Upravo sam gledao na TV Pinku jednu svoju prijateljicu sa toliko potresnom pričom da ne znam ni šta ni kako da to ispričam, a osećam se dužnim da kažem i na ovaj način podelim tu priču sa što većim brojem ljudi kako bi se eventualno nešto uradilo po tom pitanju. Sigurno ste čuli da smo svojevremeno organizovali akciju prikupljanja delova za računare za Dom za invalidna lica iz Zemuna i tom prilikom donirali nekoliko računara za štićenike doma.

Tom prilikom sam upoznao jednu devojku, Mariju, koja je invalid u kolicima usled povrede kičme koja je nastala jos u ranom detinjstvu koje je bilo jako tesko, tada je bila i bez oba roditelja i živela u Domu. Ne moram da pričam kakav je život kada ste invalid i kakve uslove imate, odnosno nemate. Uprkos tome njen duh me je oduševio i njena srdačnost uprkos tim svim problemima sa kojima se nosi. Nisam sreo još osobu koja je toliko puna života i volje uprkos svojim problemima i sa toliko želje za svim onim što život nosi kao što je to Marija.

 Tako je i upoznala jednog čoveka sa kojim je započela vezu, da bi sa njim ostala trudna i na kraju se porodila! Nisam siguran da li neko može da zamisli stepen sreće nekoga za koga su takve šanse da mu se tako nešto desi u životu ravne milion prema jedan.

Može li išta drugo i više da poželi jedna žena, a pogotovu žena koja je nesrećno provela više od pola svog života i bez ikakve podrške roditelja, bez bilo čega svojeg, bez mogućnosti da vodi normalan život kao svi mi ostali?
Ja sam bio potpuno oduševljen kada sam čuo tu vest i verovao da je svim njenim problemima doša kraj te da će imati nešto čemu može da se raduje svakog dana bez kraja.

Ono što sam video večeras me zbog toga svega toliko potreslo, da nemam reči.

Naime, odmah pošto je dobila bebu, Centar za socijalni rad, koji inače ne jebe pet posto nikog živog kome je pomoć zaista potrebna, koji se ne brine ni o nezbrinutoj deci koja svakodnevno prose na sve strane po Beogradu, taj isti Centar je odlučio da Mariji oduzme dete i smesti ga u neku hraniteljsku porodicu!!

Ni manje ni više nego da majci koja je toliko patnje doživela u životu, i jedva uspela da oformi porodicu u ovoj čabru od države oduzme to jedino nešto što ima, pravdajući se navodno kako ona nema uslove da ga podiže jer nema mesto stalnog boravka?? Muž nema ličnu kartu već 6 godina jer nema mesto stalnog prebivališta. Kako je situacija krenula loše, a inače bez stalnog zaposlenja, povukao se u sebe, njih dvoje su se razišli, a ona ne prestaje da plače zbog nesreće koja ju je zadesila. Ona nije tražili ništa od ove jebene nakaradne kvazi države, osim da podiže sama svoje dete koje je sama u izuzetno teškim uslovima rodila.

Centar za socijalni rad je tako razbucao jednu teško sastavljenu i formiranu srećnu zajednicu i oduzeo Mariji jedinu sreću koju ima. Marija je ovde kod mene u prijateljima na Fejsbuku, pod imenom Marija Carica