Kоји Стефан па сад?

Sad, mislim da je ipak za "cojstvo" sto Crnogorci kazu a ne za neki atention NVO i babe u crnom. Covek je spasio civila od smrti i zrtvovao zivot za to. A sada ako cemo neko vitestvo, hriscanstvo, junastvo i slicno, ispada upravo tako. Nije jednostavno okrenuo glavu kao recimo danas ljudi na ulici pa imamo obicaj da na takve vesti dobro popljujemo sto ljudi ravnodusno prolaze

Srdjan je heroj svakog normalnog čoveka.
trulo je što njegov čin nazivaš neracionalnim.
Taj čin je toliko uzvišen i moralan, herojski da  je trebalo njegove ubice-Srbe osuditi na streljanje.
Inačee svako normalan bi zaštitio komšiju, poznasnika ( druge vre i nacije) . Takvih primera je bilo mnogo ali se malo pisalo o njima već uspaljeni nacionalizam, kao dvoglava aždaja se pojavljivao na stranama štampe a takva dela su bila zanemarivana.
Da su takvi postupci  veličani na svim stranama ( adefinitivno ih je bilo i to ne mali broj) manje bi bilo krvoprolića uprkos medjskoj hajci i nacionalističkoj histeriji.

Srdjan je zaslužio mesto medju herojima koje ne treba zaboraviti i  glupo je omalovažavati njegov život koji su uzeli pijani nasilnici-pa bili i Srpski vojnici.

ја његов поступак нигде нисам попљувао нити би тако нешто икад урадио
само хоћу да кажем да је у датој ситуацији то било нерационално,нерезонски...назови како год хоћеш
мало је таквих људи који тако нешто ураде а знаш због чега? сви су редом покојни као и стефан
можемо ми да лапрдамо до сутра и да се бусамо у груди али је чињеница да би велика већина окренула главу...само замисли ту ситуацију: тројица гневних и до зуба наоружаних туку бошњака а у том моменту бесни рат против тих истих бошњака...ма може да ти буде комшија,другар,јаран,партнер за цугање у кафани из предратних дана до сутра...и ти и ја и патак дугопругаш и још 99.9% осталих би окренули главу...ипак је сопствена гузица најмилија
зато таквих као што је стефан и има 0,1%
храбар,људски,чин за свако поштовање...али...шта његова породица има сад од тога? мора да гледа како им петар луковић,соња бисерко и наташа кандић прљају успомену на сина




мда...како је то лако и нормално рећи из удобне фотеље испред компјутера
не бих желео да се икоме икада деси ситуација у којој је био стефан јер када би се то десило видели би и сами своју "нормалност"

To sto tamo neke babe u crnom njega spominju, ne menja niti umanjuje njegov cin.

Мргец, хвала. За догађај сам ипак чуо раније, али нисам знао како је име човеку. Зато нисам препознао о чему се ради.

Елем, мислим да је испољио и чојство и јунаштво. А то што га злоупотребљавају разни наши изроди, само је њима на част. Он је своје урадио и дао је живот за племенито уверење.

Kao prvo oba cina su herojska,bez daljnjeg ali samo meni licno je cin Milana Tepica malo herojskiji (izvinjavam se na gramatici ili cemu vec..) jer je covjek svjesno sebe poslao u smrt da bi onemogucio neprijatelju da se naoruza i da to oruzje iskoristi za ubijanje njegovih vojnika.

Cin Srdjana Aleksica je ljudski,posten bez daljnjeg i herojski ali da se moze porediti sa cinom Milana Tepica mislim da ne. Srdjan je krenuo u zastitu slabijeg,komsije ali nije isao u svjesnu smrt da bi se proglasio herojem!
apsolutno je tacno da je obrazac ponasanja Srdjana onaj obrazac koji je ispravan ali ko god zivi u Bosni i Hercegovini zna da je za vrijeme rata takvih kao Srdjan bilo mnogo na svim stranama.Srdjan je izgubio zivot i za to mu treba odati pocast ali nikako ga porediti sa vojnikom herojem.

to sto sada ovi iz federacije i ovi mutant proistabulski srbi tipa ceda,one dve kra>e,nevladino organizacije isticu srdjana kao jedinu svjetlu tacku u tami genocidne tvorevine ide njima na cast jer na njegovoj smrti nastoje da opravdaju ulozene novce u njihove projekte, ali zaboravljaju jednu stvar srdjan je punoljetan covjek koji je odabrao vojsku u kojoj ce biti,to njegovo postenje ga nije odvelo u zelene beretke vec u vojsku republike srpske.

Inace svaka generalizacija pa tako i ova od strane multi kulti politaicara iz federacije i njihov pokusaj da isticanjem jedinog svijetlog Srbina u moru tamnih cetnika je toliko na klimavim nogama da ga argumentima moze potuci i osnovac.
Osnova ove njihove price je ta da "eto jednog jedinog da valja ubise ovi sto ne valjaju"

Sve u svemu hvala i Milanu i Srdjanu sto nas cine ponosnim Srbima a onima koji na njihovim smrtima izvlace nesto vise od pouke neka je na cast.

Да је Срђан Алексић жив, данас би му судио Суд БиХ

На двадесету годишњицу од смрти Срђана Алексића, на једном фестивалу у Америци, филм који је рађен по овом догађају освојио је некакву награду. Каква дивна маркетиншка коинциденција!

