ФРУШКА ГОРА ТАНКА ПА ДУГАЧКА КРАЈ ДУНАВА ДРЕМА КАО МАЧКА      Душан Радовић

Fruška gora je planina u Srbiji, Vojvodini i istočnoj Hrvatskoj, na severu Srema. Prostire se na dužini od oko 75 km, a široka je 12-15 km. To je od 1960. godine nacionalni park, jedini u Vojvodini. Zahvata površinu od 25.525 km². Najviši vrh je Crveni Čot (539m), a ostali značajni vrhovi su Stražilovo (321m), Iriški Venac (451m), Veliki Gradac (471m) itd.
Naziv `Fruška` potiče od reči etnonima Franak. Franci su dakle naseljavali ili kontrolisali ovu planinu.Po nekim drugim izvorima naziv Fruska gora nosi u svom pridevskom obliku etnik Frug u znacenju "Roman", te na taj nacin ime ove planine cuva uspomenu na jednu etnicku zajednicu koja je davno nestala iz ovih krajeva.



Fruška gora je ostrvska, stara gromadna planina. Doline i padine Fruške gore su prekrivene livadama, pašnjacima i žitnim poljima, na padinama su voćnjaci i vinogradi sa čuvenim vinskim podrumima, a delovi viši od 300 m su obrasli gustom listopadnom šumom. Na Fruškoj gori je najveća koncentracija lipove šume u Evropi. Oko 700 vrsta lekovitog bilja raste na ovoj planini. Neke od brojnih životinjskih vrsta su jeleni, mufloni, lasice, divlje svinje, risovi itd.
Lokacija, specificna geoloska istorija, razliciti mikro-klimatskim uslovi, cine ovu planinu veoma interesantnom i vaznom za razlicite naucne oblasti. Zahvaljujuci jedinstvenim i veoma brojnim fosilnim ostacima flore i faune, Fruska gora se naziva i "ogledalom geoloske proslosti".
Osnovna karakteristika ove oblasti je postojanje brojnih ugrozenih, retkih i zasticenih biljnih i zivotinjskih vrsta. Pasnjaci i plodno zemljiste, vinogradi i vocnjaci, ukrasavaju padine i nize delove Fruske gore, dok su povrsine koje se nalaze visinama iznad 300 metara nadmorske visine pokrivene gustim, listopadnim sumama. Posebnu vrednost i biser Fruske gore predstavlja 17 pravoslavnih manastira, poznatih po specificnoj arhitekturi, bogatim riznicama, bibliotekama i freskama. Fruska gora takodje krije i brojne arheoloske lokalitete iz praistorijskog
i istorijskog  perioda.
Zahvaljujuci bogatstvu prirodnih resursa, predivnim pejzazima, izuzetnom sarmu i lepoti ove planine, Fruska gora je idealno mesto za odmor i rekreaciju koje ce vas pribliziti prirodi.

Nacionalni park Fruska gora je clan Federacije nacionalnih parkova Evrope - EUROPARC

Na Fruškoj gori postoje tragovi života još od praistorijskih vremena. Ipak, najznačajniji spomenik kulture predstavlja 17 srpskih manastira raspoređenih po celoj planini. Podigli su ih Srbi koji su na Fruškoj Gori, kao i u čitavom Sremu prisutni još od vremena naseljavanja na Balkan. Manastiri su: Beočin, Bešenovo, Vrdnik, Velika Remeta, Grgeteg, Đipša, Jazak, Krušedol, Kuveždin, Mala Remeta, Novo Hopovo, Petkovica, Privina Glava, Rakovac, Staro Hopovo, Fenek i Šišatovac.

Fruška gora je bila inspiracija mnogim velikanima poezije, od Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja, Milice Stojadinović Srpkinje; u manastirima su boravili Vuk Stefanović Karadžić, Dositej Obradović, Filip Višnjić, Karađorđe i mnogi drugi.



Danas veliki problem predstavljaju vrlo prometni putevi koji povezuju jug sa ostalim delovima Vojvodine kojima prolazi veliki broj vozila, posebno kamiona koji zagađuju i uništavaju najlepše delove planine. Nekada je bila razvijena i rudarska proizvodnja uglja u Vrdniku, ali je rudnik napušten pre više decenija.

Veći gradovi kojima je okružena Fruška gora su Sremska Mitrovica, Ruma, Inđija, na južnom delu; i Vukovar, Ilok, Sremski Karlovci, Petrovaradin, Sremska Kamenica, Novi Sad, severno od planine. Mnogi stanovnici ovih, ali i drugih gradova odmore i praznike provode u brojnim vikend-naseljima na padinama ove planine.

