Srpska fantastika i dalje u krizi
Napišite dobar roman, možda ga objave. Napišite loš, ali sa nacionalnim predznakom i sigurno će ga objaviti, ocenjuje Bakić

Srpska naučna fantastika (SF) je u krizi, sa malim tiražima usled nedostatka podrške izdavačkih kuća i ignorisanja od strane književnog establišmenta, ocenjeno je u subotu na okruglom stolu Konvencije ljubitelja fantastike "Beokon-oko zvezde".

Govoreći na skupu o stanju SF književnosti u Srbiji, profesor kursa SF na engleskom jeziku na Univerzitetu u Kragujevcu Aleksandar Nedeljković preneo je reči kritičara i člana žirija Ninove nagrade Aleksandra Jerkova da domaći romani tog žanra ne ulaze u konkurenciju jer nisu dovoljno kvalitetni i relevantni. U raspravi koju je ta izjava pokrenula, pisac SF romana Ilija Bakić odbacio je stav Jerkova, navodeći da književni kritičari potpuno ignorišu SF kao manje vredan žanr, zato što je za njih roman koji se bavi nacionalnom tematikom jedino relevantan .

"Pojedinci na odgovornim mestima ne žele da znaju da postoji srpski SF. Oni koje traže relevantan SF roman posipaju se pepelom. Napišite dobar SF roman, možda ga objave. Napišite loš roman sa nacionalnim predznakom i biće sigurno objavljen", ocenio je Bakić.

Asistent na katedri za engleski jezik Niškog univerziteta Dejan Ognjanović rekao je da je problem što do kritičara često uopšte ne stižu domaći SF romani, pošto se izdavačke kuće ne staraju da se dela njihovih pisaca pojave u knjižarama ili pred ocenjivačima.

"Maltene poznajem svakog od svojih čitalaca, jer niška "Prosveta" nije uradila ništa na promociji mog romana osim što ga je stavila u izlog svoje knjižare u Nišu", rekao je Ognjanović. Prema njegovim rečima, B92 je redak primer izdavača koji je potpuno stao iza svog autora Ota Oltvanjija čiji je roman "Crne cipele" uspeo da se proda u tiražu od oko 1.000 primeraka. Pisac Radmilo Anđelković izrazio je sumnju u verodostojnost takvog tiraža, navodeći da iz iskustva zna da se poslednjih godina romani srpskih autora prodaju u tiražu od 200 do 250 primeraka po naslovu.

"Odgovorno tvrdim da su domaći autori SF i horora osuđeni na takav tiraž, na osnovu kojeg će im izdavač platiti oko 400 evra po romanu. Morali bi da ponove osam puta jedan roman godišnje da bi mogli da žive od toga", upozorio je Anđelković.
Ag. - P. Po.

Izvor: Start

To je ona varijanta - uvijek će se više prodavati aktuelno od kvalitetnog. Naravno pretpostavljam da se radi o kvalitetnim djelima. Ja lično volim epsku fantastiku. Knjige i treba da prodrmaju i rasplamsaju maštu.

Čitava izdavačka politika, kako sa stanovišta rangiranja žanrova, tako i sa stanovišta odnosa prema piscu, predstavlja neku vrstu ''proklete avlije''. Fantastična je i pomisao da neki izdavač ozbiljno misli da i pisac treba da zaradi. U tom kontekstu, autori SF romana su zaista potpuno hendikepirani. Izdavači traže ''bestselere'', nešto što podilazi najnižem malograđanskom ukusu i što se dobro može prodati. Pogledajte ko je danas na čelu lista popularnosti među piscima i pročitajte njihovu knjigu koja se napadno, ponekad i sa elementima prave agresije na svijest budućih čitalaca reklamira, pa ćete vidjeti pravo stanje stvari. Da ne govorim o pojavi da se masovno ''štancuju'' knjige ''pisaca'' koji su odnekud došli do novca i, spremni da plate izdavaču ''šta košta da košta'', postaju javne persone prvog reda. Njegovo veličanstvo novac kod nas ima takav učinak da se njime može kupiti i pristojno književno ime, samo ako nekom snobu tako nešto nedostaje. Pravi kvalitet ne može da dođe do izražaja jer nije komercijalan, književni stvaraoci kojima je prevashodno na pameti prava književna vrijednost, nikada nisu bili u težem položaju, izuzimajući pojedince koji već prestavljaju književne legende i koje više niko ne može ''vući za uši''.