazaretu, a posle 3 godine odvedena u hram jerusalimski, odakle se vratila opet u Nazaret, da uskoro cuje blagovest sv. arhangela Gavrila o rodjenju Sina Bozjeg, Spasitelja sveta, iz njenog precistoga i devicanskoga tela.

Praynik Sv. Bogorodice Kališke

U manastiru sv. Bogorodice blizu sela Kalista, zapadno od Struge, sv. Bogomater pokazivala je svoju silu i milost kroz mnogobrojna cudesa. Mnogi bolesnici bili su isceljivani cudotvorno, a razbojnici koji su umisljali pljackati ili skrnaviti manastir bili su ljuto kaznjavani nevidljivom silom. U hramu se nalazi i cudotvorna ikona sv. Bogorodice, a u blizini dve celebne vode: sv. Petra i sv. Ananije. Nedaleko od glavnog hrama nalazi se paraklis sv. Atanasija u pesteri.

Praynik Ikone Sv. Bogorodice Počajevske

U Volinskoj guberniji nalazi se znameniti manastir sv. Bogorodice u Pocajevu, gde se sv. Bogomater javila prvo oko 1340. godine jednome od dvojice inoka koji su se tu u jednoj pesteri podvizavali. Od tada to mesto postade nepresusnim izvorom mnogobrojnih cudesa.

Sabor Presvete Bogorodice

Drugi dan Bozica Crkva hriscanska odaje slavu i hvalu Presvetoj Bogomateri, koja rodi Gospoda i Boga i Spasa nasega Isusa Hrista. Saborom se njenim naziva ovo praznovanje za to, sto se toga dana sabiraju svi verni, da proslave nju, Mater Bogorodicu, i sto se torzestveno, saborno, sluzi u cast Njenu. U Ohridu je od starine bio obicaj, da se uoci drugog dana Bozica vecernja sluzi samo u Sv. Bogorodici, zvanoj Celnica. Sve svestenstvo sa narodom tu je saborno proslavljalo Precistu Bogomater.

Spomen begstva u Misir

Istocni mudraci-zvezdari poklonivsi se Gospodu u Vitlejemu, uputise se po naredjenju angela drugim putem za domovinu svoju. A Irod opaki car umisli poklati svu decu u Vitlejemu. Vide Bog tu nameru Irodovu, pa posla angela Svoga Josifu. Angel se Bozji javi Josifu na snu i zapovedi mu, da uzme Mladenca i Mater Njegovu i bezi u Misir. Josif tako i postupi. Uzevsi bozanskog Mladenca i Mater Njegovu Presvetu on se uputi prvo u Nazaret (Lk. 2. 39.), gde uredi svoje domace stvari, i uze sobom sina svog Jakova, pa onda odose u Misir (Mat. 2, 14). I tako se ispunise reci prorocke: gle, Gospod sedeci na oblaku laku doci ce u Misir (Isa. 19,1). U starom Kairu i danas pokazuju pecinu, gde je zivela sveta porodica, a u selu Matarea, blizu Kaira, ukazuju na drvo, pod kojim se odmarahu Presveta Bogorodica s Gospodom Isusom, kao i cudotvoran izvor vode pod tim drvetom. Prozivevsi nekoliko godina u Misiru, sveta porodica vrati se po naredjenju angela Bozjeg opet u Palestinu. I tako se ispuni drugo prorocanstvo: iz Misira dozvah sina svojega (Os. 11,1). Irod bese umro, a na njegov krvavi presto sede dostojni mu u zlu sin Arhelaj. Cuvsi Josif, da Arhelaj caruje u Jerusalimu, uputi se u Galileju, u svoj grad Nazaret, gde se nastani u domu svome. Galilejom tada vladase drugi sin Irodov, Irod mladji, koji bese nesto blaziji u zlu od svog brata Arhelaja.

Prep. Evarest

Citajuci dela sv. Jefrema Sirina od diplomate postao monah. Vrlo surov prema sebi: nosio lance na telu i jeo suha hleba jednom nedeljno. Proziveo 75 god. i preselio se ka Gospodu oko 825 god.