Пише: Марко Шикуљак

На овакав мој коментар добио сам много пријекора. Као, што релативизујем овај свети чин? Мисли се на Срђанов, не на Срданов. Тако се зове редитељ Голубовић.

То је познат манир, скретања са једне, како би се расправљали о другој теми, која је уздигута на ниво моралног ауторитета. Понављам, ја причам о Срдану, не о Срђану.

Нема се о Алексићу шта рећи, он је своје рекао кад је требало. Спорни смо ми послије њега. Двадесет година послије, Српска му је додијелила орден. Надам се да неће проћи ни двије, када ће већ неком дати орден са именом Срђана Алексића. И то је то.

Једини проблем са Срђаном Алексићем је то што га неки користе као доказ да постоји један добар Србин. Да постоји изузетак од правила. Јер сви Срби су иначе лоши, и удружено - злочиначко - геноцидни. Још је боље што је Срђан мртав Србин.

Такви су најбољи.

Да се којим чудом Главовић повратио да помогне свом спасиоцу, па у тим измијењеним околностима он страдао спасавајући српског војника од разуларене банде, шта би за њих био Срђан?

Херој?

Човјек са великим Ч?

Или би му судили за ратни злочин, као што је Суд БиХ судио Српку Пустивуку. То је онај човјек што је спасио двије дјевојчице, у акцији за коју су тврдили да је злочиначка.

Мислите да није тако? А зашто онда кад тражите нешто о Срђану, нађете да га славе они за које би био комплимент рећи да су (ауто)шовинисти. Љути Босанци, Е-новине, Пешчаник... Не знате ко су они? Благо вама.

Све ово сам ја почео писати због друге ствари. Због оних који су једну овакву трагедију искористили да би се гребали за међународне филмске фондове и награде на фестивалима. Гле чуда, баш на годишњицу смрти. Ко би био срца камена, да то не награди, тај дан?

Не доводим у питање редитељски квалитет господина Голубовића (не вјерујем да ће правити злобне плагијате као што су чинили аутори Устаничке улице), али сав поступак и игру коју игра свакако.

У интервјуу поводом свјетске премијере он је рекао да је за “причу о Алексићу чуо тек негдје 2007., а затим прочитао "неколико текстова" о томе.” Пошто можемо претпоставити на којим медијима је нашао те текстове, није ни чудо што је он за свој филм рекао да је “најсрпскији”. Нек знају они дивљаци што мисле да му приговоре да је антисрпски, да морају да бирају између српства и људства, јер то једно са другим не иде.

Кад смо код људства

Оно чега смо ми у Српској сити је то да о нама филмове снимају они који о нама појма немају, нити их, право речено, интересујемо. Ако је Голубовић промијенио име главном лику, ако је умјесто требињског Старог града у позадину ставио димњак гатачке термоелектране, могао је осмислити и неки други рат. Боже мој, то је универзална прича. А не шлепати се на публицитет који ће донијети помињање ове наше незарасле ране. За коју је он чуо 2007.

За такве су сви преко Дрине били само сељаци који су слушали Ханку и Бијело дугме, док су они слушали Коју и ЕКВ. И који су својим ратом прекинули весели период, кад су се спојили црвени пасош и реформа Анте Марковића.

Док смо се ми, чобани преко Дрине, млатили по својим вукојебинама, по Београду су се најближе тој тематици снимали филмови у којима је главно достигнуће било бјежање од војне обавезе. Није прошло пуно деценија, београдске синеасте су схватиле да нико жив у свијету не пуши приче о сивилу београдских блокова, о тегобности деведесетих, о другарима који су отишли, па се враћају и затичу сјебане другаре који су остали.

Па смо се сјетили рата.

А који рат имамо ближе него онај у Босни (отегните о, да звучи као кад они изговарају). Нису имали херца као Бјелогрлић да то ураде док се пуцало, па може и сад. Нема везе што их то никад није интересовало, и што не знају разлику између Херцеговине и Босне, битно је да за такве приче Еуримаж одбрава паре. А за разлику од Анђелине, имамо и неку родбину тамо.

За оне којима је попустила пажња док су читали, не, ја немам ништа против Срђана. Имам против београдске филмске екипе. Све и један јеврејски редитељ, снимио је бар један филм о холокаусту. Макар прије тога снимао филмове о ванземаљцима. Од вас ником није пало на памет да снимите филм о Јасеновцу.

Колико ће година проћи док чујете за Српка Пустивука, па одлучите да снимите филм о њему. Или ћете до тада као и Бјелогрлић прећи на спортско – љубавне приче између два рата?

Извор: ФРОНТАЛ.СРБ   

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=5&idnovost=29893

---

http://www.klix.ba/vijesti/bih/srpko-pustivuk-oslobodjen-optuzbi-za-ratni-zlocin/111220048


http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Tuzilastvo-BiH-Pustivuku-ukinuti-prvostepenu-presudu/98702.html

Nevezano za ovu temu, sa Milanom Tepicem, poginuo je mladi regrut Stojadin Mirkovic, njega se danas niko ne sjeca.

Stojadin Mirkovic se zrtvovao ne zbog jedne osobe, nego zbog citavog slobodoljubivog naroda, pa dezurni dusebriznici neka se i njega sjete kada se prisjete Srdjana Aleksica.