Izvor:Wikipedia
        NP Fruska gora

Фрушкогорски манастири

чине јединствену скупину густо распоређених манастира насталих у временском раздобљу од 15 до 18 века стим да код већине храмова постоје и остаци старијих грађевина.
Током историје постојало је више од тридесет манастира на простору Фрушке Горе (Сремског Атоса како због бројности храмова и њихове важности називају ову малу планину) а данас постоји 16 ововремених манастира стим што су неки у рушевинама или само делимично обновљени
( до другог светског рата сви су блистали у свој својој лепоти)

 www.fruskagora.co.yu

Манастир Раковац

Манастир се налази на северним обронцима Фрушке Горе ,изнад насеља Раковац .Манастирска црква је посвећена светим врачевима ,Кузману и Дамјану.Према предању основао га је 1498,Рака Милошевић ,коморник деспота Јована Бранковића.Манастир се поуздано помиње у првом  турском сремском запису из 1546.Уз триконхалну цркву призидан је високи  барокни звоник 1735.Тространи манастриски конаци завршени су.1771.Црква је украшена фрескама вероватно у  првој половини 6.века од којих су неке  и данас сачуване.Иконе на барокном иконостасу сликао је Василије Остојић 1763. У једнобродној олтарској капели налази се  иконостас који су радили Јанко Халкозовић и Василије Остојић између 1751-1755. У Другом св.рату црква и звоник су минирани а конаци паљени ;манастир је потпуно опљачкан .Данас манастир чине обновљена црква  делимично обновљен северни конак и започети западни конак са улазом.

Манастир Беочин

Манастир се налази на северној падини Фрушке Горе у непосредној близини насеља Беочин. Манастирска црква је посвећена празнику вазнесења Христовог.Нема поузданих података о времену оснивања манастира. Први пут се спомиње у турским документима из 1566-1567.и имао је сасвим малу цркву. У аустријско-турским ратовима манастир је напуштен. Крајем 17.века избегли монаси из манастира  Рача на Дрини.насељавају и обнављају манастир те 1708.изграђују привремену дрвену цркву. Данашња црква зидана је између 1732-1734,а звоникје саграђен 1762.Манастирски конаци изграђени су између 1728-1771. У шестој и седмој деценији 18.века израђен је један од најлепших Фрушкогорских иконодстаса. Комплекс манастира је потпуно обновљен 1893. а мање измене су изведене 1921.1905. на месту старе капеле сазидана је нова.У другом светском рату манастир је пустошен,али су грађевине остале неоштећене.Данас манастирски комплекс чине црква,капела ужни и западни конаци и зидови са севера и запада.

Манастир Дивша (Ђипша)

Манастир се налази на западном огранку јужног обронка Фрушке Горе у близини  села Визић. Манастирска црква је посвећена св.Николи.Према предању манастир је основао деспот Јован Бранковић крајем 15.века. Први поуздани подаци се међутим налазе у турским документима из друге половине 16.века.Почетком 18.века Дивша је забележена као метох манастира Кувеждина.Стара манастирска црква је обновљена 1744.а најобимније грађевинске промене на цркви су изведене 1764.Тада је дозидана припрата и звоник са западне стране цркве.Иконостас је сликао Теодор Гологлавац 1754.У Другом св.рату манастир је тешко оштећен а иконостас демонтиран .манастир је делимично обновљен а чине га црква и спратни конак северно од ње

Манастир Привина Глава.

Манастир се налази на најзападнијем делу Фрушке Горе седам километара од Шида.Манастирска црква посвећена је св.арханђелима Гаврилу и Михајлу .По предању манастир је задужбина неког Прибе или Приве из 12.века а обновили су га деспоти Бранковићи крајем 15.века .На месту старе цркве подигнута је нова по узору на новохоповски храм између1741-1769.Манастирски конаци изграђени су између 1753-1771.Иконе за стари иконостас сликао је Станоје Поповић з, а иконе за нови иконостас су рад Андреја Шалтиста из 1786. У другом св.рату манастир је тешко опљачкан а исто му се догодило и од поратних власти. Манастир је у процесу обнове, дозидан је конак ,капела а постојећи објекти се обнављају..

