Текст је у праву.
Безличн администрација је постала тром држава у држави. Вишесатно чекање, доношење  ''још једног папира'' по стоти пут, нерад, бахатост, немар, то је слика сваке шалтерске службе овога света,
И логично је што су се таквом систему боље прилагодиле жене. Безидејне, неоригиналне, спремне да исти печат ударе по двестоти пут тог дана,али све до једне љуте што и остатак свет није залудан на њих. При томе њихов рад је прецењен: Чистачица носи воду,зогер,крпем, пере, савија се, клечи, држи воду у детеџенту, а госпоЂица за шалтером не подигне ништа теже од листа папира и ништа прљавије од пенкале, а добија два пута већу плату.

E Станиславе да си нешто радио у животу видео би да има и младих шефица.