Sv. Jevtinije Ispovednik Ep. Sardijski

Prisustvovao VII Vaselj. Saboru. Oko 30 godina proveo u izgnanstvu zbog ikonopostovanja. Pri caru Teofilu ikonoborcu siban volovskim zilama, pri cemu mucenicki skonca 840 god. i primi venac slave na nebu.

Prep. Konstantin Sinadijski

Kao Jevrejin obrati se u hriscanstvo. Pri krstenju metnu krst sebi na glavu, i osta mu na glavi cudotvoran otisak krsta do smrti. Skoncao u Carigradu u VII veku. Slavan zbog isposnistva i cudesa mnogih. Na sedam godina prorekao dan svoje smrti.

Prepodobni Alimpije Stolpnik

Rodjen u Adrianopolju, gradu paflagonijskom, i od malena predan Bogu na sluzbu. Kao djakon sluzise u crkvi pri episkopu Teodoru u tom gradu. Zeljan usamljenickog zivota, molitve i bogomislija, udalji se na neko jelinsko groblje van grada, od koga ljudi begahu kao od strasilista zbog cestih demonskih prividjanja. Tu pobode krst i sazida hram u cast sv. Efimije koja mu se javi u snu. Pokraj hrama podize stolp visok, pope se na njega, i provede na njemu u postu i molitvi punih 53 godine. Ni podsmeh ljudi ni zloba demona ne mogahu ga odatle udaljiti niti u nameri njegovoj pokolebati. Narocito od demona pretrpe bezbrojne bede. Ne samo da ga raznim prividjanjima ustravisahu, nego i kamenjem udarahu, i ne davahu mu mira ni danju ni nocu kroz dugo vreme. No Alimpije muzestveni ogradjivase se krsnim znamenjem i imenom Isusovim. Najzad ga pobedjeni demoni ostavise i pobegose a ljudi pocese postovati i dolaziti mu radi utehe, pouke i iscelenja. Oko njegovog stolpa podigose se dva manastira - s jedne strane muski, s druge zenski. U zenskom manastiru zivljahu mu mater i sestra. Toliku blagodat imase obaj ugodnik Bozji da ga cesto obasjavase nebeska svetlost, i nad njim se uzdizase do nebesa stub od te svetlosti. Veliki cudotvorac za zivota i po smrti. Pozivevsi 100 godina, upokoji se 640. u vreme cara Iraklija. Od svetih mostiju sacuvana mu je glava u Kotlomuskom manastiru u Sv. Gori.

Prep. Jakov Otselnik

Iz Sirije, ucenik sv. Marona i savremenik sv. Simeona stolpnika. Podvizavao se pod otvorenim nebom; hranio se nakvasenim socivom. Cinio cudesa velika; cak i mrtve vaskrsavao imenom Hristovim. Car Lav pitao ga za misljenje o Halikodonskom saboru. Upokojio se mirno 457. godine.

Prep. Stilijan

Paflagonac; zemljak i savremenik sv. Alimpija, imao preveliku ljubav prema Gospodu i zbog te ljubavi predavao se velikim podvizima. Pred smrt mu se angeli jave da mu uzmu dusu i lice mu zasja kao sunce. Cudotvorac veliki pre i posle smrti. Pomaze narocito bolesnoj deci i bezdetnim roditeljima.

Prep. Nikon "Pokajanije"

Iz Jermenije. Pobudjen recima Gospodnjim: "Svak ko ostavi oca ili majku, primice stostruko i nasledice zivot vjecni", Nikon zaista ostavi sve i ode u neki manastir i zamonasi se. Kada se usavrsi u svima dobrodeteljima, napusti manastir i podje da propoveda Jevadjelje. Neprestano je vikao: "Pokajte se!", zbog cega i bi prozvan "Pokajanije". Kao propovednik obidje svu Anatoliju i Peloponez. Stvori cudesa molitvom u ime Hristovo i mirno predje ka Gospodu u Sparti 998. godine.

Sv. Inokentije Irkustski

Cudotvorac. Skoncao 1731. godine. Cudotvorne mosti njegove otkrivene 1804.