www.fruskagora.co.yu

Манастир Кувеждин

Манастир се налази на југозападном делу Фрушке Горе ,северно од насеља Дивош .Манастирска црква посвећена је св.Сави и св.Симеону .Према предању,манастир је основао деспот  Стефан Штиљановић 1520.Први сигурни подаци потичу из турских записа из 1566-1569.Стара манастирска црква са два кубета замењена је новом грађевином 1816.Нова црква је призидана уз звоник ,саграђен 1803.Тространи манастирски конаци обличени  су 1810.Иконостас за стару цркву сликао је  Јанко Халкозовић 1722. а иконостас за нову  цркву Павле Симић између 1847-1858.Барокна капела,на манастирском гробљу,саграђена је 1788.Манастир је разорен у Другом св.рату.Конак је обновљен а  на реду је црква

Манастир Петковица

Манастир се налази на југозападном делу  Фрушке Горе између села Дивоша и Шишатовца Манастирска црква је посвећена св.Петки .По предању манастир је основала удовица Стефана Штиљановића,деспотица Јелена у првој четвртини 16.века.Први поуздани подаци потичу из 1566-1567.Црква је до данас задржала првобитни изглед,једино је дрвени звоник у друго ј половини 18.века замењен зиданим. Црква је украшена фрескама које су  сликане 1588.Иконостас подигнут 1735.страдао је у Другом св.рату а манастур данас чини црква и новоизграђени конак.Храм је обновљен а Наша Војска је изградила и пут као и рибњак

Манастир Шишатовац

Манастир се налази на јужним падинама западног дела Фрушке Горе у близини истоименог насеља.Манастирска црква је посвећена празнику  рођења Богородице.По старим записима оснивање анастира се приписује игуману манастира Жиче Теофану и избеглим жичким монасима који су затеyену цркву срушили 1520,и на њеном месту саградили нови храм.Поуздани подаци о манастиру потичу из  средине 16.века када су у манастир донесене мошти св.Стефана Штиљановића,сремског деспота. 1788.срушена је стара двокуполна црква а на њеном месту саграђен данашњи храм.Тростране зграде конака сазидане су крајем 18.и почетком 19.века.Иконостас и зидне слике у цркви радио је Григорије Давидовић Обшић између 1793-1795.У Другом св.рату манастир је азорен.Данас манастирски комплекс чине обновљена црква и једна зграда недавно изграђеног конака, југоисточно од цркве.

Манастир Бешеново

Остаци манастира се налазе на јужним падинама Фрушке Горе у непосредној близини насеља ешеновски Прњавор.Манастир је потпуно разрушен крајем Другог светског рата а после рата и оно мало што је остало разграђено је од стране власти и мештана.Манастирска црква била је посвећена свАрханђелима.Манастир је према предању основао српски краљ Драгутин,међутин најчешће помињан датум оснивања је 1467,када је према једном изгубљеном запису црква осликана.У турским записима манастир се помиње 1545.као и у каснијим записима.Бешеновска црква ,иако преправљана током 19. и почетком 20.века задржала је облик сакралне грађевине рашког типа све до свога разарања.И конаци изграђени између 1730-1771.потпуно су данас разорни. У опису манастира из1753 каже се да су црква,конаци,зидне слике веома старе али доброг квалитета.у манастирској цркви забележена су два иконостас. Други ,последњи иконостас сликао је Стеван Алексић 1908.Делови оба иконостаса чувају се у музеју Срема у Ср.Митровици.

www.fruskagora.co.yu

Манастир Мала Ремета

Манастир се налази на јужном средишњем делу Фрушке Горе уз манастирски прњавор село Мала Ремета.Манастирска црква је посвећена Богородичином покрову.Традиција оснивање манастира везује за српског кртаља Драгутина.Поуздане  податке пружају једино турски документи, у којима је ман. први пут забележен 1546.Крајем 17.века манастир су обновили избегли монаси манастира Рача на Дрини .Од тог времена па до 1920 манастир се води  као метох манастира Беочин .На месту старе цркве,саграђена је нова грађевина 1739.Престоне иконе за ову цркву радио је Јанко Халкозовић 1759.У Другом св.рату страдао је конак као и манастирска библиотрка.Данас манастир чине црква као, једнокрилни конак, нови дрвени звоник и капела.

