Beograd -- Neuobičajeno za vernike na hodočašću – masa pobožnih na putu prema katedrali u Santjagu de Komposteli u Španiji prošle nedelje nije obuzdavala ovozemaljski gnev

Meta gnušanja i fizičkih obračuna hiljada Španaca sa policijskim pojačanjem u Galiciji, u kojima je četvoro ljudi povređeno, bili su nemačka kancelarka Angela Merkel i domaći premijer Marijano Rahoj.

„Hoćemo da radimo. Nećemo da emigriramo. Dosta nam je spolja nametnutog stezanja kaiša”, izvikivale su hiljade demonstranata gušajući se sa policijom dok su Merkelova i Rahoj vežbali brzo hodanje do mesta navodnog ukopa jednog od 12 Hristovih apostola, piše Politika.

Ne obazirući se na protest na jednoj od najsvetijih pokloničkih staza u zapadnoj Evropi, Merkelova i Rahoj su potom svetskoj javnosti poslali poruku da Nemačka i Španija ostaju dosledne politici budžetske strogoće EU i da drugog uspešnog puta ka privrednom boljitku briselske familije nema.

Dan kasnije, vlada druge najjače ekonomije evrozone podnela je ostavku zbog otvorenog suprotstavljanja sada već bivšeg ministra ekonomije Arnoa Montenbura budžetskom diktatu Berlina ostatku evropske zajednice.

„Staću sad u red za posao na birou rada, kao i mnogi drugi Francuzi”, poručio je Montenbur, mogući kandidat na predsedničkim izborima 2017. godine.

Na tragu ovakvih raskoraka, EU je spoljnom svetu ponovo otkrila da prema mnoštvu egzistencijalnih tema (i dalje) nema ni izbliza jedinstven stav.

Italija je prijavila da je na njene obale od početka godine pristiglo čak oko 100.000 imigranata iz Libije (što je više nego u vreme arapskog proleća 2011) i da Rim nema novca zbrinjavanje najezde nepozvanih dođoša.

Berlin je istovremeno berzama poručio da je osetni pad nemačkog privrednog rasta „privremen” i izazvan kako ukrajinskom krizom tako i tekućim nerazumljivim političkim inicijativama ruskog predsednika Vladimira Putina. I dok Angela Merkel najavljuje da Moskva može da očekuje nove sankcije ako proruske snage u Ukrajini nastave sa osvajanjem teritorija, mađarski premijer Viktor Orban otkriva da Budimpešta radi na okupljanju evropskih država zainteresovanih za otopljavanje poslovnih odnosa EU i Rusije.

Šta berze danas misle o zajednici koja šalje ovako rastrzane poruke, i to u trenutku u trenutku kada – od Libije do Ukrajine i Sirije – jačaju izazovi na njenim granicama?

Odgovor je jednostavan: bogati strani biznis masovno se povlači iz Evrope.

Naime, u poslednjih šest sedmica međunarodni biznis povukao je četiri milijarde dolara investicija iz Evrope – što je na mesečnoj osnovi najviše od 2001. godine – preneo je londonski „Fajnenšal tajms”.

Najnoviji proračuni po kojima bi sankcije Rusiji tek mogle papreno da koštaju Evropu, zgasli privredni rast, rekordna nezaposlenost, plima izbeglica, nerazrešeni spor dve vodeće ekonomije (Nemačke i Francuske) u vezi s kursom za privredno ozdravljenje država članica EU, ojačali američki dolar, samo neki od razloga što investitori pred jesen izbegavaju Evropu, navode u Sitiju i na Volstritu.

Konceptualna naprslina franko-nemačke privredne osovine Evrope – bez koje je jedinstveni kurs EU teško zamisliv – možda je ipak zaustavljena.

Francuski predsednik Fransoa Oland imenovao je za novog ministra ekonomije protržišno orijentisanog Emanuela Makrona (36), inače pouzdanog poslenika legendarne bankarske dinastije Rotšild.

Ostaje još samo da evropsko stanovništvo i berze utvrde da li se EU ove jeseni saglasila kojim putem da krene iz privredne reanimacije.

B92