Манастир Јазак

Манастир се налази на јужним падинама Фрушке Горе ,а од истоименог манстирског прњавора дељен је маленим потоком.Манастир је посвећен празнику Силаска св.Духа.На удаљености од око један километар северно од манастира налазе се остаци  првобитног манастира истога имена који се од градње нове цркве назива Стари Јазак а био је посвећен Ваведењу Богородице.По предању манастир Стари Јазак основао је деспот Јован Бранкови у другој половини 15.века.а први запис је из 1522.1705.у манастир се доносе мошти цара Уроша.Нови манастир Јазак почео је да се зида 1736 .а 1741 у њега прелазе монаси из Старог Јазка .Звоник је изграђен 1803 а конаци између 1736-1761. Иконостас је сликао Димитрије Бачевић 1769 .Манастир је обнављан између 1926-1930.У Другом св.рату конаци манастира су попаљени .Манастир је делимично обновљен а чине га црква са звоником,тространи конаци и високи оградни зид који затвара порту.У храму се налазе мошти Св.Цар Урош.

Манастир Врдник-Раваница

Манастир је изграђен на јужним падинама Фрушке Горе у самом насељу Врднику.Манастирска црква посвећена је празнику Вазнесења Христовог.Време настанка манастира није утврђено.Извори из 18.века казују да је црква саграђена у другој половини 16.века.Први сигуран податак о постојању манастира налази се у турским документима из 1566-69.Врдник су ,после Велике сеобе населили калуђери манастира Раваница и у ман.цркву сместили мошти кнеза Лазара.Од тада се манастир назива и Раваница.Данашња црква је сазидана 1811. Конаци су сазидани у првој половини 18.века,а преправљани и дозиђивани све до почетка 19.века У старој манастирској цркви налазио се иконостас који је сликао Станоје Поповић а у садашњој иконостас Димитрија Аврамовића из 1853.Исти сликар је осликао и цркву.У Другом св.рату манастир није разаран али је опустошен.Данас манастир чине црква ,три крила конака и оградни зид са источне стране,на којем је улаз у манастирску порту

Манастир Ново Хопово

Манастир се налази на средишњем јужном обронку Фрушке Горе .Манастирска црква је посвећена св.Николи.По предању манастир је основао владика Максим (деспот Ђорђе Бранковић) почетком 16.века.Први помен манастира потиче из 1541 .Садашња црква саграђена је 1575/76 .прилозима рупе ктитора. Уз цркву призидан је 1758.високи  барокни звоник .Четворострани манастирски конаци саграђени су између 1728-1771.Манастирска црква је осликана фрескама велике вредности.Фреске у наосу настале су 1608. а у припрати 1654 .Стари иконостас замењен је барокним који је сликао Теодор Крачун 1776 .Током више векова манастир је био културни центар Срба са обе стране Саве и Дунава.У Другом светском рату манастир је тешко страдао,опљачкан је и разрушен.Данас манастир је обновљен а чине га црква,три крила конака,оградни зид и економске зграде.Манастир је у процесу обнове.

www.fruskagora.co.yu

Манастир Старо Хопово

Манастир се смештен у источном делу Фрушке Горе на два км удаљености од манастира Ново Хопово.Манастирска црква је посвећена св.Пантелејмону .Према предању манастир је основао деспот Ђорђе Бранковић крајем 15.века а први запис о манастиру је из 1545-46.Уместо старе дрвене цркве изграђена је  1752. данашња манастирска грађевина.У малој једнобродној цркви налазио се барокни иконостас велике вредности на коме је престоне иконе сликао Јанко Халкозовић.У другом св.рату иконостас је оштећен и  демонтиран а манастирски конак разрушен .У току су припремни радови за обнову манастира, набавља се материјал а у самом храму су урађени већ неки радови.

Манастир Гргетег

Манастир се налази на јужном обронку Фрушке Горе у непосредној близини насеља Гргетек бившег манастирског прњавора. Манастирска црква посвећена је св.Николи.Према народном предању  основао га је деспот Змај Огњени Вук 1471.Први поуздани подаци потичу из турских  записа из 1546.Крајем 17.века манастир је напуштен а 1708. обнавља га митрополит Исаија Ђаковић.Стара камена црква замењена је око 1770.новом барокном грађевином.Тада је направљен и звоник.Ова црква обновљена је 1901. попројекту Хермана Болеа.У цркви су забележена два иконостаса.Први који се налазио у цркви до обнове 1901.сликао је Јаков Офелин 1774. а други који се данас налази у цркви, сликао је Урош Предић 1902.Манастирски конаци су саграђени у другој половини 18.века и обновљени заједно са црквом 1901. У другом светском рату манастир је тешко страдао,срушен је звоник и велики део конака Данас манастирски комплекс чине црква ,конаци са све четири стране и економске зграде.У храму се налази икона Тројеручица те манастир пофоде многобројни ходочасници.

Манастир Велика Ремета

Svega pola kilometra od izvorišta potoka Šelovrenca, na južnim obroncima Fruške gore, severozapadno od nekadašnjeg prnjavora Remete, nalazi se manastir Velika Remeta. Prema legendi, osnovao ga je kralj Dragutin krajem XIII veka. Kad je u lovu pao s konja i ostao trajno hrom, na saboru u Deževi 1282. dobrovoljno je predao vlast mlađem bratu Milutinu, koji mu je obećao da će njegovi naslediici, po stričevoj smrti, preuzeti krunu. No, dugovečni i neograničenoj vlasti sklon brat ga je prevario.
Utvrđivanju starosti Velike Remete nije pomogla ni analiza toponima. Bilo je pokušaja da se Velika Remeta svrsta u eremitski red pavlina, iako su manastiri istog imena u blizini Pakraca i Temišvara nastali tek u XVI veku. Dokazi o postojanju i delovanju pavlina na Fruškoj gori nikada nisu pronađeni, te je ovaj podatak o starosti tek zanimljivost, koja potvrđuje da naselja i manastiri na ovoj panonskoj planini još nisu dovoljno istraženi.
U zvaničnim izvorima Velika Remeta se javlja prvi put pod tim imenom 1562. godine. Kao Remeta, manastir se pominje 20 godina ranije. Podatak o popravci unutrašnjeg portala, iz 1566, svedoči i o izgledu samog manastira. Živopisana je 1568. niša na južnoj fasadi crkve, a na slici je bio predstavljen patron hrama sv. Dimitrije. Istoričari na osnovu ovog podatka zaključuju da je iste godine oslikana čitava unutrašnjost hrama, u kojem se i danas nalaze mali, ali veoma važni fragmenti srpskog freskoslikarstva.
Turski sudski dokumenti Veliku Remetu spominju često tokom XVII veka. Uoči napuštanja Srema 1716, Turci su spalili manastir. No, u istom veku, posle potpunog turskog povlačenja, započinje procvat Velike Remete. Carska privilegija je manastiru izdata 1722. godine, i tada počinje njegova građevinska obnova. U to ime su 1739. monasi manastira Rakovice, kod Beograda, Velikoj Remeti poklonili četiri prestone ikone, koje su slikali ruski ikonopisci: Spiridon Grigorjev, Jovan Maksimov, Leontije Stefanov i Tihon Ivanov. Godine 1721. u manastiru boravi jerotej Pačanin, pisac „Puta u Jerusalim", prvog putopisa u našoj novijoj književnosti.

Манастир Крушедол

Манастир Крушедол се налази на југоисточном делу Фрушке Горе,у долини северно од прњавора и села Круседол.Манастирска црква посвећена је празнику Благовештења Богородице.Манастир Крушедол је основао између 1509-1516.владика Максим(деспот Ђорђе Бранковић) и представља задужбину сремских Бранковића. У време аустијско-турских ратова манастир бива напуштен 1690. а 1697. монаси се враћају под водством Патријарха Арсенија Арсенија 3.Приликом повлачења Турака из Срема манастир је попаљен а мошти сремских Бранковића сасечене и растурене.Обнављање манастира је почело 1721.1726. изграђен је високи барокни звоник, а између 1472.и1753.обновљена је црква.Изградња четвоространих конака завршена је 1753.У цркви постоји зидни живопис из 16.као и из 18.века. Иконостас Крушедола комбинован је од икона из четири периода.Манастир је обнављан крајем 19.и почетком 20.века. У другом светском рату, манастир није разорен али је опљачкан као и вредна  манастирска ризница.Дуго година после рата конаци манастира су били претворени у дечји дом да би тек 70-тих били враћени монасима.Данас манастирски комплекс чини црква и четворострани конаци у ограђеном парку.

www.fruskagora.co.yu

Fenek

Sremski manastir Fenek geografski ne pripada Fruškoj gori, ali je u istorijskom smislu u vezi sa fruškogorskim manastirima. Nakon pada Srbije 1459, Srem je dugo bio stecište odbegle srpske vlastele i monaštva. Crkva manastira Feneka posvećena je prepodobnoj mučenici Paraskevi (26. jul/8. avgust). Manastirski kompleks smešten je u ravničarskom delu donjeg Srema, jugozapadno od Zemuna, blizu Save, nedaleko od sela Jakova. Čine ga: crkva sa zvonikom, konaci sa tri strane crkve i kapela podignuta izvan južnog konaka. Prema narodnom predanju, osnivači manastira Feneka su Stefan i Angelina Branković, u drugoj polovini XV veka. No, prvi zapis o Feneku, i to posredno, nalazimo u mineju iz 1563, koji je ispisao jeromonah Zaharije za vreme fenečkog igumana Save. U XVI veku pominje se u turskim defterima (1556-69) kao manastir Zemunske nahije, potom u manastirskom tipiku (1573) i jevanđelju (1574), a u XVII stoleću samo dva puta (1605, 1646-47), ali posredno, na osnovu zapisa jeromonaha i igumana Georgija i Neofita. To nam kazuje da je još tada u Feneku bilo prepisivačke delatnosti. Za razliku od fruškogorskih manastira, pod turskom vlašću ostao je do 1717, a potom je pod jurisdikcijom Beogradske mitropolije sve do kraja austrijske vladavine (1739).
Dva zapisa iz XVIII veka (1735, 1753) svedoče o staroj manastirskoj crkvi da je zaista podignuta u drugoj polovini XV veka, u duhu tradicije srpske srednjovekovne arhitekture. Govore i o konacima, bratstvu i inventaru, kao i o tome da je crkva obnovljena ktitorstvom Zemunca Kuzmana Boltadžije. U popisu iz 1771. Fenek se navodi kao prilično siromašan manastir, u kojem živi 13 kaluđera. Ipak, gradnja nove crkve počelaje 1793, uvreme fenečkog igumana Sofronija Stefanovića. Mitropolit Stefan Stratimirović osvetio je kamen temeljac. Stefanović je u međuvremenu umro, a njegov naslednik Vikentije Rakić osvetio je dovršenu crkvu 1797, na dan njene slave. Rakić je igumanovao u dva maha (1796, 1813-18). Poznat je i kao književnik koji je ispisao prvu istoriju Feneka. U tom manastiru je i umro.
Na prelazu iz XVIII u XIX vek Fenek je poprište bitnih istorijskih događaja. Tu su se 1788. sastali knez Aleksa Nenadović i austrijski car Josif. Manastir je 1789-91. bio vojno skladište. U njemu su 1813. mesec dana boravili Karađorđe i njegov sin Aleksa, a od sloma Prvog srpskog ustanka pa do 1815. studenički kaluđeri s moštima Stefana Prvovenčanog. Zabeležen je i Karađorđev susret sa protom Matejom Nenadovićem.
Crkva je omalterisana jednobrodna građevina, zidana od opeke, sa polukružnom apsidom na istočnom delu i plitkim pravougaonim pevničkim apsidama iste visine kao i naos. Osmostrano kube je izrazito malo u odnosu na građevinu. Na zaladnoj strani je visoki trospratni barokni zvonik. Crkva je presvedena poluobličastim svodom, a unutrašnji zidovi ukrašeni su konzolnim pilastrima. Svojom arhitektonskom kompozicijom pripada tipu baroknih sakralnih građevina, čestih u Vojvodini u XVIII veku.
Ikonostas crkve manastira rezao je 1798. poznati novosadski duborezac („piltaor") Aksentije Marković, stvaralac visokog umetničkog i zanatskog znanja i veštine, majstor ikonostasa karlovačke Saborne crkve, novosadskih - Uspenske i Almaške, beočinske seoske crkve, zemunske Uspenske, vršačke i nekih crkava u rusinskim grkokatoličkim crkvenim opštinama. Zapis o njegovom radu nalazi se u soklu ikonostasa, a postoje i arhivska dokumenta o tome. Ikone je od 1818. do 1820. slikao sin umetničkog stolara i duboresca Atanasija, pančevački slikar Petar Radosavljević, koji je slikarstvo završio na Bečkoj akademiji i bio poznati pristalica Karađorđevog ustanka. Sa bratstvom manastira Feneka sklopio je ugovor da za sumu od 350 dukata u zlatu izradi ikone za ikonostas, te da ga pozlati i oboji. Visok klasicistički koncipiran ikonostas oltarskih pregrada sa četiri zone sadržao je 37 ikona, danas ih ima 34; to je i jedini Radosavljevićev potpisani rad. Zidne slike u unutrašnjosti crkve delo su zemunskog slikara Dimitrija Petrovića (1859), ali su potpuno uništene tokom nekoliko razaranja, naročito u oba svetska rata.
Dimitrije je unuk Jovana, zemunskog kovača koji je Karađorđu okivao trešnjeve topove, te sin poznatog zemunskog slikara Živka Petrovića.
Današnja kapela sv. Petke sazidana je 1800, na mestu stare, ktitorstvom jakovačkog Grka Georgija Rake i njegove supruge Ane, nad bunarom koji je, prema predanju, sagradila majka Angelina Branković. U narodu se verovalo da je bunarska voda čudotvorna jer su ovde počivale mošti sv. Petke pri njihovom prenosu kroz Srbiju. Sveti bunar i njegovu isceliteljsku vodu osvetio je patrijarh Kalinik između 1691. i 1700, a kasnije i mitropoliti Mojsije Petrović, Vikentije Jovanović i Pavle Nenadović. Zidani bunar ograđen je 1753. i pokriven šindrom. U drugoj polovini XVIII veka nad svetom vodom postojao je čardak, u čijem su se prizemlju nalazili stubovi, iznad njih zidana prostorija, a iznad nje prostrani tavan. Na bunaru se narod okupljao tražeći leka groznici, koja je u ovom kraju bila česta zbog blizine vode i niskog terena, pogodnog za širenje malarije. Fenečka kapela obnovljena je i ikonostas urađen 1846, zaslugom Pavla Morfija iz Zemuna, a nov krov od šindre postavljen je 1857.
Ikonostas manastira Feneka naročito je stradao u Prvom svetskom ratu (1914), kada su austrijski vojnici uništili donju zonu - carske i bočne dveri, i krst sa vrha ikonostasa. Pri tom je gotovo sasvim uništen i Markovićev izvanredan duborezni rad, o čijem kvalitetu svedoče arhivske fotografije i očuvani delovi rezbe iz gornjih zona ikonostasa. Stradanje se ponovilo i 1942.
List DNEVNIK, Dr.Svetozar Dunđerski

Izvor:PD Železničar

vrlo lepo

Fruškogorski maraton

Tradicionalno, od 1978. godine na planini Fruška Gora, na teritoriji nacionalnog parka Fruška Gora održava se Fruškoforski maraton. Sve staze maratona su trasirane u brdovitom šumskoj pojasu Fruške gore. Maraton se održava jedanput godišnje oko prvog maja i traje dva dana (subota i nedelja), gde učestvuje oko 4-5.000 ljudi iz cele regije.
Start i cilj maratona je vikend naselje Popovica (Sr.Kamenica), udaljeno 10km od Novog Sada. Svake godine je organizovan prevoz autobusima od i do maratona iz Novog Sada (železničke stanice). Prijavljivanje za maraton se obavlja na startu pred sam početak maratona, koji počinje u 9 sati ujutru. Na startu se dobijaju knjižice sa imenima koja služi za overavanje na kontrolnim tačkama (KT).
 Kontrolne tačke (KT)

    * Start i cilj Popovica (302m)
    * 1 Dom pod Glavicom (254m)
    * 2 Stolovi (473m)
    * 3 Selište (220m)
    * 4 Dom pod Stražilovom (284m)
    * 5 Brankov grob (295m)
    * 6 Manastir Grgeteg (274m)
    * 7 TV-toranj (516m)
    * 8 Kraljeva stolica (483m)
    * 9 Vrdnik (198m)
    * 9a Stara Kolonija-Vrdnik (257m)
    * 10 Manastir Jazak (207m)
    * 11 Pinkijev grob (326m)
    * 12 Bešenevo-Prnjavor (204m)
    * 13 Letenka (435m)
    * 13a Letenka (435m)
    * 14 Andrevlje (195m)
    * 14a Andrevlje (195m)
    * 15 Testera (150m)
    * 16 Dolina Kestenova (199m)
    * 17 Crveni Čot (539m)
    * 18 Osovlje (422m)
    * 19 Manastir Beočin (197m)
    * 20 Brankovac (485m)
    * 21 Zmajevac (457m)
    * 22 Stari Ledinci (173m)
    * 22a Ledinačko jezero (268m)
    * 23 Glavica (261m)



  -ЗАМИСЛИТЕ 20 фанатика-маратонаца који трче по брдима 81 км
  -ЗАМИСЛИТЕ известан број бициклиста који возе “бајк” по брдима

-ЗАМИСЛИТЕ 6 до 7 хиљада људи (деце-младих-старијих-старих) како са једног места крећу да свако према својим могућностима и жељама пређу неку од 10 стаза које пролазе кроз прелепе шумовите пределе једне планине,поред дивних и древних манастира,кроз мала питома места....
АКО СВЕ ТО МОЖЕТЕ ДА ЗАМИСЛИТЕ
     то је због тога што сте учествовали у нечему што се зове

ФРУШКОГОРСКИ МАРАТОН

Сваке године у мају за викенд око Ђурђевдана на Фрушку гору (тачније Поповицу -излетиште- викенд насеље )се сјати мноштво људи свих доба да у доброј атмосфери и доброме друштву уживају у фрушкогорским лепотама.
На избору су бројне стаза а свако може одабрати коју ће препешачити (можда претрчати? )
Све стазе су кружног типа.Почетак и крај је на Поповици а може се бирати источна или западна варијанта сваке стазе (источне стазе су основне)
СТАЗА РАДОСТИ И ЗАДОВОЉСТВА(3,25 км) -имате ли мало дете?Ово је стаза за вас.Проведите пријатих пар сати шетајући се по ливадама, шуми и видиковцима у околини Поповице.Успут (на видиковцу) деца ће бити почашћена с тортом.
Не верујете-проверите.
СТАЗА ЗА ПРИПРАВНИКЕ (17 км, КТ1-КТ2-КТ7-КТ8-КТ1)Сам назив каже да је ово најкраћа и најлакша стаза.
МАЛИ МАРАТОН (32 км од КТ1 доКТ8 па КТ1) Огромна већина људи иде на овај маратон .Кренете у 9 а на циљу сте поподне око3-4 (нормално пешачење).Успут ћете видети војне објекте(сада порушене), Стражилово(гроб Бранка Радичевића), манастир Гргетег(ту се можете окрепити чајем), видећете телевизијски торањ на Иришком венцу и прелепу природу.
СРЕДЊИ МАРАТОН (око 57 км од КТ1до КТ10-КТ20-КТ21-КТ22-КТ1) Ово су већ озбиљније ствари.Ово је и стаза за оне који крену на Велики али на време схвате да је боље да буду скромнији.Онај ко крене овом стазом доћи ће и до Врдника а тамо је ПАСУЉ(погледај велики маратон)
ВЕЛИКИ МАРАТОН (81 км КТ1до КТ22-КТ1) то је то,то је оно право.Оно што се доживи у тих 20-так сати (обичног хода) оправда све могуће жуљеве и сваки умор.Да кренемо од ПАСУЉ-а у Врднику.Органицација маратона  на градској пијаци спрема пасуљ у великим казанима и да ли због тога што се тако спрема(војнички принцип добре хране)  или једноставно после 30 км будеш  гладан, али то буде најбољи пасуљ који је човек икада јео (наравно битан елемент је и пиво које се купи у оближној продавници). После Врдника иде се у Јазак, где се налази прелепи манастир а након тога иде по мени најлеппши део пута:Стаза кроз шумовиту долину(а сумрак је), нема гужве ,чују се птице, чује се шума, ма милина.Пролази се поред гроба Бошка Палковљевића Пинкија (тамо је извор -погледати на страници камповања) па до Бешеновског Прњавора .То је тако мало место у таквој недођији да се мора бити тамо да би се то видело(има продавница која ради).Након тога је већ прави мрак и батерије су неопходне (месец помаже ако га има) Кроз шуму се иде до омладинског насеља Летенка где обично буде дивна логорска ватра, затим кроз шуму до мотела Андревље(пазити на маркацију јер једне године сам  промашио контролну станицу те сам се морао враћати ) па до дечијег одмаралишта Тестера.Након тога кроз дивну долину до Долине Кестенова (планинарска кућица где се или поред ватре или у објекту може одморити(и одустати и чекати сутра) Следећа контролна станица је  Црвени Чот (највиши врх Фрушке Горе-539 м) а пут дотле је због висинске разлике изузетно напоран .Одатле преко мотела Осовља стаза води до манастира Беочин (ту сам одустао ‘95.год.) а одатле преко успона (ту сам 96 од умора имао привиђења)до хотела на Бранковцу.Ту већ почиње да свиће.Иде се ободом планине до мотела Змајевац а затим се ужасном низбрдицом(ужасна је вероватно зато што је тада са болним ногама тешко ићи низбрдо)спушта у долину у којој се налазе Лединци -последња контролна станица пред циљ. Следи  затим јак успон, па проз шумицу до циља (ако се иде лаганим темпом на циљ се стиже око 8 сати и то као у најбољем случају 200-ти по реду ).ТО ЈЕ КРАЈ

Сваки учесник на старту добија књижицу а на циљу завршни печат и диплому (потребно је имати све успутне печате са контолних станица)

Izvor:Wikipedia
        www.fruskagora.co.yu

 


 

Hvala Kombi